Cene veštačkog đubriva u vašem kraju.

Sad realno uzima ko planira uljanu ili secernu repu.
Tako da price sa bilo kim od seljaka ko nece sad strnjiku da ore i sprema za neku od navedenih kultura ne pije vodu. Mnogi uzimaju mesano u prolece, tako da u sred leta je skroz ok da malo cudno gledaju.
 
Boderlica je napisao(la):
Desetinama hiljada godina se nije đubrilo, ako smem primetiti, đubri se tek pedesetak godina.
Kažu stari ljudi da se mora samo umreti, sve ostalo zavisi od nas.
Kliknite za proširenje...
Da me ne razumete povrešno, mislio sam da nije obavezno veštačko đubrivo jer može promenom načina obrade da bude samoodrživa poljoprivreda (pokrovni usevi), đubrenjem stajnjakom ili na neki četvrti način.
 
Nema niti ce i biti
Prvo i osnovno zbog vremenskih prilika kod nas
Drugo mehanizacija za tu vrstu obrade je katastrofalno skupa
 
Bez djubrenja dugoročno može ali da se iznose manje količine materije iz njive , zrna npr . Nekad se tako radilo , a sad se finansijski nemože opstati ako bi se nosilo prinosa kao prije stotine godina .
P.S. , Kaže se "održiva poljoprivreda" , pa šta je ovo klasično ako ne održiva , održala se svo vrijeme.
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Bez djubrenja dugoročno može ali da se iznose manje količine materije iz njive , zrna npr . Nekad se tako radilo , a sad se finansijski nemože opstati ako bi se nosilo prinosa kao prije stotine godina .
P.S. , Kaže se "održiva poljoprivreda" , pa šta je ovo klasično ako ne održiva , održala se svo vrijeme.
Kliknite za proširenje...
bas tako, nije problem godinu dve, pa mozda i par godina ne unositi, ali na duzi period ce nestati djubriva, pogotovu ako se ocekuju iole rentabilni prinosi (rentbilan je sad mnogo neprecizna rec posto nista nije rentabilno)...
Nekad se vracao stajnjak, i svu tu hranu koja se iznosila je stoka jela, pa se kroz stajnjak vecina vrati, plus su prinosi zrna bili znatno nizi...
Bez djubriva u danasnje vreme, za nekoliko godina bi prinosi znacajno opali, osim ako nisu u pitanju neke izuzetno plodne njive sa viskom hranljivih materija..
 
Kod nas uglavnom svi čekaju da neko drugi to uradi. Postoje mnogo ljudi kod nas i u svetu koji rade na neke svoje načine, u zavisnosti od uslova i želja.. Kako je opstala poljoprivreda i čovečanstvo bez veštačkog đubriva desetinama hiljada godina ? A oni nas u bedili da nemožemo bez veštaka, bez mobilnog, bez Koka Kole, bez zejtina i td.
U poljoprivredi i generalno u veçem delu nauke je sve rečeno i istraženo pre 100-150 godina, razlika je samo u tehnologiji. Stalno nas kljukaju lažima, a žuvot je vrlo jednostavan.
Sve mora da ima smisla i logiku.
 
mealy je napisao(la):
bas tako, nije problem godinu dve, pa mozda i par godina ne unositi, ali na duzi period ce nestati djubriva, pogotovu ako se ocekuju iole rentabilni prinosi (rentbilan je sad mnogo neprecizna rec posto nista nije rentabilno)...
Nekad se vracao stajnjak, i svu tu hranu koja se iznosila je stoka jela, pa se kroz stajnjak vecina vrati, plus su prinosi zrna bili znatno nizi...
Bez djubriva u danasnje vreme, za nekoliko godina bi prinosi znacajno opali, osim ako nisu u pitanju neke izuzetno plodne njive sa viskom hranljivih materija..
Kliknite za proširenje...
Kako je čovečanstvo preživelo minimalno 500 generacija bez veštačkog đubriva, a mi smo za dve generacije uništili bar 50% kvalita zemljišta sa veštačkim đubrivom ? Da li su oni pogrešno radili ili mi ? I šta ćemo i dali ćemo ostaviti onima koji dolaze iza nas ? Tvrdim da većina misli ,,samo neka bude dok sam ja živ, a posle mene neka bude i Potop" !
 
Sve je tako, samo što su naši preci imali 10-30 metara žita po ha, a mi sad hoćemo 90-100 i nezadovoljni kad bude 60-70.
 
Oni su živeli da bi preživeli. Bilo se zadovoljno samo da se nije gladno. A o današnjim potrebama, troškovima, računima, željama i ostalom za jednu porodicu da ne pišemo...
 
Probano i dokazano više puta da bez nekih nametnutih agrotehničkih mera poput "veštak se bacati mora i preventivna zaštita pšenice 5 puta u toku godine" bude finansijski veća dobit. Tako da mante me onog "mora se". Lepo je čovek napisao "samo umreti se mora"!
I na kraju, veštačko đubrivo je to što je za 30 godina desetkovalo humus u našim oranicama.
Moji ne tako davni preci (recimo moj deda) je radio 17kj zemlje, od toga kupovao nove traktore, nove mašine, nove automobile, sagradio spratnu kuću i živelo se pored.

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
 
ACA RAIC je napisao(la):
Sve je tako, samo što su naši preci imali 10-30 metara žita po ha, a mi sad hoćemo 90-100 i nezadovoljni kad bude 60-70.
Kliknite za proširenje...
Meni je deda pokojni pričao da su imali oko 1.5 do 2 tone po hektaru pšenice u godinama posle drugog svetskog rata.

Zemlja je djubrena samo stajnjakom. Nakon pšenice se stoka puštala da pase, tako da je do jeseni sve bilo obrijano do zemlje i kad se ore ore se čista zemlja. Kukuruz kad se obere, sva se šaša (tuluzina) Iseče i dotera kući i opet gola zemlja.
 
Нико се не дотиче семенске робе, како ће неки хибрид да преживи те услове. Пре ће бити повратак на јефтиније сорте, четири зрна у метар и то је то. Тако може доста да се премости до зелене траве (добре цене). Радили тако годинама, али редовно извлачили стајњак.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh