Analiza zemljišta
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Evo aktuelnog pitanja za ovaj veoma aktuelni forum:"Zašto ne radite analizu zemljišta na sadržaj hraniva, naročito ako je ona besplatna?" Mislim da je veoma važno znati "krvnu sliku" svoje njive kako bi se znalo kako se prema njoj odnositi u pogledu đubrenja, a ne da to bude napamet!
Dobrodošao.
Valjalo bi da se predstaviš.
Valjalo bi da se predstaviš.
Nije problem ispoštovati sve što oni utvrđenom analizom uspostave ali najveći je problem što mi zavisimo od onoga gore i ako nam ne da padavina džabaka sve da se uloži
abro
Član
todore nemora da znaci, kod mene se bas desila obrnuta situacija. Radio sam analizu 2005g i proracu mi rade svake godine sta-koliko nadubriti a ne kako predloze u polj. stanici na 5g i mogu ti reci da manje rasipam vestaka nego pre. Jeste da sam prvi u selu trazio vestak za koji su se cudili i u apoteci a sad ga redovno drze u prodaji. Nebitno koji i koliko rasipam vestaka, novcano gledano manje ulazem u vestak nego ranijih godina a sa prinosom gledano u selu ili u kraju gde je njiva sam iznad proseka normalno ako negde usput ne omanem u agrotehnici.todor je napisao(la):
Tako da se neslazem sa tobom.
Oni samo uzorkuju a analizu radi akreditovana /najbliza/laboratorija te od pokrajine naplati uslugu a nas izadje dzaba.Imas sliku negde od juce i na vozilu mislim da se vidi tel. Sad sam pogledao sliku ali nema telefon pa zato probaj na njihov sajt.
KishRobert
Prijatelj Foruma
ali i oni ne dolaze,za jutar,dva...nego za ozbiljnije igrace. 
Ne bi da otvaram novu temu .Juce sam se prijatno iznenadio, kad je ovaj sto uzorkuje stavljao uzorke u vrecu,kad sam video koliko ima vlaznosti u zemlji na dubini od 30 cm. 10-tak santimetara je suvo .Taj sloj je je suv zbog tanjiranja ali zato onih 20 bas su lepo vlazni .
Malo bi da usmerim diskusiju. Naime, analiza zemljišta koja se u ovom periodu podrazumeva izvodi se skidanja ozimih strnina ili uljane repice, bez obzira dali je obavljeno prašenje strništa ili ne. Uzorci se uzimaju do dubine 25 - 30 cm, sondom ili ašovom ako ih proizvođač uzima sam. Dovoljno je 15 - 25 "uboda" sondom sa površine njive do pet hektara. (Što ih je više uzorak je merodavniji!) Ako proizvođač sam uzima uzorke ašovom onda je poželjno da jedan ašov zemlje izbaci i ostavi da bi se drugim ubodom ili "nagazom" (sada bi ovde bilo dobro staviti jednu ikonicu koja se smeši na ovaj moj izraz, ali valjda ga razumete!) debljine oko 2 cm izvadila zemlja, te po sredini ašova tu zemlju izrežete nožem širine oko 2cm. Ostala zemlja se vrati u rupu, a po sredini izrezani deo, dakle prizma 2cm x 2cm i dužine ašova, stavi u kofu. Time je jedan uzorak uzet. Zemlju koju ste izvadili prvim "ubodom" ašova vratite u rupu. Operacija se nastavlja dok se ne uzme dovoljan broj uzoraka. Kada ih se nakupi dovoljan broj (do 25 - ovisno o veličini njive, ašto više to bolje) onda se zemlja u kofi promeša i stavi u najlonsku kesu (oko 1 kg). To se odnese u najbližu poljoprivrednu stručnu službu, gdje se u agrohemijskoj laboratoriji popuni formular,uz pomoć tamo zaposlenih, a u koji se unosi Vaša adresa, broj poljoprivrednog gazdinstva, katastarski broj njive iz koje je uzorak uzet, plan setve za četiri naredne godine i možda još ponešto, ali manje važno, čim ja nisam zapamtio. Vaš uzorak se stavlja na sušenje na vazduhu što traje određeni period vremena ovisno o tamparaturi vazduha. (Ponekad se može i ubrzati, ako je ukupno prispelo manje uzoraka.) Posle toga uzorak ide na meljavu pa na analize na sadržaj humusa (izvanredno značajno), sadržaj fosfora i kalijuma (takođe veoma značajno), određivanje reakcije zemljišta (pH), sadržaj kalcijuma. Dobiveni podaci se ubacuju u kompjuterski program, koji izbacuje preporuku đubrenja vašu njivu za narednu i sledeće tri biljne proizvodnje. Međutim Vi plan setve možete izmeniti, pa Vam neko od poljoprivrednih stručnjaka (ratara) iz Vama najbliže poljoprivredne stručne službe, na osnovu sadržaja hraniva iz uvida u rezultate analize, može preporučiti đubrenje za neki drugi usev. Koliko je značajno znati sadržaj mineralnih hraniva u svojoj njivi valjda ne treba posebno naglašavati. Ali, evo ipak primera. Ako je analiza pokazala da imate na pr. kalijuma 25 mg/100 grman zemljišta, a nameravate sejati strninu svaki će Vam ratarski stručnjak reći da ne morate đubriti sa mineralnim đubrivom koje u sebi sadrži kalijum. Može se neđubriti kalijumom strnina ako je sadržaj istog i 20 miligrama na 100 grama zemljišta. Obično na černozemu i njemu sličnim zemljištaima nedostaje fosfora, pa to i Vaša analiza može pokazati. U tom slučaju trebaće đubriti fosfornim đubrivom Na pr. MAP. Kada se izvede računica ispade da je u čestim slučajevima to rentabilnije. Tu se sa 100 kg Map-a po jedinici površine unese 52 kg fosfora, a to je kao što ga ima u 300 i još neki kilogram NPK 15-15-15 na primer, itd. Ili će analiza vaše njive pokazati da ne trebate đubriti ni fosforom ni kalijumom, na primer 5 godina, jer ih ima u suvišku. Ima i takvih slučajeva. Itd, itd! Slična je situacija i sa humusom. Ali kako da agronom ratar razgovara o proizvodnji na Vašoj njivi ako nemate ni Vi, pa ni on, nikakav uvid u sadržaj hraniva u vašoj njivi! Ja se napričah, no da dodam još neko pojašnjenje, a to je da ako možete angažovati "Fertil", angažujte ga. Ako možete posuditi traktorsku sondu od nekog, na pr. najbliže poljoprivredne službe (ako imate više njiva i veću površinu), posudite ju (besplatno)! I ta mogućnost postoji u nekim slučajevima. Dalje, uzorkovanje zemljišta se može obavljati i u postojećim jarim usevima, ali se kroz njih mora ići cik- cak. To je bolje učniti pred kraj vegetacije useva, jer će on još potrošiti nešto hraniva do kraja vegetacije. U svakom slučaju dobro je to učiniti dovoljno ranije na pr. u postojećem usevu kukuruza, suncokreta, repe ili soje, kako bi analiza do narednog đubrenja Vaše njive bila gotova. No, da ja ne dužim priču! Ako mi neko ili urednik zameri, ja se izvinjavam na dobrim namerama!
kiraj je napisao(la):
Hvala Kiraj ! evo sam nasao ovde nesto o analizama http://agroservis.victoriagroup.rs/
meni neko rece da dosta brzo budu gotove analize 10-15 dana pa se onda moze na vreme nabaviti i djubrivo
Da ja još malo pojasnim o besplatnoj analizi zemljišta. Naime, ko god donese uzorke zemljišta sa područja republike Srbije, sa brojem pod kojim mu je registrovano gazdinstvo i katastarskim brojem parcele, ima u poljoprivrednim stručnim službama besplatnu analizu zemljišta, bez obzira ko mu je i kako vadio uzorke!
abro
Član
don
Jedno si preskocio, poviseni sadrzaj N,P ili K moze da ispolji negativan efekat na kulturu koja se seje.
Sa saznanjem sta ima u zemlji moze se i prema tome odrediti na kojoj parceli sta sejati a ici sa minimalnim ili cak i bez vestaka, ima svojih prednosti.
Kod mene je humus 3.5-4 a zasicenost K i P takva da na nekih 35% svoje povrsine u zadnje 4godine koristim samo azot. Svake godine ponaosob za svaku (ne ispod 1kj) parcelu mi preracunavaju na osnov:
-analize od pre 4g,
-kulture koja je tu bila i sta je iznela,
-padavina date godine,
-sta je sa biljnim ostacima uradjeno,
-itd.... u nedogled pitanja
Jedino sto zadnje 2g izbegavam to je analiza na azot jer se radi svakog proleca sondom na dubinu 30,60,90 a kod vecine biljaka do 120cm pa se treba nabusiti sondom kad su manje parcele a ta analiza se PLACA svake godine i zadnje je bila oko 1200 din po uzorku(parceli).
Jedno si preskocio, poviseni sadrzaj N,P ili K moze da ispolji negativan efekat na kulturu koja se seje.
Sa saznanjem sta ima u zemlji moze se i prema tome odrediti na kojoj parceli sta sejati a ici sa minimalnim ili cak i bez vestaka, ima svojih prednosti.
Kod mene je humus 3.5-4 a zasicenost K i P takva da na nekih 35% svoje povrsine u zadnje 4godine koristim samo azot. Svake godine ponaosob za svaku (ne ispod 1kj) parcelu mi preracunavaju na osnov:
-analize od pre 4g,
-kulture koja je tu bila i sta je iznela,
-padavina date godine,
-sta je sa biljnim ostacima uradjeno,
-itd.... u nedogled pitanja
Jedino sto zadnje 2g izbegavam to je analiza na azot jer se radi svakog proleca sondom na dubinu 30,60,90 a kod vecine biljaka do 120cm pa se treba nabusiti sondom kad su manje parcele a ta analiza se PLACA svake godine i zadnje je bila oko 1200 din po uzorku(parceli).
Pre neki dan sam ponovo isao sa onim vozilom iz Fertila da uzorkuje zemljiste posle suncokreta. Analize od pre sam dobio kao i preporuku djubrenja. Evo primer jedne parcele . N-o.23% P2O5-15.63, K2O-50 ,CaCo3-4,55 -humus-3.88 , pH 7,42.Preporuka za industrijsku papriku za 2010 god je 120 kg MAP-a .
Evo mojih rezultat
KCI H2O CaCO3 Humus Azot P2O5 K2O
ph ph % % % mg/100gzemljista
0-30 7,23 8,09 7,56 3,83 0,19 22,3 23,9
30-60 7,52 8,36 13,86 3,41 0,17 7,1 16,9
60-90 7,84 8,58 27,72 2 0,1 3,1 10
Da li neko moze da mi kaze kakvo je zemljiste,inace hocu da sadim lesnik!
Sta treba baciti na njivu vestak(koji),stajnjak?
KCI H2O CaCO3 Humus Azot P2O5 K2O
ph ph % % % mg/100gzemljista
0-30 7,23 8,09 7,56 3,83 0,19 22,3 23,9
30-60 7,52 8,36 13,86 3,41 0,17 7,1 16,9
60-90 7,84 8,58 27,72 2 0,1 3,1 10
Da li neko moze da mi kaze kakvo je zemljiste,inace hocu da sadim lesnik!
Sta treba baciti na njivu vestak(koji),stajnjak?
