Jabuka

Uradio sam pasterizator prohromski cevni.Flasiram u staklene flase od vina i cepim krunskim cepovima(kao pivske flase).Pasterizacija je prirodna samo na temperaturi kao zimnica sto se sprema.Moze tako da stoji i do 2 godine,ali sve se mnogo brze popije.Haha, bar kod nas
 
Sokove koje ja pravim (trešnja i kajsija) dodam do kilo šećera na skoro 10 litara i to je sve, čisto malo onako, a onda sve zamrznem u plastičnim flašama u veliki zamrzivač, pa kad izvadim držim u frižideru a on se polako topi i tako imaš nedelju dana fore da ga popiješ...al nije praktično rešenje zbog prostora u zamrzivaču koji ume da bude deficitaran :)

Zanima me šta je taj pasterizator, kako se pravi i šta se sve može kroz njega pasterizovati? Kako stavljaš te čepove, ima neki namicač? :D
 
Super. Moja baba povremeno napravi domaci mesani gusti sok od voca gusti, pa visak koji nece odmah da potrosi zamrzne. Doduse to su manje kolicine nego ove tvoje a i uglavnom sve popijemo za dan dva pa retko pretekne.
A kakva je situacija sa promenom boje usled oksidacije ima li tu nekih posebnih promena ili je pasterizacija dovoljna? Mada, ako se ne varam, pasterizacija je vid konzervacije koji sprecava razvoj mikroorganizama, ne znam koliko je efektivna kod promene u boji usled izlozenosti svetlu i kiseoniku.
 
Igor okači slike pasterizatora da vidimo. Ja cedim skoro svaki dan za nas ukućanje ali na klasičan sokovnik električni ali to je samo za upotrebu odmah. Moj prijatelj iz Velike Grede koji se isto bavi voćarstvom doneo je iz CH jednu mini liniju za proizvodnju soka od jabuke ( ima ,mlin ,presu,pasterizator i punilicu) nikad je nije pustio u pogon.Rekao mi da dođem da je pokrenemo ali sve je ostalo na tome da ću ja doći kada imam vremena a on na tome da nema volje ( u penziji je ).

- - - - - - - - - -

Super. Moja baba povremeno napravi domaci mesani gusti sok od voca gusti, pa visak koji nece odmah da potrosi zamrzne. Doduse to su manje kolicine nego ove tvoje a i uglavnom sve popijemo za dan dva pa retko pretekne.
A kakva je situacija sa promenom boje usled oksidacije ima li tu nekih posebnih promena ili je pasterizacija dovoljna? Mada, ako se ne varam, pasterizacija je vid konzervacije koji sprecava razvoj mikroorganizama, ne znam koliko je efektivna kod promene u boji usled izlozenosti svetlu i kiseoniku.
Ne varaš se ,pasterizacija nema veze sa promenom boje.
 
big_130131-124944-a3c3a8.jpg


- - - - - - - - - -

Pasterizator je na ovom principu,kao na slici.Potopljen u kazan sa vodom.Zagreva se voda dok sok prolazi kroz cevi prohromske duzine 6m. spiralno savijene.Sok ulazi na mestu gde je slavina a izlazi na drugu stranu gde je termometar koji meri temperaturu soka.Pasterizacija se vrsi na 78-80 stepeniC.Pune se flase od vina ili kisele vode naravno zagrejane pre toga i sterilisane na toploti.

- - - - - - - - - -

1488328_1378096902442157_1414012299_n.jpg


- - - - - - - - - -

Evo i slike krunske cepilice.Kosta oko 20e u poljo.apotekama.

- - - - - - - - - -

535725_1378090549109459_1601632486_n.jpg


- - - - - - - - - -

Ovde se jasno vidi boja soka u zavisnosti od jabuke koja je cedjena.

Inace iz upotrebe smo od ove godine izbacili coca-colu i sve ostale smuckane sokove.Cela porodica pije ovako cedjene sokove od 100% voca.Ali kada to kazem tako i mislim.Nema ni kapi dodate vode, ni grama secera,niti konzervansa.1000% prirodno, a
PROIZVEDENO U SRBIJI.Sto je naj bitnije.Uzdravlje.

- - - - - - - - - -

Takvih mini linija ima puno na zapadu.Ja sam ih pronalazio i mislimda su izuzetno prakticne.Preporucujem vam da posetite prijatelja i pokrenete tu mini liniju bar za svoje potrebe.Ja i moja porodica smo odusevljni sokom koji smo iscedili.
Evo par slika.
 
Ove godine sam prvi put probao da konzerviram sok pasterizacijom, doduše samo sam kuvao flaše sa sokom u šerpi sa vodom, i nije mi se svideo. Moguće i da je temperatura bila prevelika. Ovo je dobra stvar Igore, samo imam bakarnu spiralu, da li će to valjati?? Inače dobro uradjen i flaširan sok može da stoji oko dva meseca u frižideru na manjoj temperaturi. Posle toga je još bolji :) počne da rezi.
Prodajem ovu presu i seckalicu mada nisam još uvek uspeo da je picnem evo da okačim slike:
Presa 200e, seckalica 80e. Pravim novu liniju, manju i lakšu jer nemam prostora i dojadilo mi da vučem ovu presu ima preko sto kila. Odradila ove godine preko dve tone jabuka plus kruške, višnje...., čak sam i dunju probao da presujem.

P1050995.jpg


P1050994.jpg


P1050992.jpg
 
annika-tp-40.jpg


- - - - - - - - - -

Presa najjednostavnija,najjeftinija,a radi svoj posao.Istu imam i prezadovoljan sam.Naravno u sam svoj majsor izradi.

- - - - - - - - - -

Prodajem ovu presu i seckalicu ...
Zanima me kako si zadovoljan sa dunjom?Koliko je potrebno dunje za 1l soka.Kod mene za jabuku ide od 1.5 do 2 kg jabuke za 1l soka.

- - - - - - - - - -

Ova presa je naravno za grozdje.Takve sam vidjao u selu a deda mi pricao da su za grozdje mada mogu da posluze i za ostalo voce.
Vidjao sam neke mini linije za proizvodnju soka.Mislim da su EUCLID proizvodjac a veoma su jednostavne za kopiranje i u sam svoj majstor izradi.
 
Poslednja izmena od urednika:
Presa je univerzalna, ovo bure nisam nijednom koristio jer nemam dovoljno ni groždja ili višanja da bi se isplatilo da ga prljam :-(

Jabuke presujem u platnenim džakovima, džak ide u kofu ispod seckalice, kad se napuni bacim ga na presu i tako nekoliko komada jedan na drugi. Ja dobijam od 65-85% soka zavisi od jabuka, ipak je ova presa jača od tih dizalica. Drugo nema nikakvog kontakta sa metalom, mogu oni da pričaju da je to rostfraj ali jabuka pa i drugo voće ne trpi nikakav metal.
To je priča kao sa mesarskim panjevima, jedno vreme su dozvoljavali samo plastične daske dok se nije ispostavilo da su ekstra izvor zaraze, dok je bukva sama po sebi baktericidna.

Dunjom nisam zadovoljan, brzo zapuši platno pa teško ide. Digao sam ruke kod petnestak posto i dva puknita džaka. Dobija se maltene sirup ali mi se nije svideo ukus ni u jednoj kombinaciji sa drugim voćem.
 
Univerzalna presa za voće je ova vertikalna (pločasta) a ova sa košem (bubnjem) je za grožđe, koja doduše može da posluži i za voće. Materijal od kojih se često rade je drvo, ali bi i ono moralo biti premazano lakom koji zadovoljava prehrambeni standard, a i da bude otporan na kontakt sa kiselim materijalom kakav je sok od voća i grožđa. Lak je zbog štetnog razvoja bakterija i plijesni na nezaštičenom drvetu koje upija sok. Normalno da ne smije da bude kontakta sa metalom koji je podložan hrđanju (a inox to nije) na koga je vino još osjetljivije nego sok pa se inox itekako masovno koristi i opravdano preporučuje u vinarstvu. Ovo je više nego dovoljno pa nema potrebe dalje obrazlagati.
Pločasta presa se koristi kod voća zbog većeg randmana nego kod ove za grožđe, a količina soka je u direktnoj proporciji sa njegovim kvalitetom. Da bi se dobio prinos soka od 70 do maksimalno 83% (1,3 do 1,5 kg za litar) kod ove pločaste prese moraju se kvalitetom i obradom jabuke zadovoljiti određeni zahtjevi. Voće ne smije biti prezrelo, brašnjavo i mora biti mljeveno na način da 70% mase ima granulaciju od 3-5 mm. Nepoželjno je da to bude kao pasta ili kaša, kao ni veći komadi voća. Sloj koji se pravi između dvije ploče ne smije biti veći od 5 cm zbog činjenice da se uslijed pritiska ne mogu u dovoljnoj mjeri stvoriti kapilarni putevi za istjecanje soka iz samljevene voćne mase. Kod ove za grožđe je to 10 i 15 puta viže od poželjnih 5 cm, pa je i randman a time i kvalitet soka manje poželjan. Da bi se na njoj povećao prinos prešanje bi se moralo zaustavljati, materijal bi se morao rastresati i ponovno presovati, a to onda znači veću enzimsku oksidaciju. Negativan uticaj na boju i ukus.
 
