@miksan ako mozes da objasnis jos malo ovo u vezi kondezacije i kotla jace snage kod komsije? Ako sam razumeo ne radi konstantno sto je kako sam skapirao i poenta kondezacionog kotla nego se zbog tih 32kw pali gas, zagreje jako i onda se ugasi? Ali kakve to ima veze sa kondezacijom, mislis da zbog toga ima budji zbog hladjenja zidova dok ne radi kotao?
Centralno i etazno grejanje.
- Začetnik teme dreger
- Datum pokretanja
pisao je o kondezacionom kotlu a ne o kondenzaciji zidova.Za 90kvadrata je dovoljan od 24KW pa čak možda i 18 ako je kuća dobro izolovana.Ako nećete da imate kondezacije u prostoriji,najbolje rešenje je smederevac.
Kako nije kad je lepo bas to napisao, da se zali na kondezaciju i budj? Ako nema drugog resenja osim smederevca za budj, onda da se vratimo i da oremo konjima
Slazem se ali i da bude podjednako zagrejana....mi smo imali uvek jednu sobu, kao za goste a pretvorila se u skladiste i nismo grejali ili tek ako je bas hladno upalim tu, bilo je u coskovima budji ali najvise u jednu sobu koja je uhvek hladna i bas moja, to po celom spoljnom zidu budj, ali je resim cim se pojavi pa drzim pod kontrolom....nemam izolaciju niti pvc, ali ne bih ga ni stavljao tek onda ne dise nista kuca, izolaciju jednog dana moram
sremac106
Član
Upravo sam izmerio visina radijatora je oko 58cm širina 14, što se tiče broja rebara projektovano je tako da spavaće sobe budu na 18 a dnevna na 22 stepena, u praksi sa kotlom na drva i temperaturom vode 60-65 stepeni spavaće budu na 21 a dnevna na 23-24 (založi se oko 2-3 poslepodne), grejanje je rađeno pre nekih 40 godina kuća sa drvenim prozorima i odlično izolovana. Moram malo temeljnije da popričam sa majstorom da vidimo koje su opcije.
Poslednja izmena:
Dok nisam stavio 5cm stiropora na tavanu, termo glave i cetvorokraki mesani imao sam problem sa budjom na plafonu.U sobi pretoplo, ploca sa osmicom montom i malo betona odozgore.Sa unutrasnje strane ploce toplo , spolja hladno tanka ploca redovno se pojavljivala budj.
Drugačija je situacija kod grejanja na gas u odnosu na grejanje na drva. Kod gasa ti je grejanje 24h (s tim što termostat programiraš da noću greje na malo nižu temp.) pa je sasvim drugačija temperatura u prostorijama nego kod grejanja na drva kad upališ kotao u 2-3 popodne i ložiš do npr. 10 uveče. Nema hlađenja zidova pa se samo dodaje onoliko toplote koliki su prirodni gubici kuće a to znači da ćeš zadate temperature postizati sa manjim temperaturama vode u radijatorima u odnosu na kotao na drva.
Poslednja izmena:
Neko je nekad rekao na ovaj forum da je za njega 18 stepeni polarna hladnoća. Ja stvarno ne bih mogao ni zaspati na toj temperaturi a gde još i druge stvari koje se rade u spavaćoj sobi. Ali eto nekome odgovara i takva temperatura.
radashin
Član
Kod mene zimi bar 23 (žena, deca, nije moja želja 
), a leti 24-25 (opet nije moja želja).
Ja bih zimi 20, leti isto tako. Međutim, u porodici sam ja zlostavljano lice, tako da...
), a leti 24-25 (opet nije moja želja).Ja bih zimi 20, leti isto tako. Međutim, u porodici sam ja zlostavljano lice, tako da...
MDrasko
Član
Ja od 21:00 nelozim pec uopste.(bale).
Ljudi glavno i primarno kod svakog grijanja vam je - izolovati krov.
To je toliko džabno, da je besmisleno pominjati - 10 cm mineralne vune, je po m2 oko 2.5 eura, i paropropusne/vodonepropusne folije još euro i po. Eto 4 eura x 80 kvadrata = smiješno naspram ušteda koje dobijete. To je ako se samo polaže po ploči, ako se ide među grede da se uglavljuje, jeste skuplje i sporije, ali i dalje najpametnija i najisplativija investicija na objektu.
Stolarija i zid, ni izbliza ne mogu da vam troše energije kao krov.
Neizolovan krov zna da odvuče gotovo 40% temeprature vani tokom zime, ako je objekat neizolovan.
100 m2 grube površine, gubici kuće zidanom opekom su 17600 W, kad se izoluje krov sa 10 cm, padaju na 10100 W.
Kontrast je još veći ako izolujete zidove, onda krov vuče i 2-3x više gledano u proporciji.
100 m2 grube površine, 8 cm stiropor, gubici 12 000 W (go krov), a kad se izoluje krov sa 10 cm vune - 4400 W, skoro 3 puta manje!
Doslovce imaš značajno manje gubitke kad staviš 10 cm vune na krov, nego da si odradio fasadu komplet (12 000 naspram 10 000W)!
Zato, prvo krov, koji je jeftino izolovati a daje najveći efekat i zimi i ljeti, pa onda jedno po jedno, kako se stigne i može - stolarija, zidovi...
