Jabuka

mirlee

Član
Učlanjen(a)
24 Maj 2015
Poruka
501
Lokacija
Valjevo
Meni je interesantno ovo pitanje gajenja sorti sa minimalnom zastitom.
Imam nekoliko starijih stabala od cega npr kozaru-boskop kojoj razredjujem plodove koliko "ponese" i sve ide ok do mesec, dva pred branje kada 90% opadne. Takodje kolacara mi se pokazala top, ali svake druge godine obilno rodi, a posto imam vise komada ne pokusavam to da resim nego naizmenicno radjaju. Zastita za sve mi je: jesenje, zimsko, beli baloni i precvetavanje, a posle toga po potrebi, uglavnom za pepelnicu i imam dosta novijih sorti pored navedenih.
Ove godine sam zasadio kupovne i svoje kalemove: budimku, parmenku, renetu, sumatovku, zeleniku, pamukliju, razlicite kolacare i kozare, petrovacu i sl.
Malo je nezgodno izabrati od starijih sorti koje bi bile bolje za gajenje jer su sture informacije o njima. Za oprasivanje sam se mucio jer su stare sorte slabi oprasivaci i triploidne pa sam dodavao npr parmenku koja je ok oprasivac i sl.
Imam jabuku sa slike i to staro stablo, a kalemio sam i sadio nove, dobar plod npr, ali ne znam ime.
Dobro bi bilo da se napravi selekcija bar 4, 5 sorti koje bi zadovoljile koliko toliko sve u vezi gajenja, otpornosti i ploda.
Jos jedan problem po meni je gomila klonova pa se npr kod mene kozara od 15 godina lose pokazala, a neka stabla imaju vrhunske odlike.


Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
289
Lokacija
Komarane, Krusevac
Evo vam par guideline-a za gajenje "organske" jabuke, "neprskane" i "zdrave", pa procitajte, vidite sta su ideje, koje probleme imaju, kako izlaze na kraj sa time, koja sredstva koriste ( i sta je dozvoljeno, a sta ne) i slicno...

http://www.perennia.ca/wp-content/uploads/2015/09/OrganicAppleProd001_EN_ec.pdf
https://ecommons.cornell.edu/bitstream/handle/1813/42886/organic-apples-NYSIPM.pdf?sequence=1&isAllowed=y
https://www.youtube.com/watch?v=wVO8czWKI20&t=18s
http://blogs.cornell.edu/agnello/

Evo jednog programa prskanja...nema tu bas "mnogo" prskanja ...
http://fruitadvisor.info/tfruit/factsheets/organicapple/index.html

https://coststudyfiles.ucdavis.edu/uploads/cs_public/ce/b8/ceb89292-f4fa-483f-87ef-33eefca8b32a/94ncapples.pdf
https://pub.epsilon.slu.se/1338/1/ÅJ_finalversion.pdf
https://netreefruit.org/organic

Mislim da je ovo dovoljno za analizu (siguran sam da moze jos gomila da se nadje na netu), dace svakom ko zeli dovoljno podataka da napravi svoj nacin rada, koje sorte su preporucene, i da vidi koliko to prskanja treba, kako i kada, kojim preparatima, koje su posledice istih i slicno...Ovo moze i na komercijalnoj skali da se radi, a moze i u kucnoj radinosti...
 

Amater06

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2016
Poruka
256
Lokacija
Nis
Kao sto vidite ja sam bas amater...Pre neki dan jabuke kod kuce precvetale da ostale potpuno bez belih latica...Moje pitanje da li je rano za prskanje cipkord + mankogal ili da sacekam jos malo da se plodovi formiraju... Ima nekih malo pojedenih listova to mi smeta...
 

alex.bundalo

Član
Učlanjen(a)
12 Jan 2015
Poruka
128
Lokacija
banjaluka
Od cega je braon po cvatu? Prskano prvi tretman pirimetanil, mankozeb. Drugi tretman, ciprodinil, mankozeb. Normalne doze sa po 10 dizni.
Mozda visoke temperature?


Sent from my SM-N920P using Tapatalk
 

ns10

Član
Učlanjen(a)
20 Jan 2011
Poruka
282
Lokacija
Bor
Pitanje za iskusne. Zasto prskati jabuke, ako kisa nije padala ni jednom duze od 48h? Koliko sam procitao, cadjava krasavost se razvija tek kad je list vlazan 48h, bez prestanka. A vidim da svi prskaju. A pri ovako suvom vremenu, ni pepelnica se ne moze razviti. Meni se cini da je ovo prolece kao stvoreno za integralnu zastitu, a mozda cak i za potpuno neprskanu jabuku, ako se ovako nastavi. Mozda gresim. Ja sam ove godine prskao samo kajsije u cvetu i to jednom, jer je posle bilo suvo vreme. Jabuke nisam jos prskao. Ovo na laticama cvetova se javilo i kod mene, ali mislim da su to ozegotine od sunca.
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
289
Lokacija
Komarane, Krusevac
Pitanje za iskusne. Zasto prskati jabuke, ako kisa nije padala ni jednom duze od 48h? Koliko sam procitao, cadjava krasavost se razvija tek kad je list vlazan 48h, bez prestanka. A vidim da svi prskaju. A pri ovako suvom vremenu, ni pepelnica se ne moze razviti. Meni se cini da je ovo prolece kao stvoreno za integralnu zastitu, a mozda cak i za potpuno neprskanu jabuku, ako se ovako nastavi. Mozda gresim. Ja sam ove godine prskao samo kajsije u cvetu i to jednom, jer je posle bilo suvo vreme. Jabuke nisam jos prskao. Ovo na laticama cvetova se javilo i kod mene, ali mislim da su to ozegotine od sunca.
Evo ja cu da pokusam da ti dam odgovor...Kao prvo, sto se tice pepelnice, kod nje nema potrebe sa vlazenjem lista da se javi bolest, tako da se protiv nje prska u regularnim intervalima (cesce ako je kisovito posto ipak kisa pomaze u raznosenju zaraze) a redje kad nema kise, ali ne moze zastita da se iskjluci...trebalo bi makar na 14 dana prskati ako nema uopste kise...