Kao što se vidi na slici kadica za skupljanje soka je četvrtasta i nije predvidjena za korišćenje sa buretom nego za presovanje 'pogača' kao što treba da bude za jabuke i sl. Većina presa za groždje ima gvint kroz sredinu bureta koji je pocinkovan što samo za sebe govori koliko je kvalitet mošta bitan proizvodjačima presa. Drvo jeste malo teže za održavanje i skuplje ali je ubedljivo najbolji materijal. Inoks je samo kompromisno rešenje, jeftinije i lakše za održavanje, naravno da se vrhunska vina ne drže u inoxu.
Što se tiče laka, za površine koje nemaju direktnog dodira sa sokom ali svejeno moraju da se peru koristim lazur za unutrašnju upotrebu koji nema bakarnih soli a delovi kao ta kadica su od bukve nisu mazani ni sa čime. Peru se aparatom pod pritiskom i blagim deterdžentom, i brzo suše na suncu.
Ja sam čistunac i tradicionalista po pitanju materijala koji se koriste u proizvodnji bilo čega jestivog pa zato i kažem da je za mene bolji materijal drvo nego inox. Jabuka može da prodje u drvetu ali pivo ipak pravim u inoxu :)
Naravno da je za industrijsku upotrebu bolji inox ali samo zato što je bolje kompromisno rešenje.
 
Normalno da nećemo ovdje o vrhunskom vinu i njegovom čuvanju, jer itekako se to radi u inoxu prije flaširanja. U pitanju su različiti zahtjevi određenih vina zbog njihovih aromatskih profila koji se u drvetu dobivaju ali i gube. Ne bi trebali možda i o sličnom afinitetu za prirodne materijale, jer se ipak ni oni u ovoj i mnogim sličnim situacijama ne mogu upotrebljavati bez rezerve i dodatne vještačke zaštite i pripreme, zato što trebaju ispoštovati određene zahtjeve za postizanje maksimalnog kvaliteta. Normalno da ne mislim da ne održavaš drvene površine nego ističem činjenicu da je sok uvučen u pore drveta nešto jako pogodno za razvoj mikroorganizama i ne može se ta opasnost ukloniti standardnim načinima pranja. Zato se i preporučuje premaz površina izloženih kaši od jabuka ili soku. U konkretnoj situaciji nema prostora i razloga za moju sklonost za prirodnim materijalom ako je premazan bojom, pa makar ona bila i za prehrambenu namjenu, i tu ja definitivno odustajem od drveta i biram inox kao kvalitetnije rješenje. Niti će reagovati sa kiselinama iz voća, niti će tom soku dati bilo kakvo povećanje mikroelemenata-metala niti će uticati na njegovu aromu. Dakle potpuno neutralan materijal kao i staklo.
Nego suština moje prethodne poruke je bila da sam se nadovezao na tvoju priču o drvenoj presi sa košem, tehničkim mogućnostima cijeđenja samljevenih jabuka, postizanja prinosa i kvaliteta soka na njoj. Ako i ti ovu presu koristiš bez okruglog koša i sa platnom, onda ti samo još fale ove ploče postavljene na svakih 5 cm po vertikali da bi je slobodno smio nazvati onom koju sam i preporučio kao kvalitetniju, pa se očito u ovom dijelu slažemo, uz pretpostavku da i ti misliš kako se hidrauličnom dizalicom može postići veći pritisak nego ovim ručnim navojem.

