Janos, kuka9 ako ovo gore prodje necete imati oko cega vise da razgovarate. Sta kazete na sve to?
Cena tovljenika na tržištu
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
kuka9
Član
Ako ovo dodje mi cemo negde da odemo,u tri lepe najpre,ne znam sta da kazem,propast za srpsko svinjarstvo je na pomolu a sto je najgore oni ponosni sto ce to da urade,jos se dice povecava se broj svinja. Mislim da cemo Janos i ja da pisemo u temi Tenis Svinjarstvo.
Svo vreme pisem da treba da se zastite proizvodjaci, pogotovu od ovakvih. I to ne samo tovljaci svinja. U svakoj oblasti poljoprivrede imate takav problem. Samo sto ljudi vide stanje na svom terenu. Na zalost da ne bude ''Ko prezivi, pricace''.
Vojkanvrelo
Član
Ljudi,ja nemam toliko tovljenika ali saosecam se sa vama jer i meni je nesto lose u drugoj oblasti.Moramo nekako ozbiljno da se udruzimo i suprotstavimo se unistenju koje nam se nadvilo nad nacijom i nad poljoprivredom.OZBILJNO vam kazem.Sve nam propada i godine zivota nam idu a mi samo cutimo,gundjamo ali nista ne preduzimamo.
Pripremao sam neki tekst pre tri nedelje o poljoprivredi, za sada ga nisu objavili, bio sam izgleda suviše kritičan ili nije bio pravi momenat. Ako vas ne mrzi bacite pogled, dotiče se i ove teme. Nažalost od momenta kada sam ga pisao, cena svinja je otišla još dole. Pozdrav.
Prelazak is Stare godine u Novu Godinu uobičajeno služi za sumiranje rezultata i pravljenje novih planova. U ovo vreme poljoprivrednici imaju malo više vremena za razmišljanje, naročito oni koji se ne bave stočarstvom, šta su uradili, gde su pogrešili, gde su napravili dobre poteze i kako da na osnovu pravih poteza donesu dobre odluke u narednoj godini. Nažalost u Srbiji je tako nešto nemoguće, pogotovo u poljoprivredi. Zašto? Iako je poljoprivreda jedna od najperspektivnijih grana, naša razvojna šansa, nijednu drugu granu ne odlikuje takva politika diskontinuiteta. Dovoljno je setiti se broja Ministara poljoprivrede od 2000 pa do danas (ukupno 10 u 14 godina), promena načina subvencionisanja poljoprivrednika, i mnogo drugih praznih priča i obećanja, od silnih milijardi uloženih u sisteme za navodnjavanje, do povećanja agrarnog budžeta na nivo 5% ukupnog budžeta Republike Srbije. Zbog toga dobar potez u jednoj godini, nije nužno dobar i u sledećoj, pogotovo kada tome pridodamo i uticaj vremenskih prilika, koje su iz godine u godinu sve nepredvidljivije.
I u godini ekstremnih vremenskih prilika, nezapamćenih poplava, krize, recesije, pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, poljoprivreda Srbije ili bolje rečeno poljoprivrednici, ostvarili su solidne rezultate. Ponovo je poljoprivreda ostvarila suficit u razmeni sa inostranstvom u iznosu oko milijardu evra, 23% više u odnosu na 2013. godinu. Ako imamo u vidu da je u 2013. godini zabeležen rast bruto dodate vrednosti poljoprivrede iznosio 20,9%, zatim nastavak krize i nove recesije u Srbiji, odnosno pad BDPa u 2014. za 2%, rast fizičkog obima poljoprivrede od 1,5% i dalji rast suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2014 godini, možemo smatrati velikim uspehom. Ipak solidni rezultati i dobri trendovi srpske poljoprivrede, ne pratio dgovarajuća politika Vlade Republike Srbije. Usvojeni budžet za 2014. godinu predvideo je smanjenje za agrar za 10% u odnosu na 2014. Najavljenje podrške samo do 20ha obradivih površina po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu su nova promena pravila podrške poljoprivrednicima. Ukoliko imamo u vidu pad cena ogromnog broja primarnih poljoprivrednih proizvoda, u 2015. godini će se i Vlada Republike Srbije neprijatno iznenaditi rezultatima poljoprivrede i poljoprivrednika. Posledica ovakvog stanja će biti smanjenje ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju kod velikog broja poljoprivrednih proizvođača. Sa manjim ulaganjima dolaze i manji prinosi što uz manje cene proizvoda teško da može dovesti do rasta srpske poljoprivrede, pogotovo uz rekordne prinose kukuruza, šećerne repe, soje u 2014. godini. Uspeh u 2015. godini bi bilo zadržavanje obima poljoprivredne proizvodnje iz prethodne dve godine. Ipak za očekivati je recesiju u 2015. godini u oblasti poljoprivrede, koja bi u slučaju neke ekstremne suše mogla biti jako velika. Niko ne bi želeo da se ponovi 2012. godina, kada je pad poljoprivredne proizvodnje iznosio 17,3%.
Umesto da se iskoristi zamajac poljoprivrede u protekle dve godine i da se povećaju ulaganja, ona se praktično smanjuju. Nema novih ideja, nema novih podsticaja, samim tim izostaje dalji razvoj poljoprivrede. Intervencije u poljoprivredi, pored skromnih subvencija se svode na pretnje uvozom robe umesto da se razmišlja o tome kako da se nivo cena stabiliše domaćom stabilnom proizvodnjom. Čim krene neka roba da raste i da poboljša finansijski bilans poljoprivrednika, priprema se teren i kreće se sa uvozom te robeili zabranom izvoza. Tako je bilo i u 2014. godini sa uvozom živih svinja i mesa. Odobren je uvoz svinja i cena je 180-190 dinara kg žive vage, pala na 140-150 dinara. Umesto da su robne rezerve imale dovoljne količine mesa domaće proizvodnje i da na taj način čuvaju stabilnost cene, dozvoljen je uvoz i smanjen profit srpskih stočara. Krajem godine cena pšenice je počela da raste zbog očekivanja slabijeg roda u 2015. godini usled kasne setve ove kulture i odmah su se pojavile priče o skidanju carine na uvoz pšenice. Intervencija robnih rezervi bi bila dovoljan odgovor na takvo kretanje. Pogotovo bi to bio pravi odgovor da su robne rezerve kupile pšenicu u žetvi od seljaka i tada napravile pritisak na otkupljivače da povećaju otkupnu cenu. Ovako smo imali situaciju da su seljaci prodali pšenicu u julu i avgustu za 17 dinara kg bez pdva, a da je dva meseca kasnije cena bila 23 dinara kg bez pdva. Preko 30% se prelilo otkupljivačima. Pre par godina je zabranjen izvoz proizvoda kako bi se očuvala stabilnost cena osnovnih životnih namirnica. Sve te mere su represivne i kratkog daha. Ne doprinose daljem razvoju i napretku srpskih poljoprivrednika. Nažalost takva politika ima kontinuitet i imamo prilike da je vidimo na delu i sa novim čelnim ljudima Ministarstva.
Šta treba činiti? Povećati podršku poljoprivredi definitivno, povećati budžet. Preći sa reči na dela. Regresirati biljnu proizvodnju preko Ministarstva finansija, kroz vraćanje akcize za gorivo i pdva za mineralna đubriva i prestati sa nazivanjem ove mere subvencijama, to je regresiranje proizvodnje i omogućiti je svima. Povećati podršku intenzivnijim granama poljoprivrede, proizvodnji mesa, mleka, lekovitog bilja, meda, voća i povrća, kako kroz direktne podrške gazdinstvima kroz premije i druge subvencije, tako kroz mehanizme zaštitte od nelojalne konkurencije. Kakvi bi to bili mehanizmi? Vrlo jednostavni stroga kontrola kvaliteta proizvoda iz uvoza, izjednačavanje roka trajanja proizvoda koje se uvoze. Nešto što je u inostranstvu za bacanje i deponiju što nema kvalitet, ovde se prodaje po punoj ceni proizvoda, a kupljeno je za sitni novac. Obezbediti stabilnost cena i proizvodnje osnovnih namirnica preko robnih rezervi. Robne rezerve treba iz godine u godinu da povećavaju svoja kapital pravilnim intervencijama, a ne da služe za mahinacije i bogaćenje skladištara, koji su zahvaljući trgovinom tuđom robom zgrnuli milione.