E sad, tvoja opaksa ako kisa nije padala 48 sati ne moze tako da se generalizuje...Postoje Mills-ove tabele koje kazu kolika ce zaraza da bude (slaba, sredja, ili jaka) u zavisnosti od duzine vlazenja lista, i srednje temperature za taj period...takodje, uzmi u obzir da je ujutru i nocu moguca i rosa, a to je isto ko da je pala kisa... Ako kisa pocne da pada nocu (znaci bilo kad posle 8-9 sati, onda se racunanje perioda vlazenja racuna od 6-7 ujutru...Ako kisa padne pre 8 uvece, sto ce reci dok je jos uvek dan, onda se i noc racuna kao period vlazenja, sve dok se listovi ne osuse...Kad su listovi suvi jedno 2 sata, onda se racuna kraj perioda vlazenja, i onda se gleda koliko je sati proteklo, pri kojoj temperaturi, i dal su se stekli uslovi za zarazu...Ako nema kise uopste, kao sto je trenutni period, onda razmak izmedju prskanja moze da se produzi, ali ne preko 14 dana, jer je to neko vreme do kog se materije koje se deponuju prskanjem na lisce ne raspadaju potpuno (tj ne deaktiviraju, sto od sunca, sto od padavina i cega jos). Naravno, padavine potpomazu spiranje i razlaganje materija na listu, smatra se da 50mm kise potpuno spere svu materiju koja se deponovala na listu pa prskanje mora da se ponovi (to se kod nas redje desava da budu tolike padavine izmedju dva prkanja od 7 do 10 dana, ali u Americi je to cesci slucaj pa oni i tako odredjuju kad mora da se ponovi prskanje)
Moram da napomenem da je veoma bitno da jabuka doceka kisu oprskana, pogotovu u nasem podneblju gde je posle kise u vecinu njiva nemoguce uci nekoliko dana zbog blata tako da eradikativno prskanje nakon zaraze moze da bude veoma nsigurno (ako se kisni period oduzi, plus par dana da moze da se udje u njivu) moze da prodje vise od 96 sati od pocetka zaraze, a to je period u kom najbolji sistemici (tj eradikativni preparati) imaju dejstvo...posle toga, dzabe prskanje, zaraza se vec razvila i u stadijumu je da ne moze da se spreci vise pojava krasti...
Tako da, ako radis komercijalno gajenje, onda ne bi smelo da se prekoraci period od 14 dana izmedju prskanja...
Jos jedna bitna napomena, postoje takozvane primarne zaraze, koje u nasem podneblju traju do sredine juna, manje vise, i dok one traju zastita mora da bude aktivna (izmedju 7 i 14 dana izmedju prskanja, u zavisnosti od vremenskih uslova, posebno padavina). Nakon toga, ako je jabuka dobro zasticena u prvom periodu, i ako nema ili ima vrlo malo ostvarenih zaraza, onda letnja prskanja mogu da se rade u periodu od 14 dana, a mozda cak i vise od toga (pricam za cadjavu krastavnost samo, za pepelnicu i insekte se radi cesce i ne bi trebalo da period predje 14 dana). Takodje, ja sma licno dok sma pravio programe caletu, uvek isao kombinovano sa sistemikom i protektantom do sredine juna, a kasnije nastavimo samo s protektantom (uglavnom Captan i Kumulus preko leta, dok je Ditan sa Kumulusom u manjim dozama (najaniza preporucena u uputstvu na primer) korisceni u rano prolece kao protektanti, plus sistemik do sredine juna). Sistemike uvek alternativno koristim, 1 ili maksimalno 2 puta zaredom neki sterol inhibitor, pa onda 1 ili dva puta maksimum za redom strobilurin, i onda se opet vraim na sterol inhibitor... Naravno, danas postoje i druge grupe materija pa je lakse kombinovati sve to zbog pojave rezistentnosti (Luna preparati na primer i slicni)...
Takodje uzmi u obzir da insekti nemaju veze sa kisom, nego se razvijaju sa temperaturom (takozvani degree-day iiti stepen-dan modeli) i svakom treba odredjeni broj stepen dana da dodju u neku fazu razvoja, i to je relativno precizan (sa par dana greske) metod da se utvrdi pojava i faza razoja insekta...
A kad vec moras da prskas protiv insekata, onda nema smisla ne staviti makar snizenu dozu protektivnih preparata protiv cadjave krastavosti i pepelnice (recimo Ditan i Kumulus), cak i ako nema padavina kao sto je trenutni period.
Ako te jos neto konretno zanima, kazi pa da probm da ti nadjem odgovor po literaturi...

- - - - - - - - - -

Evo jednog foldera sa nekom literaturom koju sa skupio dosad u vezi jabuke, nije bas sredjeno, ali kome treba, snaci ce se nekako...

https://www.dropbox.com/sh/lv2d1pak9mmuo3f/AADSeDzEymbeD-ph-msy8LONa?dl=0

A da se nadovezem na gornju temu, medju fajlovima u folderu gore se nalazi i AGRIOS uputstvo za IPM zastitu jabuke, sa dosta detalja sta i kako praskati, i kako odluciti dal treba i sa cime prskati... Zanimljivo je posto ima dosta smernica koje su jasne i precizne pa rekoh bice korisno ljudima koji prave svoj plan prskanja...

https://www.dropbox.com/s/nk9j3ohxgmpxszf/Apple Guidelines_2011_english.pdf?dl=0
 
Poslednja izmena:

bojcetic

Član
Učlanjen(a)
14 Jan 2009
Poruka
13.308
Lokacija
Stapar
Pojava pepelnice je karakteristicna za susna proleca. Ja uvek imam vise problema kada je suvo sa pepelnicom nego kada je vlaznije. Ajdared je inace slabunjav na pepelnicu. Situacija je za sada pod kontrolom. Ervinije rekordno malo, cvetanje trajalo kratko i bez kise. Bestija nije imala vremena da se razvije.
 

bojcetic

Član
Učlanjen(a)
14 Jan 2009
Poruka
13.308
Lokacija
Stapar
Rekordno malo znaci, da na 4.85ha sam nasao na 2 mesta po grancicu, nek sam na jos 10 mesta promasio, opet je zanemarljivo. Sto sam nasao orezao sam i izneo iz zasada. Slabo svracam u 90% tema ne stizem...
 

ns10

Član
Učlanjen(a)
20 Jan 2011
Poruka
282
Lokacija
Bor
mealy , hvala na iscrpnom odgovoru. Razumeo sam sve, samo sto se ja ne bavim komercijalnom proizvodnjom, vec za svoje potrebe. Juce sam bas bio u selu. Tragova bolesti nema, cak ni pepelnice na ajdaredu, a nisam prskao. Ovo im je poslednja godina, jer su sve prekalemljene u kruni, na ove nove neprskajuce sorte. Ostale su samo najnize grane kao hraniteljice. Pa neka budu ogledne, bez prskanja, jer na njima skoro da nema ploda. Izgleda da su se izmucile prosle godine zbog suse i nisu stigli da se izdiferenciraju cvetni pupoljci.
 

bojcetic

Član
Učlanjen(a)
14 Jan 2009
Poruka
13.308
Lokacija
Stapar
Gusta sadnja sa slabobujnim podlogama = retka sadnja na sejancu. I jednu i drugo je sklonije obolevanju sto je manje sunca granama, tako da to ne utice. Kada se uvuku vasi i karpokapsa da vidim tog ko ce imati i jedan plog bez insekticida.
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
289
Lokacija
Komarane, Krusevac
Gusta sadnja sa slabobujnim podlogama = retka sadnja na sejancu. I jednu i drugo je sklonije obolevanju sto je manje sunca granama, tako da to ne utice. Kada se uvuku vasi i karpokapsa da vidim tog ko ce imati i jedan plog bez insekticida.
Slazem se sa tobom, i ja im uporno pricam da tih par puta prskanja godisnje je skoro isto ko nijednom....Ali oce ljudi neprskanu "zdravu" jabuku i jbg... Mada, moze tu malo da se poradi na feromonima, pa bioinsekticidima pa sa ti ja znam, ali to sve zahteva mnogo vece umece, mnogo je skuplje, i mnogo vise rada trazi, izvidjanja parcele,postavljanja klopki i analize...
 

vuxsd

Član
Učlanjen(a)
26 Nov 2014
Poruka
2.646
Lokacija
Smederevo
A narod takvu skuplju jabuku iako je manje prskana neće da kupi.... to je problem... ljudi hoće da kupuju prskano pa to ti je....
 

T110

Član
Učlanjen(a)
25 Avg 2017
Poruka
1.289
Lokacija
Beograd-Kragujevac
Gde kupiti kvakitetne sadnice stubastih jabuka?

Posadio bih nekih 20-ak komada cisto zbog estetike a i da se zasladimo ponekad,na tih 20-ak sadnica jel treba oprasivac?

I jel mogu da se kombinuju sorte hteo bih ovako 3 kraljica cardasa,pa da presecm sa jednom sadnicom djerdana i onda 3 polke pa sve tako u krug.
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
289
Lokacija
Komarane, Krusevac
A narod takvu skuplju jabuku iako je manje prskana neće da kupi.... to je problem... ljudi hoće da kupuju prskano pa to ti je....
Nije stvar da nece da kupi, nego je to kod ns preskupo zato sto ih i nema...U Americi ti je organic jabuka (da naglasim da to NIJE neprskano) oko 20% u proseku skuplja i to je to...Kome se cini da je to "zdravije" uzme pa plati vise... Medjutim, ja uvek volim da naglsim da je to samo marketing i da ne postoji neprskana komercijalna jabuka... Poenta i cilj je ici na IPM, gde se koriste sve metode , kolko koja moze da pomogne a da je isplativa, u borbi protiv stetocina, a prskanje ide kad mora ( i postoje nacini da se utvrdi tacno i relativno precizno sta znaci da mora, i koji je to prag stetnosti i prag pojave stetocina da treba da se prska)... Ide se i na bioloske metode borbe, pa pracenje razvojnog ciklusa stetocina, pa onda na unosenje prirodnih predataora, pa na agrotehnicke mere obrade (npr priskanje opalog lisca u jesen sa rastvroom ureje koji pomaze razlaganje lisca i time se smanjuje inoulum za cadjavu krastavot sledece godine itd)...Sve to poskupljuje proizvodnju, ali to je neki trend u razvijenijim zemljama, pa i kod nas...

I opet da naglasim, sve materije kojima se prka se razgradjuju, ili potpuno illi vecinom posle par meseci na suncu i kisi tako da su ostaci koji se nisu razlozili jednsotvno ispod praga tolerancije (postoje i one MDK ili maksimalne dosvoljene koncentracije) koliko sme da bude neraspadnutih ostataka bilo cega na ubranim plodovima, i ja sma sigurna da je u vecini slucajeva to znatno manje od dozvoljenih koncentracija koje zakon propisuje...

Morate da uzmete u obzir i cinjenicu da je SVE u prirodi otrov, sve sto postoji na svetu, svaka supstaanca, je otrov, samo je pitanje doze i kolicine... Evo najbanalniji primer, voda, koja zivot znaci, ako neko popije recimo 6-8l vode za sat vremena (pretpostavimo da to moze fizicki), to bi ga ubilo...Tako rade i pesticidi, kao i sve drugo, otrovni su u odredjenoj dozi, sto je doza manja, to je i otrovnost manja...Jedino je razlika sto je nesto otrovno u ppb (delova u milijardu) dok su neke materije otrovne u ppm (delova u milion) sto je 1000 puta veca koncentracija...Na primer, organofosfati su problematicni zato sto se koriste u vecim koncentracijama (par litara po hektru) dok na primer neki noviji insekticidi se koriste u koncentracijama od 100ml po hektru, i plus su manje otrovni po jedinici mere (tj, otrovniji je organofosfat u istoj kolicini od tog novog) tako da je i to neki pozitivan trend u proizvodnji gde se ide po principu prevencije (odnosno koristimo manju kolicinu aktivne materije, tako da se ustaci 10tinama puta manji, a smaim tim je i stetnost manja od materijala koji se koriste u litrima po hektru)...
Elem, sve su to verovanja o stetnosti naravno, i postoje nacini kako se utvrdjuje sta je prag stetnosti (cini mi se da se uzimaju 100 ili 1000 manje koncentracije od onih koje su vidno izazivale nezeljene efekte, obicno se testiraju miseve pa se skalira na ljude po jedinici mase, posto je malo "nehumano" testirati otrov na ljudima jelte, mada bilo je i takvih istrazivanja, sa dobrovoljcima, ali to se uglavnom radi za lekove, ne za otrove)...

I jos jednom da naglasim, najvecu opsnost za trovanje pesticidima ima onaj ko direktno prska, on dolazi u dodir sa par stotina pa i par hiljda puta vecim dozama, i ako se ne stiti pravilno, imace velike problema... Vecina ljudi koji su se otrovali na selu i najveci razlog zzasto ljudi imaju odbojnost prema pesticidima je taj, sto se svako, manje visee, otrovao tokom prskanja...Ja duboko verujem da niko od njih nema problem zato sto jede to oprskano... Za ostale, koji jedu plodove (pretpostavljam da je karenca i doza primene ispostovana naravno) ili jabuke ili cega god, ja duboko verujem da je stetnost zanemarljiva i da nema nikakve razlike ici na organic proizvode (prkano isto, ali navodno neskodljivim (sto ne postoji po ovoj prici gore naravno) sredstvima)... E sad, ako nesto nije uopste prskano, tu mogu da prihvatim da postoji mogucnost manje neskodljivosti, ai treba uzeti u obzi i da su zemljista i vazduh zagadjeni poprilicno sa svime i svacim tako da se postavlja pitanja sta je i dal postoji nesto sto nema u sebi bar malo stetnih materija...

Otiso ja u off topic malo, ali stvano mislim da nema razloga za toliki strah od jedenja prskanih jabuka ili bilo cega drugog (opet, naglasavam, ako se postuju karence i doze, sto je vec druga problematika koja je bitnija da se resi nego samo prskanje ili neprskanje)....Ako vam ne smeta da jabuke budu krastave i nikakve, nemojte da prskate uopste i to je to...Ako vam smeta, prkajte kad i koliko treba, i opet to je to...Ali ovo izmedju je po meni pogresno i totalno ne vodi nicemu (opet se trujete dok prskate, jeste 3 puta manji broj prskanja, ali s obzirom koike su doze u pitanju, i to je potencijalno mnogo) a opet ce plodovi biti crvljivi i sa krastama..
 
Vrh