Chat u ovčarstvu i kozarstvu 2

Kod mene krecu za desetak dana.Malo rekreacije pre pocetka :)

436499572_1119559539257253_1778759149049871774_n.jpg
 
Isto sam ih ja pustio na ispašu 15ak dana pre jagnjenja. (Trebalo je i pre, ali ne stigoh). Nekad se krava vodila oko štale pred telenje. Da malo stekne kondiciju.
 
Која сорта оваца добро подноси врућину лети, кише с пролећа и с јесени, снег и мраз зими, не смета јој да целе године живи напољу, и довољно јој је да је неко обиђе и нахрани и посоли 2–3 пута недељно? Имам солидне услове за гајење бар 30–50 оваца, и волео бих да их запатим да пасу на окућници. Наше имање било је до пре 10 година сточарско, и тако је организовано — дакле имам добре пашњаке, имам добре ливаде. Откако нема стоке коров буја на све стране, боримо се механички против купина и багрења али учинак је врло слаб (ако га уопште има — мислим да чупањем и сечом багрења исти само разјарујем да букне још жешће), и размишљам се да све испреграђујем и уведем овце. Имам две штале (једна је старинска, баш за овце, друга модернија, за краве, избетонирана, са избетонираним јаслама, појилицама, преградама), пашњаке у близини куће, купио сам пре пар година и пастирицу, експериментално развукао жице са струјом по вотњацима и дао рођацима да користе као пашњак, и рекао бих да је изводљиво са том електричном оградом.

А питам за сорту јер су се овце које је мој деда држао јагњиле око Светог Николе, сећам се пођемо за славу ујутру у Цркву преко вотњака, кад оно овца се јагњи у снегу, јагње буп у снег, заблеји и хоп поскочи и ето га сиса, гледам и не верујем шта видим; а те су овце тако деценијама живеле напољу, деда их је отприлике по казни затварао у шталу. Пре 10ак година био сам мало дужи период одсутан, и много сам се сморио када сам се вратио а деда продао овце... Немам појма која је била сорта, биле су неке ситне, црноглаве, овнови су били рогати као муфлони. Деде више нема да га питам која беше сорта, и ето.

Ако неко држи овце тако пуштене напољу и лети и зими, а да им је то ОК, бићу захвалан за савет. Циљ ми дакле није ни нека производња оваца, ни матичење и сл., већ само да набавим сорту која је да кажем полудивља, више дивља него полу, да се сама снађе за сјагњавање, јагњење, удајање јагањаца итд., и све то напољу, у свим временским условима. Наравно са отвореним шталама, на изволте. Али као што рекох, те дедине су спавале напољу на киши, само по казни у шталу су улазиле, па велим можда и данас постоје неке такве, немодернизоване. Да не кажем демоде овце. Хвала.
 
Хвала! Прочитах да је та Влашићка најмлечнија овца — претпостављам да јој не би сметало ако нема муже, јер за мужу мора да се седи са овцама, то како ствари стоје нема шансе.
Постоје и друге праменке, можда бих до њих лакше дошао, читам сада којекуде и у суштини наводно и Кривовирска исто воли да буде напољу, не воли шталу, што би мени одговарало. Још да нађем неке овце које хоће да брсте багрење и купину, а неће шљиву.
 
Nema takve (koja neće šljivu). Baš sam dosta sorti imao. Ne možeš da se načudiš na koje sve načine mogu da brste….
Možeš da razmisliš i o sjeničkoj. Ona traži manje pažnje. Mada, ume da omane kao majka (u smislu prihvatanja jagnjeta).
 
Хвала на предлогу! Размишљао сам о сјеничкој, мада можда се ипак определим за праменку — али опет ћу се потрудити да се пре него што одлучим добро распитам по околини, знаће сељаци најбоље шта у мом крају има резона.

Шалио сам се за те овце које неће да брсте шљиве, то нема шансе :) Један у комшилуку се довијао, ограђивао сваку шљиву засебно неком конструкцијом од дасака, нешто као преврнути левак, уско доле широко горе, па качио около бодљикаву жицу, али нема шансе, опет некако дохвате. Утеха је да обрсте колико могу да дохвате, неће да се баш попењу на шљиву. Што за козе не важи, оне су баш напаст.
 
Poslednja izmena:
Да ли неко зна: имамо регистровано газдинство, сада размишљамо да реактивирамо штале и запатимо овце, првенствено због одржавања вотњака и окућнице, али опет није лоше ако би тај наш план држава подржала субвенцијама; ако бисмо желели да конкуришемо за субвенције, можемо ли једноставно да купимо већ уматичена грла, и са тим грлима касније (односно догодине) конкуришемо за субвенције?

Друго питање — ако тако учинимо, на који начин грла књишки превести са једног домаћинства на друго, односно како овце које су сада уписане на другом домаћинству да упишемо у наше домаћинство?

И треће питање, да ли можемо да удружимо више малих стада у једно /конкретно, у огласима налазимо овце праменке у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди, где су стада мала, од десетак грла/ и да тако сакупимо 30+ грла колико нам је потребно да бисмо конкурисали за субвенције?

И постоји ли могућност да на домаћинству гајимо више од једне расе оваца /имамо услова да буду и физички раздвојене: имамо 2 штале на располагању и можда направимо још неку/, на пример по 16 праменки и 16 неке друге расе, и да конкуришемо за субвенције збирно јер гајимо преко 30 уматичених оваца?

Хвала унапред.
 
1. Mozes kupiti vec umaticena grla i dogodine konkurisati za njih.
2.Da bi ovce prebacio vlasnih tih ovaca tebi kao kupcu mora izvaditi bilete u svojoj veterinarskoj stanici. Oni u stanici prebace grla sa njegovog na tvoje gazdinstvo i to je to. Kada odes po ovce on ti da taj papir i to cuvas. A pre svega toga ti moras otvoriti HID broj odnosno broj tvog gazdinstva u tvojoj veterinarskoj stanici.
3.Moze se kupovati na vise mesta vazno je da bude sve ukupno na kraju preko 30 kom zbog subvencija (npr negde kupis 1 negde 2 negde 10 itd)
4.Moze se drzati vise rasa i ne moras ih odvajati,vazno je da ukupno ima preko 30 umaticenih.
 
Srećko radoitaj se orvo pošto vidim da si iz Šumadije da li tvoja opština nešto daje i pod kojim uslovima.
Ako ne daju jedino pto ti istaje je repiblika,imaš na UAyp sajti sve informacije.Ajo ti nije jasno gde da tražiš piši da pomognemo.
U Vojvodini sve isto ko što je Slavko napisao.
Naravno izvući max broj bodova.Lepi povraćaji na stočarstvu su bili ove g.
 
Ovce koje se kupe se svakako mora ojagnjiti u toj godini ali se i ovnovi racunaju.Na primer mozes imati i 28 ovaca i 2 ovna (koji se ne jagnje) :)
Sto se tice konkursa za nabavku priplodnog materijala tu papirologija nije slozena,prodao sam tako stotine grla i svi su dobili.Nikada nisam cuo da je neko odbijen na ovom konkursu. E sad tu se ranije uglavnom mnogo dugo cekalo,ja sam konkurisao za neke zivotinje iz uvoza 2016 god a dobio novac tek 2021-e.....Sad su sve to ubrzali ali....
 
Драги пријатељи, хвала вам свима на одговорима!

@Mušovac
Хвала — ето ништа од овога што сте ми рекли нисам знао. Знате ли можда да ли ХИД број можемо добити одмах без обзира на то што када смо домаћинство регистровали стоку нисмо нигде поменули, јер тада стоке нисмо ни имали, или пак треба да сачекамо следећу обнову регистрације, догодине, па тада?

@Boderlica
Ово за ојагњене овце (за које држава субвенционише средства) је врло корисна информација. (И још једном хвала Мушовцу за разјашњење.)
Леп предлог за набавку јагњади и шиљежади, хвала.
Нисам ни знао да постоји та селекцијска агенција? Претражујем и не налазим, постоји у Хрватској, за Србију не контам. Јел то нешто на нивоу општине, региона, или пак Републике? Ја сам Аранђеловчанин, и приликом процеса регистрације било је неопходно нпр. да из неког мени нејасног разлога идемо у Крагујевац, помислих да није можда тамо та агенција? Иначе је процес простог информисања о могућностима и приликама за организацију пољ. газдинства у мом крају некако скроз нејасан и нетранспарентан и све Боже сачувај — где си дошао данас, па колега који то ради није сада ту, дођи за два месеца када се Гоца врати са одмора и тако даље, од немила до недрага када се пође по установама и канцеларијама.

@Mušovac
Ако сам добро разумео другу поруку, постоје годишње субвенције за уматичена грла, овце које се јагње /нпр. купим их сада, ојагње се 2025, дакле конкуришем за 2025/ и за уматичене овнове,

и исто тако постоје друга субвенције за набавку приплодног материјала тј. куповину уматичених грла, а то је подстицај о ком се говори у параграфу који је постовао @Chobanin — мин. 4000 по грлу? Или нисам сконтао, и постоји само једна врста субвенција када су овце у питању?

Листам правнилнике на порталу https://uap.gov.rs/ и не успевам да се снађем, шта важи шта не важи, који је актуелан а који не.
 
[mention]SreckoP [/mention]
Postoje dosta vrsta podsticaja.
Ako kupiš mlado priplodno grlo, imaš povraćaj deo novca.
Ako prodaš na klanicu jagnje-imaš 3k subvencije.
Subvencije za priplodne ovce i ovnove su prošle godine bile 10k po grlu (minus ono što uzme tvoja matična služba).
Ja sam ukapirao da će smanjiti. Možda sam pogrešio.
Kupiš danas ovce i prijaviš ih na svom gazdinstvu i konkurišeš početkom ‘25 za subvencije (bude to objavljeno) i nekad u toku godine ti legnu pare.
 
Skapirao sam da nam smanjuju sa 10k na 4k?
Nema smanjivanja sigurno,ostaje 10k. Ovo sto si postavio ne znam u kojem je kontekstu posto nema celgo teksta a preumoran sam sad da butam po pravilnicima i da trazim gde je ovo sto si postavio. Onako na brzinu mislim da je u pitanju konkurs za nabavku priplodnih grla i da ne mozes traziti podsticaj manji od 4000din po komadu odnosno da priplodno grlo od 6-18 meseci ne mozes kupiti ispod 8000 din i traziti povrat novca.

@SreckoP
Hid nema veze sa gazdinstvom odes bilo kada i otvoris ga i ono se automatski prikljucuje tvom poljop gazdinstvu,hid se moze otvoriti i ako nemas poljoprivredno gazdinstvo. Sto se tice subvencija dobro si razumeo,godisnje je 10 000 po ovci. Konkurs ce verovatno ponovo u aprilu,tada konkurises i u toku godine ti uplate novac kao sto @Chobanin rece.
Isao si iz Arandjelovca u Kragujevac zato sto je regionalna organizacija u KG-u a njoj mislim da pripada i Arandjelovac ali nisam siguran.
 
Koja bi bila preporuka za pojilice? Uskopan bunar, sredjujem ga za zalivanje baste i napajanje ovaca. Procitao sam deo oko opreme za objekte ali su vecina slika nedostupna. Uzeti sa širokim jezickom ili sa okruglim?
 
Nazad
Vrh