znaci kvalitet ploda,da je sladak,ukusan,boja ploda-zavise od toplote a ne od samog zraka sunca(izuzmimo toplotu koju suncev zrak daje)?
Gajenje voca u plasteniku
- Začetnik teme luka kv
- Datum pokretanja
Naravno da zavisi ali ne verujem da je za mesec, mesec i po dana ranije pokretanje vegetacije (sat ili ni toliko razlike u duzini dana) limitirajuci faktor u gajenju bilo koje biljke pa ni tresnje u plasteniku. Dakle, zavisi i od svetlosti, ali ti ces imati dovoljno svetlosti, a ono sto neces imati i treba da obezbedis je temperatura.
Poslednja izmena:
Vocar
Član
Kolega ironman, možeš li mi ovo objasniti?
-------------
Hajde ako neki zagovaraju takvo rješenje (o otvaranju plastenika u aprilu), koliko dana treba da se otvori pa da se svi šećeri i okusi nađu u takvoj trešnji?
"Ode otvoriti plastenik da se trešnja ušećeri, sutra berba".. ??!
futurefarming
Član
Po onim tekstovima koje je kolega Vocar postavio, nisam baš siguran da oni uopšte i otvaraju plastenike.
Objasnio sam vec u sledecem komentaru.
Posto je razlika u duzini trajanja dnevnog svetla izmedju vremena kad vegetacija krece spontano, i vremena kad vegetacija krece usled dovodjenja toplote mala, ta mala razlika nece bitno uticati na uspeh ili neuspeh gajenja tresnje u palsteniku, tj to nije limitirajuci faktor takvog nacina gajenja.
mislim da te kapiram ironmene. da bi biljka krenula (uzmimo za primer normalan vocnjak) ,to jest da bi sokovi krenuli treba da otopli(na otvorenom to se desava u prolece),a suncev zrak sluzi samo za fotosintezu(ima ga i zimi ali nema toplote pa biljka "spava").znaci fali samo grejanja,pored onog sto sam rekao da se dovodi vazduh do bubnjare i zagreva,mogu se poloziti i obicne pvc cevi u zemlju da dogrevaju i nju
citao sam po netu o tresnji pa sam nasao bitan podatak o kome je ironmen pricao.treba voditi racuna o zbiru hladnih dana koje su potrebne odredjenoj sorti da bi krenula u vegetaciju.nekim sortama je potrebno samo 200 sati,nekima 300 sati pa nadalje da temperatura bude ispod 7 stepeni celzijusa
Vocar
Član
Postoji pri sadnji. Korijen se orezuje tako što se odstrani ogoljeno, prelomljeno ili na neki drugi način oštećeno korijenje. Takođe prikraćivanjem se dobija da korijen obraste novim mladim žilicama i formira pravilno razgranjenje. Često se orezuje i zbog manjih dimenzija jame pri sadnji u odnosu na veličinu korijena.
kicca
Član
Orezivanje korena kod posadjenih vocki je nemoguce i ubilo bi je na mestu teorijski mi pada na pamet jedino varijanta da se asovom ili slicnim alatom ali dublje "prosece"krug u perimetru zeljene krosnje cime bismo na neki nacin ogranicavali rast krosnje mada je tu problem ta uzrocno-posledicna veza krosnje i korena ja sam mislio da se koren siri prema krosnji i jos uvek mislim a ne obrnuto....
Vocar
Član
Zašto bi se orezivao korijen naknadno? Ne vidim logiku.
Vocar
Član
Tema sa linka bi se trebala pridodati ovoj.
http://poljoinfo.com/showthread.php?309-TREŠNJA-U-PLASTENIKU
Niko mi ne odgovori, koliko treba Sunčeve energije i svjetla u "otvorenom" plasteniku da bi se zadovoljili okus i sadržaj šećera u trešnji? Okus (dio sveukupnog kvaliteta) diktira cijenu.
http://poljoinfo.com/showthread.php?309-TREŠNJA-U-PLASTENIKU
Niko mi ne odgovori, koliko treba Sunčeve energije i svjetla u "otvorenom" plasteniku da bi se zadovoljili okus i sadržaj šećera u trešnji? Okus (dio sveukupnog kvaliteta) diktira cijenu.
kicca
Član
Cena se postize vremenom stizanja i tu ukus ne igra neku ulogu cele zime ljudi kupuju povrce po hipermarketima koje je neukusno ali jbg hoce da jede paradajz u januaru.
Te tresnje nemogu da dostignu ukus kao klasicno gajene ali to sa zaradom nema veze ljudi ce kupovati/oni koji mogu/ne pitajuci za ukus.
Za @lukakv je jedino bitna vrednost investicije i eventualno snizavanje iste sve ostalo je nebitno a posebno ukus
U prilog tome vi koji zivite u vecim gradovima odite do nekog hipermarketa gde se i sada prodaje vansezonsko voce i povrce i lako cete se uveriti da ukusa nema ali se prodaje.........
Te tresnje nemogu da dostignu ukus kao klasicno gajene ali to sa zaradom nema veze ljudi ce kupovati/oni koji mogu/ne pitajuci za ukus.
Za @lukakv je jedino bitna vrednost investicije i eventualno snizavanje iste sve ostalo je nebitno a posebno ukus
U prilog tome vi koji zivite u vecim gradovima odite do nekog hipermarketa gde se i sada prodaje vansezonsko voce i povrce i lako cete se uveriti da ukusa nema ali se prodaje.........
ne znam zasto,sacekajmo ironmena da on procita oko korena i odgovori.a sto se tice ukusa-cele godine jedem bezukusan paradajz pa nikom nista. ako ne poranim da kupim volujsko srce,kao sto sam vec pisao. narod je takav svuda,nije slucaj to kod nas,vidi i ne moze da izdrzi da ne kupi,jede mu se
futurefarming
Član
Slažem se sa ovim što kaže kicca, samo vreme, za ostalo te niko i ne pita. luka kv, zato i treba da se fokusiraš na mart, maj ti se ne isplati u nekoj ozbiljnijoj priči.
