Vremenske prilike u 2016-oj godini

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Da li je istinito da vreme između dva Božića govori kakva će godina biti (odnosno svaki dan je jedan mesec naredne godine)?
 
To se racuna od 26 decembra do 6 januara.. svaki dan jedan mesec u godini, suncano i suvo vreme bice pretezno suvo, kisovit i maglovit dan, vlazan mesec
 
To je lepo da se zna cisto onako, kao neko predanje, zanimljivost kako su ljudi pokusavali da predvide vreme ranije, kada nije bilo nikakvih saznanja i nauke.

Sada u 21 veku, dajte ljudi... dal uopste tako nesto i uzimate u razmisljanje ?:haha:

Covek je valjda poodavno odmakao sa takve lestvice razvoja.
 
Upravo tako Đađo. A kako i da se ne izbrišu, kako....

Atmosfera nad nama je ultra stabilna, ultra ! I ne samo nad nama, nad ogromnim delom Evrope.

U takvoj atmosferi vertikalna strujanja su nula. Nema uzdizanja vazduha=nema ničega što bi moglo da da bilo kakvu nestabilnosti, formiranje oblaka, padavina. Nasuprot tome, postoje jaka silazna strujanja, sa karakterističnom temperaturnom inverzijom i "zarobljenim" hladnim vazduhom koji kao teži pada u donje slojeve atmosfere i biva zarobljen ispod magle/niskih oblaka.

Situacija karakteristična za strogo kontinentalne krajeve Evrope u zimskom periodu godine, koji su hiljadama kilometara daleko od mora , kao na primer za Moskvu
 
Nemamo šta da se žalimo, zima je zima.... svi je naravno priželjkujemo sa snegom, ali ne mora on nužno nju da prati. To najbolje znaju još kontinentalniji krajevi na našim dužinama (mesta u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj).

Uostalom, skoro svi niži predeli kod nas su hladniji za 1 do 2 stepena do sada u decembru u odnosu na referentni prosek 61-90, kada je bilo stvarno dobrih zima.

A u vezi već tog toliko spominjanog anticiklona..

Kada bi mi osrednjili i dobili prosečnu sinoptičku situaciju nad nad nama, računajući period decembar-mart i uzevši (svejedno, ali eto na primer gore spomenuti period 1961-1990) prosečna situacija nad nama je upravo anticiklon u zimskom delu godine, i to ne samo nad nama, nego u ogromnom delu Evrope, posebno onom kontinentalnom.

To je lako objasniti, osnovnim termičkim stojstvom da se kopno zimi brže hladi u odnosu na vodene površine, pa samim tim je pritisak nad kopnom veći, dok je leti obrnuto. Međutim, po proseku on nikako naravno ne bi trebao da ima ovako visoke vrednosti nad nama kao što je sada, koje su i do 30mb veće od uobičajenog pristika (normalnog svedenog na nivo mora,1013mb). A drugo, zbog naše "relativne" blizine vodenoj površini, odnosno Sredozemlju i Jadranu trebala bi da postoji česta interakcija, dakle "uparenost" uticaja sistema niskog pritiska u morima i visokog sa kopna, što je i jeste čest slučaj, i čiji stepen učestalosti raste od severa ka jugu naše zemlje.

Na ovo poslednje ostaje da čekamo.:osmeh:

Izvinjavam se ako sam malo naporan :svinja:
 
Poslednja izmena:
Odlicno objasnjeno. To je ono o cemu pricamo da kod nas, ili neko zatvori, ili otvori slavinu, retko kad kaplje taman kako treba.
 
Hvala ljudi :)

Malo košave što je danas bilo, pre svega kroz niže slojeve atmosfere je na kratko razbilo nisku oblačnost u dobrom delu zemlje, ali kako je već večeras strujanje prestalo ista ponovo osvaja područja na kojima je carovala i prethodnih dana.

Ostadoh dužan objašnjenja za vertikalna kretanja u atmosferi. Pa prilično je lako.

U suštini, posmatramo bilo koji delić vazduha, evo u našem slučaju u prizemlju. Taj delić će da se kreće vertikalno, odnosno na gore sve dok je topliji od okolnog vazduha koji ga okružuje. Nije teško zaključiti zašto je to tako. Posmatrani delić, kada je,kao što smo rekli toplji od okoline, samim time je i lakši, pa se zato uzdiže. Izražena vertikalna strujanja su karakteristična za nestabilnu atmosferu, kada postoji pravilan gradijent, odnosno porast temperature sa visinom od samog prizemlja pa dalje kroz atmosferu.

U situaciji koju smo imali proteklih, a i imaćemo i u još par sledećih dana (dobro, danas to nije bilo tako izraženo u predelima u kojima je košava uspela da prolazno "očisti" nebo) situacija je totalno kontra toga.

Taj gradijent, tj. pravilno opadanje temperature sa visinom postoji, ali se javlja na velikim visinama, ne od tla. Posmatrani delić sa tla može da ide malo na gore, do blizu vrha inverznog sloja gde je temperatura najniža... ali onda dospeva u oblast više temperature od sebe i tu daljeg kretanja nema. Javlja se inverzijski "poklopac".
Evo na primeru današnje sondaže iz Zagreba:

15578567_10210451396176571_3262944660111611077_n.jpg


Inače, taj "poklopac" jasno može da se raspozna pomoću kod nas pomoću dima. Čim dođe do visine tog poklopca, dim se raspršuje horizontalno:

clip_image002_0000.gif


131281-004-7991AD67.jpg
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh