Chat 8
- Začetnik teme Matić
- Datum pokretanja
- Status
MOMOSARIC
Član
Koji mi ? Licno nevolim te poludiktature . Narod im je ok koga znam.
Zapadne države obavile su operaciju „Kosovo” onako kako to najčešće rade kada su Srbi i srpski interesi u pitanju – bez anestezije. U stanju šoka, Srbija se oduvek ponaša na predvidiv način i svoju tešku poziciju učini još gorom. Srpski neprijatelji i „prijatelji” nemaju boljeg saveznika od iracionalnosti srpskih političara. „Neka bude što biti ne može”, svakako je sjajna poezija, ali je loša politika.
U toj iracionalnosti nema mudrosti, ali ima političke veštine koja nije za potcenjivanje.
Taktička veština srpskih političara u vezi je sa izborom strateških ciljeva, koji su često uopšteni do banalnosti ili do milozvučne fraze.
Ulazak Srbije u Evropsku uniju može da bude u najboljem slučaju opredeljenje, ali ne može da bude cilj. Da bi nešto postalo politički cilj, ono mora biti merljivo, definisano i ograničeno u vremenu. Put u Evropu definisan ovako bez roka, kako to srpski političari rade, samo je ploča koju mogu vrteti od sada do večnosti. Političari vole ovakvu vrstu ciljeva, jer ih ne obavezuju, uspeh im je teško merljiv, a i hod u mestu može da se prikaže kao kretanje.
Drugu vrstu cilja predstavlja borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Cilj je veličanstven, korespondira sa srpskim bićem i mitom – samo je Golijat dostojan neprijatelj srpskom Davidu. Kako je i poraz protiv Golijata pobeda, neuspeha nema, pa niko, ni simbolično, ne mora da prihvati odgovornost za poraz kojeg nema. Bilo kakvo problematizovanje cilja ili ukazivanje na realnost, čin je veleizdaje. Veličina cilja je tako monumentalna, da u njegovoj senci venu svi drugi „mali” ciljevi, ili bar postaju trivijalni.
U toj retoričkoj ravni, nemoguće postaje moguće. Generacija koja je juče izgubila ono što je imala, uverava sebe i svet da će koliko sutra uspeti da vrati ono što više nema, samo ako joj se da još malo vremena. Naša generacija pokušava da iza zida tvrdoglavosti sakrije od sebe da je potučena do nogu i odbija da zatraži oprost od svojih predaka i milost od svojih potomaka.
Poslednji je čas da se Srbija suoči sa sobom i svojim porazom, da prestane da ga negira, da izvuče zaključke i pokuša da formuliše nove, realistične ciljeve. Oni možda neće biti veličanstveni i neće biti tvar od koje se pravi poezija, ali bi mogli da pomognu da se stvore generacije koje će možda biti bolje i uspešnije od ove – tragične i gubitničke. Nekome se mora ostaviti u amanet da ispravlja naše greške i nastavi ovo novo, svetsko „ćeranje”, ali veštije i umnije od nas.
Trenutak je da se veliki epski ciljevi razbiju na male i ostvarljive ciljeve i da se strpljivo čeka nova prilika, ako je bude. Srpskoj javnosti će u takvom kontekstu biti omogućeno da uspeh svojih političara meri egzaktnije, i zato mnogo strože. To bi mogao biti i početak smirivanja srpske političke scene.
Da predahnu od velikih tema, naše vođe bi Srbiju makar mogle da uteše nekim malim zahvatom u one „nevažne” sfere, a sve usput i u pauzi. Svejedno je odakle će krenuti – lista je predugačka, ali neka krenu.
Prvi cilj srpske politike danas je da se okrene svojoj deci i da ovoj, pomalo izgubljenoj generaciji, povrati osećanje smisla. Za početak, omladini bi se u centar života morale vratiti porodica, knjiga i biblioteka, rad i učenje. Kafići, video-igrice, sponzori i silikoni ne vode nikuda, ili vode tamo kuda ne treba ići. Za ovu vrste promene, mladi moraju dobiti podršku i nove uzore, a društvo mora da menja sistem vrednosti.
Podjednako važan „mali” cilj bi mogao biti i projekat „pravljenje pristojnog društva”. Primitivizam, bahatost i divljaštvo morali bi da se proteraju iz medija, iz političkog života, sa ulice ili druma. Iz takve države i društva, sve što je pristojno možda i neće poželeti da ode, a možda će se poneko čak i vratiti. Samo tako će Srbija zadobiti i povratiti ne samo poštovanje drugih, već i samopoštovanje koje je odavno izgubila.
Za ovu vrstu promene nije neophodan novac (ekonomski ciljevi se ovde namerno ne pominju). Potrebno je samo da društvo sebi prizna da je na ivici provalije i da sagleda dubinu ponora. Za ovu vrstu promena nije neophodna spoljna podrška, savezništvo, ni rezolucije ovih ili onih. Ovakvi „mali” ciljevi ne stavljaju Srbiju pred dilemu Istok, Zapad, ili nešto između. Sve to Srbi mogu da urade sami, ako to žele i ako elita za to ima snage. Nije potrebno ništa više nego prihvatiti dodeljenu ulogu i odigrati je savesno i valjano – da đaci budu đaci, profesori – profesori, roditelji – roditelji, država – država.
Nije loše setiti se danas poznate molitve čije se pravo poreklo ne zna: „Gospode, daj mi snage da promenim ono što se može promeniti, poniznosti (hrabrosti) da prihvatim ono što se ne može promeniti i mudrosti da razlikujem prvo od drugog”.
Ovaj tekst je napisan 26.02.2008,a kao da je pisan juce.Posebno sam boldovao recenicu u kojoj se poziva na samopreispitivanje.Poraz koji su dozivele generacije koje su vodile nasu zemlju i narod u "demokratiju i kapitalizam' je potpun,ali i svi ostali treba da se zamisle i pronadju svoju odgovornost za slom onoga sto su nam prethodnici ostavili,i "izgubljenu" buducnost nase dece.
Ostaje samo sve bledja nada da ce nasi naslednici biti bolji i sposobniji od nas....
U toj iracionalnosti nema mudrosti, ali ima političke veštine koja nije za potcenjivanje.
Taktička veština srpskih političara u vezi je sa izborom strateških ciljeva, koji su često uopšteni do banalnosti ili do milozvučne fraze.
Ulazak Srbije u Evropsku uniju može da bude u najboljem slučaju opredeljenje, ali ne može da bude cilj. Da bi nešto postalo politički cilj, ono mora biti merljivo, definisano i ograničeno u vremenu. Put u Evropu definisan ovako bez roka, kako to srpski političari rade, samo je ploča koju mogu vrteti od sada do večnosti. Političari vole ovakvu vrstu ciljeva, jer ih ne obavezuju, uspeh im je teško merljiv, a i hod u mestu može da se prikaže kao kretanje.
Drugu vrstu cilja predstavlja borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Cilj je veličanstven, korespondira sa srpskim bićem i mitom – samo je Golijat dostojan neprijatelj srpskom Davidu. Kako je i poraz protiv Golijata pobeda, neuspeha nema, pa niko, ni simbolično, ne mora da prihvati odgovornost za poraz kojeg nema. Bilo kakvo problematizovanje cilja ili ukazivanje na realnost, čin je veleizdaje. Veličina cilja je tako monumentalna, da u njegovoj senci venu svi drugi „mali” ciljevi, ili bar postaju trivijalni.
U toj retoričkoj ravni, nemoguće postaje moguće. Generacija koja je juče izgubila ono što je imala, uverava sebe i svet da će koliko sutra uspeti da vrati ono što više nema, samo ako joj se da još malo vremena. Naša generacija pokušava da iza zida tvrdoglavosti sakrije od sebe da je potučena do nogu i odbija da zatraži oprost od svojih predaka i milost od svojih potomaka.
Poslednji je čas da se Srbija suoči sa sobom i svojim porazom, da prestane da ga negira, da izvuče zaključke i pokuša da formuliše nove, realistične ciljeve. Oni možda neće biti veličanstveni i neće biti tvar od koje se pravi poezija, ali bi mogli da pomognu da se stvore generacije koje će možda biti bolje i uspešnije od ove – tragične i gubitničke. Nekome se mora ostaviti u amanet da ispravlja naše greške i nastavi ovo novo, svetsko „ćeranje”, ali veštije i umnije od nas.
Trenutak je da se veliki epski ciljevi razbiju na male i ostvarljive ciljeve i da se strpljivo čeka nova prilika, ako je bude. Srpskoj javnosti će u takvom kontekstu biti omogućeno da uspeh svojih političara meri egzaktnije, i zato mnogo strože. To bi mogao biti i početak smirivanja srpske političke scene.
Da predahnu od velikih tema, naše vođe bi Srbiju makar mogle da uteše nekim malim zahvatom u one „nevažne” sfere, a sve usput i u pauzi. Svejedno je odakle će krenuti – lista je predugačka, ali neka krenu.
Prvi cilj srpske politike danas je da se okrene svojoj deci i da ovoj, pomalo izgubljenoj generaciji, povrati osećanje smisla. Za početak, omladini bi se u centar života morale vratiti porodica, knjiga i biblioteka, rad i učenje. Kafići, video-igrice, sponzori i silikoni ne vode nikuda, ili vode tamo kuda ne treba ići. Za ovu vrste promene, mladi moraju dobiti podršku i nove uzore, a društvo mora da menja sistem vrednosti.
Podjednako važan „mali” cilj bi mogao biti i projekat „pravljenje pristojnog društva”. Primitivizam, bahatost i divljaštvo morali bi da se proteraju iz medija, iz političkog života, sa ulice ili druma. Iz takve države i društva, sve što je pristojno možda i neće poželeti da ode, a možda će se poneko čak i vratiti. Samo tako će Srbija zadobiti i povratiti ne samo poštovanje drugih, već i samopoštovanje koje je odavno izgubila.
Za ovu vrstu promene nije neophodan novac (ekonomski ciljevi se ovde namerno ne pominju). Potrebno je samo da društvo sebi prizna da je na ivici provalije i da sagleda dubinu ponora. Za ovu vrstu promena nije neophodna spoljna podrška, savezništvo, ni rezolucije ovih ili onih. Ovakvi „mali” ciljevi ne stavljaju Srbiju pred dilemu Istok, Zapad, ili nešto između. Sve to Srbi mogu da urade sami, ako to žele i ako elita za to ima snage. Nije potrebno ništa više nego prihvatiti dodeljenu ulogu i odigrati je savesno i valjano – da đaci budu đaci, profesori – profesori, roditelji – roditelji, država – država.
Nije loše setiti se danas poznate molitve čije se pravo poreklo ne zna: „Gospode, daj mi snage da promenim ono što se može promeniti, poniznosti (hrabrosti) da prihvatim ono što se ne može promeniti i mudrosti da razlikujem prvo od drugog”.
Ovaj tekst je napisan 26.02.2008,a kao da je pisan juce.Posebno sam boldovao recenicu u kojoj se poziva na samopreispitivanje.Poraz koji su dozivele generacije koje su vodile nasu zemlju i narod u "demokratiju i kapitalizam' je potpun,ali i svi ostali treba da se zamisle i pronadju svoju odgovornost za slom onoga sto su nam prethodnici ostavili,i "izgubljenu" buducnost nase dece.
Ostaje samo sve bledja nada da ce nasi naslednici biti bolji i sposobniji od nas....
Pre svega toga je potrebno da se pronađu krivci među političarima, elitom i tajkunima i da im se oduzme sve ono što su stekli na osnovu povezanosti sa istima. Zatim da se sva ta vednost podeli narodu jer je od naroda i oteta. Nešto slično kao posle II rata ali pametnije i manje više sa svetlim primerima (kao što se u Kini radi) da se ne bi ponovile razne restitucije. Zatim se vratiti veri i promociji porodičnih vrednosti sa uvažavanjem svakog ko je različit ali i sa pozitivnom diskriminacijom roditelja sa više dece. Što više dece veće povlastice.
Raditi na promeni svesti naroda i promociji svetlih primera iz istorije kao i stvaranje novih pozitivnih primera i zaslužnih građana.
Da se osnuje fond u koji bi silom i milom ulagao svaki čovek srpske nacionalnosti ili bi mu se oduzela nacionalnost a samim tim i imovina koju ne koristi (emigracija). Ovde posebno biti pametan tako da sa dobrim marketingom i transparentnim ulaganjem opravdati i stalno pravdati oduzeta sredstva.
Transformisati Srpsku pravoslavnu crkvu da bude savremena transparentna institucija koja promiviše prave vrednosti a ne audije i mercedese. Narod vratiti u crkvu na službe gde bi se širio optimizam, zajedništvo i stremljenja.
Obnoviti parlamentarnu monarhiju sa ciljem da se postane carstvo za 100-200 godina sa idejom da se ujedine sve srpske teritorije.
Održati dobre odnose sa susedima i sa zapadom i velikim silama prolongirati savez sa stranom koja će ponuditi pre svega vojnu pa i ekonomsku zaštitu za Srpske ciljeve kao što se pomaže Izraelu od koga treba uzeti pozitivne primere.
Voditi se i dalje devizom i osnovom svake perspektivne ideje na osnovu jednakosti, prosperiteta i slobode.
Sačuvati što više prirodnih resursa a nešto se mora i dati strancima mada su mnogo i uzeli.
Ako se to ne uradi ostaćemo turska kasaba a albanci će nam zauzeti južne teritorije a Srbi u Vojvodini će sami da se pripoje Mađarskoj.
------------------------------------------------------
Kina intenzivno pregovara sa SAD da oni preuzmu zapad Balkana i Albaniju kako bi na svoj način umirili ovaj region i tako širili uticaj. Vrlo lako će se saznati kako će se stvari razvijati ukoliko Turska počne da kupuje Rusko naoružanje. Mada ni to nije garancija.
Raditi na promeni svesti naroda i promociji svetlih primera iz istorije kao i stvaranje novih pozitivnih primera i zaslužnih građana.
Da se osnuje fond u koji bi silom i milom ulagao svaki čovek srpske nacionalnosti ili bi mu se oduzela nacionalnost a samim tim i imovina koju ne koristi (emigracija). Ovde posebno biti pametan tako da sa dobrim marketingom i transparentnim ulaganjem opravdati i stalno pravdati oduzeta sredstva.
Transformisati Srpsku pravoslavnu crkvu da bude savremena transparentna institucija koja promiviše prave vrednosti a ne audije i mercedese. Narod vratiti u crkvu na službe gde bi se širio optimizam, zajedništvo i stremljenja.
Obnoviti parlamentarnu monarhiju sa ciljem da se postane carstvo za 100-200 godina sa idejom da se ujedine sve srpske teritorije.
Održati dobre odnose sa susedima i sa zapadom i velikim silama prolongirati savez sa stranom koja će ponuditi pre svega vojnu pa i ekonomsku zaštitu za Srpske ciljeve kao što se pomaže Izraelu od koga treba uzeti pozitivne primere.
Voditi se i dalje devizom i osnovom svake perspektivne ideje na osnovu jednakosti, prosperiteta i slobode.
Sačuvati što više prirodnih resursa a nešto se mora i dati strancima mada su mnogo i uzeli.
Ako se to ne uradi ostaćemo turska kasaba a albanci će nam zauzeti južne teritorije a Srbi u Vojvodini će sami da se pripoje Mađarskoj.
------------------------------------------------------
Kina intenzivno pregovara sa SAD da oni preuzmu zapad Balkana i Albaniju kako bi na svoj način umirili ovaj region i tako širili uticaj. Vrlo lako će se saznati kako će se stvari razvijati ukoliko Turska počne da kupuje Rusko naoružanje. Mada ni to nije garancija.
MOMOSARIC
Član
A sta fali gradjanskoj drzavi sto mora nacionalno da se istice u prvi plan kad vec ne zive samo Srbi?
cika_jova
Član
A gde pise da mora da postoji Srbija.?
Bole me ona stvar kako ve se zvati drzava,samo da narodu bude bolje,mi smo mali i imamo prolaz na svako trziste,al smo zajeban narod i samo gledamo kako goga da predjemo,i prevarimo zarad sopstvenog interesa... Nekultura
,Nevaspitanje,privitamizam su nase glavne vrline.....
Da ne duzim i palamudim,zavisni smo,ljubomorni jedni na druge,a sve cekamo s neba da nam padne,ko krene malo da se siri i da radi ozbiljnije bilonkoj poso prvo ga komsiluk pljuje pa onda krece i familija....gastabajteri se ovde pismane i luduju,a na zapatu pistolj brale....
Jesmo mi mozda nebeski narod,al smo korov nacija generalno gledano....
Послато са TA-1021 уз помоћ Тапатока
,Nevaspitanje,privitamizam su nase glavne vrline.....
Da ne duzim i palamudim,zavisni smo,ljubomorni jedni na druge,a sve cekamo s neba da nam padne,ko krene malo da se siri i da radi ozbiljnije bilonkoj poso prvo ga komsiluk pljuje pa onda krece i familija....gastabajteri se ovde pismane i luduju,a na zapatu pistolj brale....
Jesmo mi mozda nebeski narod,al smo korov nacija generalno gledano....
Послато са TA-1021 уз помоћ Тапатока
Peet
Član
E, ovo je tacka na sve pisano do sad. Kratko, jednostavno u par reci i sto je vrlo interesantno istinito!
Tombica
Član
Nemogu da nadjem odgovarajucu temu,pa ako ima, neka me moderatori prebace tamo.Jednostavno pitanje,dali je ova pecurka jestiva? Ima ga na livadi dosta.
MOMOSARIC
Član
Liči na šampinjone , ali nemoj mi vjerovati , provjeri 
mirosti
Član
Takozvana reduša.
Ukusna i sirova. Raste u krugovima u maju. Sada je već stara u zadnjem kolu.
Naravno ovo je informativno, jedeš na svoju odgovornost..
Ukusna i sirova. Raste u krugovima u maju. Sada je već stara u zadnjem kolu.
Naravno ovo je informativno, jedeš na svoju odgovornost..
AcA OPEL
Član
To je takozvana rudnjaca. Bar tako mi deluje. Inace ove sa slika nisu stare i mogu da se jedu. Naravno ako je rudnjaca, a ako nije onda mozda i nisu za jelo.
Zaboravih da kazem da im kapice imaju neku opnu koja se ljusti kao kod sampinjona. Takodje ako neku recimo zgazis ili razbijes stapom ne bi trebala da promeni boju. Dok postoje slicne, ali otrovne koje kad se smrskaju dobijaju plavkastu ili zelenkastu boju.
Zaboravih da kazem da im kapice imaju neku opnu koja se ljusti kao kod sampinjona. Takodje ako neku recimo zgazis ili razbijes stapom ne bi trebala da promeni boju. Dok postoje slicne, ali otrovne koje kad se smrskaju dobijaju plavkastu ili zelenkastu boju.
Sudarski Bojan
Član
Nemogu da nadjem odgovarajucu temu,pa ako ima, neka me moderatori prebace tamo.Jednostavno pitanje,dali je ova pecurka jestiva? Ima ga na livadi dosta.
I meni deluju kao da su ok,ako rastu na ledini u kolu to su sigurno mada ja ih poznajem i po mirisu.Ova god im prija ,kod nas ih ima dosta i ove god smo se razvalili od pecuraka .Navise nam se svidja kada otkinemo stablo pa posolimo klobuk pa na foliju i na smederevca a one puste corbu uf njam
T110
Banned
Bele pecurke ne beri ako nisi 100% siguran.Tu je najveci problem sto lici.
frkani
Član
Šampinjoni a kod nas ako se ne uzgajaju već su samonikle zovu i livadnjače. Ova godina im pogoduje jer ima vlage a nije previsoka temperatura. Obično ih bude u jesen jer u proljeće su dnevne temperature pre visoke a to im ne odgovara.
T110
Banned
Rudnjaca je ista kao pupavka, tako da nema mesta zajebanciji, od pecuraka samo vrganj i lisicarka, ovo ostalo neka hvala u vojsci smo imali prezivljavanje pa nas ucili dok jedan nije zaglavio bolnicu od tad bila naredba da se gljive ne beru bez prisustva starešine, jos otrovani dobio otpust, pa mnogi mozgali dal da "pogrese" 
u vojsci smo imali prezivljavanje pa nas ucili dok jedan nije zaglavio bolnicu od tad bila naredba da se gljive ne beru bez prisustva starešine, jos otrovani dobio otpust, pa mnogi mozgali dal da "pogrese"
AcA OPEL
Član
Pupavka menja boju kad se smrska, bar koliko ja znam.
savopunck
Banned
Jebo pečurke ,kod one lopte od pečurke ne možeš pogrešiti,nego jel neko razmišljao kako napraviti disk ipred baterije kod sejačice širokoredne nešto kao ovde na slici http://www.mbv.rs/mehanizacija/sejalica-cansa-c-900/
- Status
