To je dobro pročitati pa da nešto ostane i u glavi ali retko kome se mota sva teorija kroz glavu dok vari. Nešto onako uleti u glavni kadar pa se i primeni al većina ostane za trenutak pre varenja i trenutak posle. Praksa je najbitnija. Samo variti i variti i variti i variti u svim pozicijama, sve moguće spojeve sa svim mogućim podešavanjima aparata. Jako dobra stvar bi bila i ako bi imali nekoga pored sebe ko poznaje tematiku malo bolje pa da vas prati i podseća šta je ispravno a šta ne. Da vi zavarite pa da se sklonite malko u stranu i da vam taj neko kroz dijalog to objasni. Da zajedno opažate šta nevalja kod tog vara. Ne da vas opominje i da vam naređuje nego da vam lepo pedagoški ukaže na greške i objasni šta ta greška prouzrokuje i zašto bi to bilo dobro da se popravi. Onda sledeći put to ispravite. Pa opet i opet i opet i svaki put sve bolje i bolje. Ponekad uzmete brusilicu pa poprečni u uzdužno presečete taj var i znate konkretno svojim golim okom gde ste zakazali. Meni je jedan stariji majstor koji mi je pokazivao neke cake pre par godina rekao "Sine, i meni se nekada dizao k*rac na miris elektrode. Sad mi već to predstavlja opterećenje".
Jedini problem je vreme kojeg nema jer neki ozbiljniji varovi se uglavnom obavljaju u žurbi.
Što više varijanti zavarivanja upozna čovek, postaje sve bolji i bolji. Autogeno, tig, mig, mag, rel... Sve mu je to tu negde.