Uz dužno poštovanje, jer Vas ne poznajem, moram da reagujem na ovakvu izjavu. Institut sigurno nije tipično državno preduzeće, već najznačajnija naučna institucija u poljoprivredi Srbije. Ne može niko oduzeti Institutu sva dostignuća u poljoprivredi koja su postignuta zahvaljujući brojnim naučnicima, koji su proneli slavu bivše zemlje, sada Srbije, a na prvom mestu grada Novog Sada. Dovoljno je navesti samo par imena, kao što su akademik Slavko Borojević, dr Todor Mišića, Relja Savić,akademik Dragan Škorić, da bi shvatili od kakvog je značaja naša institucija. Da nije bilo ovakvih Instituta 90tih, naša poljoprivreda bi bila na još nižim granama. Nažalost promene 2000tih nam nisu išle na ruku, kao i mnogim drugim firmama, koje su uništene pljačkaškim privatizacijama. Isto tako Institut praktično i da nema ikakvu pomoć od strane države u smislu lakše prodaje semena, čak naprotiv kao državnoj instituciji imamo mnogo više problema uslovljavanjem poštovanja pojedinih sumanutih zakona, koji nisu obavezujući za privatne firme. Takođe prolazimo kroz krizu kao i država Srbija, jer su nažalost političari počeli da se bave i takvim institucijama, kao što su naučni instituti, jer su sve ostalo ili prodali ili upropastili. Sada su se pijavice prikačile i na nas. Da li ćemo to preživeti videćemo. Po prirodi sam optimista, preživeli smo i ratove i sankcije i bombardovanje, postojimo 79 godina, ne vidim razloga ne postojimo još toliko, pogotovo ako imamo u vidu da nam je poljoprivreda jedna od retkih grana u kojoj beležimo suficit. Takođe sam siguran da seljacima neće biti bolje, kada ne bude bilo domaćeg semena i domaćih instituta, tek će onda videti koliko košta zapadna pamet. Nadam se da taj scenario nećemo gledati.
Ko radi taj i greši, bilo je grešaka i propusta. Pravili smo ih i mi, a pravila ih je i konkurencija, biće grešaka i u budućnosti. Nismo najpametniji, nismo najbolji, ali sigurno nismo i najgori. Specifični smo, nekada smo proizvodili mnogo semena repe, zatim mnogo semena kukuruza i suncokreta, konstantno smo prisutni sa sortimentom pšenice, sada razbijamo sa sojom, a 70tih to odeljenje nije ni postojalo, krmno bilje sve rasprodamo, možda ćemo u budućnosti prodavati puno semena konoplje, lekovitog bilja. To se sa Institutom nikada ne zna, jer ima stotinu istraživača i pedesetak biljnih vrsta koje umnožava. Da ne pričamo o drugim istraživanjima i analizama koje se rade u Institutu. I zaista mi je žao da neko može da ima izrazito negativan stav prema ovako značajnoj domaćoj instituciji. Svako dobro svima.