Bitne stvari pri kupovini tifona!!!

Gorane- u to vreme sam radio sa IMT 549, morao sam imati odredjene obrtaje zbog radnog pritiska tifona. Danas je to sa ovim tifonima novije generacije verovatno drugacije.Kolega talianu- moj dobar drugar(D. Trtic) isto kupio preko fonda pre 5 godina, ni dan danas ga nije pokrenuo. Kolega MOMOSARIC - samo primer: Prosle godine covek zalivao soju 4 puta, potrosio 60l nafte i platio 4x1000 din radniku, od mene imao veci prosecan prinos 320 kg po kj. Racunajuci njegovu investiciju u tifon i njegov rad, amortizaciju traktora i tifona, izracunajte koliko je vise zaradio od mene. Da ponovim- nikoga ne ODVRACAM od kupovine sistema za polivanje, vec samo da tri puta izmerite pre nego sto presecete.
 
Poslednja izmena:
Kolega na stvari ne treba gledati crno-belo, vi ste protivnik toga ja poštujem ima ljudi koji su pobornici i to poštujem.
A zašto vaš kolega nije koristio a ima ga on najbolje zna. Verovatno je kukao na sušu.
Ne mislim ja da je to zakačiš pustiš i pare upadaju u džep.
Do zemlje je sve teže doći zbog sve većih i većih cena jednostavno tražim alternativu da povećam produktivnost.U
 
Zato i ja razmisljam a kupovini kao i talianu,a onih 320kg po jutru samo mi je dodatni plus jer sigurno pokrivaju troskove zalivanja i povecavaju izglede za rodom u susnim godinama.Investicija je do 20000eura a to je trenutno jednako 1 hektaru zamlje ili nekom autu.
 
Još ako bude neki povraćaj (a hoće verovatno) eto razloga za kupovinu.
Ne treba gledati kao investiciju za jednu sezonu ,dugoročno mislim da će se isplatiti.
Ja trenutno nemam nameru da plaćam jutro 5-6 hiljada ali ako bi bar na 30 jutara koje mogu trenutno zalivati od 70i neko koliko radim povećao prinos za tih 320 kg bio bih zadovoljan.
Još jedna stvar koju planiram a to je navodnjavanje lucerke koja kod nas u normalnim godinam daje odlične prinose na zemlji koju mi smatramo "lošijom" u ataru eto računice.
Jedna prednost našeg atar što su urađeni kanali na svakoj duži i imamo vodu koja sam curi.Stavljao sam slike u temi o voćarstvu kako sam rešio navodnjavanje voćnjaka bez energenata.
U ovom slučaju sa tifonom je dovoljno pregraditi kanal i dobit "bazen" iz koga bi se navodnjavalo.Imam i parcela kojima je kanal pun vode cele godine bez obzira na sušu.
Evo kako su moji drugari rešili navodnjavanje soje posle ječma.

Taj kanal koji se puni je "produbljen" i očišćen sa Karlo Pešijem tako da za par dana nakupi vode za dobro zalivanje 2 jutra.


A ovako je kod mene na voćnjaku napravljen bunar kapacitet mu jenešto preko 6000 litara na sat tj za dan oko 150 kubika. Curi već 5-a godina.
Zatvaram ga samo kada nešto čistim ili sređujem oko njega samog a direktno je vezan za sistem KPK i navodnjava 1,125 ha voćnjaka ili 7 redova od 380 metara.
E sa takvim bunorima planiram da napunim kanal i iz njega navodnjavam .Nadam se da će naša opština imati sluga pa će nam obezbediti vodu u kanalima jel nam se atar naslanja na kanal DTD i bukvalno mi svaka parcela ima mogućnost navodnjavanja.
Trenutno je problem pošto su kanali zapušteni a i voda se pušta samo u kanale koje imanje koristi za zalivanje nas privatnike niko ni ne pita da li hoćemo.No radi se na tome preko određenih ljudi iz skupštine opštine Alibunar
 
Poslednja izmena:
cini mi se da tu nema dovoljno vode za pravi tifon od barem fi900
 
Nema za direktno zalivanje ali zato se naprave bazeni tj pregrade se kanali i ostavi se da se napuni ionako za ratarstvo ne treba intezivno zalivati kao za povrtarstvo.
Ova pumpa na slici po papiru treba da ima kapacitet 1100 l / h. Posle par dana punjenja radila je ceo dan u njivi smo upadali do članaka.
 
