Koliko naplaćujete usluge obrade zemlje

Svima kojima sam radio uslužno oranje imaju i traktor i plug, ali eto ili ih mrzi, ili ne stignu, ili uhvati zima i sneg...

Uslovi kod nas i u Vojvodini ne mogu ni da se porede, zato i jeste razlika u ceni.
Dok sam sejao sa fergusonom, zapalim kočnice u setvi kukuruza u radu na bočnom nagibu.
 
............................................................
С друге стране, када бих земљу хтео дати у закуп, код мене је нико неће, ................................ Напослетку сам урадио нешто сасвим супротно, узео сам нешшто земље од комшија у закуп..................................... али ваљда ћу до следеће зиме знати колики сам губиташ )
Pažljivo sam pročitao 2X i nisam uhvatio neki smisao .
Šta je cilj ?
 
У мом крају није свуда исто али колико сам у току, по хектару су цене следеће (у динарима):
— орање 20.000
— тањирање 15–20.000
— разбацивање минералног ђубрива 3–4.000
— влачење/дрљање 10–15.000
— сетва 7.000
— ваљање 4–5.000
Кад све то треба платити, баш се накупи (
Ovo ne bi bilo skupo u mom kraju, jer je ovde ipak brdsko-planinski teren...
Za sad sam čuo da jedan radi po satu, oranje ili freziranje oko 8000din, a za to vreme može da završi oko 20 ari...
 
Pažljivo sam pročitao 2X i nisam uhvatio neki smisao .
Šta je cilj ?
Да вас не збуњује то, можда и нема смисла )
Циљ је да произведем довољно хране за своју стоку. Да не морам куповати, или да купујем мање него сада. Али не знам какви су изгледи за то, док не видим да ли ће луцерка напредовати, колико ће је бити, шта ће бити са житарицама, да ли ће бити суше и колико катастрофалне (код мене воде нема ни за у кућу а камоли за наводњавање). У том смислу нисам неки оптимиста, али рекох да пробам.
До краја године знаћу да ли има неког смисла.
 
И не знам ни сам како бих објаснио. Више немам појма ни како сам стигао до ове ситуације у којој сам тренутно, а видим да сам се запетљао добрано. Пољопривредом сам више почео да се бавим не због економске исплативости, већ због тога што волим село, и било ми је жао да породично имање зараста у трње. Онда сам схватио да не могу баш све од почетка до краја финансирати од своје плате. Па се трудим да нађем неки уравнотеженији и одрживији модел, али не знам да ли ћу успети. Нисам профи пољопривредник, а немам ни неког озбиљног искуства, и ето, пробај мало овако мало онако, све нешто мислим ваљда и мени некада крене посао )
 
@dobrodol burazer je kupio pneumatsku Olt 4 rednu sejalicu u losem stanju za 650 evra.Uložio u nju još 100e i piči u setvu.Ja sam svoju prvu žitnu sejalicu platio 600 evra, posejao Boga oca sa njom, prodao za iste pare, dodao i kupio drugu dosta ozbiljniju i tako u krug sa svim mašinama.
Krenem od mašina koje završavaju posao pa polako kroz vreme menjam za bolje.
 
И не знам ни сам како бих објаснио. Више немам појма ни како сам стигао до ове ситуације у којој сам тренутно, а видим да сам се запетљао добрано. Пољопривредом сам више почео да се бавим не због економске исплативости, већ због тога што волим село, и било ми је жао да породично имање зараста у трње. Онда сам схватио да не могу баш све од почетка до краја финансирати од своје плате. Па се трудим да нађем неки уравнотеженији и одрживији модел, али не знам да ли ћу успети. Нисам профи пољопривредник, а немам ни неког озбиљног искуства, и ето, пробај мало овако мало онако, све нешто мислим ваљда и мени некада крене посао )
U ovom poslu ko krece od nule najbitnija strategija.Moras sebi napraviti neki plan i polako ga sprovoditi u delo.Ne ide uvek po planu ali drzis se istog koliko god je to moguce.Mora postojati strpjenje.Ovaj posao ima uspone i padove i takav je od vajkada.Gledas i ucis od boljih od sebe.Mehanizaciju kupujes spram tvojih potreba i nekog svog plana i obima posla.Masine i prikljucke kupujes tako sto krenes od onoga sto ti je najurgentnije i gde ti najvise novaca ode za usluge.U tvom slucaju to je kabasta hrana za pocetak moras imati svoju kosu i skupljac sena.Ako imas mogucnost za pocetak je najbolje da se ispomazes sa nekim komsijom,rodjakom ili skim vec mozes da saradjujes.On ce ti nesto odraditi s masinom koju ti nemas,ti ces
njemu vratiti ulugu kroz neki drugi posao i svi zadovoljni.Niti ces moci placati sve usluge, niti stalno hranu kupovati,jednostavno to tako nije odrzivo,pogotovu sto cene hrane stalno variraju u zavisnosti od godine kakva je.Kad sam krenuo da se bavim ovim poslom,pre 20-ak godina kao klinac od mehanizacije sam imao 2
traktora, Rakovicu 60 i imt 539 i sitnu osnovnu mehanizaciju.Vecinu operacija sam morao placati kao i ti. Sad imam 5, traktora,kombajn i svu potrebnu i pratecu mehanizaciju i sad ja radim drugima usluge.Samo polako i strpljivo.
 
@Truya 86 — хвала на охрабрењу. Нешто механизације остало од деде, нешто узимам полако сам. Јесте ми велики проблем припрема кабасте хране, и треба ми практично све. Имам стару Олтову бочну косу коју качим на ИМТ 533 (није у неком стању, али ради још увек), но пошто са њом споро иде, треба ми нека способнија коса, која би могла брже радити, ширег откоса. Размишљао сам о некој ротационој, са два диска, на пример. За остало, имам удео у заједничким тракторским грабуљама (сунце), па се и ту покривам сам. За пресовање и фолирање сена немам ништа, а за сваку машину која то ради треба ми јачи трактор, тако да за сада не видим решење.
Што се стратегије тиче, нажалост за сада је то оно: много хтео, много започео; жена ми рече да ми то пристајало као епитаф )
Но није све црно. У финансијском смислу јесте, али трња је све мање, багрење сузбијам и предајем штафету овцама, да га докусуре и потамане оструге и шипурке и тако даље, неке сам парцеле очистио од крша и сада су опет обрадиве и личе на њиву, итд. Једино што паре нестају, а друго је све ОК )
 
Nazad
Vrh