Vesti o poljoprivredi ( Saša Dragin )

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=MYEJ-1uHH3E[/youtube]
 
covek je elementarna nepogoda za srpsku poljoprivredu pogotova za nas male i srednje proizvodjace:moj savet mu je da ide kuci i da nam vise ne pomaze
 
e borise borise bice jos izbora, ako mislis da ce ti seljaci oprostiti ovakvog ministra poljeprivrede grdno se varas :nono: :nono: :nono:
Post je spojen: [time]1260056280[/time]
_________________________________________________
hocemo li ikad ovo uraditi :sjasi:
 
Sva raspoloživa pomoć Srbiji za pristupanje EU

20 January 2010

28jgo5f.jpg

- Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je danas da je srpska delegacija na Drugom samitu ministara poljoprivrede u Berlinu dobila uveravanje da će Srbiji biti pružena sva raspoloživa pomoć u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU). "Od svih kolega dobili smo uveravanje da će Ministarstvo poljoprivrede Srbije dobiti svu raspoloživu pomoć i u finasijskom i u političkom smislu, da institucionalne kapacitete osposobi za ulazak u EU", kazao je ministar Dragin u izjavi Tanjugu.
Dragin je podsetio da je delegacija Srbije učestvovala na Samitu ministara poljoprivrede koji je proteklog vikenda organizovan u okviru Sajma hrane, poljoprivrede i tehnologije "Zelena nedelja" u Berlinu.
Ministar poljoprivrede je istakao da je srpska delegacija, pošto je reč o najvećem samitu ministara poljoprivrede tokom godine, imala niz bilaterlanih susreta sa kolegama iz Nemačke, češke, Rumunije, Madjarske, Holandije, Nemačke...
On je kazao da se srpska delegacija, nakon susreta prošlog meseca, ponovno srela i sa državnim sekretarom poljoprivrede Brazila, ističući da je ta zemlja veoma važna za
pregovore za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Ministar Dragin je naglasio da su svi izuzetno zadovoljni svim onim što je uradjeno u oblasti poljoprivrede u Srbiji u protekloj godini, podsetivši da je napravljeno 28, a usvojeno 15 poljoprivrednih zakona uskladjenih sa zajedničkom agrarnom politikom EU.
Takodje, osnovano je više institucija potrebnih za ulazak u EU, istakao je Drain, navodeći kao primer Upravu za agrarna plaćanja koja će, kada Srbija postane kandidat za članstvo u EU, biti odgovorna za primanje pomoći izmedju 50 i 60 miliona evra na godišnjem nivou.
Tema ovogodišnjeg samita bila je vezana za klimatske promene i način da poljoprivreda bude rešenje, a ne uzrok tih promena, a na tom skupu bilo je dosta reči i o novim tehnologijama, ukazao je Dragin.
Dragin je objasnio da je njegovo izlaganje na tom skupu bilo pre svega usmereno ka razmišljanju o tome da se podele odgovornosti i obaveze razvijenih, nerazvijenih i zemalja u razvoju u rešavanju pomenutih problema.
On je upozorio da, iako postoji izuzetno dobra volja svih zemalja, razvijenih i nerazvijenih, da se utiče na smanjenje posledica izazvanih efektom staklene bašte, nerazvijene i zemlje u razvoju imaju daleko slabije mogućnosti da to i učine.
Dragin je precizirao da se to odnosi pre svega na finasijske, a zatim i tehnološke mogućnosti da se utiče na smanjenje zagadjenja, odnosno emisije štetnih gasova koji utiču na globalno zagrevanje.
"Iz tog razloga tražili smo da razvijene zemlje podele odgovornost, ali i finasijska sredstva sa nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju u oblasti poljoprivrede", rekao je Dragin, ukazujući da se to odnosi i na dostupnost neophodne tehnologije svim zemljama.
On je ocenio da ćemo, u slučaju da se samo u okviru svojih granica bude borilo za čistiju sredinu i manju emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, doći u situaciju da se "traži bolja soba na Titaniku, a brod će u svakom slučaju da potone".
 
Pun ambar prazan džep

B. STJELJA, 17.02.2010 20:58:11

SVAKO drugo domaćinstvo na selu koje se izdržava isključivo od poljoprivrede ne može da pokrije troškove ishrane, nema dovoljno novca za račune, za garderobu... Lane su najveći pad standarda imali Vojvođani i vlasnici velikih imanja.
- Gore je nego što smo očekivali - objašnjava dr Marija Babović iz “Sekonsa”, organizacije koja je sa “UNDP-om” anketirala 1.621 domaćinstvo u 203 sela Srbije. - Došli smo do podataka da je 38,6 odsto domaćinstava sasvim siromašno, jer po članu prihoduje
manje od 9.000 dinara mesečno, što je zvanična linija siromaštva.
Mehanizmi državne pomoći su sasvim izostali, a to pokazuje i broj primaoca socijalne pomoći.
- Ni dva odsto, od skoro 40 odsto siromašnih stanovnika sela, ne prima materijalno obezbeđenje i pomoć, naknadu koja se dodeljuje najugroženijima - potvrđuje dr Babović.
Ako bi došlo do spuštanja granice kojom se određuje prag siromaštva za samo deset odsto, znatno bi se povećao broj siromašnih. Istraživanje je pokazalo da su, za razliku od prethodnih godina, najveći teret ponela velika gazdinstva, naročito ona u severnoj srpskoj pokrajini. Vlasnici kubure sa hroničnim viškom proizvoda, ogromnim rashodima, imaju najveća kreditna zaduženja i minimalne uslove za izlazak iz krize.
- Samo 40 odsto gazda je lane moglo da proda svoje proizvode, a ostalo su im viškovi - kazala je dr Natalija Bogdanov iz “Sekonsa”. - Ostale su im ogromne količine repe, kukuruza, pšenice... Bolje su prolazila mala gazdinstva, koja su svoje proizvode prodavala na pijaci, a takvih je najviše bilo u zapadnoj Srbiji. Zato je u tom regionu najniža stopa siromaštva.

NEMAJU NI KNjIŽICU
VIŠE od polovine onih koji rade na zemlji ne plaćaju doprinose, što znači da nisu “pokriveni” nikakvim osiguranjem. Poljoprivrednici ne plaćaju obavezne doprinose, a čak 13 odsto ratara i stočara u Srbiji nema ni zdravstvenu knjižicu, a samim tim ni mogućnost za osnovnu zdravstvenu zaštitu.
 
šandor je napisao(la):
Pun ambar prazan džep

B. STJELJA, 17.02.2010 20:58:11

SVAKO drugo domaćinstvo na selu koje se izdržava isključivo od poljoprivrede ne može da pokrije troškove ishrane, nema dovoljno novca za račune, za garderobu... Lane su najveći pad standarda imali Vojvođani i vlasnici velikih imanja.
- Gore je nego što smo očekivali - objašnjava dr Marija Babović iz “Sekonsa”, organizacije koja je sa “UNDP-om” anketirala 1.621 domaćinstvo u 203 sela Srbije. - Došli smo do podataka da je 38,6 odsto domaćinstava sasvim siromašno, jer po članu prihoduje
manje od 9.000 dinara mesečno, što je zvanična linija siromaštva.
Mehanizmi državne pomoći su sasvim izostali, a to pokazuje i broj primaoca socijalne pomoći.
- Ni dva odsto, od skoro 40 odsto siromašnih stanovnika sela, ne prima materijalno obezbeđenje i pomoć, naknadu koja se dodeljuje najugroženijima - potvrđuje dr Babović.
Ako bi došlo do spuštanja granice kojom se određuje prag siromaštva za samo deset odsto, znatno bi se povećao broj siromašnih. Istraživanje je pokazalo da su, za razliku od prethodnih godina, najveći teret ponela velika gazdinstva, naročito ona u severnoj srpskoj pokrajini. Vlasnici kubure sa hroničnim viškom proizvoda, ogromnim rashodima, imaju najveća kreditna zaduženja i minimalne uslove za izlazak iz krize.
- Samo 40 odsto gazda je lane moglo da proda svoje proizvode, a ostalo su im viškovi - kazala je dr Natalija Bogdanov iz “Sekonsa”. - Ostale su im ogromne količine repe, kukuruza, pšenice... Bolje su prolazila mala gazdinstva, koja su svoje proizvode prodavala na pijaci, a takvih je najviše bilo u zapadnoj Srbiji. Zato je u tom regionu najniža stopa siromaštva.

NEMAJU NI KNjIŽICU
VIŠE od polovine onih koji rade na zemlji ne plaćaju doprinose, što znači da nisu “pokriveni” nikakvim osiguranjem. Poljoprivrednici ne plaćaju obavezne doprinose, a čak 13 odsto ratara i stočara u Srbiji nema ni zdravstvenu knjižicu, a samim tim ni mogućnost za osnovnu zdravstvenu zaštitu.

Da podaci su porazavajuci ali...

Obidjosmo jedno gazdinstvo koje je po svim pokazateljima u grupi ovih ovde u istocnoj SRbiji. Ono sto nije obuhvaceno time je da baba i deda zive u kuci od tristo kvadrata sa dorskim, jonskim i korintskim stubovima i lafovima na stubovima od kapije. Selo u istocnoj Srbiji, deda, kao nosilac gazdinstva je poljoprivredni penzioner sa malom penzijom...jedino sto ne stima je da su ima dva sina u Nemackoj i da salju preko Westernunion ::novac:: vrlo cesto :sta: .

Situcija nije crna vec crvena (citaj krvava) ali nije sve uvek bas onako kako izgleda....
 
Obidjosmo jedno gazdinstvo koje je po svim pokazateljima u grupi ovih ovde u istocnoj SRbiji. Ono sto nije obuhvaceno time je da baba i deda zive u kuci od tristo kvadrata sa dorskim, jonskim i korintskim stubovima i lafovima na stubovima od kapije. Selo u istocnoj Srbiji, deda, kao nosilac gazdinstva je poljoprivredni penzioner sa malom penzijom...jedino sto ne stima je da su ima dva sina u Nemackoj i da salju preko Westernunion vrlo cesto .

Situcija nije crna vec crvena (citaj krvava) ali nije sve uvek bas onako kako izgleda....
samo fali podatak koliko je % takvih, a nesporno je da ih ima kao i postenih politicara.
 
Eeee moj prijatelju kažeš da je siromaštvo kod poljoprivrednika (oni koi se bave poljoprivredom) zakucalo na vrata, grešiš nije zakucalo već odavno gazduje sa prijavljenim gazdinstvom,tako da je to legalna stvar. :zli:
 
Protest poljoprivrednika Mačve
Autor Branislav Gulan - AGROPRES
Sunday, 28 February 2010
Više stotina nezadovoljnih mačvanskih poljoprivrednika je juče u centru Šapca protestovalo zbog niskih otkupnih cena stoke i uslova za dobijanje subvencija.Po rečima vodje protesta Dragana Stankovića, poljoprivrednici su nezadovoljni jer je za dobijanje subvencija potrebno izmiriti obaveze Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)."Inicijalna kapisla za okupljanje je niska otkupna čena stoke, konkretno svinja, ali i odnos države prema seljaku. Država mora da nas zaštiti, da spreči uvoz mesa sumnjivog porekla i da obezbedi više subvencija pred setvu inače će seljak teško moći da bilo šta poseje", rekao je on novinarima.



Stanković je naveo da skoro 90 procenata porerskih obveznika ne uplaćuje doprinose za PIO i da samim tim neće dobiti subvencije za ovu godinu.Poljoprivrednici zameraju nadležnom ministarstvu da nije napravljena strategija za stočarsku proizvodnju.Mačvanski poljoprivrrednici poslednji put su protestovali zbog niskih otkupnih cena svinja u februaru 2007. godine i tada su blokirali most preko reke Save i sve regionalne puteve u Mačvi i Pocerini.

Tada je otkupna cena svinja bila 55 dinara po kilogramu a cena kilograma kukuruza 12 dinara. Posle toga došlo je do pokolja stoke u Srbiji pa je od 800.000 krmača za priplod poklano više od 550.000. Danas iha ima svega 240.000. Posle pokoilaj stoke u zemlji smo imali rast potrošnje svinjskog mesa. Međutim, taj rast potoršnje je bioo lažan. nastavo je zbog prinudngo pokolja, a nije bio rast veće proizvodnje i standarda radnika. Sve se nekako ponovo dešava nakon dve i po godine. Ukoliko i ovaj put država ne bude intervenisala sa otkupom, eto novog pokolja. Kakobi se to sprečilo iz Pr4ivredne komore Srbije su predložili Direkciji robnih rezervi da interventno otkupi 10.000 do 15.000 tovljenika. I dok se to isčekuje proizvođači ističu da je bi i to bila samo kap u moru problema koji sunastali u srpskom stoačrstvu koja godišnej oapda za dva do tri odsto!
 
Dobar odziv za registraciju gazdinstava
Autor Tanjug - Ekos
Thursday, 04 March 2010
Ministarstvo poljoprivrede zadovoljno je odzivom poljoprivrednih proizvođača za upis novih gazdinstava ili obnovu registracije već postojećih gazdinstava, izjavio je danas Tanjugu resorni ministar Saša Dragin i ponovo pozvao sve poljoprivrednike koji to do sada nisu učinili da se registruju do 31. marta.Dragin je naglasio da će poljoprivrednici jedino na taj način moći da ostvare prava na korišćenje subvencija (za ratarsku proizvodnju), koje su ove godine uvećane za 2.000 dinara po hektaru (14.000 dinara po hektaru).




"Prvi put ove godine, posle višegodišnje pauze, davaćemo i bespovratna sredstva za obnavljanje poljoprivredne mehanizacije, a i ulaganje u proizvodne kapacitete u samoj poljoprivredi", ukazao je ministar Dragin.Ministarstvo poljoprivrede, kao i do sada, sredstva "isključivo dodeljuje onima kojima je novac zaista najpotrebniji", naglasio je Dragin i ukazao da se to odnosi na individualne poljoprivredne proizvođače - "ljude koji se celog dana, svakog dana bave poljoprivredom, i koji isključivo od toga zavise".Proces registracije i obnove registracije gazdinstava je pojednostavljen - registrovana poljoprivredna gazdinstva će od ove godine prijavljivati samo grupe poljoprivrednih kultura koje sade ili seju, a od 2011. registracija će se obnavljati samo ako ima nekih promena, saopšteno je ranije iz Ministarstva poljoprivrede.

Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u toku prethodne godine, od 2011. godine neće više morati da dolaze u Upravu za trezor, kao što je to dosad bio slučaj.Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da budu fizička lica, preduzetnici i pravna lica, a registracija se obavlja veoma brzo i gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu ni za upis novog gazdinstva, ni za obnovu registracije postojećeg.Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u njemu postoji najmanje pola hektara obradive zemlje.Ukoliko poljoprivrednici ili pravna lica žele da se upišu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, neophodno je da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor, gde će dobiti sve neophodne podatke i formulare koje je neophodno ispuniti.

Ministarstvo poljoprivrede je prvi put uspostavilo Registar poljoprivrednih gazdinstava 2005. godine, kako bi se prikupili svi bitni podaci koji se koriste za planiranje mera u oblasti poljoprivrede, lakšu komunikaciju sa poljoprivrednicima i podaci na osnovu kojih poljoprivrednik ostvaruje pravo na subvencije.Upravo iz navedenih razloga, od ključne važnosti za poljoprivredna gazdinstva je da prijave tačne podatke u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jer u suprotnom mogu da izgube pravo na pojedine subvencije, navedeno je u saopštenju.Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o utvrđivanju programa mera za dugoročno kreditiranje poljoprivredne proizvodnje preko banaka u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u 2010. i 2011. godini.
 
Nazad
Vrh