Ekologija
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
Khm da ispričam i svoju priču, verujem da joj je mesto ovde. Dakle, 2007. odlučim se da u svom selu nedaleko od Guče prikupljam staro gvožđe i prodajem reciklažnom zavodu u Požegi. Kao i u svakom manjem mestu ili opštini nepresušan izvor raznovrsne gvožđurije je bila upravo reka koja protiče kroz selo- Bjelica. Tada sam za jedan raspust (da pojasnim bio sam student) zaradio otprilike 70 000 din za nepunih mesec i po. Na jednu površinu u dvorištu sam dovlačio svo gvožđe sa TV 420 i komšijinim 539.
Jedan dan sam izvukao sledeće iz reke:
- tri bloka motora od fiće,
- dva velika akumulatora,
- kompletnu limariju starog tristaća, škode i onog poljskog fiata (kao da su ga od olova pravili),
- diferencijal od kamiona,
- oko 15 vrata, gepeka, hauba,
- bezbroj smederevaca,
- bezbroj metalnih starih buradi
- nekoliko ramova od ručnih kolica
- radijator 10 rebara
- neke cevi- ko zna od čega oko 50 kg
- točkovi razni, zamrzivači, frižideri, šporeti, metalni kreveti to sam nalazio i pored puta...
- kao i gomila neke gvožđurije koja se nije mogla prepoznati.
Tri puta sam za taj raspust odlazio u otkupnu stanicu. Svaki put su mi na ruke isplatili 30 000. Naravno trošio sam za gorivo, brusne ploče (vadio sam bakar iz kompresora, starih startera, motora), davao sam za razne usluge čekrk, jači traktor al tu negde 10-15 hiljada maksimalno. Nije bilo lako, al isplatilo se. Inače, pričalo se po selu da su meštani pre samo dve godine nosili u reciklažni zavod "Boga Oca" i da su namlatili novac, ali reci niko nije ni prilazio. Posle su pojedinci imali neki ljubomorne ispade, pa su svojatali đubre u reci. Budale... njih sam častio pivom!
Jedan dan sam izvukao sledeće iz reke:
- tri bloka motora od fiće,
- dva velika akumulatora,
- kompletnu limariju starog tristaća, škode i onog poljskog fiata (kao da su ga od olova pravili),
- diferencijal od kamiona,
- oko 15 vrata, gepeka, hauba,
- bezbroj smederevaca,
- bezbroj metalnih starih buradi
- nekoliko ramova od ručnih kolica
- radijator 10 rebara
- neke cevi- ko zna od čega oko 50 kg
- točkovi razni, zamrzivači, frižideri, šporeti, metalni kreveti to sam nalazio i pored puta...
- kao i gomila neke gvožđurije koja se nije mogla prepoznati.
Tri puta sam za taj raspust odlazio u otkupnu stanicu. Svaki put su mi na ruke isplatili 30 000. Naravno trošio sam za gorivo, brusne ploče (vadio sam bakar iz kompresora, starih startera, motora), davao sam za razne usluge čekrk, jači traktor al tu negde 10-15 hiljada maksimalno. Nije bilo lako, al isplatilo se. Inače, pričalo se po selu da su meštani pre samo dve godine nosili u reciklažni zavod "Boga Oca" i da su namlatili novac, ali reci niko nije ni prilazio. Posle su pojedinci imali neki ljubomorne ispade, pa su svojatali đubre u reci. Budale... njih sam častio pivom!
Ovo me je ozarilo. Ali ovaj deo na kraju mi se najviše sviđa kad su pojedinci svojatali đubre u reci. Prvo bace pa posle svojataju, to ima samo kod nas. Ovo je, uz to što je odličan ekološki prilog temi, još i vrlo inspirativno da se napiše neka priča. Život je najluđi scenarista.
Nego da ja pitam nešto što zbog čega sam u stvari i došao na ovu temu... komšije i mi imamo zajednički bunar, dubok oko 70 metara. Voda je pregledana u Zavodu, s vremena na vreme je proveravamo. Međutim, puna je krečnjaka a ima i veoma povećan nivo amonijaka, medjutim niko se zbog toga nešto ne uzbuđuje, svi piju vodu i ćute.. . A amonijak koliko ja znam i nije baš nešto koristan organizmu. Ima li, dakle, neko iskustva sa tim i koliko može biti štetan amonijak? Džaba i bunar ako je voda neispravna...
Nego da ja pitam nešto što zbog čega sam u stvari i došao na ovu temu... komšije i mi imamo zajednički bunar, dubok oko 70 metara. Voda je pregledana u Zavodu, s vremena na vreme je proveravamo. Međutim, puna je krečnjaka a ima i veoma povećan nivo amonijaka, medjutim niko se zbog toga nešto ne uzbuđuje, svi piju vodu i ćute.. . A amonijak koliko ja znam i nije baš nešto koristan organizmu. Ima li, dakle, neko iskustva sa tim i koliko može biti štetan amonijak? Džaba i bunar ako je voda neispravna...
Vulkan
Član
A šta će posle sa tim što otoči? Zar nije bolje naftom, malo popravi boju i malo razredi pa i drvo bolje upije.
Pa uvek ima "leva" strana što bi rekli stari stolari, za to što ostane. Obično ljudi nalaze manu starom ulju zato što je preterano crno, naročito od dizelaša pa sam zato i rekao kako može malo da se pročisti da bi izgledalo kao neki od lazurnih premaza (popularno sadolina). Čak može da se doda i nekog sadolina u boji ili da se kombinuju premazi. Jedan trik za stubove je da se stave u kantu sa uljem i ostave jedno nedelju dana, drvo kapilarno povuče i bude kompletno natopljeno.
Skoknite do nekog auto servisa malo boljeg oni imaju coveka koji odnosi to ulje,neki placaju sto odnesu gazdi a neki nose za dz samo da gazda servisa ne misli. Sve je stvar dogovora.
zis
Član
Interesantna priča a sušta istina
СИМФОНИЈА У БЕЛОМ
Има ли за зелени покрет ишта боље?
(Покрет зелених у Мексику)
Благајник у супермаркету разговора са старијом дамом и каже јој како су пластичне кесе штетне за животну средину и како би она требало да доноси своју торбу кад иде у куповину.
Жена се извињава и каже:
"Знате, у моје време, покрет зелених није постојао."
Благајник одговори:
"То и јесте наш проблем данас. Ваша генерација није имала довољно разума да сачува животну средину."
„У праву сте, наша генерација нажалост није имала покрет зелених. А и чему би, јер у то време доносили бисмо млеко, пиво и соду у повратним флашама, продавнице су их слале назад произвођачима, где су пране и стерилисане пре него што их поново напуне. На овај начин, иста флаша се користила више пута.То је била 100% делотворна рециклажа.
Али тачно је, ми тада нисмо имали покрет зелених.
Пењали смо се степеницама, јер није било ескалатора. До продавнице смо ишли пешице. Уместо да седнемо у ауто са 300 кс – препешачили бисмо два блока.
Али ви сте заиста у праву. Нисмо тада имали покрет зелених.
У то време су пелене за бебе пране, јер није било оних за једнократну употребу. Веш се сушио на конопцу, не у овим енергетски трошаџијским машинама на 220В, већ помоћу сунца и ветра. Деца су носила ствари своје старије браће и сестара, не искључиво нешто ново.
Али ви сте у праву: нисмо тада имали покрет зелених.
У то време смо имали по један ТВ или радио – по домаћинству, а не ... ТВ у свакој соби. А телевизор је имао екран величине марамице (сећате ли се тога?) У кухињи смо мешали и месили рукама зато што није било електричних уређаја, који свему одузму душу. Ако смо хтели да поштом пошаљемо нешто ломљиво узимали смо згужване старе новине као заштиту, а не пластичне мехуриће. Тих дана смо травњаке неговали тако да при том не трошимо бензин - користили смо косилице за траву које раде на мишиће. Свакодневница нам је била испуњена кретањем, тако да нисмо морали да идемо у теретану, у затворен простор, на траке које раде на електрични погон.
Али ви сте у праву: Нисмо тада имали покрет зелених.
Пили бисмо са извора кад смо били жедни, уместо да сваки пут кад желимо да пијемо воду узмемо стаклену или пластичнум флашу. Наша пенкала смо пунили мастилом, уместо да сваки пут заменимо уложак, мењали смо ножић, уместо да узмемо цео нов бријач када се оштрица иступи.
Али, заиста, нисмо имали покрет зелених!
У тим временима, људи су путовали возовима или аутобусима, а деца ишла у школу бициклом или пешице, уместо да мама преузме улогу таксисте 24 сата дневно. Имали смо по једну утичницу у соби, а не банчин шалтер на сваком ћошку. И није нам био потребан електронски уређај за пријем сигнала са сателита удаљеног хиљадама километара да бисмо лоцирали најближу пицерију.
Дакле, да ли сматрате да садашњу генерацију старијих људи треба осуђивати само зато што тада није било покрета зелених?
Ову причу можете испричати свакоме ко жели лекцију о заштити животне средине.
СИМФОНИЈА У БЕЛОМИма ли за зелени покрет ишта боље?
(Покрет зелених у Мексику)
Благајник у супермаркету разговора са старијом дамом и каже јој како су пластичне кесе штетне за животну средину и како би она требало да доноси своју торбу кад иде у куповину.
Жена се извињава и каже:
"Знате, у моје време, покрет зелених није постојао."
Благајник одговори:
"То и јесте наш проблем данас. Ваша генерација није имала довољно разума да сачува животну средину."
„У праву сте, наша генерација нажалост није имала покрет зелених. А и чему би, јер у то време доносили бисмо млеко, пиво и соду у повратним флашама, продавнице су их слале назад произвођачима, где су пране и стерилисане пре него што их поново напуне. На овај начин, иста флаша се користила више пута.То је била 100% делотворна рециклажа.
Али тачно је, ми тада нисмо имали покрет зелених.
Пењали смо се степеницама, јер није било ескалатора. До продавнице смо ишли пешице. Уместо да седнемо у ауто са 300 кс – препешачили бисмо два блока.
Али ви сте заиста у праву. Нисмо тада имали покрет зелених.
У то време су пелене за бебе пране, јер није било оних за једнократну употребу. Веш се сушио на конопцу, не у овим енергетски трошаџијским машинама на 220В, већ помоћу сунца и ветра. Деца су носила ствари своје старије браће и сестара, не искључиво нешто ново.
Али ви сте у праву: нисмо тада имали покрет зелених.
У то време смо имали по један ТВ или радио – по домаћинству, а не ... ТВ у свакој соби. А телевизор је имао екран величине марамице (сећате ли се тога?) У кухињи смо мешали и месили рукама зато што није било електричних уређаја, који свему одузму душу. Ако смо хтели да поштом пошаљемо нешто ломљиво узимали смо згужване старе новине као заштиту, а не пластичне мехуриће. Тих дана смо травњаке неговали тако да при том не трошимо бензин - користили смо косилице за траву које раде на мишиће. Свакодневница нам је била испуњена кретањем, тако да нисмо морали да идемо у теретану, у затворен простор, на траке које раде на електрични погон.
Али ви сте у праву: Нисмо тада имали покрет зелених.
Пили бисмо са извора кад смо били жедни, уместо да сваки пут кад желимо да пијемо воду узмемо стаклену или пластичнум флашу. Наша пенкала смо пунили мастилом, уместо да сваки пут заменимо уложак, мењали смо ножић, уместо да узмемо цео нов бријач када се оштрица иступи.
Али, заиста, нисмо имали покрет зелених!
У тим временима, људи су путовали возовима или аутобусима, а деца ишла у школу бициклом или пешице, уместо да мама преузме улогу таксисте 24 сата дневно. Имали смо по једну утичницу у соби, а не банчин шалтер на сваком ћошку. И није нам био потребан електронски уређај за пријем сигнала са сателита удаљеног хиљадама километара да бисмо лоцирали најближу пицерију.
Дакле, да ли сматрате да садашњу генерацију старијих људи треба осуђивати само зато што тада није било покрета зелених?
Ову причу можете испричати свакоме ко жели лекцију о заштити животне средине.
