Како ја видим, већих сукоб, оно да се деру недељама, неће бити јер у тој Украјини постоји нешто попут код нас у Црној Гори. Имаш тамо колико већ Руса, имаш Украјинце који су "варијација на тему Руса" која је уједно и најлабавијег индентитета и гласну радикалну екипу која свој идентитет гради на анимозитету према Русима. За кој очин би се неки Одесит, Харковчан или Запорожац брецао на руског војника који би евентуално појавио у његовој улици? Ако то и не буде рачунао у ослобођење, оно сигурно неће да сматра у окупацију. И ови удару Руса на војне циљеве по Украјини су ми изненађење, али опет сматрам да осим тога даље неће ићи. Мислим, слушајући екипу тих украјинских шовиниста, могу свашта од њих да очекује, али се надам да имају мозгда да схвате да та прича коју гурају јако практично од распада СССР, неће моћи да прође без последица по њих.
И није Зоки руска флота 99-те кренула нигде, већ се у Јадрану смуцао један извиђачки брод "Лиман". Да л' смо ми имали неке вајде (информативне) од њега, не знам.
И није Украјина баш настала распадом СССР-а, већ раније, када је вазда нешто добијала у мираз - почевши од от некакве Гетманшчине, коју Украјинци помињу, која је била тек мали део ове данашње, руски цар им је "препис'о" Кијевску, Черниговску и Харковску губернију, па је било шибања са Пољацима, од којих је освојен запад данашње Украјине, па су се шибали са Мађарима, чак и са Румунима за Бесарабију, чији је део декретом припао Украјини и на крају Крим 54. године.
А сад, то што су два народа оба православни може и да не зтначи ништа - ето случај нас и Бугара. Није нам нешто помогло.
