Cena psenice rod 2014.g

Koliko prijemnih mesta-silosa trenutno ima mogucnost razdvajanja psenice po kvalitetu?Za to je potrebno vise usipnih koseva,transportera,zasebnih celija ili veeeliki podni magacin.Mislim da ove godine nece biti drasticnog razdvajanja osim stocna-hlebna a da cemo za sledecu vec imati neke druge uslove...
 
@ spajki
Veoma jednostavno, "ovo primamo, a ovo,... donesi od nedelje ako se bas nesnadjes".
 
s obzirom na tragediju koju smo doziveli i koja jos uvek traje sve ce se otkupljivati,koja ce cena biti to je nesto drugo,velike su povrsine pod vodom sto zita sto kojecega i necemo imati ni za svoje potrebe,po meni izvoz ce biti zabranjen a cena ne bas tako visoka.....
 
Polako ljudi ima jos do vrsidbe,ko zna sta nas ceka,vidite da su dosli neki crni dani,kad stavimo u silos onda mozemo da kalkulisemo.
 
Po takvim kalkulacijama,gdegod,al u silos neće!
Ona koja sad nema zdrav zastavičar,mlinarima sigurno neće trebati,a ni trgovci nisu ludi,da sa njom kvare onu koja je nečemu,i sugurno otkup neće ići đumle
 
Otkup po kvalitetu se vrši još uvek na nekoliko mesta,neće pomešati sigurno zasad samo hektolitre.:ppozdrav:
 
Kad bi je svi spakovali kuci tad bi mi diktirali uslove i cenu,a kad je psenica kod njih mogu da rade kako im se cefne,sirovinu za rad imaju zasto bi dizali cenu.I ja sve vise razmisljam da je dignem gore u kos,preko ove postojece mreze stavim jos jedan sloj i nebi trebalo da ima problema.
 
Cena ce biti oko 15eura+pdv.Informacija vrlo pouzdana.Naravno u slucaju da ne bude nekih iznenadjenja.
 
Pa to što si imao je jedno ,a drugo je što je nisi dao, a treće je što ćeš tek videti šta je od tog sveg dobro.
 
Imao sam i ja prosle godine ponudu za suncokret 315e/t pa nisam hteo ni da cujem za tu cenu,i na kraju otiso po 27 rsd.

Pokazalo se u praksi da ponude na zeleno i cene proizvoda preko osiguranja nemoraju da budu ni priblizne krajnjim cenama u otkupu.
 

KUPCI I ROBNE REZERVE „MESE” CENU PŠENICE
Novi Sad, 28. maj 2014.
psenica%203%20-%2028.jpg
Jučerašnja cena pšenice od 26,48 dinara (sa PDV-om) na Produktnoj berzi u Novom Sadu pobudila je mnoge komentare među ratarima. Njihova pitanja se, uglavnom, odnose na predviđanja o otkupnoj ceni tokom žetve i da li će država otkupljivati zrno za svoje potrebe. Bilo je i poruka kao što su: „cena će porasti na početku jula”, „nema pšenice”, „neko od izvoznika nije prodao svoju pšenicu, pa gura cenu”... Ovi i slični komentari su uobičajene špekulacije oko pšenice i uglavnom se javljaju pre žetve.Često su pune suprotnosti. Ratari kažu da je proizvodna cena po kilogramu 16-19 dinara i to sa prinosom od 3.500 kilograma po hektaru, a da je dobitak tek u većem prinosu, koji teško ostvaruju.Ako statistika može da pomogne u formiranju nove cene ovogodišnjeg roda pšenice, onda ćemo navesti i podatak da je prodajna cena pšenice u maju 2013. godine bez PDV-a bila 22,20 din/kg, a da je danas 24,00 din/kg (bez PDV-a).Žita iz 2012. godine u julu 2013. se prodavala po ceni od 21,50 din/kg (bez PDV-a), a novi rod je na Produktnoj berzi prodavan po 16,32 din/kg. Tokom jula i avgusta usledio je pad – 15. jula 16,23 din/kg, 30. jula 16,00 din/kg, a 20. avgusta 15,50 din/kg.Cena je imala pad naspram većih prinosa. Odnosno, kako su podaci o dobrim prinosima stizali u javnost, tako je otkupna cena beležila pad.Šta je moglo tada promeniti cenu?Interventni otkup Robnih rezervi na početku, a ne usred žetve, i povoljni krediti za mlinsku industriju. Međutim, ni ovi kupci ne mogu otkupiti svu proizvedenu pšenicu, što upućuje na zaključak da će se, kao i obično, pšenicom trgovati cele godine.Bez razlike na obim roda, pšenica je unosna trgovačka roba, pa se otkupom i skladištenjem bave i preduzeća koja za to nisu podobna. Tako pšenicu na skladištenje uzimaju i kompanije koje nemaju ni jedan kvadratni metar prostora. Oni uredno sklapaju ugovore i ulaze u obaveze, a zrno završava kod drugog pravnog lica, koje se u ugovoru i ne pominje. Ova praksa je zabeležena u okolini Novog Sada, Pančeva, Vršca, Sombora, Subotice... Ima gazdinstava koja su po ovom modelu izgubila ceo rod. Oštećeni očekuju intervenciju poljoprivredne inspekcije.Šta se događa, a šta će se dogoditi pre žetve?U Srbiji će biti registrovano najmanje 18 javnih skladišta za smeštaj zrna, a država će pokušati da odvoji novac za otkup barem 50.000 tona pšenice. Robne rezerve to rade sporo, ali ako otvore otkup sa dobrom cenom, imaće i ponudu zrna. U suprotnom će ponuda biti slabija.Nervozu oko prodaje imaju gazdinstva sa posedom do 10 hektara, oni se robno zadužuju ili rizikuju sa ulaganjem bez poznatog kupca zrna. Tih malih je u proizvodnji pšenice na desetine hiljada i čine oko 60-70 odsto u ukupnoj proizvodnji. Ova kategorija proizvođača, zapravo, i čini „korisnu masu” za izvoznike, mlinove, trgovce, organizatore proizvodnje..., jer nemaju skladišta.Šta može promeniti njihov položaj?Korišćenje pouzdanih lagera, udruživanje za podizanje sopstvenog skladišnog prostora, proizvodnja za poznatog kupca, ugovor sa mlinovima... Iako se to zna godinama, malo njih je promenilo ploču oko prodaje pšenice. Mudri menadžeri mlinova otkupom od ovih ratara stekli su bogatstvo i raznim „socijalnim ponudama” o čuvanju pšenice jeftino kupuju rod.Ovaj majski skok cene pšenice ne treba gledati jednostrano i da će presudno uticati na prvu cenu u žetvi, ali ga ne treba ni odbaciti, jer može biti nagoveštaj poremećenih tržišta u skoroj budućnosti, ako ni zbog čega drugog ono zbog suša, kiša i stanja u Ukrajini, velikom izvozniku pšenice, što uz nepredvidive odluke o izvozu žita iz Rusije mogu biti značajni faktori u cenovnim kretanjima.
 
Sve ispod 20 din je nista,realna cena je 22-23 din,neka kaze ko sta hoce,al 17 ili 18 je cirkus od cene,za te je novce dobiti nece,a sirovina im treba,izvezeno je do panja sve,a price o ektra rodu su obicna ''buva'' onih kojima ne odgovara trnutno stanje stvari na trzistu...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh