Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Malo smo je prekrstiliManite se ljudi azilanata,zar vam nisu dosadili!
Bilo je dok je bilo i proizvodnje semena unutar granica. Sad smo svedeni na 1 domacu sortu. Sve ostalo stize iz daleka.Slabo pratim ovu temu jer dugo ne sejem repu ali me čude ovi špansko- engleski i ostali nazivi semena.Jel nema semena poput Zvezdane,Ružice,Renesanse,Bećara,Pajdaša,Riđana...?
Institut je tipicno drzavno ''preduzece'',izmisljenih radnih mesta gomila,za clanove partije,ceka se dva sata da se bezi kuci sa posla,odgovornost nula,....zrelo za privatizaciju,da se poodpustaju lezilebovici i uvede red!S obzirom da mogu da diskutujem na započetu temu sa preciznim informacijama, mislim da imam pravo da se uključim u diskusiju i neke stvari pojasnim. Nažalot moram da priznam da je ono što se desilo odeljenju za šećernu repu, samo slika i prilika brojnih loših stvari koje su se desile i u Srbiji proteklih 25 godina. Sve te stvari su posledica dolaska loših ljudi na odgovarajuća mesta i njihove loše procene. U Institutu se 70tih i 80tih proizvodilo seme za Strube, Maribo, KWS. Imali smo zajedničke hibride, prodavali smo hiljade i hiljade tona semena šećerne repe. Nažalost jedna loša odluka rukovodstva imenovanje jednog rukovodioca, koji je predložio da se prekine ta saradnja početkom devedesetih, dovela je do toga da posle 25 godina od te odluke ne ostane maltene ništa od najjačeg odeljenja u Institutu. POrušeni su nam pogoni, doradjujemo seme pomoću štapa i kanapa, čisto da pokažemo da smo još živi. Improvizujemo u selekciji. Zaradjujemo ponešto tako što uslužno radimo analize korena i oglede za te velike kompanije, sa kojima smo nekada imali mnogo unosnije poslove. Ipak mogu da napišem da se i ne predajemo. Puno nade ulažemo u nanotehnologiju, koju ispitujemo dve godine za redom. Pokušavam da ubedim rukovodstvo da ponovo kupimo linije od stranih kompanija. Ali pre svega toga moramo da osposobimo doradu, i tu smo blizu, ali ništa spektakularno ne može se desiti preko noći. Te kompanije ulažu milione evra, a mi baratamo sa milionima dinara. Poslednji smo u ovom delu Evrope koji se kao bave selekcijom šećerne repe, Aleksinac je ugašen, u okolnim zemljama nema nijednog oplemenjivača šećerne repe. Nadam se da će se uskoro pojaviti neka naša "Ana Grigorijevna" i da ćemo se izvući na korist svih nas. Dotle učim. Skoro da sam savladao semensku proizvodnju, sada učim i doradu. Uz pomoć starijih kolega i dalje radimo. Čuće se još za šećernu repu. Bićete prvi informisani o nekim novim dešavanjima.