Što se tiče čisto ratarskih kultura(kukuruz repa ,soja,pšenica) zalivanje na naš način(tifoni+pumpa+traktor)po ovim cenama goriva i mehanizacije po mom mišljenju nema ekonomsku opravdanost.Ako je godina prosečna prinos je veći ali je cena proizvoda manja pa troškovi pojedu prinos.Ako je godina kao prošla navodnjavanje ne pomaže.Jedini isplativ način navodnjavanja tifonima ili cevima u ratarstvu je pogon pumpe stujom a od toga smo daleko jedino ako nam mlađa i ARAPI ne razvedu struju po ataru(imaju znanje tehnologiju i novac,ali zašta)Ovo govirim iz iskustva jer imam tifon .To opravdava trošak samo u povrtarstvu i možda detelini.
 
Koliko trošiš energenta po jedinici površine?
Mene je jako zainteresovalo i zbog postrne setve. Ova parcela gore sa slike nije uspela ali krivci su domaćini.
Dobre dve nedelje se kasnilo sa setvom posle ječma.Nije odrađena zaštita na vreme pa je bukvalno korov progutao soju.
Ono što je ostalo oko bunara stiglo je da sazrene pre mrazeva i to dosta.
 
talianu je napisao(la):
Kolega na stvari ne treba gledati crno-belo, vi ste protivnik toga ja poštujem ima ljudi koji su pobornici i to poštujem.
A zašto vaš kolega nije koristio a ima ga on najbolje zna. Verovatno je kukao na sušu.
Ne mislim ja da je to zakačiš pustiš i pare upadaju u džep.
Do zemlje je sve teže doći zbog sve većih i većih cena jednostavno tražim alternativu da povećam produktivnost.U
Kliknite za proširenje...
Kolega talianu, cega sam ja to protivnik? Procitajte moju zadnju recenicu ... tri puta meri..... samo dobronameran a ne protivnik. Kolega nije koristio jer je ratar i nije mu se isplatilo. A od onih 320 kg po kj. sto je rodilo vise, kada se oduzmu troskovi ostaje nekakvih 150kg. Koliko trba jutara zalivati i koliko godina da bih se isplatila investicija od 20000 e.
 
Steco je napisao(la):
Što se tiče čisto ratarskih kultura(kukuruz repa ,soja,pšenica) zalivanje na naš način(tifoni+pumpa+traktor)po ovim cenama goriva i mehanizacije po mom mišljenju nema ekonomsku opravdanost.Ako je godina prosečna prinos je veći ali je cena proizvoda manja pa troškovi pojedu prinos.Ako je godina kao prošla navodnjavanje ne pomaže.Jedini isplativ način navodnjavanja tifonima ili cevima u ratarstvu je pogon pumpe stujom a od toga smo daleko jedino ako nam mlađa i ARAPI ne razvedu struju po ataru(imaju znanje tehnologiju i novac,ali zašta)Ovo govirim iz iskustva jer imam tifon .To opravdava trošak samo u povrtarstvu i možda detelini.
Kliknite za proširenje...
Potpisujem ovaj post i jos bih dodao da navodnjavanje na ovaj nacin ako nije propraceno sa đubrenjem stajnjakom upropascava zemljiste za par sezona.
 
Za pokušaj postrne setve tifon i ipije voduZa pokušaj postrne setve ovaj način navodnjavanja i pije vodu,ali mi smo ranijih godina(kada je trošak goriva bio zanemariv)tri puta pokušali da posle ječma sejemo silažni kukuruz i samo jednom smo silirali i to 50%prinos.Zato kažem pokušaj jer svake godine nešto drugo se pojavi kao problem i upropasti trud.
Ovo što kaže raša za đubrenje je 100%u pravu jer se sa dve žetve bez odgovarajućih mera vrši ubrzana degradacija zemljišta i to treba uzeti kao trošak.
Ko je išao u Grčku video je tifone na delu,ali ima mala caka.Besplatna voda ,subvencionisana struja i tifon+400e po hektaru bez obzira na kulturu.Tifoni rade non stop nigde žive duše u ataru.
Gorane nemora pod punim gasom ako je zetor ili ako ima više od 60ks snage i 1000 ob. kardana(tifonska pumpa pritisk oko 6bara)
 
Pa evo ih dokle su došli ...

P.S. : Neb ih se složio sa kolegomSteco da na godini kao prošla navodnjavanje ne pomaže . Mnogi to i ovde kod mene kažu da nije navodnjavanje značilo ništa , čak i da je imalo kontra efekte . To je samo zato što nisu dali dovoljno vode . Bogato navodnjavanje , pored vlage spušta temp u njivi tolko da i nako više dana kad udješ u kukuruz recimo odmah osjetiš kolko je manje vruće nego vani.
 
Poslednja izmena:
Kolega Stari Vujadine nisam mislio da vas uvredim nego sam onako napisao za i protiv.Naravno cenim svačije mišljenje i svaki savet poštujem.
Što se tiče investicije to što sam naveo je predračun iz jedne od firmi koje sam zvao_Ostale čekam.
Najpovoljnija je Agropanonka oko 11500 eura sa PDV-om +pumpa oko 3000 e. sa PDV-om.
I naravno posle suše se obično ovi sistemi i subvencionišu. Po nekim informacijama biće čak do 60% povraćaja.No otom potom.
Ja mislim da sam i napomenuo da je najbitniji razlog kupovine povoljni uslovi.
Ako bude rentabilnosti radiće se ako ne bar će se na detelini izvlačiti maksimum.
Ja sam u PDV-u pa je i cena utoliko manja a ujedno i pravim trošak poslovanja što mi opet ide na ruku.
 
trenutno imam tri tifona a zadnji sam kupio za 1000eura i pumpu na struju 500eura,tako da imam besplatno navodnjavanje(u odnosu na cijenu goriva i struje) a mislim da prije nego kupite tifon pogledajte ima li sta polovno malo popravke i radi ko novo a razlika u cijeni ogromna
 
Steco je napisao(la):
Za pokušaj postrne setve tifon i ipije voduZa pokušaj postrne setve ovaj način navodnjavanja i pije vodu,ali mi smo ranijih godina(kada je trošak goriva bio zanemariv)tri puta pokušali da posle ječma sejemo silažni kukuruz i samo jednom smo silirali i to 50%prinos.Zato kažem pokušaj jer svake godine nešto drugo se pojavi kao problem i upropasti trud.
Ovo što kaže raša za đubrenje je 100%u pravu jer se sa dve žetve bez odgovarajućih mera vrši ubrzana degradacija zemljišta i to treba uzeti kao trošak.
Ko je išao u Grčku video je tifone na delu,ali ima mala caka.Besplatna voda ,subvencionisana struja i tifon+400e po hektaru bez obzira na kulturu.Tifoni rade non stop nigde žive duše u ataru.
Gorane nemora pod punim gasom ako je zetor ili ako ima više od 60ks snage i 1000 ob. kardana(tifonska pumpa pritisk oko 6bara)
Kliknite za proširenje...
jedinstvo iz apatina zaliva vec mnogo godina i nisam zapazio degradaciju zemljista a uvek imaju vrhunske prinose
zasto traktor nemoze da radi na ler gasu?
zbog malog protoka vode?zar onda nije resenje pumpa sa vecim protokom
imam kamion koji mi svaki dan radi na ler gasu po 4-5 sati pa sam izmerio potrosnju koja ne prelazi 2,5 lit tako da traktor moze samo manje da trosi od toga
 
Zavisi i kakva je pumpa ako je redukovana njoj treba veca snaga i do 20.kw sto traktoru na ler gasu ne ide u prilog
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh