Zakup overavas u mesnoj kancelariji
Iskustva sa NOTARIMA
- Začetnik teme marrkoo
- Datum pokretanja
Zakup overavas u mesnoj kancelariji
Quercus
Član
Судије најчешће беже у нотаре
У прошлој години на лични захтев престала судијска функција за 47 судија
Да ли због услова рада или притисака које трпе, све више судија у Србији напушта свој посао. Према подацима Високог савета судства (ВСС) само у прошлој години донете су 102 одлуке о разрешењу судија, од чега је судијска дужност престала за 47 судија на њихов лични захтев. Већина њих је, како „Политика” сазнаје у правосудним круговима, захтев за престанак судијске дужности поднела како би се бавила неким другим позивом, најчешће нотарским.
Председник Врховног касационог суда (ВКС) и ВСС-а Драгомир Милојевић каже за наш лист да је међу 47 судија, којима је судијска функција престала на лични захтев, било и оних који су то урадили због повољнијих услова за пензионисање.
У прошлој години ВСС је донео 102 одлуке о разрешењу. Због навршавања радног века разрешено је 55 судија, док је 47 судија затражило од ВСС-а да им престане судијска дужност. Захтеве су подносиле судије из основних, виших и апелационих судова.
– Већина њих је то урадила да би променила посао. Због великог броја захтева за разрешење морали смо да држимо и телефонске седнице – каже Милојевић за „Политику”.
Упитан да ли ће се упражњена судијска места попуњавати, председник ВКС-а и ВСС-а одговара потврдно.
– У току су конкурси за избор нових судија, због чега су у ВСС-у заказани разговори с кандидатима све до 20. априла. Чим ВСС-у буде достављен годишњи извештај рада судова, биће урађена његова детаљна анализа, утврдићемо да ли и којим судовима недостају судије – наводи председник ВКС-а и ВСС-а.
Иако званично нико није желео да потврди да судије све чешће напуштају функције због одласка у јавне бележнике, то јест њихове помоћнике, један сада већ бивших судија каже за „Политику” да је то уочљива чињеница, али се о њој мало прича:
– Готово двадесет година сам радио као судија. Наш рад се не цени као раније, а и услови су много лошији. Неке моје колеге су „пресекле” када је најављен избор јавних бележника. Ниједан од њих се није покајао. Није да ни ја нисам размишљао о томе, али требало је скупити храбрости и донети одлуку о напуштању суда. Двоумио сам се и због бурне реакције јавности у вези с нотарима. Међутим, како сам видео да је мало изгледа да ће се стање у српском правосуђу поправити, одлучио сам да затражим разрешење. Током рада у суду стекао сам огромно искуство и у раду са странкама и у различитим правним пословима тако да верујем да неће бити проблема – наводи за „Политику” судија који је затражио разрешење.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић каже да уколико је тачна околност да судије све чешће захтевају разрешења, а претпоставља да јесте, може да се говори о неколико ствари. Нотарско занимање је веома уносно и нотари јако добро зарађују када могу да плаћају и нотарске помоћнике који су до јуче били судије.
– Са друге стране, притисак, стрес и обим посла толико су велики да им је лакше да једну тако важну професију, као што је судијска, напусте и оду у бележничке помоћнике и тамо раде за исту или мало нижу плату, обимно мањи посао и са много мање стреса. Судијски посао се у Србији не цени довољно. Такође је очигледно да и саме судије сматрају да је, иако је судијски посао изузетно друштвено важан и значајан, притисак толико велики да им је лакше да оду на неко мeсто које нема то звање, али нема ни притиска – каже председница Друштва судија Србије.
Међу јавним бележницима тренутно је, према подацима Јавнобележничке коморе (ЈКБ), троје бивших судија и један заменик јавног тужиоца.
Миодраг Ђукановић, председник ЈКБ-а, каже за „Политику” да су изабрани јавни бележници „стручњаци највишег профила из области правних наука, са искуством у струци”. Више од трећине јавних бележника, према његовим речима, има 20 година радног искуства у струци и завршен правни факултет, положен правосудни испит што подразумева минимум две године рада у струци, и после положеног правосудног испита још пет година искуства, као и положен испит за јавног бележника.
Он је потврдио да ће ускоро бити изабран и „други круг” јавних бележника. Конкурс за нових 117 расписан је 30. децембра 2014. године и он је објављен у „Службеном гласнику”. Рок за подношење пријава на конкурс је 30 дана од дана расписивања. После истека рока за подношење пријава, извршни одбор Јавнобележничке коморе обавља разговор с пријављеним кандидатима, а потом доставља мишљење Министарству правде најкасније у року од 30 дана од истека рока за пријављивање на основу кога министар решењем именује јавног бележника.
– До данас је поднето девет пријава на расписани конкурс – каже Ђукановић.
Некада је било другачије
Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, каже да судије из професије никада нису одлазиле у оволиком броју самоиницијативно. Углавном су пензију дочекивале у судовима.
– Одлазак већег броја судија из професије забележен је током реформе правосуђа спроведене крајем 2009. и током 2010. године. Ситуација је тада била другачија. Судије су, мислећи да су „за стално” остале без посла, прелазиле у адвокатуру. Радили су то углавном да би себи обезбедили егзистенцију јер велики број њих није прошао општи избор. Сада су разлози за одлазак судија потпуно другачији – рекла је Драгана Бољевић.
У судском систему Србије, тренутно има око 2.800 судија: 2.200 у судовима и 570 судија за прекршаје.
Мирослава Дерикоњић
- - - - - - - - - -
Blic.rs
Ugovore ćemo plaćati od 100 do 600 evra
Sastavljanje i overa ugovora ubuduće će građane koštati od 100 do 600 evra. Za sastavljanje ugovora advokatima će plaćati od 6.000 do 45.000 dinara, a za overu će dodatno notarima davati od 6.480 do 30.240 dinara.
Epilog: Sudnice od danas više neće biti prazne
To je, ukratko epilog četvoromesečne borbe advokata, notara i Ministarstva pravde koja se danas i zvanično završava vraćanjem advokata na posao. Notari će sada samo overavati ugovore koje će sastavljati građani i advokati. Ta overa građane će koštati od 6.480 do 30.240 dinara, u zavisnosti od vrednosti pravnog posla. Ako je, primera radi, posao vredan do 600.000 dinara, solemnizacija kod notara koštaće 6.480 dinara sa PDV-om. Za posao vrednosti do 2.500.000, solemnizacija će iznositi 10.800 dinara sa PDV-om, a za poslove do 14.000.000 koštaće 30.240 dinara sa porezom.
- Solemnizacija je važna jer notar njome potvrđuje pravnu snagu ugovora. Notar će moći da odbije solemnizaciju u slučaju kada stranka nije poslovno sposobna i kada nema uredno punomoćje, ili kada oceni da je reč o apsolutno ništavom ugovoru. Protiv takvog rešenja javnog beležnika, stranka će imati pravo prigovora sudu - objašnjavaju za „Blic” u Ministarstvu pravde.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD]Cene
Advokati
Notari
[/TR]
[/TABLE]
Notari će ubuduće moći da sastavljaju jedino ugovore o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih, gluvih, slepih i nemih osoba, kao i sporazuma o zakonskom izdržavanju. Sve druge ugovore sastavljaće advokati i građani, počev od ugovora o kupoprodaji do porodičnih i bračnih ugovora.
- Notari će moći da, na poseban zahtev stranke, sačine i ugovor o hipoteci i založnu izjavu, ali samo kada je potrebno da one imaju svojstvo izvršne isprave. Advokatima je sada samo vraćeno ono što im je oduzeto. Naše tarife se nisu menjale. Sastavljanje ugovora košta najmanje 6.000, a najviše 45.000 dinara, u zavisnosti od vrednosti pravnog posla - priča Jasmina Milutinović, predstavnica Advokatske komore Srbije (AKS).
Advokati u Srbiji, nezadovoljni pre svega sistemom javnog beležništva, stupili su u štrajk 17. septembra 2014. Procenjuje se da je od tada do danas odloženo više od 100.000 suđenja.
У прошлој години на лични захтев престала судијска функција за 47 судија
Да ли због услова рада или притисака које трпе, све више судија у Србији напушта свој посао. Према подацима Високог савета судства (ВСС) само у прошлој години донете су 102 одлуке о разрешењу судија, од чега је судијска дужност престала за 47 судија на њихов лични захтев. Већина њих је, како „Политика” сазнаје у правосудним круговима, захтев за престанак судијске дужности поднела како би се бавила неким другим позивом, најчешће нотарским.
Председник Врховног касационог суда (ВКС) и ВСС-а Драгомир Милојевић каже за наш лист да је међу 47 судија, којима је судијска функција престала на лични захтев, било и оних који су то урадили због повољнијих услова за пензионисање.
У прошлој години ВСС је донео 102 одлуке о разрешењу. Због навршавања радног века разрешено је 55 судија, док је 47 судија затражило од ВСС-а да им престане судијска дужност. Захтеве су подносиле судије из основних, виших и апелационих судова.
– Већина њих је то урадила да би променила посао. Због великог броја захтева за разрешење морали смо да држимо и телефонске седнице – каже Милојевић за „Политику”.
Упитан да ли ће се упражњена судијска места попуњавати, председник ВКС-а и ВСС-а одговара потврдно.
– У току су конкурси за избор нових судија, због чега су у ВСС-у заказани разговори с кандидатима све до 20. априла. Чим ВСС-у буде достављен годишњи извештај рада судова, биће урађена његова детаљна анализа, утврдићемо да ли и којим судовима недостају судије – наводи председник ВКС-а и ВСС-а.
Иако званично нико није желео да потврди да судије све чешће напуштају функције због одласка у јавне бележнике, то јест њихове помоћнике, један сада већ бивших судија каже за „Политику” да је то уочљива чињеница, али се о њој мало прича:
– Готово двадесет година сам радио као судија. Наш рад се не цени као раније, а и услови су много лошији. Неке моје колеге су „пресекле” када је најављен избор јавних бележника. Ниједан од њих се није покајао. Није да ни ја нисам размишљао о томе, али требало је скупити храбрости и донети одлуку о напуштању суда. Двоумио сам се и због бурне реакције јавности у вези с нотарима. Међутим, како сам видео да је мало изгледа да ће се стање у српском правосуђу поправити, одлучио сам да затражим разрешење. Током рада у суду стекао сам огромно искуство и у раду са странкама и у различитим правним пословима тако да верујем да неће бити проблема – наводи за „Политику” судија који је затражио разрешење.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић каже да уколико је тачна околност да судије све чешће захтевају разрешења, а претпоставља да јесте, може да се говори о неколико ствари. Нотарско занимање је веома уносно и нотари јако добро зарађују када могу да плаћају и нотарске помоћнике који су до јуче били судије.
– Са друге стране, притисак, стрес и обим посла толико су велики да им је лакше да једну тако важну професију, као што је судијска, напусте и оду у бележничке помоћнике и тамо раде за исту или мало нижу плату, обимно мањи посао и са много мање стреса. Судијски посао се у Србији не цени довољно. Такође је очигледно да и саме судије сматрају да је, иако је судијски посао изузетно друштвено важан и значајан, притисак толико велики да им је лакше да оду на неко мeсто које нема то звање, али нема ни притиска – каже председница Друштва судија Србије.
Међу јавним бележницима тренутно је, према подацима Јавнобележничке коморе (ЈКБ), троје бивших судија и један заменик јавног тужиоца.
Миодраг Ђукановић, председник ЈКБ-а, каже за „Политику” да су изабрани јавни бележници „стручњаци највишег профила из области правних наука, са искуством у струци”. Више од трећине јавних бележника, према његовим речима, има 20 година радног искуства у струци и завршен правни факултет, положен правосудни испит што подразумева минимум две године рада у струци, и после положеног правосудног испита још пет година искуства, као и положен испит за јавног бележника.
Он је потврдио да ће ускоро бити изабран и „други круг” јавних бележника. Конкурс за нових 117 расписан је 30. децембра 2014. године и он је објављен у „Службеном гласнику”. Рок за подношење пријава на конкурс је 30 дана од дана расписивања. После истека рока за подношење пријава, извршни одбор Јавнобележничке коморе обавља разговор с пријављеним кандидатима, а потом доставља мишљење Министарству правде најкасније у року од 30 дана од истека рока за пријављивање на основу кога министар решењем именује јавног бележника.
– До данас је поднето девет пријава на расписани конкурс – каже Ђукановић.
Некада је било другачије
Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, каже да судије из професије никада нису одлазиле у оволиком броју самоиницијативно. Углавном су пензију дочекивале у судовима.
– Одлазак већег броја судија из професије забележен је током реформе правосуђа спроведене крајем 2009. и током 2010. године. Ситуација је тада била другачија. Судије су, мислећи да су „за стално” остале без посла, прелазиле у адвокатуру. Радили су то углавном да би себи обезбедили егзистенцију јер велики број њих није прошао општи избор. Сада су разлози за одлазак судија потпуно другачији – рекла је Драгана Бољевић.
У судском систему Србије, тренутно има око 2.800 судија: 2.200 у судовима и 570 судија за прекршаје.
Мирослава Дерикоњић
- - - - - - - - - -
Blic.rs
Ugovore ćemo plaćati od 100 do 600 evra
Sastavljanje i overa ugovora ubuduće će građane koštati od 100 do 600 evra. Za sastavljanje ugovora advokatima će plaćati od 6.000 do 45.000 dinara, a za overu će dodatno notarima davati od 6.480 do 30.240 dinara.
To je, ukratko epilog četvoromesečne borbe advokata, notara i Ministarstva pravde koja se danas i zvanično završava vraćanjem advokata na posao. Notari će sada samo overavati ugovore koje će sastavljati građani i advokati. Ta overa građane će koštati od 6.480 do 30.240 dinara, u zavisnosti od vrednosti pravnog posla. Ako je, primera radi, posao vredan do 600.000 dinara, solemnizacija kod notara koštaće 6.480 dinara sa PDV-om. Za posao vrednosti do 2.500.000, solemnizacija će iznositi 10.800 dinara sa PDV-om, a za poslove do 14.000.000 koštaće 30.240 dinara sa porezom.
- Solemnizacija je važna jer notar njome potvrđuje pravnu snagu ugovora. Notar će moći da odbije solemnizaciju u slučaju kada stranka nije poslovno sposobna i kada nema uredno punomoćje, ili kada oceni da je reč o apsolutno ništavom ugovoru. Protiv takvog rešenja javnog beležnika, stranka će imati pravo prigovora sudu - objašnjavaju za „Blic” u Ministarstvu pravde.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD]Cene
Advokati
- Sastavljanje ugovora
Notari
- Overa ugovora
- Overa prepisa od 540
- Overa prevoda 720
- Overa odluke 12.600
- Javnobeležnički depozit (preuzimanje, čuvanje, hartija od vrednosti, dragocenosti)od 18.000
[/TR]
[/TABLE]
Notari će ubuduće moći da sastavljaju jedino ugovore o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih, gluvih, slepih i nemih osoba, kao i sporazuma o zakonskom izdržavanju. Sve druge ugovore sastavljaće advokati i građani, počev od ugovora o kupoprodaji do porodičnih i bračnih ugovora.
- Notari će moći da, na poseban zahtev stranke, sačine i ugovor o hipoteci i založnu izjavu, ali samo kada je potrebno da one imaju svojstvo izvršne isprave. Advokatima je sada samo vraćeno ono što im je oduzeto. Naše tarife se nisu menjale. Sastavljanje ugovora košta najmanje 6.000, a najviše 45.000 dinara, u zavisnosti od vrednosti pravnog posla - priča Jasmina Milutinović, predstavnica Advokatske komore Srbije (AKS).
Advokati u Srbiji, nezadovoljni pre svega sistemom javnog beležništva, stupili su u štrajk 17. septembra 2014. Procenjuje se da je od tada do danas odloženo više od 100.000 suđenja.
Tako je bilo do sad za zakup,a i prodaju npr traktora sve je to radjeno u MZ za neke sitne pare,spram ovih notarskih tarifa koje se sad spominju.
Quercus
Član
Izvor:Biznis i finansije
Zanimljiv text,kakva je situacija sa notarima u Nemačkoj
Wolfgang Klotz: Notari i izmišljanje točka
Advokati u štrajku! Za nekoga sa strane to izgleda kao još jedna neshvatljiva i zaista zaprepašćujuća srpska osobenost. Da li ste ikada čuli za tako nešto? Čak je i sam pojam „štrajka“ sasvim zbunjujući, jer advokati nisu obični radnici zaposleni kod nekog poslodavca koji su pravo na štrajk stekli posle duge borbe radničkog pokreta. To u stvari i nije bio štrajk, već bojkot.
Advokati su zahtevali da i dalje u pismenoj formi sačinjavaju i overavaju pravne poslove svojih klijenata. Pravni poslovi se po pravilu sačinjavaju u formi ugovora i predstavljaju najvažniji deo advokatskog posla. Bila je to borba protiv vlade koja im je oduzela važan izvor prihoda i prenela ga u isključivu nadležnost notara.
Ali vlada nije poslodavac advokata. Ako prosvetni radnici žele da štrajkuju, onda je to u redu. Ali advokati? Oni su se primivši punomoćje klijenta obavezali da mu pruže uslugu, a ukoliko mu je uskrate, štrajkuju protiv svog klijenta, a ne vlade.
Kako to da su srpski advokati zanemarili svoje obaveze preuzete ugovorom sa klijentom iskoristivši to kao oružje protiv vlade? Zato što njihovo nezadovoljstvo nije bilo dovoljno da iznude vladine ustupke, te im je bilo potrebno i nezadovoljstvo njihovih klijenata izazvano „štrajkom“.
Naravno, mnogi će prigovoriti da i štrajk železničkog osoblja pre svega pogađa putnike, a ne članove upravnog odbora železnice. Ali železničko osoblje nije stupilo u privatni odnos pružanja usluga sa putnicima, već sa poslodavcem – železnicom. Isto se može reći i za putnike koji nisu zaključili ugovor sa železničkim osobljem, već su kupili kartu na osnovu koje imaju pravo da traže uslugu od železnice. Drugačiji je slučaj sa advokatima koji su dobili nalog od svojih klijenata i obavezali se na njegovo ispunjenje.
Najzanimljivije je to kako je srpski zakonodavac došao na ideju o zakonu o notarima. Sva je prilika da je neko predložio da u ovom slučaju kao uzor treba uzeti rešenja iz nemačkog zakona. To na prvi pogled deluje prilično uverljivo, jer kada je reč o demokratskoj modernizaciji svi govore o takozvanim „standardima“. Zašto ponovo izmišljati točak, kada se možete osloniti na već proverena iskustva drugih?
Tu, međutim, kao što pokazuje ovaj slučaj, vreba opasnost. Tehnika copy-paste možda može da posluži kada je reč o doktoratima, jer tu ni ne treba da razumete ono što ste kopirali, ali kada je reč o zakonima takve greške mogu da se pokažu kao kobne. Šestomesečna paraliza celokupnog pravosuđa jednog evropskog društva godine 2014/15 rezultat je fatalnog odbijanja da se razume ono što je prosto prepisano od drugih.
Advokat je u nemačkom zakonu zastupnik interesa svog klijenta. Pošto svaki pravni posao zahteva najmanje dve strane, advokat uvek zastupa interese samo jedne od njih. Zato se čin overavanja i stupanja na snagu pravnog posla ne može prepustiti pristrasnom advokatu. To mora da učini nepristrasan akter, to jest notar, koga postavlja država i koji mora da bude nepristrasan.
To nikako ne isključuje potrebu da u pravnim poslovima advokati svih zainteresovanih strana pregovaraju i sačinjavaju ugovore. Što se ekonomskih interesa advokata tiče, prihodi od pregovora i sačinjavanja ugovora su po pravilu znatno viši od naknada koje notari dobijaju za jednostavno overavanje.
Pošto srpski zakonodavac očigledno nije razumeo finu nijansu nemačkog razlikovanja između advokata i notara, pristrasnosti i nepristrasnosti, odlučio je da bez ikakvog pravnog osnova advokatima oduzme ne samo overavanje nego i sačinjavanje ugovora.
S obzirom na to da nemački „Zakon o nadoknadama advokata“ obuhvata 60 strana i 61 član, postoji velika opasnost da negde zalutate u ovoj džungli. Zato su nam potrebni ti advokati, jer samo oni znaju put kroz džunglu. Naravno, pored ovog u Nemačkoj postoji i „Zakon o troškovima sudova i notara“ (sa 136 članova i 2 dodatka).
Zaista nema potrebe da ponovo izmišljamo točak, ali pre nego što ga upotrebimo bilo bi dobro da razumemo zašto je okrugao.
Preveo Miroslav Marković
Zanimljiv text,kakva je situacija sa notarima u Nemačkoj
Wolfgang Klotz: Notari i izmišljanje točka
Advokati u štrajku! Za nekoga sa strane to izgleda kao još jedna neshvatljiva i zaista zaprepašćujuća srpska osobenost. Da li ste ikada čuli za tako nešto? Čak je i sam pojam „štrajka“ sasvim zbunjujući, jer advokati nisu obični radnici zaposleni kod nekog poslodavca koji su pravo na štrajk stekli posle duge borbe radničkog pokreta. To u stvari i nije bio štrajk, već bojkot.
Advokati su zahtevali da i dalje u pismenoj formi sačinjavaju i overavaju pravne poslove svojih klijenata. Pravni poslovi se po pravilu sačinjavaju u formi ugovora i predstavljaju najvažniji deo advokatskog posla. Bila je to borba protiv vlade koja im je oduzela važan izvor prihoda i prenela ga u isključivu nadležnost notara.
Ali vlada nije poslodavac advokata. Ako prosvetni radnici žele da štrajkuju, onda je to u redu. Ali advokati? Oni su se primivši punomoćje klijenta obavezali da mu pruže uslugu, a ukoliko mu je uskrate, štrajkuju protiv svog klijenta, a ne vlade.
Kako to da su srpski advokati zanemarili svoje obaveze preuzete ugovorom sa klijentom iskoristivši to kao oružje protiv vlade? Zato što njihovo nezadovoljstvo nije bilo dovoljno da iznude vladine ustupke, te im je bilo potrebno i nezadovoljstvo njihovih klijenata izazvano „štrajkom“.
Naravno, mnogi će prigovoriti da i štrajk železničkog osoblja pre svega pogađa putnike, a ne članove upravnog odbora železnice. Ali železničko osoblje nije stupilo u privatni odnos pružanja usluga sa putnicima, već sa poslodavcem – železnicom. Isto se može reći i za putnike koji nisu zaključili ugovor sa železničkim osobljem, već su kupili kartu na osnovu koje imaju pravo da traže uslugu od železnice. Drugačiji je slučaj sa advokatima koji su dobili nalog od svojih klijenata i obavezali se na njegovo ispunjenje.
Najzanimljivije je to kako je srpski zakonodavac došao na ideju o zakonu o notarima. Sva je prilika da je neko predložio da u ovom slučaju kao uzor treba uzeti rešenja iz nemačkog zakona. To na prvi pogled deluje prilično uverljivo, jer kada je reč o demokratskoj modernizaciji svi govore o takozvanim „standardima“. Zašto ponovo izmišljati točak, kada se možete osloniti na već proverena iskustva drugih?
Tu, međutim, kao što pokazuje ovaj slučaj, vreba opasnost. Tehnika copy-paste možda može da posluži kada je reč o doktoratima, jer tu ni ne treba da razumete ono što ste kopirali, ali kada je reč o zakonima takve greške mogu da se pokažu kao kobne. Šestomesečna paraliza celokupnog pravosuđa jednog evropskog društva godine 2014/15 rezultat je fatalnog odbijanja da se razume ono što je prosto prepisano od drugih.
Advokat je u nemačkom zakonu zastupnik interesa svog klijenta. Pošto svaki pravni posao zahteva najmanje dve strane, advokat uvek zastupa interese samo jedne od njih. Zato se čin overavanja i stupanja na snagu pravnog posla ne može prepustiti pristrasnom advokatu. To mora da učini nepristrasan akter, to jest notar, koga postavlja država i koji mora da bude nepristrasan.
To nikako ne isključuje potrebu da u pravnim poslovima advokati svih zainteresovanih strana pregovaraju i sačinjavaju ugovore. Što se ekonomskih interesa advokata tiče, prihodi od pregovora i sačinjavanja ugovora su po pravilu znatno viši od naknada koje notari dobijaju za jednostavno overavanje.
Pošto srpski zakonodavac očigledno nije razumeo finu nijansu nemačkog razlikovanja između advokata i notara, pristrasnosti i nepristrasnosti, odlučio je da bez ikakvog pravnog osnova advokatima oduzme ne samo overavanje nego i sačinjavanje ugovora.
S obzirom na to da nemački „Zakon o nadoknadama advokata“ obuhvata 60 strana i 61 član, postoji velika opasnost da negde zalutate u ovoj džungli. Zato su nam potrebni ti advokati, jer samo oni znaju put kroz džunglu. Naravno, pored ovog u Nemačkoj postoji i „Zakon o troškovima sudova i notara“ (sa 136 članova i 2 dodatka).
Zaista nema potrebe da ponovo izmišljamo točak, ali pre nego što ga upotrebimo bilo bi dobro da razumemo zašto je okrugao.
Preveo Miroslav Marković
Тако је мени тражио нотар а обзиром да тај лист чекаш око 2 сата не би ме изненадило да траже од истог дана.
На тај начин се нотар штити да не направи штетан уговор па да после мора да надокнађује другој страни. Нпр. могао си да продаш њиву једном купцу код једног нотара а онда нађеш другог па одеш код другог нотара итд. и онда збришеш преко гране.
Quercus
Član
RTV:
[h=1]Тарифе јавних бележника остају папрене[/h]БЕОГРАД - Компромис адвоката и Министарства правде којим је окончан четворомесечни протест неће са собом повући и измену тарифе коју наплаћују јавни бележници. Иако је било најава да ће знатно смањене надлежности јавних бележника бити видљиве и у рачуну који грађани плаћају, из Министарства правде поручују да у скоријем периоду неће бити промене ценовника нотарских услуга.
"Изменама Закона о јавном бележништву само су одређени правни послови код којих је обавезна солемнизација, уместо до сада прописаног јавнобележничког записа. Награда јавног бележника за посао солемнизација је од самог почетка дефинисана тарифником. Сада се само то односи на нови, додатни број правних послова. Дакле, тарифник већ предвиђа награду јавног бележника за поступак солемнизације (60 одсто од укупне награде нотара), па се он у вези са тим није мењао. То наравно не значи да у неком наредном времену неће бити измена тарифа бележника у неком другом погледу", одговорено је Данасу из Министарства правде.
notar-huhn.de
То значи да ће извесних промена у цени ипак бити. Пошто је адвокатима враћена могућност да сачињавају уговоре, јавни бележници ће наплаћивати само солемнизацију. За тај посао нотари ће тражити шездесет одсто од цене коју су грађани плаћали до последњих измена Закона о јавном бележништву.
Колико ће тај трошак износити, зависи од вредности предмета правног посла који се уговором обавља. Што је уговор виши, већа ће бити и накнада коју грађани плаћају јавном бележнику. Према тарифнику јавних бележника, висина њихове накнаде се рачуна у бодовима. Један бод износи 150 динара, без ПДВ-а. Правни послови чија вредност не прелази 600.000 динара се наплаћују 60 бодова, односно 9.000 динара. Уколико се у уговорима барата цифрама између 600.000 и 2,5 милиона динара, јавни бележници би у случају да саставе такав уговор зарадили 100 бодова. Уколико вредност правног посла пређе пет милиона динара, јавни бележник добија 140 бодова. За вредност правног посла преко 14 милиона динара добија се 280 бодова с тим што се за сваких започетих милион динара награда повећава за 10 бодова, са оградом да укупна награда не може износити више од 4.000 бодова.
Ове цене се односе на накнаду коју јавни бележници наплаћују за сачињавање јавнобележничког записа. Ипак, како ће убудуће нотари много више уговора само солемнизовати, наплаћиваће шездесет одсто од пуне цене.
[h=1]Тарифе јавних бележника остају папрене[/h]БЕОГРАД - Компромис адвоката и Министарства правде којим је окончан четворомесечни протест неће са собом повући и измену тарифе коју наплаћују јавни бележници. Иако је било најава да ће знатно смањене надлежности јавних бележника бити видљиве и у рачуну који грађани плаћају, из Министарства правде поручују да у скоријем периоду неће бити промене ценовника нотарских услуга.
"Изменама Закона о јавном бележништву само су одређени правни послови код којих је обавезна солемнизација, уместо до сада прописаног јавнобележничког записа. Награда јавног бележника за посао солемнизација је од самог почетка дефинисана тарифником. Сада се само то односи на нови, додатни број правних послова. Дакле, тарифник већ предвиђа награду јавног бележника за поступак солемнизације (60 одсто од укупне награде нотара), па се он у вези са тим није мењао. То наравно не значи да у неком наредном времену неће бити измена тарифа бележника у неком другом погледу", одговорено је Данасу из Министарства правде.
То значи да ће извесних промена у цени ипак бити. Пошто је адвокатима враћена могућност да сачињавају уговоре, јавни бележници ће наплаћивати само солемнизацију. За тај посао нотари ће тражити шездесет одсто од цене коју су грађани плаћали до последњих измена Закона о јавном бележништву.
Колико ће тај трошак износити, зависи од вредности предмета правног посла који се уговором обавља. Што је уговор виши, већа ће бити и накнада коју грађани плаћају јавном бележнику. Према тарифнику јавних бележника, висина њихове накнаде се рачуна у бодовима. Један бод износи 150 динара, без ПДВ-а. Правни послови чија вредност не прелази 600.000 динара се наплаћују 60 бодова, односно 9.000 динара. Уколико се у уговорима барата цифрама између 600.000 и 2,5 милиона динара, јавни бележници би у случају да саставе такав уговор зарадили 100 бодова. Уколико вредност правног посла пређе пет милиона динара, јавни бележник добија 140 бодова. За вредност правног посла преко 14 милиона динара добија се 280 бодова с тим што се за сваких започетих милион динара награда повећава за 10 бодова, са оградом да укупна награда не може износити више од 4.000 бодова.
Ове цене се односе на накнаду коју јавни бележници наплаћују за сачињавање јавнобележничког записа. Ипак, како ће убудуће нотари много више уговора само солемнизовати, наплаћиваће шездесет одсто од пуне цене.
Quercus
Član
http://www.knjigovodstvenaagencija....ja.com-ugovor-o-kupoprodaji-nepokretnosti.pdf
Samo se,umesto overe kod Suda,ubaci overa kod notara.
Samo se,umesto overe kod Suda,ubaci overa kod notara.
Zvao sam danas notara ne moze bilo koji sablon,i naglasio je da obavezno mora da
se pise cirilicom inace nece overiti
Quercus
Član
SKUPŠTINA O NOTARIMA Overa i dalje u sudovima, a ne samo kod beležnika - izvor blic.rs
Dosta opširan i objašnjen tekst. mada će se uskoro pojaviti i druga tumačenja ovog postupka.
Dosta opširan i objašnjen tekst. mada će se uskoro pojaviti i druga tumačenja ovog postupka.
Quercus
Član
Ovo je cela izmena o kojoj će se raspravljati:
Boki-Vl
Član
Danas zvao kod notara radi zakazivanje overe za kupovinu zemlje i pocela rasprava o proceni ja kazem da sam plati 2500 evra kj on kaze da je nemoguce posto on ima tabelu i da u Vladimirovcu je procenjeno na 5000 evra kj, ja mu odmah ponudio za 4000 da mu je prodam...
Ja ga pitam kako kad stavljam hipoteku na zemlju racunjaju mi 3000 evra hektar, ko radi te procene... Posle malo rasprave kaze dodji uradicemo... Ko je ovde lud...
Ja ga pitam kako kad stavljam hipoteku na zemlju racunjaju mi 3000 evra hektar, ko radi te procene... Posle malo rasprave kaze dodji uradicemo... Ko je ovde lud...
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Овере у судовима и општинским управама до 1. марта 2017.
Предлагачи измена Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа усвојили су данас амандман Нове странке којим се предвиђа да грађани своје потписе, рукописе и преписе могу да оверавају
у судовима и општинским управама до 1. марта 2017. године.
Првобитно је било предложено да тај рок буде померен на 1. јануар 2017. године.
Олгица Батић из ДХС С, која је у име седам посланика-предлагача образлагала предложене измене, рекла је да владајућа већина не бежи од пропуста и да је уважено оно што су предложили Зоран Живковић и Владимир Павићевић из Нове странке.
„На Одбору за правосуђе су сви били става да се тај амандман прихвати и тиме смо показали широкогрудост јер смо прихватили амандман опозиционих посланика“, рекла је Батићева, док је Павићевић поручио да је то „мала победа“.
„Браво за Скупштину Србије што се поводом једне тачке супроставила Влади Србије. Мислим да је ово специјална победа не само опозиције, већ Скупштине над Владом која нас је неколико месеци различитим изменама једне те исте ствари стално усмеравала ка погрешноме“, рекао је Павићевић и додао да је до сада усвојен 31 амандман Нове странке.
Досадашњим законским одредбама било је предвиђено да се овере потписа, рукописа и преписа од 1. марта обављају само код јавних бележника.
Овере у судовима и општинским управама до 1. марта 2017.
Предлагачи измена Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа усвојили су данас амандман Нове странке којим се предвиђа да грађани своје потписе, рукописе и преписе могу да оверавају
у судовима и општинским управама до 1. марта 2017. године.
Првобитно је било предложено да тај рок буде померен на 1. јануар 2017. године.
Олгица Батић из ДХС С, која је у име седам посланика-предлагача образлагала предложене измене, рекла је да владајућа већина не бежи од пропуста и да је уважено оно што су предложили Зоран Живковић и Владимир Павићевић из Нове странке.
„На Одбору за правосуђе су сви били става да се тај амандман прихвати и тиме смо показали широкогрудост јер смо прихватили амандман опозиционих посланика“, рекла је Батићева, док је Павићевић поручио да је то „мала победа“.
„Браво за Скупштину Србије што се поводом једне тачке супроставила Влади Србије. Мислим да је ово специјална победа не само опозиције, већ Скупштине над Владом која нас је неколико месеци различитим изменама једне те исте ствари стално усмеравала ка погрешноме“, рекао је Павићевић и додао да је до сада усвојен 31 амандман Нове странке.
Досадашњим законским одредбама било је предвиђено да се овере потписа, рукописа и преписа од 1. марта обављају само код јавних бележника.
Quercus
Član
Politika.rs:
[h=1]Могу ли јавни бележници угрозити изборе[/h]Пошто овера потписа неће бити могућа, као сада, у судовима и општинским и градским управама, него само код нотара, како ће њих 100 или 200 оверавати неколико десетина или стотина хиљада потписа на изборним листама 2017.
Зоран Бабић, Гордана Чомић, Петар Петровић (Фото Танјуг)
Регуларност, али и демократичност председничких, па и парламентарних избора, могле би бити угрожене због овере потписа подршке изборним листама, уколико до њиховог одржавања не профункционишу јавни бележници у пуном капацитету. Јер, овера неће бити могућа, као сада, у судовима и општинским и градским управама. То би за последицу могло имати да неко из формалних разлога, због кратких рокова за оверу и загушења бележника, не може да учествује у изборној трци.
На овај проблем указало је неколико посланика током скупштинске расправе о изменама Закона о овери потписа, рукописа и преписа. Сви су се сложили да проблем постоји, али у владајућој коалицији тврде да ће бити решен до избора. Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС-а, каже за „Политику”, да ће инсистирати на томе да се до одржавања поменутих избора донесе нов закон о овери потписа, рукописа и преписа који ће решити и овај проблем овере потписа за изборне листе.
Он каже, да то није могло да буде решено изменама закона усвојеним у среду, којима је омогућено да се документа оверавају у основним судовима и општинским управама, а не само код јавног бележника, до 1. марта 2017. године, уместо до 1. марта ове године, јер то захтева и измену неких других чланова закона. Осим тога, не могу се прелазним и завршним одредбама мењати материјалне одредбе.
Слично Бабићевом објашњењу гласило је и образложење Олгице Батић, овлашћеног представника шест посланика који су предложили измене закона.
Указујући на проблем посланици из посланичке групе СДА Санџака–ПДД, понудили су решење срочено у амандман који је гласио: „Надлежност за оверу потписа, односно, изјава бирача да подржавају изборну листу политичке странке и групе грађана у поступку пријаве изборне листе ради учешћа на изборима, имају јавни бележници, основни судови и општинске и градске управе, у складу са изборним законима.”
Објашњавајући зашто је важно усвојити овај амандман, Енис Имамовић (СДА) издвојио је један сегмент проблема: „Кратки рокови за прикупљање потписа и недовољни капацитети бележника да одговоре захтевима свих листа, већинских и мањинских, могу утицати на неравноправност положаја изборних листа међу којима ће оне мањинске трпети највећу штету. Велике странке прикупљају потписе на територији читаве земље, а мањинске углавном у неколико општина и градова које немају довољно нотара. Додатни разлог је и тај што је законима о избору народних посланика и о локалним изборима овера потписа за изборне листе у искључивој надлежности суда, а Законом о овери потписа то је у искључивој надлежности јавних бележника. Усвајањем амандмана отклонила би се неусклађеност ових закона на најлакши начин.”
Риза Халими (ПДД) констатовао је да Прешево и Бујановац још немају нотара, питање је и кад ће га добити, а и „све и кад би га добили, странке морају у ова два града да скупе за једну листу по 5.000 потписа”. Како ће једна канцеларија нотара да стигне све то да овери, пита Халими.
Идуће године ће бити одржани покрајински и локални избори и ту неће бити проблема, пошто ће оверу потписа подршке изборним листама и даље моћи да обаве у судовима и општинским управама.
Али, како за „Политику” каже Гордана Чомић (ДС), која је о томе говорила и у скупштинској расправи, 2017. године нас чекају председнички избори, али и пререгистрација странака без посланика у покрајинском или републичком парламенту, што је огроман посао: „Уколико буде само пет председничких кандидата, то значи да је потребно оверити 50.000 потписа. Поред тога, треба оверити и потписе за пререгистрацију странака. Тренутно у Србији има око сто странака, од којих 55 нема посланике. То значи оверу 550.000 потписа, то је физички посао, а 95, 105, или 205 бележника не могу то да постигну или ће се само тиме бавити, а да и не говоримо о цени овере. Ради се о врло озбиљном праву на политичко организовање, које је Уставом гарантовано. Има времена да се мења закон, да се установи самосталан члан, који ће се односити само на тај посао. Апелујем да се то уради на време.”
И Петар Петровић, заменик шефа посланичке групе Јединствене Србије, указао је у скупштинској расправи на овај проблем. Он је истакао да у неким градовима нема бележника, „не зато што Министарство није хтело да их именује, него што није било кандидата” и додао: „Чекају нас парламентарни избори 2018. године, а знате да свака странка мора да прикупи 10.000 потписа ако хоће да учествује на њима. Треба можда размишљати да се за те изборе не оверавају потписи код јавних бележника, јер би у неким градовима могло да дође до великих гужви. Имамо времена да то решимо у наредном периоду.”
Петровић за „Политику” подсећа да је о овом проблему говорио и када је први пут, пре шест месеци, померан рок од кога ће само јавни бележници моћи да оверавају документа, да је и сада то рекао и мисли да је то учинио на време. Није, каже, желео да подноси амандман, јер се нада да ће владајућа коалиција озбиљно размислити о проблему и предложити решење на време.
Зоран Бабић каже да исти услови морају да важе и за грађане и за политичке странке, али признаје да би могло доћи до проблема: „Зато ћемо то и решити до 1. марта 2017. године, али не у последњем часу, већ много раније.”
[h=1]Могу ли јавни бележници угрозити изборе[/h]Пошто овера потписа неће бити могућа, као сада, у судовима и општинским и градским управама, него само код нотара, како ће њих 100 или 200 оверавати неколико десетина или стотина хиљада потписа на изборним листама 2017.
Регуларност, али и демократичност председничких, па и парламентарних избора, могле би бити угрожене због овере потписа подршке изборним листама, уколико до њиховог одржавања не профункционишу јавни бележници у пуном капацитету. Јер, овера неће бити могућа, као сада, у судовима и општинским и градским управама. То би за последицу могло имати да неко из формалних разлога, због кратких рокова за оверу и загушења бележника, не може да учествује у изборној трци.
На овај проблем указало је неколико посланика током скупштинске расправе о изменама Закона о овери потписа, рукописа и преписа. Сви су се сложили да проблем постоји, али у владајућој коалицији тврде да ће бити решен до избора. Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС-а, каже за „Политику”, да ће инсистирати на томе да се до одржавања поменутих избора донесе нов закон о овери потписа, рукописа и преписа који ће решити и овај проблем овере потписа за изборне листе.
Он каже, да то није могло да буде решено изменама закона усвојеним у среду, којима је омогућено да се документа оверавају у основним судовима и општинским управама, а не само код јавног бележника, до 1. марта 2017. године, уместо до 1. марта ове године, јер то захтева и измену неких других чланова закона. Осим тога, не могу се прелазним и завршним одредбама мењати материјалне одредбе.
Слично Бабићевом објашњењу гласило је и образложење Олгице Батић, овлашћеног представника шест посланика који су предложили измене закона.
Указујући на проблем посланици из посланичке групе СДА Санџака–ПДД, понудили су решење срочено у амандман који је гласио: „Надлежност за оверу потписа, односно, изјава бирача да подржавају изборну листу политичке странке и групе грађана у поступку пријаве изборне листе ради учешћа на изборима, имају јавни бележници, основни судови и општинске и градске управе, у складу са изборним законима.”
Објашњавајући зашто је важно усвојити овај амандман, Енис Имамовић (СДА) издвојио је један сегмент проблема: „Кратки рокови за прикупљање потписа и недовољни капацитети бележника да одговоре захтевима свих листа, већинских и мањинских, могу утицати на неравноправност положаја изборних листа међу којима ће оне мањинске трпети највећу штету. Велике странке прикупљају потписе на територији читаве земље, а мањинске углавном у неколико општина и градова које немају довољно нотара. Додатни разлог је и тај што је законима о избору народних посланика и о локалним изборима овера потписа за изборне листе у искључивој надлежности суда, а Законом о овери потписа то је у искључивој надлежности јавних бележника. Усвајањем амандмана отклонила би се неусклађеност ових закона на најлакши начин.”
Риза Халими (ПДД) констатовао је да Прешево и Бујановац још немају нотара, питање је и кад ће га добити, а и „све и кад би га добили, странке морају у ова два града да скупе за једну листу по 5.000 потписа”. Како ће једна канцеларија нотара да стигне све то да овери, пита Халими.
Идуће године ће бити одржани покрајински и локални избори и ту неће бити проблема, пошто ће оверу потписа подршке изборним листама и даље моћи да обаве у судовима и општинским управама.
Али, како за „Политику” каже Гордана Чомић (ДС), која је о томе говорила и у скупштинској расправи, 2017. године нас чекају председнички избори, али и пререгистрација странака без посланика у покрајинском или републичком парламенту, што је огроман посао: „Уколико буде само пет председничких кандидата, то значи да је потребно оверити 50.000 потписа. Поред тога, треба оверити и потписе за пререгистрацију странака. Тренутно у Србији има око сто странака, од којих 55 нема посланике. То значи оверу 550.000 потписа, то је физички посао, а 95, 105, или 205 бележника не могу то да постигну или ће се само тиме бавити, а да и не говоримо о цени овере. Ради се о врло озбиљном праву на политичко организовање, које је Уставом гарантовано. Има времена да се мења закон, да се установи самосталан члан, који ће се односити само на тај посао. Апелујем да се то уради на време.”
И Петар Петровић, заменик шефа посланичке групе Јединствене Србије, указао је у скупштинској расправи на овај проблем. Он је истакао да у неким градовима нема бележника, „не зато што Министарство није хтело да их именује, него што није било кандидата” и додао: „Чекају нас парламентарни избори 2018. године, а знате да свака странка мора да прикупи 10.000 потписа ако хоће да учествује на њима. Треба можда размишљати да се за те изборе не оверавају потписи код јавних бележника, јер би у неким градовима могло да дође до великих гужви. Имамо времена да то решимо у наредном периоду.”
Петровић за „Политику” подсећа да је о овом проблему говорио и када је први пут, пре шест месеци, померан рок од кога ће само јавни бележници моћи да оверавају документа, да је и сада то рекао и мисли да је то учинио на време. Није, каже, желео да подноси амандман, јер се нада да ће владајућа коалиција озбиљно размислити о проблему и предложити решење на време.
Зоран Бабић каже да исти услови морају да важе и за грађане и за политичке странке, али признаје да би могло доћи до проблема: „Зато ћемо то и решити до 1. марта 2017. године, али не у последњем часу, већ много раније.”
radashin
Član
Upravo sam (jedva) uspeo da dobijem II osnovni sud u BG (služba overavanja) i pitam:
- "da li kod vas još uvek mogu da overim ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta?"
- "da, možete."
- "koliko će to da košta, otac mi daje zemlju u zakup bez nadoknade?"
- "u tom slučaju se u ugovoru navodi 'bez nadoknade' i cena je 2.000 dinara "
- "hvala lepo."
- "molim lepo."
E sada, koliko je ovo merodavno, jbm li ga...
- "da li kod vas još uvek mogu da overim ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta?"
- "da, možete."
- "koliko će to da košta, otac mi daje zemlju u zakup bez nadoknade?"
- "u tom slučaju se u ugovoru navodi 'bez nadoknade' i cena je 2.000 dinara "
- "hvala lepo."
- "molim lepo."
E sada, koliko je ovo merodavno, jbm li ga...
