Autohtone rase živine

598442_496908403700225_1039796588_n.jpg
558044_496908270366905_1352647686_n.jpg

Petlovi golosijani od dr Keravice
 
Vrlo lepi primerci,a evidentno je da su i krupni.Po zvanicnim evropskim standardima,ranije do pre par godina,navodjeno je da im je prapostojbina Rumunija/Transilvanija i Erdelj,odakle su se prosirili preko Dunava na podrucje Vojvodine,Madjarske i nesto malo Ceske. U zadnja dva standarda koja sam dobio,ne istice se poreklo vec fenotip i genotip podrucni. Tako je rumunski golovrat do ispod krila i bez perja ka temenu glave,Banatski je medju najvecim i ima bujnu pufnu na kraju vrata prema grudima,dok madjarski se selekcionise u dva smera,hibridni i ekonomski tip izduzene forme tela i potpuno golog vrata.Odakle god da su potekli,svaki tip se na terenu/podneblju razvija u posebu uolicenost i eksterijerno i produktivno.
 
Pozdrav gospodine Milutinovicu!
Kod mene je Banatski golosijan nasa autohtona rasa zato ih i uzgajam ustvari jedan moj mali doprinos da se ova rasa ne zaboravi i da ne nestane iz nasih dvorista.
 
Pozdrav,lepo naglasena i oblikovana,brada i rekao bih da su u odnosu na druge koke u jatu 50%zastupljene sa naslednim genom,ove bradate. Jedina greska je los izbor petla koji se vidi u pozadini,lici na patuljastog/cverglana,i nema bradu,a potrebno je da da je ima kako bi povratio dominaciju tog gena na potomstvo.
 
nisu ovo moje kokoške nego od čoveka što sam obećao slike,a petao skoro zaklan ovaj u pozadinu i ove koke su da kazem obične.reko mi je da će i ove da kolje pa davidim nekako da ih izvučem,a rekao mi i od kog ih uzeo pa moram da vidim imali taj petlove a taj čovek je na moj kraj gde imam vikendicu,naj verovatnije da ću i njih da čuvam
 


AUTOHTONE RASE GUSAKA NA PODRUCJU SRBIJE
Prvi spomen ujedno i trag o guskama ekonomskog tipa na području Srbije nalazi se u svedočanstvu (XIII vek), poklona Stefana Nemanje vizantijskom caru Komnini gde se navodi da je među poklonima pored medveda i foka bilo i jato sivih gusaka "dostojnih carskih vrtova". Kroz dalje vreme, a do XIX veka nema nikakvih pisanih tragova o guskama sa područja Srbije, a time i bilo kakvog okvirnog traga o određenim tipovima. Može se reći da je geografska izolovanost nekih područja (sandžačka-staroraška teritorija i Kosovo) Srbije doprinela da se genotipiziraju određene rase živine u ovom slučaju guske pa se sa tog terena može izdvojiti tip novopazarske sive guske koja je zbog specifičnog terena zadržala svu izvornost rase jer nije bilo upliva drugih novijih rasa gusaka.
Na području Kosova Branislav Nušić, u knjizi "Kroz staru Srbiju i Kosovo" navodi da u seoskim sredinama na području Metohije svo stanovništvo među ostalom živinom gaji i guske šarenog varijateta. U Prizrenu kroz koji protiče reka Bistrica tradicionalno, etnička grupa turaka, gaji sivu i šarenu gusku koja se sa istim karakteristikama nalazi i na području Makedonije (Skoplje), gde tamošnja etnička grupa "Torbeši" gaje do današnjih dana.
Na području centralne Srbije javljaju se dva tipa gusaka karakteristične po svojim eksterijernim odlikama, a to su šumadijska nezvanični tip i tršava guska koja je prisutna na području Braničeva kao i istočne Srbije.
Za Vojvodinu može se reći da njihova tradicija odgoja gusaka značajno je imala uticaja da se sponatano razviju tipovi za određeno područje pa se navode već polovinom XIX veka banatske guske kao i sremske koje su dobile pod varijatet somborsku belu. Ipak bilo je uticaja sa strane prvenstveno iz Mađarske odakle su se spustile Dunavom podunavske tršave ili kovrdžave guske.
Bez obzira na arhaičnost određenog tipa gusaka ili modifikaciju nekog tipa preko uticaja neke rase sa strane može se reći u načelu da sve autohtone rase gusaka na području Srbije imaju istovetne karakteristike kao i osobine dok su razlike mahom primetne u eksterijernom obliku. Muška jedinka ima vidljive razlike u formi tela u odnosu na ženku. Između nogu mužjaka kod svih tipova guska nalazi se jedva primetan dupli kožni nabor koji po sredini ima mali razmak. Kod usavršavanih rasa gusaka ovaj kožni nabor dobija na veličini i čini da istakne muskulaturni naglašeni oblik tela. Kod ženke ovaj nabor je u većini slučajeva jedan koji se vremenom u drugoj godini pune zrelosti jedinke sve više naglašava. Položaj tela kod svih tipova je isti, kod mužjaka pod određenim uglom uspravljen dok ženke imaju horizontalnu liniju držanja tela. U obliku glave primetno je da se javljaju kod primitivnijih tipova ulegnuti kljunovi a kod gusaka oplemenjenih tipova mahom iz Vojvodine kljunovi prave linije koji se bez ikakvog prelaza nastavljaju na čelo glave čineći polovinu površine glave.
Obojenost perja znatno čini da tipski u eksterijeru definiše određenu rasu. Tako da je novopazarska guska siva sa podvarijatetom sive sa belim grudima dok su guske iz Vojvodine mahom bele a javljaju se i varijateti belih sa sivom glavom jednim delom krila kao i predela oko butina. U eksterijernom delu može se javiti i nepravilnost u vidu ćube na glavi koja je prisutna i nasledna kod starih rasa guska.

NOVOPAZARSKA GUSKA (IBARSKA) je po zvaničnoj literaturi o živini (Lackov Radivoj, Boško Mašić i Milenko Krečov) naša najveća guska u delu domaćih gusaka koja ima sivu obojenost perja. Do danas gotovo da je nestala pa se sporadično može naći u par malih jata u okolini Kraljeva i Kragujevca gde je opstala zahvaljujući pojedinačnom angažovanju nekolicine odgajivača. Sivi varijatet sa belim grudima "bela portikla" do skoro se mislilo da je nestao ali pre godinu dana pronađen je par sa dva različita lokaliteta na teritoriji Novog Pazara. Ona ima sve odlike primitivne rase gde je nosivost do 15 jaja, a majčinski instikt kod ženki je dobro izražen. Dobro gajeni primerci mogu dostići i do 9kg mužjaci, a ženke 7kg. U samom Pazaru nalaze se dva odgajivača ove rase a pre pet godina veći broj gusaka odnete su za Makedoniju.

PODUNAVSKA TRŠAVA GUSKA (KOVRDŽAVA, KUDRAVA) je specifična po kovrdžavom perju koje na gornjem delu krila ima padajući spiralni oblik pa joj daje karakteristični loptasti oblik. Ona vodi poreklo sa područja Mađarske odakle se donjim tokom Dunava raširila na području Vojvodine i rumunske strane Dunava. Sam tip kovrdžavih gusaka kod kojih je tršavo perje genetska mutacija ima praizvorno poreklo sa Krima odakle se u XVIII veku i posle krimskih ratova raširila po Evropi. Podunavski tip ove guske ima belu obojenost i masu tela do 7kg mužjaci, ženke 6kg. Tokom Morave na teritoriji Braničeva i istočne Srbije tipizirao se manji oblik tršave guske kraćeg nabijenog vrata i manje telesne mase do 5kg koji se javlja u sivoj, šarenoj i beloj boji. Nosivost ove guske je do 13 jaja posle čega ženka izvodi mlade i brižno se stara o njima. Podunavska guska je postala retka kod nas jer su je potisnule novije uvežene rase 80ih godina proslog veka.

VOJVOĐANSKE GUSKE (BANATSKA, SREMSKA, SOMBORKSA) su se tipizirale posebno u zonama a sve su selekcionisane na belo perje koje je i bilo glavni artikal kada su se planski gajile guske na vojvođanskim utrinama i vodoplavnim priobaljima reka. Banatska bela guska je najmanja do 7kg, vrlo otporna i odlično koristi ispust i travnate površine. Gaje se danas u okolini Zrenjanina a zapažena su jata u selima Jaša Tomić, Tomaševac i Orlovat. Sremska bela guska ima robusnije telo od banatske i veću masu do 9kg a od nje se selekcionisao tip somborske bele koja za razliku od sremske ima horizontalno držanje tela i tanji vrat. U Sremskoj Mitrovici zapaženo je jato jednog odgajivača od sto jedinki sremskih guska koje su oplemenjene italijanskom belom na veću nosivost a sada se razmišlja o oplemenjivanju sa embdenskom radi veće masivnosti.


ŠUMADIJSKA GUSKA je nestala polovinom prošlog veka a njen izgled može se rekonstruisati kroz usmena svedočanstva i sećanja ljudi sa područja Šumadije. Gajena je u okolini Kragujevca i Topole a osnovna karakteristika je bila da su mužjaci bili bele boje dok su ženke imale obojena krila sivim perjem i predeo oko butina. Mogao se odma po obojenosti kod guščića utvrditi pol. Ovakav varijatet su mnogi odgajivači u Evropi iskoristili tako da je u Francuskoj normandijska guska a u Engleskoj england wells guska identična ovom opisu šumadijske gde su mužjaci beli a ženke šarene.


