Centralno i etazno grejanje.

Treba da zakoka -20 bar 3 dana i noci da se smrzne u kucama voda, kad radi pumpa mnogo teze kad se krece voda.
Neko je napisao da i dunav zaledi a krece se, ali zaledi se samo povrsinaki sloj, dole tece voda.

Evo slike kotlarnice, ne može ona da se poredi sa kućom pa da treba tri dana debelog minusa da u njoj smrzne:

@dukej čiji je kotao i kako si zadovoljan tj koliko mu godina?
Gas nije prošao kroz selo, kuću grejem na pe(r)let a radionicu sa običnim kotlom na drva-ugalj pa se nešto mislim da bih možda vremenom kupio kotao na bale (onaj iz radionice prodao) pa spojio kuću i radionicu. Ložio bih na jednom mestu a i obezbedio bih se sa dve vrste energenta jer ova cena peleta malo malo pa podivlja.

sinisa1979 je napisao(la):

@dukej čiji je kotao i kako si zadovoljan tj koliko mu godina?
Gas nije prošao kroz selo, kuću grejem na pe(r)let a radionicu sa običnim kotlom na drva-ugalj pa se nešto mislim da bih možda vremenom kupio kotao na bale (onaj iz radionice prodao) pa spojio kuću i radionicu. Ložio bih na jednom mestu a i obezbedio bih se sa dve vrste energenta jer ova cena peleta malo malo pa podivlja.

Kliknite za proširenje...

Kuca i radionica na bale znaci vise od 10 bala dnevno u proseku . Imas nekog da se zabavlja sa lozenjem dok ti radis ili dok nisi kod kuce?

Mislim da imam. Kad i ako kupim onda ću videti.
Vidi, neko moje razmišljanje.... a ne moram biti u pravu..... taman i da ne radim u radionici uopšte i da mi loženje bude celodnevna zanimacija, (ugradio bih i A.T.) razlika u ceni peleta i bala slame (ili drva) će mi biti zarada, koju bih (kao) zaradio u radionici. A taman i da ne zaradim ništa, barem će kuća biti toplija.
A posao u radionici sam svakako smanjio na par sati dnevno (kad mi se radi) i ograničio (uglavnom) na moju gvožđuriju.
Kotao na pelet bi ostao pa kada nisam kod kuće ili nema ko da loži onda bi on radio.

sinisa1979 je napisao(la):

Mislim da imam. Kad i ako kupim onda ću videti.
Vidi, neko moje razmišljanje.... a ne moram biti u pravu..... taman i da ne radim u radionici uopšte i da mi loženje bude celodnevna zanimacija, (ugradio bih i A.T.) razlika u ceni peleta i bala slame (ili drva) će mi biti zarada. Da ne spominjem da će i kuća biti toplija. A posao u radionici sam svakako smanjio na par sati dnevno (kad mi se radi) i ograničio (uglavnom) na moju gvožđuriju.

Kliknite za proširenje...

Ja sam teska osoba u raspravi , znaci ocekujes da ce tvoja zarada da bude u neradu? Lozices vatru i smatraces da si zaradio? Lakse ti je da neradis i lozis pec ?
Jebote , danas svaki mehanicar opusteno zarado 100e dnevno , a tebi je lakse da lozis slamu i neuzmes tu kintu?
Radi posao i uzmi seljacima pare na remontu i lozi najskupli pelet a ne da gubis vreme na bale slame !
Grejem se na toplotnu pumpu i placam racun cak i za radionicu a sve to mi placaju jedan ili dva klijenta kojima popravim auto ili traktor.

Znaš kako, sa jedne strane si u pravu. S druge možda i ne. Radionica mi je niska za novije traktore, da prepravljam šupu u radionicu i to košta a i tamo bi trebalo neko grejanje zar ne? Za aute mi je radionica ok ali sad sam već izašao iz te priče od kako mi se ekipa raspala a i od kako manje više za aute treba dijagnostika za popravku. Radna snaga je problem. Nema ko da radi.... A ja da radim sam..... Nisam 26 pa da mogu u isto vreme da pričam i na fiksni i na mobilni, ugovaram poslove, nabavljam delove, da se mačujem sa neispravnim delovima i sa polupanim mušterijama koje ostave auto pa nakon sat vremena zovu i pitaju kako ide posao? 46-47-ma mi je i gomila koje kakvih problema mi je na grbači a taman i da nije, opuštenije mi je da laganini rešavam probleme na mojem gvožđu i po dvorištu nego da ponovo jedem onaj mehaničarski lebac. Slažem se, sad je jako lepa kinta u tom poslu i da se nisam prešaltao na poljoprivredu radio bih i dalje taj posao (radim i sad ali jaaaako slabo u odnosu na nekad) i ne bi razmišljao o balama slame. Pošto je situacija za 180 stepeni drugačija, razmišljam u svim pravcima. Razmišljam i da prikačim paralelno jedan običan kotao sa postojećim na pelet u kući, bez radionice. Da se nađe, ako peleta ili struje nestane. Svašta nešto dumam a ko zna šta će na kraju ispasti....

dukej je napisao(la):

Ma jasno, sad sam isprobavao. Kad otvorim ventil kod kotla gasni kotao počne kao raketa da radi, iber potrošnja. 260 litara ledene vode iz kotla krene u sistem. Trebalo je oko dvadesetak minuta da i povratna cev postane mlaka. Košta al za slučaj nužde može da reši problem. Više me je zanimalo da li će puštanje u tople vode u kotao uticati na smanjenje cirkulacije kroz kuću, nije uticalo što je dobra stvar...

A što se tiče cirkulacije vode i zamrzavanja, više tu pomogne što cirkuliše voda koja se zagreva u kući nego sama cirkulacija, Npr. prestaneš sa loženjem, voda se ohladi al je pumpa i dalje tera kroz kuću. Tad voda kroz radijatore uzima toplotu iz soba i vraća dvadesetak stepeni u kotao, i tako može da prođe do sledećeg loženja. Ali kad bi samo hladna voda cirkulisala onda je ne bi sama cirkulacija spasila od zamrzavanja. Bar tako mislim, i u Dunavu voda teče pa se zaledi...

Kliknite za proširenje...

Zasto gasis koto na gas? Pusti to da radi 24/7.

Vidim da su cevi u kotlarnici izolovane.
Vodu u kotlarnici ces zastiti od smrzavanja na dva nacina.

Potpuno zatvori te venile u kotlarnici (koto na slamu). Ubuci nekako u taj sistem kod kotla na slama antifriz za grejanje.


Drugi nacin je da budu ventili u kotlarnici blago otvoreni. Bici malo veca potrosnja gasa ali dok i veliki minusi prebrodices.

Batali taj koto na slame, 21 vek je.Neka ostane ako se opet zakuva oko gasa pa ga nebude ili bude papren.

Kotao na baliranu slamu je Bajus Senta, ovaj moj je 60kW a sestra ima isto Bajus Senta 40kW. Sestrin je 2008. godište, a moj 2009. Razlika je samo u dužini kotla, u moj staje komotno svaka bala, a u sestrin ili manja bala ili da odcepiš od bale jedan sendvič. Mislim da je kod mene dužina ložišta 115cm, mogu proveriti. Oba su još uvek čitava i rade odlično. Jako sam zadovoljan sa kotlom.

Ali sa grejanjem na bale više nisam, ne zbog samog grejanja već zbog svega drugog.

Prvo - dostupnost slame. Kad sam uvodio grejanje na bale još je bilo dosta Zmaj kombajna bez sečeke pa su ljudi vukli za rukav da ispresuješ njihovu sojinu slamu i odneseš je sa njive. Sad to više nije slučaj, svi tarupiraju slamu i niko se ne mili da ti ostavi slamu da je izbaliraš, i sa naknadom i bez nje. Znači treba imati dosta svojih površina jer soja je varljiva, može biti i 20 bala po jutru ali i 70 zavisno od godine, pa sad ti znaj unapred kakva će biti godina. I još je soja kod nas bila najzastupljenija kultura, a sad će se gotovo izgubiti iz plodoreda...

