Rakari
Član
Jeste
Poslato sa VKY-L29 uz pomoć Tapatoka
Poslato sa VKY-L29 uz pomoć Tapatoka
Borovnica
- Začetnik teme dejantmitrovic
- Datum pokretanja
Tuki ta prica sa dodavanjem 0.5 ili 1 nije tacna. Mora analiza, ali to je manji problem. Glina je nesto sto ne moze da popravi i sto ce u kasnijim godinama uzgoja dovesti do problema u zasadu. Sve preko 25% ne odgovara, kazu ovi iz USA sto su izmislili visokozbunastu borovnicu. Al mi sve znamo bolje, pogotovo Jasminka i drustvo
Sent from my SM-G930F using Tapatalk
Bumbi
Novajlija
Хавала на одговорима, мислим да ћу дефинитивно одустати од боровнице, јер ме та глина буни и нико од продаваца садница ми не даје одговор шта се деси када корен боровнице изађе из рова у ком је мешавина која му одговара и дође у додир са глиновитим земљиштем. Такође, на сајту АТП иригатион наводе да је један од услова по ком они откупљују земљу, да глина буде испод 30%, тако да то дефинитивно не може да функционише како треба, а нисам баш спреман да уложим огромну лову и да се после пар година почне сушити засад...
Хвала на саветима.
Хвала на саветима.
Rakari
Član
Pretpostavljam da pod rov misliš iskopa kanal napunjen organskom naterijom
Ovo je tehnologija koju možete da preporučite nekom svom neprijateljiu.
Koren borovnice nikad ne može da izađe iz organske materije koja se nanese u rov i uđe u zemlju.
Ako glinovito zemljište prokopaš ta borovnica može rasti samo u tom delu gde ima organske materije. Ako je ta parcela ravna imaćeš problem sa zadržavanjem vode i žute listove zbog toga. Ako ima pad taj problem neće biti toliko izražen, ali na svako smanjenje nagiba dolaziće do zadržavanja vode i tu će biljke biti u problemu, čak i u velikim rovovima.
Pri svemu ovome prilikom prokopavanja robova naprave se zidovi u rovu koji su tvrdi kao kamen i ne možete ih probiti ni lopatom, a kamoli koren borovnice da penetrira kroz to...
Naravno sama zemlja guta organsku materiju tako da će svake godine trebati da se doda više stotina kubika organske materije.
Najbolji zasad po ovoj tehnologiji na kom sam ja bio je na Kosmaju, a verujem da svi koji malo više znate o borovnici znate o kome pričam. On je iskopao rov dubine 40 cm I napunio ga je organskom materijom sigurno visine dvadesetak cm. Čak i njemu u takvom rovu na mestima gde dolazi do smanjenja nagiba parcele biljke imaju simptome previše vode. Po njegovim rečima otišlo mu je preko 1000 kubika po hektaru piljevine I treseta.... Sami izračunajte isplativost te sadnje....
Pri tome njegov prvi komšija je koristio identičnu tehnologiju, ali sa manje organske materije i njegove biljke su u problemu..
....
A tu istu tehnologiju je meni preporučio jedan guru za borovnicu. Danas mogu da kažem da me je pogrešna tehnologija sadnje koštala sigurno 100.000 evra u parama i izgubljenoj dobiti..
Danas taj guru ima mašinu za banak pa više ne forsira rovove.
Poslato sa VKY-L29 uz pomoć Tapatoka
Ovo je tehnologija koju možete da preporučite nekom svom neprijateljiu.
Koren borovnice nikad ne može da izađe iz organske materije koja se nanese u rov i uđe u zemlju.
Ako glinovito zemljište prokopaš ta borovnica može rasti samo u tom delu gde ima organske materije. Ako je ta parcela ravna imaćeš problem sa zadržavanjem vode i žute listove zbog toga. Ako ima pad taj problem neće biti toliko izražen, ali na svako smanjenje nagiba dolaziće do zadržavanja vode i tu će biljke biti u problemu, čak i u velikim rovovima.
Pri svemu ovome prilikom prokopavanja robova naprave se zidovi u rovu koji su tvrdi kao kamen i ne možete ih probiti ni lopatom, a kamoli koren borovnice da penetrira kroz to...
Naravno sama zemlja guta organsku materiju tako da će svake godine trebati da se doda više stotina kubika organske materije.
Najbolji zasad po ovoj tehnologiji na kom sam ja bio je na Kosmaju, a verujem da svi koji malo više znate o borovnici znate o kome pričam. On je iskopao rov dubine 40 cm I napunio ga je organskom materijom sigurno visine dvadesetak cm. Čak i njemu u takvom rovu na mestima gde dolazi do smanjenja nagiba parcele biljke imaju simptome previše vode. Po njegovim rečima otišlo mu je preko 1000 kubika po hektaru piljevine I treseta.... Sami izračunajte isplativost te sadnje....
Pri tome njegov prvi komšija je koristio identičnu tehnologiju, ali sa manje organske materije i njegove biljke su u problemu..
....
A tu istu tehnologiju je meni preporučio jedan guru za borovnicu. Danas mogu da kažem da me je pogrešna tehnologija sadnje koštala sigurno 100.000 evra u parama i izgubljenoj dobiti..
Danas taj guru ima mašinu za banak pa više ne forsira rovove.
Poslato sa VKY-L29 uz pomoć Tapatoka
Poslednja izmena:
Ti meni vojvodo, ja tebi serdare!
(odnosi se na poklepavanje jedan drugome).
Neću komentarisati tekst. Sa nekim stavovima se slažem, sa nekim ne. Ali nije u redu onakav komentar "to vam je Jasminka", jer ona ovaj način sadnje daje kao jedan od mogućih u zavisnoti od drugih parametara, prvenstveno meh. sastava zemljišta.
Poslato sa G620S-L01 uz pomoć Tapatoka
Rakari
Član
Slobodno napiši oko čega se ne slažeš da bi zajedno prodiskutovali oko toga. Svima nama je u cilju razmena znanja i sticanje novih iskustava a to možemo postići samo razmenom mišljenja...
Meni je ostalo oko 900 biljaka u zemlji zasađene tehnologijom rova. Ove jeseni ih presađujem u saksije. Ko hoće da se uveri u ovo što pričam nek slobodno dođe na presađivanje da vidi koliko je biljka ušla u zemlju posle 3 godine. I generalno koliki je koren te biljke....
Poslato sa VKY-L29 uz pomoć Tapatoka
Meni je ostalo oko 900 biljaka u zemlji zasađene tehnologijom rova. Ove jeseni ih presađujem u saksije. Ko hoće da se uveri u ovo što pričam nek slobodno dođe na presađivanje da vidi koliko je biljka ušla u zemlju posle 3 godine. I generalno koliki je koren te biljke....
Poslato sa VKY-L29 uz pomoć Tapatoka
Tuki da nisi ti zaljubljen u Jasminku kad je ovoliko branis? I da, prevedi nam sta znaci "poklepavanje"?
Sent from my SM-G930F using Tapatalk
Nisam je nikad video.
Kad već Rakari lepo poziva na razmenu mišljenja red je i da nastavim. Slažem se da koren neće izaći iz supstrata u glinovitom zemljištu,ali ako je zapremina supstrata dovoljna, i naravno uz odgovarajuću prihranu, (ali ovo se podrazumeva) imaće dovoljno i prostora i hrane za normalan život. Zato i nema potrebe da se probija kroz zid. Ovde je ista situacija kao u vreći gde koren takođe ne može dalje od zida vreće. Ako je širina kanala 40, dubina 30cm a razmak između biljaka 120 cm,to je zapremina jednaka ili veća od najveće vreće za koju sam čuo. 144l.
Kod sadnje na bankove mislim da se dodaje premalo treseta. Samo u jamu 10-15 l. To je kao malo veća saksija za cveće. Doduše neće biti problema sa zabarivanjem, ali svejedno koren mora da se probija kroz glinu jer mu je malo petnaestak l supstrata-treseta, makar bio i Litvanski.
U vrećama ima prostora
(ako je bar 100 l) ,ali mislim da je finansijski i organizacono znatno komlikovanije.
Ispade baš mnogo, izvinite.
Poslato sa G620S-L01 uz pomoć Tapatoka
Nije problem zapremina kanala, vec je glavni problem voda koja nece oticati kroz glinovito zemljiste. Drugo, borovnicu mozes da posadis i u bure od 200 litara, ona nece otici dublje od 30 cm. Kod mene je dolazio Leon Drizen pre 2 nedelje, pa smo se dohvatili i price oko saksija. Sve preko 30 litara je bacanje para
Sent from my SM-G930F using Tapatalk
Rakari
Član
Odgovarajuća prihrana se podrazumeva bez obzira na tehnologiju sadnje.
Znači po tvojoj računici je za hektar potrebno oko 432 m3 organske materije. Ja sam na svojih 1.8 ha stavio oko 1000 m3. Znači preko tvoje računice. Već sredinom te godine organska materija je bila u velikom deficitu. Takođe pošto su kanali maltene vodonepropusni tamo gde je bila promena nagiba u parceli dolazilo je do slabijeg oticanja vode i zabarivanja i generalno problema sa biljkama. Takođe bilo je zanimljivo gledati kad se uključi navodnjavanje kako voda ističe iz kanala na dnu njive. To sigurno ne može biti dobro. Jer u teoriji ako se uključi navodnjavanje biljka na vrhu reda se ocedi vrlo brzo dok ona pri dnu reda skuplja vodu od svake bljke ponaosob prilikom slivanja te vode.
Tačno je da je u teoriji to više organske materije ali samo u teoriji. Biljke koje su ostale u zemlji posle drugog dodavanja piljevine za njih sam prestao to da radim. Troškovi toga su bili enormni kad se preračuna cena piljevine i cena rada. Danas ti rovovi izgledaju kao da piljevina nikad u njih nije stavljana. Iako te biljke sasvim lepo napreduju za uslove u kojima se nalaze, to napreduju zbog isključivo zbog dobre ishrane. One imaju ogromnu nesrazmernost između površinskog dela i nadzemnog dela.
Ova tehnologija nema veze sa životom. Danas se sve teže nalazi stara piljevina, i to kad se nađe pitanje je šta se dobije. Neka cena koju ja znam je oko 1300 eura šleper koji ima 20 tona, u praksi oko 50 kubika. Cena treseta je još veća.
- - - - - - - - - -
Jel bio Ronnie ili samo Leon.
Prošli put kad su bili kod nas imali smo neprijatan razgovor. Došao je baš u trenutku kad smo vadili mrtve holandske sadnice i sadili poljske.... Bilo je zanimljivo...
Tako da me ne čudi što se nije javio da dolazi ponovo u Srbiju
Znači po tvojoj računici je za hektar potrebno oko 432 m3 organske materije. Ja sam na svojih 1.8 ha stavio oko 1000 m3. Znači preko tvoje računice. Već sredinom te godine organska materija je bila u velikom deficitu. Takođe pošto su kanali maltene vodonepropusni tamo gde je bila promena nagiba u parceli dolazilo je do slabijeg oticanja vode i zabarivanja i generalno problema sa biljkama. Takođe bilo je zanimljivo gledati kad se uključi navodnjavanje kako voda ističe iz kanala na dnu njive. To sigurno ne može biti dobro. Jer u teoriji ako se uključi navodnjavanje biljka na vrhu reda se ocedi vrlo brzo dok ona pri dnu reda skuplja vodu od svake bljke ponaosob prilikom slivanja te vode.
Tačno je da je u teoriji to više organske materije ali samo u teoriji. Biljke koje su ostale u zemlji posle drugog dodavanja piljevine za njih sam prestao to da radim. Troškovi toga su bili enormni kad se preračuna cena piljevine i cena rada. Danas ti rovovi izgledaju kao da piljevina nikad u njih nije stavljana. Iako te biljke sasvim lepo napreduju za uslove u kojima se nalaze, to napreduju zbog isključivo zbog dobre ishrane. One imaju ogromnu nesrazmernost između površinskog dela i nadzemnog dela.
Ova tehnologija nema veze sa životom. Danas se sve teže nalazi stara piljevina, i to kad se nađe pitanje je šta se dobije. Neka cena koju ja znam je oko 1300 eura šleper koji ima 20 tona, u praksi oko 50 kubika. Cena treseta je još veća.
- - - - - - - - - -
Jel bio Ronnie ili samo Leon.
Prošli put kad su bili kod nas imali smo neprijatan razgovor. Došao je baš u trenutku kad smo vadili mrtve holandske sadnice i sadili poljske.... Bilo je zanimljivo...
Tako da me ne čudi što se nije javio da dolazi ponovo u Srbiju
I Roni i Leon. Sa Ronijem je bilo vrlo zanimljivo, sve je zabelezila novinarska ekipa. Uskoro ide live
Sent from my SM-G930F using Tapatalk
Da završim oko glinovitog zemljišta. Nisam pravio nikakvu računicu oko utroška org. materije. Ono što rakari računa je zapremina kanala. I ja sam utrošio mnogo više kad se uračuna i dodavanje, malčiranje.
Voda ili hranljivi rastvor ne smeju da proteknu kroz kanal! To znači da se preteralo sa zalivanjem. Pri tom, činjenica je da donji delovi reda dobijaju više vode,ali zbog toga što se u njima (donjim delovima) pre postigne pritisak dovoljan da crevo prokaplje. Kod mene na 80m reda sa v. razlikom od 12m razlika je 4min. na crevu fi 20 mm a oko 5 min na fi16.
Tek, ako neko kupuje parcelu za borovnicu, ne treba da je kupi ako je ovoliko glinovita. Ali ako je već poseduje, a sa njom obično i neki objekat, nešto mehanizacije i sl. onda se vredi potruditi oko nje. Svako gleda svet kroz svoje naočare, tako i ja, tek sam skontao da bumbi možda kupuje parcelu.
Moj pokušaj da organizujem apartmane za solitarne pčele. Ove god. neuspeo. Ni jedna rupa nije zauzeta. Možda bude bolje dogodine.
Poslato sa G620S-L01 uz pomoć Tapatoka
Voda ili hranljivi rastvor ne smeju da proteknu kroz kanal! To znači da se preteralo sa zalivanjem. Pri tom, činjenica je da donji delovi reda dobijaju više vode,ali zbog toga što se u njima (donjim delovima) pre postigne pritisak dovoljan da crevo prokaplje. Kod mene na 80m reda sa v. razlikom od 12m razlika je 4min. na crevu fi 20 mm a oko 5 min na fi16.
Tek, ako neko kupuje parcelu za borovnicu, ne treba da je kupi ako je ovoliko glinovita. Ali ako je već poseduje, a sa njom obično i neki objekat, nešto mehanizacije i sl. onda se vredi potruditi oko nje. Svako gleda svet kroz svoje naočare, tako i ja, tek sam skontao da bumbi možda kupuje parcelu.
Moj pokušaj da organizujem apartmane za solitarne pčele. Ove god. neuspeo. Ni jedna rupa nije zauzeta. Možda bude bolje dogodine.
Poslato sa G620S-L01 uz pomoć Tapatoka
Комадара
Član
Туки, избуши дрво. Ово им је хладно.
U zidu ekonomskog objekta, isto od siporeksa, 50% rupa zatvoreno. Ali moram probati i drvo.
Poslato sa G620S-L01 uz pomoć Tapatoka
Bumbi
Novajlija
Парцела је моја, тако да сам анализу радио да видим да ли улазити у ту причу. Пољопривреда ми није основна делатност, па сам мислио да ми ово буде допунска обавеза и додатна зарада, али видим да ту има доста посла, ризика и улагања, тако да нисам сигуран да то могу све да испратим квалитетно.
Ако има пчелињака на 2 км од засада, онда ће сигурно пчеле долазити на цветове, па чак и до 4-5 км али у мањем броју.
Poslednja izmena:
Rakari
Član
Ostalo mi ovo u glavi pa da se nadovežem na tu priču.
Poštujem veličinu kao što je Drizen ali postoje i drugi veći proizvođači koji koriste veće zapremine.
Gospodin Wilchewski koji je najveći individualni proizvođač u poljskoj koristi vreće 47.5 litara. Ima preko hiljadu hektara. Firma u poljskoj koja ima više stotina hektara u poljskoj podigla je svoj zasad u Hrvatskoj u vrećama od 47.5 litara. Takođe znam za više ozbiljnih firmi koje koriste ove Vreće od 47.5 litara.
Siguran sam da sami možete da potvrdite pretragom na internetu ovo što pričam.
Te firme nisu postale to što jesu tako što su se razbacivale parama.
Da ne bude da potenciram velike zapremine danas mi je stigao uzorak vreće od 14 litara. Obratite pažnju na šav i konac.
Poslato sa VKY-L29 uz pomoć Tapatoka
gazd.borko
Novajlija
Mogu da primetim da se vodi diskusija o tehnologiji sadnje,zemljistu i nacinu uzgoja...mislim da je o tome dosta receno, i da svi znamo o tome koliko je bitan taj vodno-propusni rezim,tj taj procenat gilne u zemljistu.
Mogli bi malo da razmenimo iskustva o nacinu navodnjavanja,kvalitetu same vode kojom zalivamo...koliko vas je radilo analize? Kakva je voda kojom zalivate,ph vode,koliko utice na sam susptrat oko biljke,itd...zna se da je voda u samom uzgoju jako bitna! Imao sam priliku da upoznam jednog od najboljih uzgajivaca na Floridi, kad sam ga pitao za misljenje,rekao je ovim recima: "remember,you don't grow blueberries,you grow bluewater"!
Sent from my iPhone using Tapatalk
Mogli bi malo da razmenimo iskustva o nacinu navodnjavanja,kvalitetu same vode kojom zalivamo...koliko vas je radilo analize? Kakva je voda kojom zalivate,ph vode,koliko utice na sam susptrat oko biljke,itd...zna se da je voda u samom uzgoju jako bitna! Imao sam priliku da upoznam jednog od najboljih uzgajivaca na Floridi, kad sam ga pitao za misljenje,rekao je ovim recima: "remember,you don't grow blueberries,you grow bluewater"!
Sent from my iPhone using Tapatalk
