Koristite zastareli preglednik. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Ostanite informisani, pogledajte i današnje izdanje emisije ,,Agro dan":
Prolećna setva u Vojvodini skoro završena, a u centralnoj Srbiji preostalo oko 15 odsto površina. Nedostatak kiše trenutno najveći problem ratara, jer dobar deo useva, posejanih sredinom aprila, nije mogao da nikne.
Bolesti i štetočine u usevima pšenice i ječma, sa promenljivim vremenom, mogu da nanesu značajne štete. Za siguran prinos neophodno zaštititi list zastavičar, a iz kompanije Syngenta preporučuju fungicid Elatus Era.
Od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja može se obezbediti egzistencija poljoprivrednog gazdinstva. Primera radi, za beli slez treba uložiti oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000.
Proizvođači povrća, pre svega paradajza, poslednjih godina sve češće kao oprašivače u plastenicima koriste bumbare. Tako uz neveliko ulaganje postižu veći procenat oprašenosti i dobijaju kvalitetnije i otpornije plodove.
Zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava za zaštitu bilja, samo u Bojniku kod Lekovca i u Sokobanji, stradale pčele "izletnice" u više od 550 košnica. Nedavno prijavljeno i trovanje u okolini Inđije, zbog tretiranja uljane repica.
Vremenski uslovi od jesenas do sad nisu pogodovali malini. Mnogi proizvođači nakon berbe nisu odradili neophodne radove u zasadima, a vanredno stanje dodatno otežalo brigu o malinjacima.
Uprkos velikoj strepnji domaćih jagodara u vezi sa izvozom u Rusiju, zbog jačanja epidemije u toj zemlji, prvi otkupljivači stigli u Pocerinu. Proizvođači za sada zadovoljni cenom, ali ih muči nedostatak radne snage.
Za uspešnu zaštitu voća i povrća od bolesti izazvanih prodiranjem patogena, kompanija Agrounik preporučuje biofungicid Erwix. Glavna prednost ovog preparata što ne izaziva rezistentnost i nema karencu.
Do kraja godine očekuje se usvajanje Nacionalne strategije proizvodnje rakije u Srbiji. Cilj obezbeđivanje statusa nacionalnog proizvoda, postizanje kvaliteta, količine i kontinuiteta, neophodnih za izvoz na strana tržišta.
U selima valjevskog kraja neiskorišćeni pašnjaci podstakli poljoprivrednike da se okrenu ovčarstvu, o čemu svedoči rast broja ovaca i jaganjaca. Međutim, mali broj njih odlučuje se za proizvodnju ovčijeg sira.
Nedeljno izdanje emisije „Agro dan“ donosi i ove teme i aktuelnosti:
U severnim ravničarskim krajevima Srbije u aprilu prepolovljene padavine u odnosu na prethodne godine. Trebalo bi od 20 do 30 litara kiše u maju, da bi uslovi bili idealni, ocenjuju agrometeorolozi.
Ruma ne brine za protivgradne strelce. Dodatnim plaćanjem obezbeđuje i njihov broj i pouzdan rad. Slično i u Novoj Varoši, dok u Sjenici nema ko da puca.
Ministarstvo poljoprivrede najavljuje usavršavanje portala ePijaca i uz pomoć Svetske banke.
Vinogradari iz niškog Panteleja i u vanrednom stanju sadili nove čokote dok Opština, u nadi da će ponovo i iz ovog kraja poteći najbolja vina, podržava svoje vinogradare.
Pomoć u plastenciima i ove godine od Fondacija Divac u Užicu. Prednost za mlade i žene do 45 godina, kao i za siromašnije.
Prvo ovonedeljno izdanje emisije „Agro dan“ donosi:
Povrtari potvrđuju da su im na račune legle pare. Kao pomoć zbog epidemije, u narednih 7 dana stiže pomoć od države i stočarima i pčelarima starijim od 70 godina.
U nišavskom kraju završena setva na oko 90 odsto površina planiranih za kukuruz. Poljoprivrednici zadovoljni. Pšenica u lošijem stanju.