- - - - - - - - - -

Evo posle prilozene moje studije u kroki formi, prilazem i deo teksta iz knjige "Curka, guska i plovka" iz 1955. gde je skeniran deo teksta opisa novopazarske i podunavske guske. Najpre slike novopazarskih i trsavih podunavskih gusaka sa mog terena.



Poslednje dve slike su jata novopazarskih sivih kod dva odgajivaca nadomak Kraljeva. Na prvoj uspesno spajanje poslednjeg para novopazarskih gusaka sa belom portiklom na grudima.

 
Veliki pozdrav za živinare, odlična tema.
Rado bih nabavio par domaćih bradatih o kojima se piše a vidim da nema mnogo reči o takvim petlovima. Ako neko ima informacije pa da se krene u potragu. :)
 
Faverol je usavrsavan u sasvim drugom pravcu,od podvrste stare rase koka sa pet prstiju,pa pored tog estetskog kurioziteta,potpuno je izgubio formu i fenotip,koka arhaicne gradje i svojstava. Stoga se ne preporucuje za dalje melezenje! Uz malo traganja moze se ne ocekivano naici na ove koke sa bradom,i to gde se i najmanje ocekuje. :cao:
 
Neki dan sam u selu ispred V banje video u nekom dvorištu jednu bradatu koku.

@Future
nikako ne mešaj strane rase sa domaćim bradatim, kvariš im genetsku strukturu, bolje pevca iz jata gde kupiš i koke pa odabiraj sledeći put

- - - - - - - - - -

vladale.rs je napisao(la):
nisu ovo moje kokoške nego od čoveka što sam obećao slike,a petao skoro zaklan ovaj u pozadinu i ove koke su da kazem obične.reko mi je da će i ove da kolje pa davidim nekako da ih izvučem,a rekao mi i od kog ih uzeo pa moram da vidim imali taj petlove a taj čovek je na moj kraj gde imam vikendicu,naj verovatnije da ću i njih da čuvam
Kliknite za proširenje...
I jel kupi koke, jel nam se pridružuješ u održivom-neodrživom živinarstvu :)
 
tragajući za njom bradatom,nađem kod čoveka starca juznosrpskog kosovskog pevača čiča ih čuva 50g prištinsku liniju,čiča uradio selekciju samo tako oduševio sam se kad sam video i čuo.kokoške nikako nedaje ali hoće da mi da jaja da sam izvodim i obavezno to uzimam.ove bradate ima još na jedno mesto isto u planinu provereno to mi je reko drugar,a on ima samo jednu koku neće mi biti problem da mu je uznem stvarnoneznam šta da radim mogu da dođem do jaja i da izvedem,pevače do sad imamo u dvorištu peko 30g nedolazi u obzir zapostavljanje a njih imam oko 50 kom.ako ubacim i ovo drugo jato na ispust zaripuvanje sve otide u melezari,ako ti nešto znači mogu da potrčim radi promene krvi da ti pomognem a ti širi dalje,stavio si me u mat poziciju stvarno neznam šta da ti odgovorim.pozdrav nemanja
 
Ajde nadji nešto od jaja pa da vidim da stavim oko 1.4 u inkubator. A one graoraste(sa i bez brade) mi baš zapale za oko, ja sam ih davno imao i nije bilo lepših. Krupne do 3,5kg koke, nose dobro, tamna jaja, lepo se razležu. Lepo naapreduu pilići i pronose sa 5,5 do 6 meseci. Barem ove što sam ja imao :)
 
Poslednja izmena:
Hvala ljudi na savetima, dogovor pao, nabavljaju se bradate.
Ja ću poslom uskoro u jablanički kraj, brat Nemanja ako bude slobodan, možemo i zajedno, pa bi bilo dobro pogledati i eventualno neki pazar da padne, ako nas naravno vladale.rs prima u posetu. :)

Nadam se da će i prijatelj Milutinovic dati neku dojavu na pp. ::namigivanje::
 
nemanja nije proble pokušaću prvo koke da izvučem po meni bolja solucija ako ne rezervna varijanta jaja.to vazi i za lenjina,to dobijate na poklon bez ikakvu obavezu prema meni.kad god došli dobromidošli pozdrav
 
južnosrpski kosovski pevač
kokoske-br-5-009.jpg


- - - - - - - - - -

kosovski-pevaci-082.jpg


- - - - - - - - - -

kosovski-pevaci-088.jpg


- - - - - - - - - -

kosovski-pevaci-088.jpg


- - - - - - - - - -

kosovski-pevaci-089.jpg


- - - - - - - - - -

picture-kokoske-br-3-021.jpg


- - - - - - - - - -

picture-kokoske-br-3-025.jpg


- - - - - - - - - -

picture-610.jpg
 
Jel ovo tvoji? Na donjoj slicigde ih je dosta u jatu koliko su stari i jel imaju ćubu i kokice i pevci? Jel se raskvocavaju dobro i imaš li sliku od njihovih jaja?
Znam da mnogo pitam ali me interesuje a nisam našao o njima ništa do sad :ppozdrav:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh