Шупачки ми је тај неодређен став по многим питањима, само да се неком не замјерим и изгубим који глас.
Јасно је мени да политика никад није била нити ће бити витешка борба већ обично ваљање у блату, али је неприродно да имаш на окупу лијеве и десне, у наредним корацима једни сигурно неће бити задовољни правцем куда се иде. Можда се испостави да је ово био једини начин за формирање неке нове странке која ће донијети добро Србији и српском народу, али већ ових дана се види да су многи разочарани том неодређеношћу.
Рецимо одлуке попут чланства у нато, става према статусу Косова и Метохије и Републике Српске. Имаш тај проевропски блок који су става да треба све прихватити што одреди Брисел, а има и други "тврђи" блок који је скроз на другој страни. Ни према једнима нису потпуно јасни и искрени, по мени дефинитивно правац који ће брзо довести до нових подјела.
Затим ово постизборно лудило, неки су умислили да је 1945 година и да могу радити шта им је воља. Разумијем огорченост, скупило се у народу много тога да су им криви сви од краљевог времена до Вучића, али су се требали јасно и јавно оградити од свакога са тим ставом. Боримо се за рад институција, ако је циљ био да један олош замијенимо другим народу се ништа неће промијенити. Гледам сад снимке неких лупежа који упадају којекуда и који би тјерали људе са позиција јер им се не свиђају. Па не иде тако рођени, ипак је тај изабран на изборима и мандат му важи још пар година без обзира што ти се не свиђа. Имаш механизме за смјену (референдум о опозиву), али проведи га како је закон рекао.