Uh sve teza i teza pitanja mi postavljas Luka kv 
Pa ne znam na sta si naisao kad si citao o orezivanju korena, to se u praksi uglavnom ne radi osim u dva slucaja koliko je meni poznato.
Jedan je da se podrivacima ide malo dublje, da se prekinu neke zile i tako koren natera na ponovni rast i formiranje nove zone korenovih dllacica, ako se to moze zvati orezivanje ond aj eto to.
Drugi slucaj orezivanja je kad se zeli presaditi starije stablo.
Godinu ili dve pre presadivanja se isece veci deo zila na onom rastojanju od debla na kom ce se praviti kanal pri formiranju busena koji ce biti prenet sa stablom na novo mesto.(otkopa se, preseku i ponovo zatrpaju) i tako se stablo natera da formira usisnu zonu u delu koji ce biti zahvacen i prenet na novo mesto posto je usisna zona uglavnom van tog busena koji je moguce preneti.
Za druge razloge u praksi ja ne znam.
Edit
I da, ovo pitanje oko uticaja svetlosti na voce iz plastenika do sada nisam razumeo a sad vidim da je se to odnosilo na hemjski sastav plodova sto je apsolutno nebitno za takvu proizvodnju.
Kica je to tacno definisao, vreme dozrevanja je bitno u toj proizvodnji a ne hemaijski sastav.
Pa ne znam na sta si naisao kad si citao o orezivanju korena, to se u praksi uglavnom ne radi osim u dva slucaja koliko je meni poznato.
Jedan je da se podrivacima ide malo dublje, da se prekinu neke zile i tako koren natera na ponovni rast i formiranje nove zone korenovih dllacica, ako se to moze zvati orezivanje ond aj eto to.
Drugi slucaj orezivanja je kad se zeli presaditi starije stablo.
Godinu ili dve pre presadivanja se isece veci deo zila na onom rastojanju od debla na kom ce se praviti kanal pri formiranju busena koji ce biti prenet sa stablom na novo mesto.(otkopa se, preseku i ponovo zatrpaju) i tako se stablo natera da formira usisnu zonu u delu koji ce biti zahvacen i prenet na novo mesto posto je usisna zona uglavnom van tog busena koji je moguce preneti.
Za druge razloge u praksi ja ne znam.
Edit
I da, ovo pitanje oko uticaja svetlosti na voce iz plastenika do sada nisam razumeo a sad vidim da je se to odnosilo na hemjski sastav plodova sto je apsolutno nebitno za takvu proizvodnju.
Kica je to tacno definisao, vreme dozrevanja je bitno u toj proizvodnji a ne hemaijski sastav.
u redu za vreme sazrevanja,mislim da polovina marta sasvim odgovara. sto rece ironmen te kolicine beograd ima da proguta ko nista. @ironmene,preleteo sam citajuci o orezivanju korena misleci da to postoji i da ces znati prakticnu primenu.mozda sam presevio nesto. odgovori nam zasto je voce sa one strane sa koje ga obasjava sunce crvenije?i da li je bas to strana koja je samo obasjana,nikad nisam zagledao to?a za pitanja-najlakse mi je sa tobom,prakticar si. ovu temu si ti trebao da otvoris a ne ja golanfer ,ovako ispada da sam ja neki napredan vocar a tek sam zimus uz forum poceo da ucim o vocu.al ajde,bitno je da ucimo i pokrenemo novo 
@vocar,hvala jos jedan put za postavljanje davne teme. za konstataciju da kvalitet diktira cenu mislim da nisi u pravu,paradajz je u kraljevu sada 160-200 din a ukusa nema.ko pur pena a kupuje se @kicco u pravu si za super markete i kupce
@vocar,hvala jos jedan put za postavljanje davne teme. za konstataciju da kvalitet diktira cenu mislim da nisi u pravu,paradajz je u kraljevu sada 160-200 din a ukusa nema.ko pur pena a kupuje se @kicco u pravu si za super markete i kupce
Poslednja izmena:
'Ocu, al da platis pivo
Crvenije je ako je osobina sorte da ima crvenu boju ploda ili crvenu prelivnu boju, Delises zlatni npr i tresnju bele boje ploda mozes okretati kako hoces pocrveneti nece
Salim se malo ali i istina je blizu toga.
Boja ploda jeste sortna osobina a tacno je da njen intenzitet zavisi od osuncanosti.
Medjutim kad se o plasteniku i tresnjama radi hajmo da pojednostavimo stvar.
Tresnja dobije dobru boju (odgovarajuju sorti) u uslovima prirodnog osvetljavanja recoimo pocetkom maja. Ta ista tresnja ce u slucaju da u plasteniku dozri u martu imati neznatno manju kolicinu prirodne svetlosti pa verujem da ta smanjena kolicina svetlosti (nesto kraci dan krajem matra nego pocetkom maja) nece bitno uticati na boju ploda tresnje.
Plastenicka proizvodnja podrazumeva intenzivnu i preciznu negu pa time i rezidbu, pa se stoga podrazumeva da ce rezidbom biti obezbedjeno da plodovi budu osuncani i da ne ostanu bez dovoljno obojenosti usled zasene unutar krosnje sto se desava i kod tresanja gajenih na otvorenom.