Druga strana medalje je šta seljaci treba da urade. Treba da se udružuju, treba da profesionalizuju upravljanje tih udruženja, prostim članarinama od par stotina dinara na godišnjem nivou po ha koje poseduju. Kada ih budu predstavljali profesionalni inženjeri, advokati, menadžeri, koji bi bili adekvatno plaćeni za taj posao definitivno bi došlo i do njihovog napretka. U interesu seljaka je da plaćaju ljude, koji bi gurali propise, zakone na vodenicu poljoprivrednika. Moraju imati svoju izbornu listu i ljude u skupštini da to guraju. Imaju prilike da vide kako niko ne brani njihove interese, a svi se hvale suficitom, rastom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Prelazak is Stare godine u Novu Godinu uobičajeno služi za sumiranje rezultata i pravljenje novih planova. U ovo vreme poljoprivrednici imaju malo više vremena za razmišljanje, naročito oni koji se ne bave stočarstvom, šta su uradili, gde su pogrešili, gde su napravili dobre poteze i kako da na osnovu pravih poteza donesu dobre odluke u narednoj godini. Nažalost u Srbiji je tako nešto nemoguće, pogotovo u poljoprivredi. Zašto? Iako je poljoprivreda jedna od najperspektivnijih grana, naša razvojna šansa, nijednu drugu granu ne odlikuje takva politika diskontinuiteta. Dovoljno je setiti se broja Ministara poljoprivrede od 2000 pa do danas (ukupno 10 u 14 godina), promena načina subvencionisanja poljoprivrednika, i mnogo drugih praznih priča i obećanja, od silnih milijardi uloženih u sisteme za navodnjavanje, do povećanja agrarnog budžeta na nivo 5% ukupnog budžeta Republike Srbije. Zbog toga dobar potez u jednoj godini, nije nužno dobar i u sledećoj, pogotovo kada tome pridodamo i uticaj vremenskih prilika, koje su iz godine u godinu sve nepredvidljivije.
I u godini ekstremnih vremenskih prilika, nezapamćenih poplava, krize, recesije, pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, poljoprivreda Srbije ili bolje rečeno poljoprivrednici, ostvarili su solidne rezultate. Ponovo je poljoprivreda ostvarila suficit u razmeni sa inostranstvom u iznosu oko milijardu evra, 23% više u odnosu na 2013. godinu. Ako imamo u vidu da je u 2013. godini zabeležen rast bruto dodate vrednosti poljoprivrede iznosio 20,9%, zatim nastavak krize i nove recesije u Srbiji, odnosno pad BDPa u 2014. za 2%, rast fizičkog obima poljoprivrede od 1,5% i dalji rast suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2014 godini, možemo smatrati velikim uspehom. Ipak solidni rezultati i dobri trendovi srpske poljoprivrede, ne pratio dgovarajuća politika Vlade Republike Srbije. Usvojeni budžet za 2014. godinu predvideo je smanjenje za agrar za 10% u odnosu na 2014. Najavljenje podrške samo do 20ha obradivih površina po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu su nova promena pravila podrške poljoprivrednicima. Ukoliko imamo u vidu pad cena ogromnog broja primarnih poljoprivrednih proizvoda, u 2015. godini će se i Vlada Republike Srbije neprijatno iznenaditi rezultatima poljoprivrede i poljoprivrednika. Posledica ovakvog stanja će biti smanjenje ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju kod velikog broja poljoprivrednih proizvođača. Sa manjim ulaganjima dolaze i manji prinosi što uz manje cene proizvoda teško da može dovesti do rasta srpske poljoprivrede, pogotovo uz rekordne prinose kukuruza, šećerne repe, soje u 2014. godini. Uspeh u 2015. godini bi bilo zadržavanje obima poljoprivredne proizvodnje iz prethodne dve godine. Ipak za očekivati je recesiju u 2015. godini u oblasti poljoprivrede, koja bi u slučaju neke ekstremne suše mogla biti jako velika. Niko ne bi želeo da se ponovi 2012. godina, kada je pad poljoprivredne proizvodnje iznosio 17,3%.
Umesto da se iskoristi zamajac poljoprivrede u protekle dve godine i da se povećaju ulaganja, ona se praktično smanjuju. Nema novih ideja, nema novih podsticaja, samim tim izostaje dalji razvoj poljoprivrede. Intervencije u poljoprivredi, pored skromnih subvencija se svode na pretnje uvozom robe umesto da se razmišlja o tome kako da se nivo cena stabiliše domaćom stabilnom proizvodnjom. Čim krene neka roba da raste i da poboljša finansijski bilans poljoprivrednika, priprema se teren i kreće se sa uvozom te robeili zabranom izvoza. Tako je bilo i u 2014. godini sa uvozom živih svinja i mesa. Odobren je uvoz svinja i cena je 180-190 dinara kg žive vage, pala na 140-150 dinara. Umesto da su robne rezerve imale dovoljne količine mesa domaće proizvodnje i da na taj način čuvaju stabilnost cene, dozvoljen je uvoz i smanjen profit srpskih stočara. Krajem godine cena pšenice je počela da raste zbog očekivanja slabijeg roda u 2015. godini usled kasne setve ove kulture i odmah su se pojavile priče o skidanju carine na uvoz pšenice. Intervencija robnih rezervi bi bila dovoljan odgovor na takvo kretanje. Pogotovo bi to bio pravi odgovor da su robne rezerve kupile pšenicu u žetvi od seljaka i tada napravile pritisak na otkupljivače da povećaju otkupnu cenu. Ovako smo imali situaciju da su seljaci prodali pšenicu u julu i avgustu za 17 dinara kg bez pdva, a da je dva meseca kasnije cena bila 23 dinara kg bez pdva. Preko 30% se prelilo otkupljivačima. Pre par godina je zabranjen izvoz proizvoda kako bi se očuvala stabilnost cena osnovnih životnih namirnica. Sve te mere su represivne i kratkog daha. Ne doprinose daljem razvoju i napretku srpskih poljoprivrednika. Nažalost takva politika ima kontinuitet i imamo prilike da je vidimo na delu i sa novim čelnim ljudima Ministarstva.
Šta treba činiti? Povećati podršku poljoprivredi definitivno, povećati budžet. Preći sa reči na dela. Regresirati biljnu proizvodnju preko Ministarstva finansija, kroz vraćanje akcize za gorivo i pdva za mineralna đubriva i prestati sa nazivanjem ove mere subvencijama, to je regresiranje proizvodnje i omogućiti je svima. Povećati podršku intenzivnijim granama poljoprivrede, proizvodnji mesa, mleka, lekovitog bilja, meda, voća i povrća, kako kroz direktne podrške gazdinstvima kroz premije i druge subvencije, tako kroz mehanizme zaštitte od nelojalne konkurencije. Kakvi bi to bili mehanizmi? Vrlo jednostavni stroga kontrola kvaliteta proizvoda iz uvoza, izjednačavanje roka trajanja proizvoda koje se uvoze. Nešto što je u inostranstvu za bacanje i deponiju što nema kvalitet, ovde se prodaje po punoj ceni proizvoda, a kupljeno je za sitni novac. Obezbediti stabilnost cena i proizvodnje osnovnih namirnica preko robnih rezervi. Robne rezerve treba iz godine u godinu da povećavaju svoja kapital pravilnim intervencijama, a ne da služe za mahinacije i bogaćenje skladištara, koji su zahvaljući trgovinom tuđom robom zgrnuli milione.
Druga strana medalje je šta seljaci treba da urade. Treba da se udružuju, treba da profesionalizuju upravljanje tih udruženja, prostim članarinama od par stotina dinara na godišnjem nivou po ha koje poseduju. Kada ih budu predstavljali profesionalni inženjeri, advokati, menadžeri, koji bi bili adekvatno plaćeni za taj posao definitivno bi došlo i do njihovog napretka. U interesu seljaka je da plaćaju ljude, koji bi gurali propise, zakone na vodenicu poljoprivrednika. Moraju imati svoju izbornu listu i ljude u skupštini da to guraju. Imaju prilike da vide kako niko ne brani njihove interese, a svi se hvale suficitom, rastom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Ovde se svi slazemo u jednom I najbitnijem po sve nas. Svi mi ovde imamo svinja da jedan gradic jede mesa jedan dan. To sto mi diskutujemo, malo polemisemo iznosimo misljenje, normalno je jer svi gledamo ka poboljsanju stanja u poljoprivredi. Treba upamtiti da drzavu, drustvo, poljoprivredu, nose na svojim plecima bas ovakvi kao mi, MALI poljoprivrednici. Svi smo mi isti I proizvodjac sa 40-50 tovljenika, drugi 200-300, treci 5-6 mi trenutno drzimo velik deo ove proizvodnje u Srbiji. I bice veliki problem ako nas male pogase.
To sto mi diskutujemo, malo polemisemo iznosimo misljenje, normalno je jer svi gledamo ka poboljsanju stanja u poljoprivredi. Treba upamtiti da drzavu, drustvo, poljoprivredu, nose na svojim plecima bas ovakvi kao mi, MALI poljoprivrednici. Svi smo mi isti I proizvodjac sa 40-50 tovljenika, drugi 200-300, treci 5-6 mi trenutno drzimo velik deo ove proizvodnje u Srbiji. I bice veliki problem ako nas male pogase.
Vojkanvrelo
Član
Gde je trebalo ovaj tekst da bude objavljen?
Sve lepo i istinito napisano ali sve dok smo mi ovako razjedinjeni tako ce nam i biti.Neki tako ne misle ali godine prolaze i sve propada,ja ne vidim bolje vreme.Moje reci ovde nisu politicke one su samo realne.Nama treba udruzenje u svim sferama poljoprivrede i sto masovnije.
Sve lepo i istinito napisano ali sve dok smo mi ovako razjedinjeni tako ce nam i biti.Neki tako ne misle ali godine prolaze i sve propada,ja ne vidim bolje vreme.Moje reci ovde nisu politicke one su samo realne.Nama treba udruzenje u svim sferama poljoprivrede i sto masovnije.
Fantastiko015
Član
Koliko sam cuo ti nemci ce imati zaokruzenu proizvodnju imace i svoje klanice i mesare. Za nas poljoprivrednike vec sad se zna da smo ugasili. Ali pored toga srce ce mi biti puno kad budu pogazili Matijevica , Djurdjevica, Sind, Trlic ( koji je do skoro bio fer i korektan), Nedeljkovica.... i sve ostale koji su se obogatili preko nasih ledja. Za one snalazljive ce uvek biti da se nadje neki nacin da zarade dinar , gledam opet se naveliko svercuje gorivo, prodaju devize, hrana, pice ....
Juce su mi nudili za tovljenike 110din
. Ja jos uvek cekam ove sto su obecali po 150din, danas se cuo sa njima kazu sl. nedelje tovare tako vec 2 nedelja.
Juce su mi nudili za tovljenike 110din
. Ja jos uvek cekam ove sto su obecali po 150din, danas se cuo sa njima kazu sl. nedelje tovare tako vec 2 nedelja.
MONTOYA
Član
Švaba je najavio da su tovljenici koje prizvedu ovde namenjeni prevashodno za naše tržište....
Vojkanvrelo
Član
E jednoga dana ako se nas covek opameti kad taj Trlic udje u selo a selo ujedinjeno i on se ne pogadja sa svima posebno vec samo sa jednim u ime svih.A to selo je samo jedno od mnogih u ujedinjenom sistemu.I mi klanici nudimo odjedared hiljade tovljenika a ne po 10-20 komada.Tako se postize cena i ozbiljnost.
Vojkanvrelo
Član
Ne,to ce se desiti,desavalo se i ranije ali treba prvo dobro da se namucimo.Jer smo glupi i zato je politika najunosniji biznis.Zato i verujemo u najunosnije lazi koje se svakodnevno plasiraju po medijima.Mora se lupiti o sto.Niko nije gazda u mom dvoristu osim mene.
Koliko sam cuo ti nemci ce imati zaokruzenu proizvodnju imace i svoje klanice i mesare. Za nas poljoprivrednike vec sad se zna da smo ugasili. Ali pored toga srce ce mi biti puno kad budu pogazili Matijevica , Djurdjevica, Sind, Trlic ( koji je do skoro bio fer i korektan), Nedeljkovica.... i sve ostale koji su se obogatili preko nasih ledja. Za one snalazljive ce uvek biti da se nadje neki nacin da zarade dinar , gledam opet se naveliko svercuje gorivo, prodaju devize, hrana, pice ....
Juce su mi nudili za tovljenike 110din
Ko ti nudio 110din? Koliko placa Trlic i ekipa?Meni polako se priblizava tura,mozda jos nekih 40 dana bi trebalo da su gotovi
