Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u ovoj i sledećoj godini

Da li ćete sejati repu 2011.g.

  • Ukupno glasača
    23
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

Ja mislim da ce sejati i oni koji se nisu tako izjasnili,ja cu sejati u gubitku nisam bio nije bilo ni tako lose a obecava se nesto ove godine :sta:,tako samo polako sa onim nikad vise.
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

Repa upali u 4 od 5 godina, ali misljenja sam da nije vredno toliko prskanje (trovanje sebe), borba sa pipom, kidanje traktora i prikolica u vadjenju, oranje njive na prolece, zarad 100e vece zarade po kj...
Zbog toga nisam niti cu je sejati.
Kome ne smetaju gore navedene stvari, samo napred :cao:
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

nije to bas uvek tako ja sam vec godinamprolazio ekstra i ove bi da me nije pipa dokrajcila i led(srewcom osigurao) tako da cu i dalje sijati i mislim da ce biti dobro ove godina je bila losa za repu a i izgleda lose jer je sve ostalo jako dobro rodilo i dosta poskupelo posebno kukuruz gde ste bili lane kad je kukuruz bio 7 din a ja dobio za repu3,35 jer je bila cena naspram prinosa bilo ekstra na kukuruzima lane nije ostajalo po 100evra a na repi po 700evra
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

saleso je napisao(la):
nije to bas uvek tako ja sam vec godinamprolazio ekstra i ove bi da me nije pipa dokrajcila i led(srewcom osigurao) tako da cu i dalje sijati i mislim da ce biti dobro ove godina je bila losa za repu a i izgleda lose jer je sve ostalo jako dobro rodilo i dosta poskupelo posebno kukuruz gde ste bili lane kad je kukuruz bio 7 din a ja dobio za repu3,35 jer je bila cena naspram prinosa bilo ekstra na kukuruzima lane nije ostajalo po 100evra a na repi po 700evra
Kliknite za proširenje...

Sve zavisi ko je kada prodavao kukuruz.
To da si prošle godine imao toliku zaradu na repi ne verujem...
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

@saleso
Svako ima svoju racunicu. :ppozdrav:
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

pa evo racunice prinos je bio 4.7 vagona skinuli su mi 2 vagona na troskove i ostalo 2.7 vagona kad to pomnozis sa 3.35 dobijes oko 90000 i jos na to dobijem na zaduzenje povracaj pdv od 5% tu samo pa koliko je to izaslo racunaj,neka otpadne jos i 20000na radove koje sam ja radio i doces opet na 700evra a bilo je i jace
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

Saleso jesi li ti ovako izvodio raj račun. :sta:
Dr.Gruja je napisao(la):
Da vidimo koja bi cena repe trebala biti i koji prinos da imamo da bismo bili na pozitivnoj nuli.

3l betanala am-11 X 25.4e = 76.2e
3l goltiksa x 25,3 = 75,9e
60g. safarija x 62= 62e
1l lontrela x 30,2= 30,2e
2l konzula x 13,5= 27e
1,2l fuzilajda x 32,8= 39,4e
0,7l svere x 89,1= 62,4e
rias :sta:oko= 20e
seme 1.2sj x 118= 142e
8x16x24 500 kg.x 40,5= 202,5e
an 350 kg x 20,9= 73e
-------------------------------------------------
810,6 e. po hektaru ili 466,5 po kj.


Arenda kj.----------------120e
Oranje kj------------------50e
Priprema za setvu 2x15= 30e
Setva----------------------15e
Rast. đubriva 2x7= 14e
Špartanje 2x15= 30e
Prskanje 8x7e= 56e
Vađenje 103,6e
Prevoz 45t. 94,5e
-----------------------------------------
5 1 3 , 1 e.


466,5 --------hemija i đubrivo
513,1---------usluge i arenda
----------------------------------------------

979,5 e. po kj.

Na moju cenu prošle godine od 30e. tona

979,5 : 300e = 32650 kg. repe jus kvaliteta To vam je pozitivna nula

Znate li šta znači IMT :sta: = IMAL MENE TU :nono: :nono: :nono: :nono::ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

@saleso

Troškovi proizvodnje repe su prošle godine bili više od 2 vagona po jutru.
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

pa moja repa lane je bila vise od 30evra tona i kad uradim kao ti ostane mi opet dva vagona do 4.7 vagona repe i kad to pomnozis dodjes otet do cifre oko 67000 dinara pa koliko je to lane bilo evra,kod mene nema nikad prevoza
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

Deo rada koji pripremam za seminar agronoma. Fale grafici koje sam napravio prikupljajući podatke unazad par nedelja. Ali mislim da je tekst razumljiv i bez njih. Nije još gotovo treba da prođe još kroz ruke šefova, ali otprilike 90% posla je završeno.

Šećerna repa – biljka prošlosti ili budućnosti

Šećerna repa (Beta vulgaris L.) je najznačajnija industrijska biljka za proizvodnju šećera u umerenom klimatskom području. Takođe se smatra da je šećerna repa jedna od najproduktivnijih gajenih biljaka u severnim agroekološkim uslovima (Fisher, 1989) i da ju je u pravom smislu te reči stvorila nauka. Počeci gajenja šećerne repe vezuju se za 1747. godinu kada je Marggraf ekstrakovao šećer iz repe. Otkriće nije dobilo puno na značaju, jer je količina ekstrahovanog šećera iznosila samo 1,6% ukupne mase korena šećerne repe. Ipak u 19. veku zahvaljujući Achardu i Napoleonu počinju izgradnje prvih šećerana u Nemačkoj i Francuskoj i šećerna repa počinje da se uzgaja na većim površinama. Počinje se sa sistematskim oplemenjivanjem, što dovodi do povećanja prinosa i sadržaja šećera u korenu. Do kraja veka gajenje šećerne repe se proširilo po celoj Evropi.
Dvadeseti vek za šećernu repu okarakterisan je stalnim napretkom. Nekoliko puta se menjao pravac oplemenjivanja, od multigermnih populacija, anizoploidnih, triploidnih sorti došli smo do monogermnih hibrida šećerne repe. Sve ovo dovelo je do povećanja prinosa korena, sadržaja šećera. Do sedamdesetih godina konstantno su se povećavale površine pod ovim usevom. Ipak od 1981. godine dalji napredak u povećanju prinosa šećera po jedinici površine dobijenog iz šećerne repe, ne prati povećanje površina pod ovim usevom, već smanjenje. U odnosu na taj period današnje površine pod šećernom repom u Evropi i svetu su prepolovljene, na stotine šećerana je zatvoreno, prosto se nameće pitanje da li je šećerna repa biljka prošlosti ili budućnosti?
Da bismo dali odgovor na to pitanje moramo izanalizirati nekoliko faktora koji će bitno uticati na njeno dalje gajenje, a to su:
1. cena šećera,
2. površine i prinosi šećerne trske,
3. proizvodnja bioetanola,
4. politika EU i zemalja velikih proizvođača šećera,
5. novih oplemenjivačkih dostignuća,
6. klimatskih promena,
7. dalji rast svetske populacije,
8. rast ekonomija zemalja u razvoju,
9. cena nafte.
Svi faktori su usko povezani, jednako važni i prepliću se kroz istoriju gajenja šećerne repe i proizvodnju šećera.
Cena šećera na svetskim berzama ove godine dostigla je maksimum u poslednjih trideset godina i trenutno se kreće oko 800 dolara/t, ili oko 600 evra/t, prevedeno u dinare to je oko 65 din/kg. Kada znamo da je ponderisana cena šećera tokom devedesetih iznosila 227 dolara/t, ovaj ogroman skok cene šećera će sigurno imati veliki uticaj na dalju proizvodnju šećera, kako iz repe tako i iz trske. Šta je uslovilo ovaj rast cena? Došlo je do manje proizvodnje šećera od potrošnje i polako se troše rezerve šećera. Cena je ispratila zakon ponude i potražnje. Do manje proizvodnje šećera došlo je zbog promene politike EU i smanjenja kvota od 2005. za 4 miliona tona, zbog klimatskih prilika u Brazilu i Indiji, zemljama sa najvećom proizvodnjom šećera, gde je došlo da smanjenja prinosa šećerne trske i zbog daljeg povećanja proizvodnje bioetanola iz šećerne trske.
Nasuprot smanjenju površina pod šećernom repom imamo povećanje površina pod šećernom trskom, koje su se u poslednjih pedeset godina skoro utrostručile sa 8 miliona ha u 1961., na više od 22 miliona ha u 2009. Prinosi su konstantno rasli, kao i kod šećerne repe.
Proizvodnja bioetanola iz šećerne trske je vrlo značajan faktor. Na ovaj način zemlje izvoznici šećera (Brazil) mogu višak proizvoda da prerade u etanol, smanje količinu šećera i tako povećaju cenu šećera na svetskom tržištu. Najveći svetski izvoznik šećera je Brazil, zemlja koja je druga u svetu po proizvodnji etanola. Iz godine u godinu proizvodnja etanola i šećera rastu. Svi smo svesni da priča o obnovljivim izvorima energije je sve značajnija, ali ćemo tek u narednim godinama videti posledice takve politike (rast cena hrane).
Politika je oduvek imala ogroman značaj za gajenje šećerne repe. Napoleon je početkom 19. veka uveo kontinentalnu blokadu Britanskom kraljevstvu i njihovim trgovačkim brodovima. Pošto su glavni trgovci šećerom bili Britanci, kontinentalni deo Evrope je morao pronaći način da bude snabdevem sve traženijom namirnicom, šećerom. Gajenje šećerne repe je bilo rešenje. Nekoliko stotina fabrika je vrlo brzo podignuto u Francuskoj i počela je masovna ekstrakcija šećera iz šećerne repe. Tokom naredna dva veka, zemlje Evrope su raznim protekcionističkim merama štitile proizvodnju šećerne repe i šećera.
Formiranjem Evropske ekonomske zajednice, koja je potom prerasla u EU, politika prema šećernoj repi se nije menjala. Menjali su se samo načini podrške, kako šećernoj repi, tako i ostalim poljoprivrednim kulturama. Ipak EU je uspostavila red u poljoprivrednoj proizvodnji u vidu kvota i subvencija. Pod pritiskom STO i rastućih troškova za podršku poljoprivredi, došlo je do reforme zajedničke poljoprivredne politike EU prema šećernoj repi. Od 2005. godine smanjene su kvote za proizvodnju šećera za 4 miliona tona, a postepeno su ukidane subvencije za gajenje šećerne repe. Rezultat te promene je bila ta da je EU kao izvoznik šećera, postala uvoznik. Posledica ove politike je bila i manje šećera na svetskom tržištu, što je dovelo do rasta cene šećera. Krajem 2010. godine Evropska komisija je donela odluku da u 2011. godini poveća kvotu za proizvodnju šećera za milion tona.
Pored kvota za proizvodnju šećera, EU ima posebnu regulativu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Tako da se iz godine u godinu povećava proizvodnja etanola dobijenog iz šećerne repe. Ove odluke će pozitivno uticati na dalje gajenje šećerne repe u Evropi.
Nova oplemenjivačka dostignuća, kao što su povećanje prinosa korena, sadržaja šećera u korenu, unošenje gena za otpornosti prema bolestima šećerne repe će takođe pozitivno uticati na gajenje šećerne repe. Naučnici rade na stvaranju genotipova šećerne repe iz kojih bi se mogli dobiti novi proizvodi i nove vrste šećera. Savremene metode oplemenjivanja, MAS i genetske transformacije će najverovatnije imati ključni uticaj u opstanku šećerne repe.
Klimatske promene koje se dešavaju na celoj planeti su još jedan činilac koji će imati izuzetan značaj za gajenje šećerne repe. Ekstremne godine se smenjuju jedna za drugom, suše, poplave, sve to utiče na poljoprivrednu proizvodnju tako i na proizvodnju šećerne repe. Prilagođavanje useva šećerne repe ovim promenama će biti ključni zadatak za oplemenjivače šećerne repe.
Ako se prisetimo grafika proizvodnje i potrošnje šećera, sigurno veliki uticaj na povećanje potrošnje ima ogroman porast svetske populacije. U poslednjih pedeset godina broj stanovnika na zemlji se povećao za x%.
Takođe ogroman uticaj ima i rast ekonomija zemalja u razvoju. Na grafiku gde je prikazana potrošnja šećera poslednjih 50 godina pet zemalja koje troše najviše šećera, primećujemo ogroman porast potrošnje kod zemalja u razvoju, dok kod razvijenih zemalja EU i SAD potrošnja šećera stagnira već nekoliko decenija. Treba očekivati dalji rast potrošnje šećera kako bude rastao standard zemalja u razvoju.
Nafta, crno zlato koje pokreće svet, ima skoro jednak uticaj na gajenje šećerne repe kao i prethodni faktori. Kako cena nafte raste, korišćenje etanola dobijenog iz šećerne repe i trske je racionalnije, samim tim cena šećera će rasti kako se bude više repe i trske prerađivalo u etanol.
Lako je bilo osvrtati se na prošlost i analizirati činioce koji utiču na gajenje šećerne repe. Problem je dati prognozu za budućnost. Šta će se desiti u narednih deset godina, pola veka. S obzirom na to kojom se brzinom svet menja, kako nauka i tehnologija napreduju, teško je planirati duže od par godina. Zbog toga mislim da je teško dati neku dugoročnu prognozu o gajenju šećerne repe.
Kratkoročno gledano, nakon analize faktora koji utiču na gajenje šećerne repe, sigurno će se repa gajiti i u narednoj deceniji. Takođe mislim da će se trend smanjenja površina pod ovim usevom zaustaviti. U 2011. će se površine najverovatnije i povećati, imajući u vidu odluku EU za povećanje kvota, za dalje povećanje energije dobijene iz obnovljivih izvora, kao i visoku cenu šećera.
Ono što treba istaći je to da zemlje koje gaje šećernu repu, šećer dobijaju isključivo iz repe i nemaju mogućnost gajenja šećerne trske. Sigurno da strateški cilj tih zemalja je da podmiruju domaće potrebe za šećerom sopstvenom proizvodnjom, a ne uvozom, jer cena šećera je porasla nekoliko puta u odnosu na devedesete godine prošlog veka. Cena na tržištu je uslovljena brojnim činiocima i ne možemo predvideti njeno kretanje, ali je teško očekivati da će se vratiti na nivo s kraja prošlog veka.
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

3 dinara jus kvalitet u zablju
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

2.7din/kg JUS kvaliteta - TE-TO Senta
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

Kod nas 3,35 din kg jus repa šećerana Senta. :cao:
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

Kako je moguce da se cena razlikuje za 0.65 dinara za kg :sta:
 
Odg: Cena šećerne repe i predviđanje njenog kretanja u sledećoj godini

Pa verovatno zato što je Zadruga sa kojom ja ugovaram repu imala sa Sentom ugovorene repe oko 1300 ha :ppozdrav:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh