Ja ne volim daleku istoriju jer znam da su je pisali pobednici.
Što se skorije tiče, kao što reče momosaric, znam da je narod bolje prolazio od imperatora nego od oslobodilaca. Bar u mom selu.
Kada su dolazili četnici, skupljali su “dobrovoljce”. Ne zna se da je neko otišao a vratio se. Ko je preživeo rat, udbu nije.
Kada su dolazili Partizani, odvodili su “dobrovoljce”. Retko ko se vratio. Uglavnom svi izginuli u Bosnu oko Vakufa. Moj deda se vratio.
Kada su dolazili Nemci, pokupili su snažne muškarce i poslali u ropstvo. Posle toga nisu dirali nikog. Ko je radio na železnici, radio je i dalje. Oni su držali železnicu a vlast u selu je bila “narodna”, istorija kaže četnička. Nikakve poreze Nemci nisu ubirali niti tražili hranu, piće, žene. Mnogi koji su radili na železnici su ubijeni od strane partizana, kao izdajnici.
Kada su prolazili Rusi, ne zna se kako je bilo jer je celo selo pobjeglo u brda. Sišli su kada su ostali samo partizani.
Svi koji su bili u ropstvo, vratili se. Većina je ostala u Nemačku pa su ovde došli tek kao penzioneri. Neki se tamo poženili,sa ženama poginulih švaba u ratu, pa se nisu nikad vratili za stalno. Ti “robijaši” su prvi imali traktore u selu. Sećam se da su stalno pričali “švaba bi to ovako. Kod švabe nebi vi tako”, Itd. Doneli su neka znanja otuda sa kojima su se hvalili. Uglavnom su tamo dodeljivani seljacima i radili su poljoprivredu.
To je ono što sam čuo od naših starih.
I još, veoma bitno. Mnogi su zapamtili tu “narodnu vlast” za vreme Nemaca po kazni 25 po turu. Ko ukrade, pobije se ili napravi neko sranje dobijao je u centru sela 25 po turu. Nakon te kazne oporavak kažnjenika je trajao godinu, dve. Ako nađeš nešto izgubljeno na putu, morao si da ga pomeriš na vidno mesto i produžiš dalje. Inače 25 po turu ti ne gine i za prisvajanje tuđih stvari.