P.S. Pitao si za bakarnu spiralu. Nemoj je koristiti ni u kojoj varijanti jer bakar reaguje sa kiselinama iz voća. Pored toga što će biti prisutan u soku poznato je da odmah posle tačno određenog enzima u voću nosi glavnu krivicu za ubrzavanje procesa oksidacije koji onda utiču na boju i kvalitet soka. Najbolje rješenje je spirala od inoxa.
 
Poslednja izmena:
Ja stavljam pogaču na pogaču bez ploča, nisam stigao da napravim, ali sasvim lepo radi i bez njih, samo ponekad zna da pobegne u stranu. Bukva je prirodni baktericid, još imam soka u firžideru koji je tek počeo da fermentira, posle četri meseca. Od bakterija ne možeš da pobegneš, i mislim da kultura 'dobrih' bakterija može mnogo više da pomogne nego neka preterana sanitacija.
Veći pritisak se postiže ovim gvintom nego hidrauličnom dizalicom. Ovo je gvint od 40mm sa trapeznim navojem i sigurno postiže preko deset tona. Po meni to je nepotreban pritisak kada su jabuke u pitanju i sada pravim manju električnu automatsku presu sa gvintom od 20mm i reduktorom koja postiže 6 tona i to mi je sasvim dovoljno.
Hvala za bakar, da sam znao kupio bih inox.
 
Bukva je prirodni baktericid.
Ne znam da li je baš u tolikoj mjeri ali znam da nije sok koji se uvuče u pore drveta.
... mislim da kultura 'dobrih' bakterija može mnogo više da pomogne nego neka preterana sanitacija.
Priča o djelovanju različitih bakterija je interesantna kod pravljenja sirćeta i kiseljenja kupusa, a ne kod soka. Nema kod soka dobrih i loših bakterija, sve su štetne kao i svi ostali mikroorganizmi, ako im se dozvoli da razviju svoje djelovanje. Normalno da je temperatura jedan od načina njihovog sputavanja.
Veći pritisak se postiže ovim gvintom nego hidrauličnom dizalicom. Ovo je gvint od 40mm sa trapeznim navojem i sigurno postiže preko deset tona. Po meni to je nepotreban pritisak kada su jabuke u pitanju.
U pravu si da je kod prešanja nepotreban suviše veliki pritisak. Za ostalo nisam dovoljno stručan da bih ulazio u pojedinačne elemente gvinta, navoja i sl.. Meni to djeluje kao moćnija i jača spravica za rad uz manji napor, pa sam i govorio sa aspekta lične upotrebe ovakve dizalice kod prešanja: jednostavnost, lakoća u rukovanju i postizanju željenog pritiska. Brza priprema i uklanjanje kolača nakon prešanja, u situacijama bez osovine sa navojem za koju znam da bi mi smetala.
 
Poslednja izmena:
Osovina ne smeta ni malo jer je dosta visoko i ispod nje ide greda od pola metra do ploče za pritiskanje, mada sve je to individualno, kako kome odgovara.
Problem je što treba stalno dodavati pritisak, što je i u jednoj i u drugoj varijanti veliko smaranje. Zato sad pravim automatsku sa dve sklopke, četri mikroprekidača i jakim federom koji će održavati pritisak. Presovanje do kraja sa jednim pritiskom na dugme :)
 
Osovina ne smeta ni malo jer je dosta visoko i ispod nje ide greda od pola metra do ploče za pritiskanje
Da, izvini nisam primijetio. Išao sam na varijantu koju sam ja koristio, gdje ta osovina izlazi iz poda.
 
Cupanje,krcenje zasada jabuka( 9000 stabala na 20kj.)
jabuka-1.jpg
[/IMG]
2.jpg
[/

3.jpg
[/IMG]
4.jpg
[/

5.jpg
[/IMG]
6.jpg
[/

7.jpg
[/I
8.jpg
[/IMG]
10.jpg
[/IMG]
zadnja.jpg
[/IMG]

- - - - - - - - - -

zadnja.jpg
[/IMG]
 
Nazad
Vrh