Drugo - prevoz bala do kuće. Ranije je bilo lako naći ljude da bacaju bale, prevoz je bio moj. Sad je kontra, jakoo teško je naći nekog da radi u tvojoj režiji, postoje samo nekolicina ljudi koji uopšte hoće da rade sa balama ali su oni u ekipama koje su uvezane sa gazdom balirke. Te ekipe više ne prihvataju da ja radim prevoz za sebe, kažu tako gube deo zarade, znači ti možeš samo da pokažeš gde je njiva i ništa drugo da bi smanjio troškove. Tako da je sad to postalo prilično skupo, zadnji put kad su mi donosili bale bilo je 145 din po bali.

Treće - živciranje kod unošenja bala. Tu utiču pod br.1 vremenske prilike (npr. one godine kad je soja retrovegetirala bale sam uneo u novembru, malo malo pa kiša, a mokra bala ne gori). Pa onda ovi što nose bale imaju neki rezon da prvo nose bale onima koji nemaju svojih njiva već im ekipa obezbedi slamu, jer moraju prvo da sklone slamu sa njiva od gazda koji su im ostavili slamu, kao šta se brineš ti imaš svoju slamu, pa mi u međuvremenu neko mazne slamu sa njive, padne kiša i sl.

Četvrto - jako puno pepela i prašine. Nekom to nije problem ali meni jeste bio jer kuburim sa plućima.

I na kraju, stalno si vezan za kuću jer bale treba ubacivati na 2-3 sata, a nemam nikog kući ko bi me zamenio. Tj sad poslednjih godina, ranije dok je ćale bio u snazi on je dosta ložio al više ne može.

E onda mi je umro zet (sestrin muž) pa smo naredne godine morali da sestri promenimo grejanje jer sestra nije bila kadra da sama loži bale, pa kad smo uveli njoj gas, ajd odmah i nama jer smo mi imali uveden gas pa smo mislili da kod nas treba samo bojler kupiti jer je sve ostalo bilo od ranije pripremljeno za priključenje gasnog bojlera. Međutim ispalo je da to što imamo uveden gas ne vredi ništa i da smo sve morali raditi ispočetka, ali to je već druga tema.

Dakle bilo je u početku dobro i jeftino grejanje, ali se godinama preokrenulo u ne baš jeftino (i dalje jeftinije od drugih energenata, ali i najmanje komforno). Ako imaš svojih ljudi da možeš sam presovati i donositi bale kući, imaš svojih površina za slamu, onda je ok grejanje na bale, ali ako si kao ja bez tuđe pomoći onda bi ih zaobišao i tražio drugi način grejanja.

miksan je napisao(la):

Batali taj koto na slame, 21 vek je.Neka ostane ako se opet zakuva oko gasa pa ga nebude ili bude papren.

Kliknite za proširenje...

Kako u isto vreme i da batali i da ostavi kotao?
Zato čovek i pita kako da ga zaštiti od eventualnog smrzavanja jer nikad se ne zna kad će zatrebati opet.
@dukej a da ispustiš vodu iz njega? Kad bi mogao uključiti pumpu da cirkuliše voda samo kroz kotao to bi bilo najlakše i najjeftinije rešenje ali pretpostavljam da ne možeš.

dukej je napisao(la):

Dakle bilo je u početku dobro i jeftino grejanje, ali se godinama preokrenulo u ne baš jeftino (i dalje jeftinije od drugih energenata, ali i najmanje komforno). Ako imaš svojih ljudi da možeš sam presovati i donositi bale kući, imaš svojih površina za slamu, onda je ok grejanje na bale, ali ako si kao ja bez tuđe pomoći onda bi ih zaobišao i tražio drugi način grejanja.

Kliknite za proširenje...

Površine imam doduše ne soje ali pšenice, ječma, uljane repice, kukuruza.... to nije problem.
Što se tiče ljudstva-ekipe, dva sestrića (30 i 20 godina) ja i ćale. Sin mi je još mlad a otac kontra (al još se ne da) pa njemu damo volan. Stariji sestrić ima farmu svinja i svake godine mu treba oko 1000-1200 bala, tako da svake godine fiskultura.
Imamo jednog presadžiju (od dva ili tri u selu ) koji je do letos još i nekako stizao da uradi (njemu napresuje 5-6 možda i 10.000 + se bavi stočarstvom, ratarstvom, prevozom stoke .... ma svašta nešto) ali očekujem da više neće ići uslužno presovati. Tako da bi to možda bio problem, tj trebaće mi presa.
Smeštaj mislim da imam. Bivši svinjac otprilike 8*5*3.
A nekako se mislim, s obzirom da nemam dodatni kotao koji mislim da dodam, zbog male razlike u ceni (bar mislim da nije velika nisam se raspitivao) između običnog kotla na drva-ugalj i kotla na biomasu uzeo bih ovog drugog a ložio kad šta imam. Znači ne nužno bale nego i drva koja bar neće trebati cepati. Postajem lenština izgleda

miksan je napisao(la):

Zasto gasis koto na gas? Pusti to da radi 24/7.

Vidim da su cevi u kotlarnici izolovane.
Vodu u kotlarnici ces zastiti od smrzavanja na dva nacina.

Potpuno zatvori te venile u kotlarnici (koto na slamu). Ubuci nekako u taj sistem kod kotla na slama antifriz za grejanje.


Drugi nacin je da budu ventili u kotlarnici blago otvoreni. Bici malo veca potrosnja gasa ali dok i veliki minusi prebrodices.

Batali taj koto na slame, 21 vek je.Neka ostane ako se opet zakuva oko gasa pa ga nebude ili bude papren.

Kliknite za proširenje...

Ne gasim bojler, radi 24/7, kondezacioni bojler, modulišući termostat, kad su niske temperature nikad ni ne gasi gorionik, samo diže ili spušta temperaturu vode da zadovolji zadatu temperaturu sobe. (Termostat samo u prelaznom periodu nekad ugasi ceo bojler, a sad zimi non stop radi.) Kugla ventil br. 2 je otvoren, a kugla ventil br. 1 je zatvoren. Tako nema cirkulacije kroz kotao na bale, i gasni bojler greje samo kuću i ne rasipa toplinu kroz kotao.

Ali, kada nema gasa, tj ako nestane, kotao na bale mi je alternativa. Zato ga još uvek i držim. U planu mi je da se potpuno rešim bala, ali i tada moram imati alternativu nezavisnu od struje, pa hoću da kupim kotao na drva. Samo kad to budem u mogućnosti, sad nisam.

Uglavnom, kad koristim kotao na bale zatvorim ventil 2 i na termostatu isključim gasni bojler, a uključim kotlovsku pumpu i otvorim ventil 1, i naravno ložim. Ne znam da li bi sistem mogao da radi sa oba kotla istovremeno, da li bi se pumpe međusobno "sukobile", ovako sa zatvaranjem ventila i gašenjem bojlera mi je majstor koji je radio grejanje rekao da radim.

U prethodne dve godine samo par puta sam upalio kotao, i to više da izložim kojekakav gorući otpad (papirni džakovi, kartončine, kore od drva, otpad od drva, kvrgava drva koja nisam mogao da iscepam, i sl.) da mi ne smeta.
U te dve godine nije bilo toliko niskih temperatura koje bi mogle da ugroze kotao u kotlarnici. Sad su došle te niske temperature i u toj situaciji bi se trebalo prebaciti sa gasa na kotao i ložiti. Ali pošto nemam iskustva sa niskim temperaturama, tj do koje granice nema bojazni za kotao u kotlarnici, nisam hteo sad da palim vatru već da pratim situaciju da vidim koliko će se spustiti temperatura u kotlarnici. Da znam za ubuduće. Ako u kotlarnici padne temperatura ispod nule, a to bude noću ili kad ja nisam kući, hteo sam da isprobam situaciju da gasni bojler greje i kotao na bale (znači bez paljenja kotlovske pumpe da samo otvorim ventil 1), da time zaštitim kotao na bale od smrzavanja. Samo u tom slučaju sam mislio da možda postoji mogućnost da gasni bojler napravi "hidrauliku" samo kroz kotlovski krug i da prekine cirkulaciju u radijatorskom krugu jer voda ide tamo gde joj je lakše, a kotao je odmah iza zida gde je bojler, deblje su cevi, i kraći je put... Isprobao sam tu situaciju popodne (nakon pisanja onog početnog posta), ne ugrožava se cirkulacija u radijatorskom krugu ali potrošnja skače baš jako (u kotlu na bale ima 260 litara vode). Držao sam tako 1/2 -1 sat vremena i tad se sva voda u kotlu zagrejala na 40 stepeni. Tad sam zatvorio ventil 1 tako da gasni bojler više nije grejao kotao. Zatvorio sam klapne promaje i dimnjaka na kotlu i temp. vode u njemu je za 4 sata spala na 20 stepeni. Pretpostavljam da bih sa sat vremena grejanja vode u kotlu na taj način (npr. negde oko pre ponoći) mogao obezbediti kotao od smrazvanja do jutra. Ponavljam, sve ovo probam čisto da znam šta da radim u budućim situacijama jer je ovo prvi veliki minus od kako kotao na bale ne greje...

Ako ti nešto znači podatak, meni smrzne voda u kupatilu koje imam u sklopu radionica na nekih -15 -17, stim da cevi nisu izolovane a i lokacija im je boli glava.... U najhladnijem zidu su tj u zidu gde je promaja non stop (ćošak kuće i ćošak radionice).
@dukej jel imaš neku viziju koliko bi tražio za kotao?

sinisa1979 je napisao(la):

Kako u isto vreme i da batali i da ostavi kotao?
Zato čovek i pita kako da ga zaštiti od eventualnog smrzavanja jer nikad se ne zna kad će zatrebati opet.
@dukej a da ispustiš vodu iz njega? Kad bi mogao uključiti pumpu da cirkuliše voda samo kroz kotao to bi bilo najlakše i najjeftinije rešenje ali pretpostavljam da ne možeš.

Kliknite za proširenje...

Mislio sam da ostavi koto na slamu za situaciju ako nema gasa i slicno. Ne da ga izbaci iz kotlarince.

Da ga ne koristi uopste ako ima gasa, zasto bi se bakcao sa lozenjem ako mu radi koto na gas?

@ dukej
Kad su velike minusi ostavi sva tri ventila u kotlarnici blago otvorena.Cisto malo da umlaci vodu u kotlarnici.
Taj koto na slamu sigurno mnogo kondezuje kada se koristi, nema nikavu zastiti od hladnog povratnog voda.

Tako već da.
Ali kad onako napišeš, 21 vek je batali kotao na bale slame, to ne može da znači drugo osim da ga izbaci.

I ja sam mislio da otvori samo zeru taj ventil od kotla na bale.Šta će ti 40⁰ u njemu?Dovoljno je da bude malo iznad nule.I onda neće ni ovaj trošiti puno gasa.

Ja sam pre neki dan odvrnuo ventil na kotlu na drva baš zbog minusa (-10 dok pišem ovo), potrošiće više gasa naravno ali bolje to nego da smrzne. Slični uslovi kao kod vas, kotlarnica 3x3 jedan zid naslonjen na kuću, gore ploča na jednu vodu i okrenuta ka severu.

@miksan

Pa napisah da ne koristim kotao na bale sem u izuzetnim prilikama. Gasni bojler je glavni u grejanju i radi non stop. Sad je sva ova diskusija samo zbog niskih temperatura koje mogu da oštete kotao na bale, a takvih je svega par dana u sezoni, i to ne svake godine. Što se tiče kondeza nije ga bilo, tj. nisam primetio nigde da curi kondez, ni na pepelu, ni oko kotla. Možda je stvar u suvoj slami kao energentu. A tačno je da nema nikakvu zaštitu od podhlađenog rada.

@sinisa1979

Ne bih prodavao kotao jer ne znam kad ću biti u mogućnosti za novi na drva. Mnogo je želja (prskalica, 6r sejalica, nadstrešnica nad sejalicom i prskalicom...) a malo mogućnosti, tj kotao je tu na začelju. A i taj kotao je pri kraju svog radnog veka. Mom komšiji je identičan kotao (2006 ili 2007 godište) procurio pre tri godine, članu bubiša je procurio pre dve godine a njegov je bio 2005. ili tu možda u godinu dve, isti kotao kao moj. Mom će sad biti 17 godina i po ovima je blizu kraja...
Što se tiče samih bala, ja sam uvek ložio samo sojine bale, ali bubiša je isprobavao i od kukurzovine, i od žita, i ništa nema kaloriju kao soja. A što se tiče drva, mislim da ovaj kotao nije efikasan za njih jer je preveliko ložište. Eventualno nabacati seckanog granja preko bale, to pije vodu a samostalno cepanice i ne (po mom mišljenju).

@emigrant

Probaću i tako. Malo pre sam bio u kotlarnici da vidim situaciju, napolju je bilo -6, a unutra +1.1. Termometar na izlaznoj cevi je pokazivao +18 što će reći da je za 6 sati temperatura pala sa 40 na 18. Računam da bi trebalo bar još nekoliko sati da se spusti temperatura vode do kritičnih vrednosti. Zato sam otvorio ventil (skroz) kod kotla na nekih pola sata da se ponovo ugreje voda u kotlu na 40, pa računam da sam time miran do jutra. Ako se trgnem noćas neće mi biti problem da proverim još jednom. Kad sledeći put najave ovako niske temperature probaću ovaj metod sa delimično otvorenim ventilom svo vreme.

@sinisa1979 Grejem se na bale soje već nekih 10-12 godina. Najveća mana je često loženje, dopremanje bala do kotla i organizacija ljudi za utovar bala. Loži se na svakih 2-3 sata, u zavisnosti od spoljne temperature. Dopremanje bala za mene lično je problem jer mi je kamara sa balama u bašti, nekih 100 metara od kotla. Ako bi ti bile blizu kotla, to bi bilo odlično.

Organizacija ljudi je postala problem otkako smo počeli da radimo, nema ljudi u selu koji žele da rade a i ako žele, mnogo su skupi. Ali to su kod nas rešili Indijci, pre tri godine kada su radili po 300 dinara/sat, prošle po 400 dinara a ove po 500 dinara sat. Dižu cenu svake godine ali i rade pošteno i ne prenemažu se. Mislim da sam utovar za 850 bala i istovar za 500 bala platio oko 25-30 hiljada.
Pepela nema preterano, mesečno se napuni tri bureta od 200l.
Što sam shvatio iz priče od ljudi koji se isto greju na bale soje, je da oni ne mogu samo na bale da se greju, kažu baš često može. Mislim da oni imaju problem jer ne presuju sami bale, već plate. Ja presujem sam i bale su momački nabijene. Tako da bala ima mnogo energije

dukej je napisao(la):

Ne bih prodavao kotao jer ne znam kad ću biti u mogućnosti za novi na drva.

Kliknite za proširenje...

Ma jasno, nisam ni mislio odmah... ali o tom potom.

dukej je napisao(la):

Mnogo je želja

Kliknite za proširenje...

Dobro je dok je tako.

dukej je napisao(la):

Što se tiče samih bala, ja sam uvek ložio samo sojine bale, ali bubiša je isprobavao i od kukurzovine, i od žita, i ništa nema kaloriju kao soja. A što se tiče drva, mislim da ovaj kotao nije efikasan za njih jer je preveliko ložište. Eventualno nabacati seckanog granja preko bale, to pije vodu a samostalno cepanice i ne (po mom mišljenju).

Kliknite za proširenje...

E ova informacija mi puno znaci!