Da li nova realnost dolazi i u odgajanje hrane? Rasadničari iz Kikinde nikada brže prodali rasad. Kupci u velikom broju vlasnici malih okućnica.
Pčelarstvo još jedan dobar izbor za povratnike iz inostranstva. To je novi savet iz Ministarstva za regionalni razvoj.
Trsku u Čokanskom ritu brsti kombajn lokalnog preduzetnika. Iako za to ima dozvolu, time ugrožene ptice koje se upravo sada gnezde.
Emisija ,,Agro dan" za utorak, 12. maj, donosi i ove teme:
Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju krediti po povlašćenim uslovima, sa jedan odsto kamate i rokom otplate od tri godine. Pozajmice za likvidnost iznose do tri miliona dinara, a za investicije do šest, odnosno 18 miliona za pravna lica.
Za nešto više od mesec dana, u nižim predelima opštine Merošina, počeće berba višanja. Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, nerentabilne proizvodnje i redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive u većini tamošnjih zasada.
Komercijalizacija poljoprivrede i veliki pritisak tržišta i profita, uticali na zanemarivanje i nestajanje autohtonih rasa. Jedno porodično gazdinstvo u okolini Dimitrovgrada uzgaja samo domaće rase i proizvodi kvalitetne proizvode od balkanskog magarca i karakačanske ovce.
Seoski turizam u Srbiji ima preduslove za prosperitetan razvoj i može da bude izvor dopune budžeta, ali i unosan porodični posao. Put do većih prihoda, udruživanje u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge.
Za Meru 7 IPARD programa, za podršku ruralnom turizmu, biće izdvojeno više od milijardu dinara. Javni poziv trebalo da bude raspisan 16. marta, ali bi zbog pandemije korona virusa, to moglo da se dogodi u maju.
Emisija ,,Agro dan" za sredu, 13. maj, donosi:
Prema još uvek nepotpunim podacima, u Srbiji pšenicom zasejano više od 580 000 hektara. Slike useva trenutno govore o evidentnom nedostatku vlage, a u Vojvodini, u odnosu na ostale regione u zemlji, situacija najteža.
Pravilno unošenje stajnjaka u zemljište jedan od osnovnih preduslova da biljke iskoriste sav hranidbeni potencijal koje to đubrivo pruža. Posledica smanjene upotrebe stajnjaka, sve niži sadržaj humusa u zemljištu.
Ukupan broj tovnih rasa u Srbiji povećan na šest, a broj kvalitetnih grla, prema nepotpunim podacima, iznosi oko 5.000. Napredak zabeležen u uvozu šarole i limuzinske rase, kojih do nedavno nije bilo u našoj zemlji.
Uprava za agrarna plaćanja objavila bodovnu listu za konkurse za nabavku novih traktora, poljoprivredne mehanizacije i izgradnju objekata, uz podršku IPARD fonda. Za dva javna poziva na raspolaganju 4,7 milijardi dinara.
Budžetom opštine Gornji Milanovac za 2020. za poljoprivredu i ruralni razvoj planirano ukupno 55 miliona dinara. Podsticaji za nabavku novih traktora ove godine sa 400 povećani na 600 hiljada dinara.
„Argo dan“ za četvrtak, 14. maj, donosi i ove aktuelnosti:
Nešto više od 10.000 gazdinstava sa prijavljenom plasteničkom proizvodnjom povrća, dobilo ukupno oko 408.000.000 dinara. Jednokratna pomoć, u iznosu od 112,5 miliona, uplaćena na račune oko 7.200 pčelara starijih od 70 godina, a tokom nedelje novac stiže i proizvođačima mleka.
Povratak mladih na selo u opštini Inđija prepoznaju kao šansu za brži razvoj. Brojnim infrastrukturnim radovima poboljšani uslovi seoskog života, a uskro će, po prvi put, biti raspisan konkurs za kupovinu kuća sa okućnicom, za mlade bračne parove.
Kako dugoročno obezbediti proizvodnju maline kao strateškog proizvoda i unaprediti položaj proizvođača, jedan od ciljeva nove Radne grupe za malinu. Proizvođači zato očekuju da ta grana poljoprivrede konačno dobije zasluženu poziciju.
Ukupna površina branjena od poplava u 2019, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji iznosila skoro 1,5 miliona hektara. U odnosu na prethodnu godinu to predstavlja rast od preko 3,7%.
Redovno suzbijanje vegetacije Hemijskim vozom nedavno počelo i trajaće tokom maja i juna. Rastinje će biti uništeno do pet i po metara s obe strane koloseka, pa pčelari treba na vreme da sklone svoje košnice u blizini pruga.
U današnjem izdanju emisije "Agro Dan" pogledajte:
Cene jagoda i trešanja na zelenim pijacama širom Srbije beleže znatan rast u odnosu na prošlu godinu. Visoka cena posledica manje konkurencije iz uvoza, ali i značajnih proizvodnih troškova uzgoja u plasteniku.
Prognoze ovogodišnjeg roda maline, u ariljskom kraju sa oko 2.000 ha pod malinjacima, nisu optimistične. Berba bi mogla da počne krajem juna, a malinare, sem otkupne cene, brine i kako da obezbede radnu snagu.
Kineski kupus u Srbiji još uvek nedovoljno zastupljen, iako može da se gaji tokom cele godine i plasira na tržište Rusije i Evropske unije. Odlukuje ga brz porast, a uzgaja se lakše od domaćeg kupusa.
U toku podnošenje zahteva za podsticaje za organsku biljnu proizvodnju, koje traje do 30. juna. Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2020. opredeljena sredstva u ukupnom iznosu od 150.000.000 dinara.
Projekat „Zelena ekonomija u funkciji zaštite životne sredine” sprovodi se u cilju povećanja uticaja organizacija civilnog društva iz Srbije i zemalja regiona kroz umrežavanje i promovisanje principa zelene ekonomije.
Subotnji ,,Agro dan" donosi:
Pšenica trenutno nema dovoljno vlage i rod će biti sve manji što kiša kasnije bude pala. Ipak, prinos neće biti ispod 2,2 miliona tona i ako kiša ne padne do žetve, što će biti dovoljno za domaće potrebe, čak i za izvoz.
Sve više stočara u Šumadiji uzgaja buše, a država ih podstiče značajnim subvencijama. Ta domaća autohtona rasa ne zahteva posebnu ishranu i negu, već samo slobodno kretanje i ispašu.
Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba. Prema stručnim procenama, ta vrsta proizvodnje bi mogla da bude povećana za 100 odsto, uz dobro osmišljen izvoz prerađevina.
Gradska uprava Kikinde izdvojila tri miliona dinara, kao dopunu nadoknade koju strelci dobijaju od Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Na području tog grada, u sistemu ima 14 protivgradnih stanica sa 28 strelaca.
Proteklih dana u okolini Požarevca zabeleženo više požara na otvorenom.
Apeli nadležnih kao da ne dopiru do građana koji pale strnjike, šume i zabrane, a uvođenju reda ne doprinose ni simbolične zaprećene kazne.
Posle zastoja u isplati, sredinom nedelje posle povrtara, novac za pomoć zbog epidemije stiže i na račune stočara, najavljuju iz Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.
Lokalne samouprave uglavnom nezainteresovane za novac koji godinama Pokrajina odvaja na konkursima za pošumljavanje, odgovara predsednik Vojvođanske vlade Igor Mirović na primedbe za smenjenje budžeta baš u ovoj oblasti.
Proizvođači jagoda iz Srema, za razliku od kupaca, oduševljeni cenom, pa planiraju povećanja zasada već iduće godine.
Paprika izašla iz rasada. Proizvođači i ove godine očekuju dobru cenu, od bar 48 za industrijsku ili 55 dinara za sortu slonovo uvo.
U ponedeljak na onlajn panelu „Poljoprivreda posle pandemije“, povodom odlaganja Novosadskog sajma, učestvuju i republički ministar i pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
Emisija ,,Agro dan" za ponedeljak, 18. maj, donosi i ove teme:
Pšenica ovogodišnjeg roda na berzi u Novom Sadu otkupljuje se po ceni od 140 do 147 evra po toni.
Lokalne samouprave širom Srbije obnovile ili raspisale nove konkurse za subvencionisanje poljoprivrednika. Podrška uglavnom osemenjivanju goveda ili za plastenike.
Novosadski sajam poljoprivrede, potvrđeno, održava se od 19. do 25. septembra. Organizatori očekuju dovoljan broj učesnika.
Obrazovani mladi ljudi sve više ostaju na selu. Dobar primer kako iskoristiti znanje, ideje i pomoć lokalne samouprave bračni par Ilevski iz sela Gornje Međurovo kod Niša.
Evropska komisija najavljuje smanjenje upotrebe pesticida na polovinu do kraja decenije. U suprotnom, stradaće svi prirodni oprašivači.
U današnjem izdanju emisije "Agro Dan" pogledajte:
Kriza izazvana pojavom pandemije koronavirusa uticala na veću tražnju za smrznutim voćem. Zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, priliku dobijaju proizvođači i izvoznici iz Evrope, pa tako i iz Srbije.
Početak berbe na otvorenom, obeležio pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da nakupci netačnim informacijama o tržišnim kretanjima varaju manje proizvođače, a gubitke zbog niže cene, kažu, trpi i država.
Primetan sve veći interes za uzgoj cveća na manjim posedima, u okviru porodičnih gazdinstava. Prošlogodišnji uvoz od 7 miliona dolara, motiv da se uz primenu nauke i udruživanje, podigne domaća proizvodnja cveća.
U Srbiji zvanično registrovano 15.000 pčelara. U 2018. proizvedeno oko 9.000 tona meda, koji često kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, pa bi cilj trebalo da bude podizanje godišnje proizvodnje na 12.000 tona.
Grad Novi Sad raspisao Javni poziv za dodelu subvencija za programske aktivnosti udruženja iz oblasti poljoprivrede za 2020. godinu. Ukupno će biti raspodeljeno 10 miliona dinara.
,,Agro dan" za sredu, 20. maj, donosi i ove aktuelnosti:
Zahteve za podsticaje za nabavku domaćih traktora, umesto do 29. maja, poljoprivrednici će moći da podnesu do 30. juna. Rok produžen zbog otežanih uslova za predaju dokumentacije, u prethodnom periodu.
Usevi u Zapadnobačkom okrugu trenutno u solidnom stanju. Ipak nezahvalno prognozirati ovogodišnji rod pšenice, pošto će prinose umnogome odrediti padavine do kraja maja, pogotovo u fazi nalivanja zrna.
Zbog nedostatka vlage u zemljištu, u problemu svi usevi u Pomoravskom okrugu. Posebno ugrožene njive gde nije sejano deklarisano seme, niti primenjena puna agrotehnika, upozoravaju stručnjaci.
Državne robne rezerve, u saradnji sa pet klanica, uspešno završile prijem junadi, u razmeni za merkantilni kukuruz. Za preradu preuzeto oko 3.000 grla, a stočari dobili 15,90 kg kukuruza za kilogram žive mere junadi.
Kako Savez pčelarskih organizacija Srbije upozorava, krajem aprila ove godine uvezena prva ozbiljna količina meda. Neophodno napraviti domaći brend, tvrde u SPOS-u, da bi se odupreli jeftinim uvoznim medovima.
„Agro dan“ za četvrtak, 21. maj, donosi:
Neke delove Srbije pogodilo olujno nevreme, praćeno krupnim gradom. Pričinjena materijalna šteta na usevima, objektima i putevima, a iz pet radarskih centara ispaljeno više od 740 protivgradnih raketa.
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za podsticaje za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne biljne proizvodnje u 2020. godini. Na raspolaganju ukupno 700 miliona dinara.
Opština Stara Pazova i Poljoprivredna stručna služba iz Sremske Mitrovice organizuju besplatnu kontrolu prskalica i atomizera. Sem zbog efikasne zaštite useva, akcija važna i radi očuvanja životne sredine.
Pad populacije pčela u posledjne vreme tema koja sve više zabrinjava. Kako bi se podigla svest i javnost edukovala o važnosti ovih insekata, svake godine obeležava se Svetski dan pčela.
Srednja škola "Radoš Jovanović Selja" u Prokuplju spremna za prijem nove generacije učenika. Baštini dugogodišnju tradiciju u obrazovanju za oblast poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane.
Ostanite informisani, pogledajte i današnje izdanje emisije ,,Agro dan":
Jagoda na domaćim pijacama početkom berbe dostizala cenu i do 400 dinara, a u izvozu do pet i po evra. Poslednjih dana cena prepolovljena, a razlog ponuda većih količina na tržištu, objašnjavaju nadležni.
Stanje u malinjacima šaroliko, ocenili predstavnici tima Ministarstva poljoprivrede, nakon obilaska zasada u Arilji i Ivanjici. Kako ističu, za razvoj ove grane ključna saradnje države, struke i proizvođača.
U cilju ekonomskog osnaživanja porodica na selu, opština Nova Varoš će, u saradnji sa udruženjem „Zlatni breg“ obezbediti agrotehničku podršku i 100.000 sertifikovanih sadnica, za podizanje zasada maline.
Neizvesna situacija zbog pandemije korona virusa, navešće mnoge da se ove godine odluče za domaći turizam. Prognoze govore da aktuelna kriza može doprineti popularnosti seoskog turizma, a interesovanja već ima.
“Šumadijski sajam poljoprivrede“ u Kragujevcu biće održan od 3. do 6. septembra. Najveća jesenja smotra agrara južno od Save i Dunava, prepoznatljiva po broju izlagača i posetilaca i brojnim stručnim izložbama.
Subotnji ,,Agro dan" donosi i ove teme i aktuelnosti:
Srbija u 2019. uvoz vina platila 30 miliona dolara. Zato u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ mora biti povećanje obima proizvodnje i poboljšanje kvaliteta, poručuju iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.
Čupanje mladica breskve, jabuke ili šljive da bi se zasadila jagoda, nije neuobičajena slika u domaćim voćnjacima. Ove sezone, zbog rekordne cene, očekuje se da interesovanje za uzgoj te voćke, dodatno poraste.
Na svetskom nivou, kruška četvrto voće po masovnosti prozvodnje, posle jabuke, breskve, kajsije. Iako u Srbiji postoje dobri uslovi za uzgoj te voćne vrste, proizvodnja podmiruje tek pet odsto potreba tržišta.
Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela traje do 31. maja. Pčelarima ove godine na raspolaganju bespovratna sredstva u iznosu od 800 dinara po košnici.
U toku bagremova pčelinja paša, jedna od najprofitabilnijih u pčelarstvu. Pčele ometaju povremene kiše tokom poslednjih dana, no više od toga, pčelare brine često i nekontrolisano prskanje bilja.
Ekipa emisije “Agro Dan” za danas vam je pripremila sledeće teme:
Protivgradna odbrana sprečila veće štete na skoro milion hektara, objavljuje Republički hidrometeorološki zavod. Ispaljeno skoro hiljadu raketa a najviše, kao nikada do sada, na području Kruševca.
Od šteta u Srbiji osigurano samo 12 odsto poljoprivrednih površina. Najveći uzrok nepoverenje i neznanje.
Zbog poslednjih većih padavina, a pre toga suše, povećan broj štetočina na oranicama u Sremu.
U najvećem malinogorju Srbije kvalitet zasada potpuno različit, pa iz Ministarstva poljoprivrede apeluju na malinare da više koriste ponuđenu besplatnu pomoć stručnjaka.
Izvoz sadnica voća iz Kule ove godine skočio za trista odsto. Srpske sadnice tražene širom Evrope i Rusije.
Prvo ovonedeljno izdanje emisije „Agro dan“ donosi:
Dok je deo Srbije poharao grad i jaka kiša, u Vojvodini pšenici fali još padavina. Najugroženije hlebno žito u Banatu.
Toplo, vrelo leto sa temperaturama iznad proseka. Manje padavina. Moguće oluje. To je prognoza za dobar deo Evrope, pa i za Srbiju.
Salmonele u pilećem mesu nema u Srbiji, prema podacima nadležnih službi. U Hrvatskoj zbog prisustva ove bakterije povučena pileća prsa iz “Lidla”.
Stenice, i zelene i smeđe, sve više prete poljoprivrednim kulturama na njivama Srbije. Njihovo suzbijanje veoma teško.
Opština Inđija sređuje vodovod i posipa šljunkom atarske puteve uz dodatnu pomoć novca iz pokrajinske kase. Za ove namene Vojvodina odvojila 42 miliona dinara.
Emisija ,,Agro dan" za utorak, 26. maj, donosi i ove teme:
Berba jagode na otvorenom polju, u nekadašnjoj prestonici tog voća, selu Begaljica, nadomak Grocke, već počela. Cena u otkupu 120 i 150 dinara, a plodovi odlaze na rumunsko, poljsko i tržište Republike Srpske.
Država mora da ima odgovarajuće garancije za nekoliko desetina strateških poljoprivrednih proizvoda, smatra ministar Milan Krkoababić. On podržava zahtev malinara da se utvrdi otkupna cena maline od 1,75 evra.
Ni vanredno stanje, ni koronavirus, nisu omeli vinogradare iz okoline Blaca, da obave redovne poslove u vinogradima i podignu nove zasade. Ovaj kraj prepoznatljiv po prokupcu, autohtonoj sorti od koje se prave najbolja vina.
Bagremova paša osnovna, pa kada bagrem da loš prinos, ostale paše ne mogu da nadoknade taj gubitak. U mnogim delovima Srbije očekivanja pčelara nisu velika, ali ima i onih koji se mogu pohvaliti dobrim rezultatima.
Zbog nestašice na domaćem tržištu, Srbija godišnje u proseku uveze oko 36 hiljada tona ribe, vrednosti oko stotinu miliona dolara. Podizanje manjih ribnjaka, uz odgovarajuće podsticaje, način za rešavanje ovog problema.
,,Agro dan" za sredu, 27. maj, donosi i ove aktuelnosti:
U Srbiju, krajem aprila, uvezeno 40 tona cvetnog meda iz Moldavije, po ceni od 2,2 evra po kilogramu. Iz Saveza udruženja pčelarskih organizacija poručuju da jedini spas za srpski med jeste plasman domaćeg proizvoda, sa garancijom kvaliteta.
Prema procenama iz 2018, u Srbiji pod zasadima leske ima između 1.000 i 1.200 hektara. Plantažni uzgoj zahteva veliki rad i ulaganja, ali domaći proizvođači nemaju problem sa plasmanom, pošto naša zemlja uvozi 90 odsto lešnika.
Pre tri godine, u celoj Srbiji bilo oko 600 hektara zasada pod borovnicom, a sada ih ima više od 2.000. Sorti djuk odgovara naše podneblje, a njenu dodatnu prednost predstavlja to što kod nas za berbu stiže kada borovnice nema nigde u svetu .
Uprava za agrarna plaćanja objavila Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja. Bliže određeni uslovi, iznos podsticaja, kao i drugi postupci za sprovođenje Mere 7- ulaganje u ruralni turizam.
Ove godine, zbog epidemije koronavirusa, pomeren datum održavanja manifestacije „Dani ovčarstva“, u Кumanu. Očekuje se da događaj, koji ima veliki značaj za ovčare u tom delu Banata, bude organizovan kada se epidemiološka situacija potpuno smiri.
