Peet
Član
Kod nas skoro svi rade ugovor na 5 godina u kojem se naglasi da zakupodavac moze da raskida uvek ugovor sa zakupcem ali posle skidanja useva. Takvih formulara je bilo u pocetku i vecina ih koristi i sad.
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Slicno je i ovde. Cvrsto sam resio da cenu od 300e/kj necu platiti sledece godine, za te novce nek je radi neko drugi. Sejem repu, ali vise ne planiram da je radim posle debakla ove godine.Cujem da su kod mene u selu krenuli ljudi za koje sam mislio da su normalni sa ponudama od 300e/kj. Ne rade duvan,repu,povrtarstvo ...
Svuda ima takvih. Ne uzimaju oni to što im treba već da se neko drugi slučajno ne bi malo pomogao. Svesno rade na nuli ili idu u male gubitke koje mogu da podnesu samo da bi ostalima pokvarili račune. Po meni su to ljudi sa psihičkim tegobama u šta sam se više puta uverio na stvarima nevezanim za poljoprivredu.Cujem da su kod mene u selu krenuli ljudi za koje sam mislio da su normalni sa ponudama od 300e/kj. Ne rade duvan,repu,povrtarstvo ...
Tvoj kum treba samo da ceka sledecu zetvu i da ovrse svoju njivu.Kum je izdao zemlju na 5 godina.Ugovor je overen legalno i u njemu piše da je cena 600kg/kj pšenice godišnje.Ti ljudi jednostavno mu nisu prebacili pšenicu niti platili do danas za ovu godinu.On ih je zvao i oni jednostavno nemaju nameru da to učine ,a ugovor da raskinu neće.Zemlja je njegova 1/1 i tu nema polemike.
On je zvao advokata i uputili su im da za 15 dana izmire obaveze ali to nije učinjeno ni posle 30 dana.Šta se dešava u ovim slučajevima i jel moguć raskid i kako?
Koji dobri menadžeri gomila njih je jedva osnovnu školu završila a mnogi nisu makli u životu 50 km dalje od svog sela i ne mogu da veruju da se neko bavi drugim poslom osim poljoprivrede. Loša godina ih ne dovodi nužno do bankrota već se u tom slučaju prave paktovi sa firmama otkupljivačima. Uleću avansi i pozajmice i tako ostaju u životu. Na taj način sebe dovode u robovski položaj da moraju kasnije da rade kako im se kaže. Svaku ponudjenu cenu moraju da prihvate a robu prodaju kad im se naredi. Uglavnom rade veće površine a otkupljivači zadovoljno trljaju ruke. Često svojim "kooperantima" čak i obezbedjuju zakup pošto im se veoma isplati takav vid saradnje.@BokiBole
Ta situacija koju si naveo i dovodi do propasti firme tj. u ovom slucaju porodicnih gazdinstava. Jedna losa godina sa cenama kao sto je ova, a ocekujem i naredna da bude slicna dovodi do bankrota. Dobar menadzer zna kad treba da se povuce i saceka da prodju lose godine.![]()