Kada rješiš krov, onda ćeš znati kako dimenzionisati i grijanje, jer ćeš imati objekat koji troši duplo manje zimi.
Poigrajte se malo sa ovim kalkulatorom, jednostavan je a vrlo precizan, biće vam sve jasno
Krov je takođe usko povezan sa pojavom kondenza buđi.
Ja sam muke mučio u novom modernom objektu, jer je potpuno preskočeno stalvljanje paropropusne folije na AB ploču prije vune, pa preko vune vodonepropusne (krovne) folije.
Kad sam sve digao i stavio folije kako treba, objekat optimalno vlažan i ljeti i zimi.
To je toliko džabno, da je besmisleno pominjati - 10 cm mineralne vune, je po m2 oko 2.5 eura, i paropropusne/vodonepropusne folije još euro i po. Eto 4 eura x 80 kvadrata = smiješno naspram ušteda koje dobijete. To je ako se samo polaže po ploči, ako se ide među grede da se uglavljuje, jeste skuplje i sporije, ali i dalje najpametnija i najisplativija investicija na objektu.
Stolarija i zid, ni izbliza ne mogu da vam troše energije kao krov.
Neizolovan krov zna da odvuče gotovo 40% temeprature vani tokom zime, ako je objekat neizolovan.
100 m2 grube površine, gubici kuće zidanom opekom su 17600 W, kad se izoluje krov sa 10 cm, padaju na 10100 W.
Kontrast je još veći ako izolujete zidove, onda krov vuče i 2-3x više gledano u proporciji.
100 m2 grube površine, 8 cm stiropor, gubici 12 000 W (go krov), a kad se izoluje krov sa 10 cm vune - 4400 W, skoro 3 puta manje!
Doslovce imaš značajno manje gubitke kad staviš 10 cm vune na krov, nego da si odradio fasadu komplet (12 000 naspram 10 000W)!
Zato, prvo krov, koji je jeftino izolovati a daje najveći efekat i zimi i ljeti, pa onda jedno po jedno, kako se stigne i može - stolarija, zidovi...
Kada rješiš krov, onda ćeš znati kako dimenzionisati i grijanje, jer ćeš imati objekat koji troši duplo manje zimi.
Poigrajte se malo sa ovim kalkulatorom, jednostavan je a vrlo precizan, biće vam sve jasno
Krov je takođe usko povezan sa pojavom kondenza buđi.
Ja sam muke mučio u novom modernom objektu, jer je potpuno preskočeno stalvljanje paropropusne folije na AB ploču prije vune, pa preko vune vodonepropusne (krovne) folije.
Kad sam sve digao i stavio folije kako treba, objekat optimalno vlažan i ljeti i zimi.
Poslednja izmena:
Kad je dobro izolovana, 1 kW grejne snage bez problema pokriva 10 m2 prostora.
Mojih grubih 100 m2 grije jedan inverter ("klima" uređaj) to jest toplotna pumpa vazduh-vazduh od 4 kW (12ka) dobar dio sezone, a kad dobro zahladi ide i drugi od 5 kW (14ka).
Prva etaža temperatura bude 25, u potkrovlju oko 22 držimo.
Računi za električnu energiju (cijela kuća), zimi od 30 do 65 eura (nakon ovog poskupljenja el.en. od 10%).
Ljeti pomalo radi klima u potkrovlju, samo kad su baš vreli dani u nizu, upalimo i u prizemlju (a jugoistocna orjentacija su sve sobe).
Ali se mora izolovati, prvenstveno krov, pa onda sve dalje.
Sekundarno grijanje (kotao na pelet) kad je na 18 kW snage, zimi grije svih 300 m2 grube površine kuće.
Tako da, naši majstori nimalo ne prate trendove i novo vrijeme, još uvijek su u modusu "daj što više, predimenzioniraj snagu pa nek ima" a u suštini onda samo imaš kotao koji ti guta energent i pare, a radi ispod svojih performansi i skraćuje si vijek.
Poslednja izmena:
iwanho
Član
Ispod stropa/krova su najviše temperature u prostoriji te je razlika unutarnje i vanjske temperature najveća. To je uzrok povećanih gubitaka kroz strop/krov ako ima jednaku izolaciju kao zid. Zato se za optimalnu izolaciju u pravilu koristi pravilo 123. Zid treba debljinu izolacije duplu nego pod, a strop/krov 3x deblju izolaciju nego je u podu. Za novogradnje bi po meni optimum bio: pod 6-8 cm, zidovi 12-15 cm i strop/krov 25-30 cm. Mi koji smo u starijim kućama dodajemo koliko je tehnički i financijski moguće. Kod mene je u podu i na stropnoj ploči 5 cm, a zidovi su naknadno dobili 15 cm. Krov nije izoliran (samo betonski crijep. Svjestan sam da bi dodavanje izolacije iznad stropa bitno popravilo situaciju. S obzirom na moje godine, možda će netko iza mene sređivati tavan kao stan u potkrovlju (visine ima dovoljno) pa će pošteno izolirati krov (14 cm između rogova i barem 10 cm ispod rogova. Druga opcija je umjesto starog crijepa ugraditi panele od vune ili poliuretana i izolirati vunom samo između rogova. Izplacija vunom je bolja zbog svoje protupožarnosti. Nažalost zbog neimaštine ne ugrađujemo uvijek ono što je bolje, nego ono što nam omogućuju financije.
