Cena psenice 2016

Jeste, stagniara cena hleba, ali onog običnog, osnovnog, koji je država propisala, ali zato i u samoj pekari je sve ostalo poskupelo.
 
Danas izveo racunicu za psenicu. Prosecan rod oko 36m po kj. Cena 14.5 rsd. 10 metara arenda , seme , hemija , nafta , od usluga samo kombajniranje 5000 rsd po kj. Jos kada dodam cenu herbicida totala ostaje oko 100 eura po kj. Nema neke ekstremne zarade na zitu ove godine . Jos da sam placao arendu u eurima ja bih jos mora da doplatim da bih bio na nuli..... Toliko od mene ko god ima drugu racunicu neka je slobodno stavi da i mi drugi vidimo ....
 
Ja sam imao prosek 3920 kg po jutra svedeno na JUS,ja sam prodao po 14 din.sa pdv.

E sad ovako pa racunaj:
150kg (16:20)×400 eura tona
100kg(urea)×390 eura tona
150kg(an)×350eura tona

Prvo prskanje:
Cerone 1l na 2 kj×19 eura litra
Acanto 1l na 3kj×47 eura litra
Lodin 1l na 3 kj ×21eura litra
Vantex 4.4 eura na 1 ha
Metmark 1.9 eura na 1 ha

Drugo prskanje:

Amistar extra 1l na 2.5 kj litar je 55 eura
I opet vantex.
Mene je toliko kostalo posto nisam imao kes,pa sam sve uzeo na razduzenje u psenici.
Na sve ovo jos ide nafta i arenda i osiguranje od grada.

- - - - - - - - - -

Nisam racunao moje seme,selektiranje i fungicidni tretman semena.
 
Ulog po jutru:
60 kg map 4460 dinara
50 kg kclc (60%kalija) 2240 dinara
100 kg uree 4340 dinara
100 kg kana 3460 dinara
Osiguranje sa eu povratom (ako nasa banda ispostuje) 1600
Arenda 24 000 dinara
Sekator 1040 dinara
Duett utra u 1. Zastiti sa cycocelom i okvasivac 2200 dinara
2. Zastita od bolesti sphere 1930
3. Zastita od bolesti prosaro 2460
Kombajn 5600
Chromorel protiv lisnih usi 615 dinara
Gorivo radni sat traktora i strojeva 3900.
Sve cijene su bez pdv-a jer je u rh 25% pdv. Sve je kupljeno za kes, osom gnojiva. Zastitna sredstva su preko ugovora u prosjeku 25% skuplja.
Cijena zita: u prosjeku je bio 13% protein tako da je cijena 15 dinara bez pdva-a (okolo placaju 14). Urod 49 meteri.
Ne da mi se zbrajati prihod i rashod i sve bi to bilo jadno da nema poticaja u iznosu 24 000 dinara po jutru (jer sam mladi poljoprivrednik, inace je 17 000 dinara po jutru. 50% ljudi je ovdje ostalo sa poticajem duzno.
 
Vidim da se pravdaju troškovi i računa se cena koštanja proizvodnje pšenice. Hoće biti ista kalkulacija prikazana za cene goriva, djubriva, zaštitnih stredstava ili mleka, mesa, šećera, ulja, brašna u maloprodaji? Ne sećam se da su lokalni "kraljevi šećera i mesa" pravdali svoje cene ovako javno kao poljoprivrednici. Na osnovu čega ovih dana poskupljuje cena svinjetine kada žitarice drastično padaju? Kada se već strogo držimo berzanskih cena zanima me kada ćemo imati berzansku cenu goriva ili onu posle prerade u rafineriji? O kakvom tržištu i cenama mi pričamo kada imamo bescarinski uvoz visokosubvencionisanih poljoprivrednih proizvoda iz inostranstva a sami nemamo subvencije dok nam na strani otkupa i prerade vladaju utvrdjeni monopoli. Bez subvencija i carina sa uvozom jeftino proizvedene GMO hrane jasno je i malom detetu da ne postoji šansa za opstanak domaće poljoprivrede.
 
Dok država ne zaustavi raslojavanje poljoprivrednika nema nama napretka. Ne mogu biti uslovi isti za sve, u smislu doprinosa i poreza. Manji oslobodjeni nameta sa dodatnim podsticajima za određene intenzivnije kulture. Za veće podsticaji za nabavku opreme kojom bi dobijali proizvode većeg stepena prerade. Naravno država mora da omogući tim ljudima da te proizvode plasiraju, odnosno da obezbede uslove za kvalitetne analize proizvoda i dobijanje odgovarajućih papira.
Moramo prestati svi da se bavimo ratarenjem i primarnom proizvodnjom. Jedini način koji će ljude naterati na to je porez. Hoćeš da imaš više od 100ha, može, porez na svaki ha preko 100ha će biti lupiću 200 evra, pa ti kupuj zemlju. Kada se destimuliše kupovina zemlje od strane velikih, koji nabijaju cene, jer ne znaju gde da plasiraju kapital, onda će mali početi da ukrupnjavaju svoje posede do odredjene mere, a veći će ulagati novac u silose, mlinove, mini pogone za preradu voća... Naravno to će teško zaživeti u Srbiji, ali to nam je jedina šansa. Ovako se samo vraćamo u robovlasnički sistem.
 
zcurcic je napisao(la):
Dok država ne zaustavi raslojavanje poljoprivrednika nema nama napretka. Ne mogu biti uslovi isti za sve, u smislu doprinosa i poreza. Manji oslobodjeni nameta sa dodatnim podsticajima za određene intenzivnije kulture. Za veće podsticaji za nabavku opreme kojom bi dobijali proizvode većeg stepena prerade. Naravno država mora da omogući tim ljudima da te proizvode plasiraju, odnosno da obezbede uslove za kvalitetne analize proizvoda i dobijanje odgovarajućih papira.
Moramo prestati svi da se bavimo ratarenjem i primarnom proizvodnjom. Jedini način koji će ljude naterati na to je porez. Hoćeš da imaš više od 100ha, može, porez na svaki ha preko 100ha će biti lupiću 200 evra, pa ti kupuj zemlju. Kada se destimuliše kupovina zemlje od strane velikih, koji nabijaju cene, jer ne znaju gde da plasiraju kapital, onda će mali početi da ukrupnjavaju svoje posede do odredjene mere, a veći će ulagati novac u silose, mlinove, mini pogone za preradu voća... Naravno to će teško zaživeti u Srbiji, ali to nam je jedina šansa. Ovako se samo vraćamo u robovlasnički sistem.
Kliknite za proširenje...

Neki bi nazad u titinu yugu , pa zar vecina nije bila za njeno rusenje i uvodjenje trzisne ekonomije, a u toj ekonomiji veca riba jede manju, poljoprivredom se bave sve manje ljusi a rade sve vise zemlje , neki propadaju a neki prosperiraju to je kapitalizam, neki stariji ce se sjetiti one BBC serije "trazili ste gledajte" , to bi bilo u slucaju ekonomije .
 
bonifikacija

nadalj# je napisao(la):
Prevedi na srpski jezik, ako nije problem, razliku u ceni i nacin kvalifikacije.
Kliknite za proširenje...
plaćamo po kvalitetu
vršimo selekciju na prijemu robe u 4 grupe
osim standardne SRPS bonifikacije po hektolitru, % primesa i % vlage, bonifikuju se i: proiteini, gluten i energija
D= 14,30 din/kg + PDV
C= 14,50 din/kg + PDV
B= 14,80 din/kg + PDV
A= 15,80 din/kg + PDV
 
grabik je napisao(la):
Neki bi nazad u titinu yugu , pa zar vecina nije bila za njeno rusenje i uvodjenje trzisne ekonomije, a u toj ekonomiji veca riba jede manju, poljoprivredom se bave sve manje ljusi a rade sve vise zemlje , neki propadaju a neki prosperiraju to je kapitalizam, neki stariji ce se sjetiti one BBC serije "trazili ste gledajte" , to bi bilo u slucaju ekonomije .
Kliknite za proširenje...
U kapitalizmu porez raste proporcionalno profitu. Tako da niko ovde ne priča o titinoj yugi. Ono što mi imamo ovde je pljačkaški sistem, koji nema veze sa recimo evropskim kapitalizmom, koji je blizi socijalizmu.
 
zcurcic je napisao(la):
U kapitalizmu porez raste proporcionalno profitu. Tako da niko ovde ne priča o titinoj yugi. Ono što mi imamo ovde je pljačkaški sistem, koji nema veze sa recimo evropskim kapitalizmom, koji je blizi socijalizmu.
Kliknite za proširenje...

Zato je u tom europskom kapitalizmu od propasti sssr-a propalo ili lepse receno prestalo da se bavi poljoprivredom 40% ("sitnih") farmera ,paora , poljoprivrednika ili seljaka ili vec kako kome lepse za naziv istih.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh