Kompostiranje

Procitao sam temu i imam nekoliko pitanja.
Prvo,Ranbobas, kako ste, prilikom neke provere gomile, konstatovali da imate visak azota? jel to bila pretpostavka ili se na neki nacin vidi?
Drugo, Nebojsa je pomenuo kompost - ostatak od gajenja pecuraka, ali prica je isla u tom pravcu kako on bas i nije nesto, vec ga treba ponovo kompostirati. Ja sam ga nosio na analizu i dobio sam rezultat : 24% humusa, PH 7.1, fosfor 94 mg/100g , a kalijum > 40 mg/100g (rekli su mi da ne mere preko 40, tj. ko zna kol'ko ga je). Konacno, kao preporuku, napisali su: ne preporucuje se nikakvo djubrenje. Taman i da u sebi nema nikakvih korisnih mikroorg, zar ne zvuci dobro?
Pomenuto je i grejanje plastenika prostim unosenjem kompostne gomile u njega. Da li je to neko isprobao? Da li bi isparenja mogla smetati biljkama (ili ljudima)?
Inace, imam dosta materijala za kompostiranje. Narednih dana cu napraviti "figuru". Odlicna tema. Hvala na savetima.
 
Hvala ti sto si podelio ove podatke sa nama. Nisam radio neke analize niti sam citao negde o sastavu komposta od sampinjona. Razmisljao sam ovako: taj kompost prave od stajnjaka i gomile slame, sampinjoni izvuku mnogo toga i kontam da ne ostane nesto puno. Drago mi je sto sam pogresio.
Sto se tice "isparenja" iz kompostne gomile, to je najvise vodena para i ugljen dioksid koji biljke koriste, tako da kontam da nema sta sa smeta.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Ja sam jedno kratko vreme držao kompost u mikroplasteniku ali sam morao da ga izbacim, jednostavno nije bilo dovoljno mesta za njega. Osim mirisa nema šta tu da smeta, čak višak CO2 biljke vole.
Problem sa kompostom od šampinjona su fungicidi i insekticidi koji se trpaju u njega. Takva sterilna sredina je dušu dala da se nasele patogeni, što se i dešava pa se zato preporučuje to dodatno kompostiranje odnosno inokulacija dobrih mikroorganizama i dodatno vreme da se pesticidi koliko toliko razlože.
24% humusa? šta je ostatak?
 
I ja se pitam sta je ostatak. Interesantno da sam citajuci o glistama naisao na podatak da je isti taj procenat humusa i u potpuno preradjenom glistenjaku.

- - - - - - - - - -

a to sto je sterilisano..., valjda ce moci ponovo da se "zarazi" kompostnim cajem, stajnjakom ili nekim od kupovnih preparata. (nace su mi na institutu za zemljiste rekli da u tu smesu slobodno dodam 20% pregorelog stajnjaka, da ce tako biti prava stvar)
 
На количину остатка од гајења печурака додати сламу, остатке сена,суву траву,ситно исецкану кукурузовину...шта се има 1:1(отприлике).Претходно потопити у осоку тај материјал 10 минута,у погодном простору(старо буре,приручни базен,ма снађите се)па настрти на остатке од гајења печурака па све измешати.На гомилу се настре мало земље,прекрије и остави 3 дана.Промеша се поново,прекрије...
После три недеље може да се настре у тракама висине 3-5 см на места где се предвидело да се поставе леје за гајење поврћа прекрије и чека пролеће.
 
Zarkovac..Visak azota mozes da utvrdis ako se iz gomile oseca miris amonijaka, povecano prisustvo insekata...Evo jos nekih pokazatelja da ste negde pogresili:
Ako se iz materijala oseca miris pokvarenih jaja, problem je da nema dovoljno kiseonika (anaerobni uslovi)
Sredisnji deo mater. je suv..Znaci nema dovoljno vlage
Materijal je vlazan i topao u sredini ali ne i u ostalim delovima . Onda je malo materijala na gomili.
Materijal je vlazan, ima sladak miris, temp. je niska =Nedostatak azota.
 
Poslednja izmena:
Kod mene kompostna gomila dok su bile velike vrucine onda je u sredini bila prevelika temperatura a sad posle toga niti je topla niti ispusca mirise neke, kod mene izgleda gliste obavljaju glavni posao (kad malo materijal omeksa one ga glodju) zato je proces jako spor.
Kad bacim direktno travu kod kokosaka one mi puno brze naprave kompost nego kad ga ja kao sam pravim :osmeh:.
DSCI00012.jpg

​
 
Pa kod tebe je usled velike vrucine po obodima bilo suvo, a jedino u sredini je bilo vlage i proces je bio aktivan. Sada ako ima tu braon (ugljenicnog)materijala neraspadnutog onda polivaj osokom ako imas, jer je verovatno azot ispario ili rastopi ureu pa takodje polij. A kokoske pospesuju vrenje zato sto ceprkaju po gomili samim tim aerisu, mesaju materijal i ubrzavaju proces raspadanja.
 
Prevelika temperatura je isparila vodu, takve gomile se jako teško vraćaju na pravi put kompostiranja. Najbolje je presložiti gomilu uz dobro zalivanje svakih desetak cm i dodavanje inokulanta (stajnjak, stari kompost).

Naravno da ne treba kompostirati travu ako imaš kokoške:)
 
Ovo za ostatke od gajenja šampinjona mi je skroz zanimljivo, gledao sam kako ide ceo proces i razmišljao da nešto tako probam raditi. Ali o tim ostacima nakon završene proizvodnje nisam baš razmišljao, a vidim da se sa odgovarajućom pripremom mogu iskoristiti na kavalitetan način.
 
Pa supstrat za gajenje šampinjona je ustvari kompost, ali kompost u kojem je poželjno imati višak celuloze odnosno nedoradjen. Problem je pasterizacija i pesticidi pa ga zato treba gledati samo kao sirovinu za kompostiranje. Jedino ako imate dobru organsku zemlju sa puno mikroorganizama i sigurni ste da korišćeni supstrat nije trovan pesticidima možete da ga bacite direktno u baštu van sezone ili po Deda lalinom receptu.
Mnogo je kvalitetnije kompostirati ga uz dodatak dobrog inokulanta (stari kompost glistnjak).
 
Analiza koju sam pomenuo je uradjena sa idejom da pojeftinim proizvodnju rasada. Kupovni supstrat je takodje sterilizovan i verovatno siromasniji hranivima. Cena prosejanog komposta od pecuraka je 1800 din za kubik. Neprosejan se moze naci za dzabe.
 
20ak kubika slame i konjskog stajnjaka koji su toliko dobro radili da mi je bilo zao da ih mesam sa bilo cim, ali imao sam jos 20ak kubika granja, trave, cveca i trule paparike, tako da smo poslagali sve to u redovima i kvasili. Granje je uglavnom sitno, ali ima i nesto krupnijeg (mrzelo nas je da odvajamo) i iseceno je pre vise od godinu dana, tako da je vec u fazi da je krto. Kvasili smo bunarskom vodom, gazili, dodali vrlo malo uree (5 - 6 fangli) i na kraju pokrili starim agrilom i najlonom. Pocelo je da purnja vec sutradan i nastavilo do danas (dve nedelje). Znali smo da ce prevrtanje zbog granja biti otezano, ali nema veze, samo neka ono purnja pa cemo na prolece videti sta cemo dalje. Postavili smo na dno rabic mrezicu, tako da mozda necemo ni prevrtati, nego pustiti gliste.


MG] [/IMG]
 
Svaka cast.
Bilo bi dobro to malo prevrnuti, da ono spolja dodje unutra, da proveris vlagu i dodas vode ako treba. Dobre su to sirovine tako da se isplati malo se pomuciti da dobijes odlican kompost

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Moraćeš to da prevrneš i to bolje što pre jer se sigurno neki deo unutrašnosti osušio. Ako imaš ovakvu korpu na kamionu onda to ne bi trebalo da ti bude problem. Granje neće truleti na tim visokim temperaturama, njemu treba 10-20 stepeni i inokulant. Možeš malo da ga izlupaš sekirom pa će biti lakše za prevrtanje ako radiš ručno.
 
A bas sam mislio da cu izbeci prevrtanje, barem dok grane jos malo ne istrule. Ovako, ne pomazu vile, moracu sve rukama. Nadao sam se da ce upravo granje zadrzati vazduh unutar gomile, a vlagu cu lako dodati i u donje slojeve. Medjutim, ova informacija da granju treba manja temp za truljenje, devojci srecu nacisto pokvari..
Hvala na savetima.
 
Ja sam imao dosta iskustva sa granjem, u početku su gomile stajale po pet šest godina i na kraju dobijem neku malu količinu koju je muka prosejati. Sada su se već razmnožile te gljive koje razlažu drvo pa ide mnogo brže, godinu do dve za prvo prosejavanje. Svakako su pomogle da gomila ima dovoljno vazduha ali je gomila previše velika i verovatno je došlo do sušenja u nekim delovima.
 
Presložiću je svakako, a kad je "otvorm", videću šta ću. Možda sekira, možda makazama za voće odvojim najkrupnije i izbacim iz gomile. Mislim da sam ovde pročitao da i freza može pomoći.
Da mi je drobilica...
 
Teško da ćeš frezom, to si verovatno moj 'recept' pročitao jer sam ja znao da nateram frezu na kompost:) sad nisam više toliko nestrpljiv. Možda ako imaš neku jaču...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh