Vesti i obaveštenja

U Selenči kreće škola za stotinu mladih organskih proizvođača iz BiH i Srbije --- izvor organiccentar.rs

U Selenči, u Centru za organsku proizvodnju, od 16. aprila do 1. novembra 2018. biće organizovani treninzi za stotinu mladih poljoprivrednika, organskih proizvođača iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Ova jedinstvena „škola za mlade farmere“, najveća u ovom delu Evrope, organizuje se u okviru međunarodnog projekta “Podrška aktivnom socijalnom uključivanju i osnaživanju mladih kroz razvoj centra za učenje u oblasti eko proizvodnje” čiji nosilac je Centar za organsku proizvodnju iz Selenče.

Projekat finansira Višegradska grupa (V4), a jedna od najznačajnijih aktivnosti je formiranje zajedničkog Centra za učenje u oblasti eko proizvodnje u regionu Zapadnog Balkana i Moldavije.

Mladi poljoprivrednici koji se već bave ovom vrstom poljoprivrede ili nameravaju da pokrenu organsku proizvodnju edukovaće se prema obrazovnoj šemi Farmerske škole FSS (Farmer Field School) i Poslovne škole (Business field school BFS), koja podrazumeva teorijsko i praktično učenje, eksperimentisanje i upotrebu novih tehnologija i inovacija, kako bi se unapredile njihove veštine i znanja.

Znanje i praktično iskustvo u organskoj proizvodnji preneće im stručnjaci i edukovani treneri, odnosno mentori. Treninzi u Selenči kroz koje će proći oko stotinu poljoprivrednika iz Bosne i Hercegovine i Srbije sastojaće se od dva segmenta - poljoprivredne proizvodnje i preduzetništva.

Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč, oblasti koje će se proučavati u školi za farmere su osnove agroekologije, osnove biljne proizvodnje, biobašte, pčelarstvo, poljoprivreda i ruralni razvoj...

Kroz jednako važan segment ovog koncepta obrazovanja – preduzetništvo, mladi poljoprivrednici učiće o pravnim oblicima preduzetništva sa naglaskom na poljoprivredu, ekonomskoj analizi poslovanja, troškovima, cenama, mogućnostima finansiranja startapova, poreskim pitanjima, tržištu, mogućnostima organizovanja, subvencijama... Celovit preduzetnički pristup, uz znanja o organskoj proizvodnji, omogućiće im razvoj sopstvenih inicijativa i poslova i bolje uslove za ostanak i život u ruralnim područjima.

Inače, jedan od najvažnijih rezultata projekta “Podrška aktivnom socijalnom uključivanju i osnaživanju mladih kroz razvoj centra za učenje u oblasti eko proizvodnje” je prenos iskustava i znanja zemalja V4 u oblasti organske proizvodnje mladima koji žele da počnu svoj posao u oblasti organske proizvodnje, ali i promocija i unapređenje uslova za bavljenje ovom proizvodnjom u našoj zemlji, Bosni i Hercegovini, kao i Moldaviji.

... LINK
Kliknite za proširenje...
 
 
Без стајског ђубрива, српске њиве могу постати неплодне --- izvor dnevnik.rs

НОВИ САД: Пре скоро три деценије из ондашње СФРЈ извожено је 50.000 тона, од тога из Србије 30.000, беби-бифа. Пре три године, 2015. извезено је само 315, а 2016. тек нешто више од 400 , а лане 480 тона. Но, то што немамо више беби-бифа или стајског ђубрива да извеземо који се у ЕУ и те како тражи и која би годишње могла да купи чак око девет тона, је мање зло од онога што се дешава с земљиштем у Србији.





Наиме, Бранислав Гулан, члан Одбора САНУ за село тврди за “Дневник” да Србији, а посебно Војводини, прети велика опасност од тајног осиромашења земљишта, што може имати несагледиве последице на целокупну пољопривредну производњу, а тиме нам може узети најјачи адут из руке када је реч о извозу.


Ако будемо наводњавали њиве, а не буде стајског ђубрива од Војводине ћемо за пола века направити пустињу, истиче Гулан. Како додаје, због аларматног опадања органске материје, односно хумуса, поготово у Војводини у којој се налази око 1,7 милиона хектара обрадивих ораница, српске њиве би ускоро могле постатити неплодне.

------------

Око 75 одсто повшине Вјводине покривено је с два типа земљишта: черноземом и ритском цницом, која је у другој половини прошлог века имала садржај органске материје више од пет одсто, а данас у Војводини земљиште са оволиким садржајем хумуса има свега на један одсто површина.
Јовица Васин из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, такође тврди да Војводини, али и другим деловима Србије, прети велика опасност од трајног осиромашења земљишта, што може имати несагледиве последице и на производњу.
-----------

...LINK
Kliknite za proširenje...
 
Bespovratna sredstva poljoprivrednicima za nabavku opreme za smeštaj životinja - Najviši iznos podsticaja 3,5 miliona dinara -- izvor ekapija.com

Ministarstvo poljopivrede šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije raspisalao je poziv za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku nove opreme za objekte za smeštaj životinja.

Bespovratna sredstva, navedeno je, mogu se dobiti za opremu za objekte za smeštaj krava, ovaca i koza za proizvodnju mleka i tovnih junadi, opremu za hlađenje i skladištenje mleka (laktofrizi), smeštaj krmača i odgoj prasadi i tov svinja, opremu za objekte za držanje, odgoj i tov ovaca i koza, kao i brojlera i tovnih ćurki.

Podsticaj iznosi 50-65% cene bez PDV-a, navedeno je.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a u pogledu osnovnih uslova za ostvarivanje podsticaja, propisano je da vrednost prihvatljive investicije koja je predmet zahteva bude veća od 100.000 dinara, dok iznos pojedinačnog računa treba da bude veći od 50.000 dinara, te da je račun za svaku pojedinačnu investiciju veći od 50.000 dinara.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se Upravi za agrarna plaćanja u periodu od 15. aprila do 15. oktobra tekuće godine, dodaje se.

...LINK
Kliknite za proširenje...
 
Očekuje se manji rod malina nego prethodnih godina - Zbog konkurencije neophodno osvajanje novih tržišta --- izvor ekapija.com

Sa prošlogodišnjih 233 mil USD malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad.

Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.

Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.

- Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo pola osušenih malinjaka a polovina je u dobrom stanju - kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.

Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara Vilamet Spas iz Arilja navodi da će biti manje roda.

- Ostali su kratki zaperci, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40% manje - rekao je Bogdanović.

Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.

- Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine - kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavne službe Užice.

...LINK
Kliknite za proširenje...
 
Prvi traktor proizveden u BiH izvezen u Njemačku --- izvor ekapija.com

Prvi traktor koji je u potpunosti proizveden u Bosni i Hercegovini izvezen je iz Maglaja u Evropu. Riječ je o traktoru firme Beartisch-Fobro koja je prošle godine svoje pogone iz Švicarske i Njemačke preselila u BiH.

Izvezeni traktor je model Fobro Mobile koji je pogodan za obradu zemljišta frezanjem, oranje, čišćenje usjeva, obradu vinograda, malinjaka i slično. Traktor je opremljen upravljačkim sistemom joystick i volanom. Ovaj savremeni model traktora na evropskom tržištu dostiže cijenu od 55.000 evra.

Beartisch-Fobro se bavi proizvodnjom ratarskih mašina i priključaka, a u Maglaju zapošljava 13 radnika. Firma naredne sedmice panira još dva traktora izvesti u Njemačku i Švicarsku.

...LINK
Kliknite za proširenje...
 
RUSKA Zberbanka već početkom jula trebalo bi da preuzme vođenje najvećeg hrvatskog koncerna "Agrokor", a poslednjih dana vode se i pregovori da se uticaj ruske banke još poveća.

Naime, Zberbanka je spremna da se odrekne udela u slovenačkom "Merkatoru" u zamenu za veći udeo u "Agrokoru", a po raspoloženju vanredne uprave kompanije takav je dogovor sasvim realan.

Zberbanka ima 18,5 odsto udela u "Merkatoru", a računa se da će nakon konačnog dogovora u "Agrokoru" imati najmanje 40 odsto udela, ako ne i više.
Kliknite za proširenje...

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:730093-Rusi-preuzimaju-Agrokor
 
Radim u Dijamantu ( Beogradskom distributivnom centru ) nama je sasvim sve jedno ko je većinski vlasnik plate su nam iste .
 
A koliko beše ha zemlje imao todorić u Srbiji iako kao stranac nije mogao već kao samo preko firme koja je srpska,i onda na kraju da rezimiramo koliko je ostalo kapitala od tog pametnjakovića u Srbiji.
Mislim na profit koji je ostvario ,koliko je ostalo u Srbiji,jer nam samo o tome trube ove naše budale kad pomažu strancu da otvori firmu u serbiji.
 
Taj isti strani "investitor", dobije radnu snagu na deceniju skoro za DŽ. pomoću subvencija ove vlade (radnike plaća minimalno da nekako prežive), profit ladno iznese iz države, pa zatim posle tih 10g, proda firmu drugom "investitoru", i tako u krug.

- - - - - - - - - -

A glasači i dalje ćute, i biraju...
 
tesla je napisao(la):
Taj isti strani "investitor", dobije radnu snagu na deceniju skoro za DŽ. pomoću subvencija ove vlade (radnike plaća minimalno da nekako prežive), profit ladno iznese iz države, pa zatim posle tih 10g, proda firmu drugom "investitoru", i tako u krug.

- - - - - - - - - -

A glasači i dalje ćute, i biraju...
Kliknite za proširenje...

A za sta kolonoije sluze,nego za iskoriscavanje.
 
Vlada Srbije formirala Radnu grupu za malinu - Radi se strategija unapređenja proizvodnje i tržišta --- izvor ekapija.com

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji.


Kako piše portal Agrosmart, zadaci ove Radne grupe su izrada strateškog dokumenta kojim će se u potpunosti sagledati i definisati situacija u oblasti malinarstva, ukazati na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline (od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište), u cilju donošenja odgovarajućih mera za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Radna grupa će takođe razmatrati uticaj klimatskih i pedoloških činilaca na proizvodnju i prinos maline, vodiće računa o poboljšanju kvaliteta i zdravstvenog stanja sadnog materijala (sertifikacija, prisustvo patogena, virusa, oboljenja korena sadnice i dr). Zatim o poboljšanju uslova skladištenja, transporta i čuvanja maline, uređenju pravila otkupa i definisanja minimalnih uslova za otkupna mesta, klasiranje ploda i drugo. Ova grupa vodiće računa i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmana i prodaje maline na svetskom tržištu, planskom povećanju proizvodnih površina uz očuvanje kvaliteta ploda, kao i o drugim pitanjima iz oblasti malinarstva.

Za predsednika Radne grupe imenovan je Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok su njeni članovi
  • Željko Rakić, načelnik odeljenja u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija,
  • prof. dr Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,
  • prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu,prof.
  • dr Milan Lukić sa čačanskog Instituta za voćarstvo,
  • prof. dr Aleksandar Leposavić sa čačanskog Instituta za voćarstvo,
  • Zoran Radovanović iz preduzeća Floriva (Ivanjica),
  • Dobrivoje Radović, predsednik asocijacije Malinari Srbije
  • Slađana Maksimović član asocijacije Malinari Srbije
  • Zoran Stojanović član asocijacije Malinari Srbije
  • Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije,
  • Ana Lapčević iz Regionalne privredne komore Užice,
  • Slađana Stanković iz udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice,
  • Ljubiša Purić iz udruženja Limska dolina (Prijepolje),
  • Božo Joković iz opšte zemljoradničke zadruga Agro eko voće (Arilje),
  • Predrag Oreščanin iz hladnjače Frikos (Krupanj),
  • Paun Petrović iz hladnjače Frigo-Paun (Požega-Arilje),
  • Dragiša Miljković iz hladnjače Sweet-home iz Brusa.

Radna grupa obrazovana je na period od godinu dana i dužna je da nadležnom odboru dostavlja izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi najmanje svakih 90 dana.

... LINK
Kliknite za proširenje...
 
Otkupna cena malina 90 dinara za kilogram - Proizvođači traže minimum 180 --- izvor ekapija.com

U Mačvi u okolini Šapca ovih dana počeo je otkup maline po ceni od 90 dinara na terenu i 100 u hladnjačama, dok u ariljskom kraju berba kreće tek za dve sedmice, a malinari poručuju da po toj otkupnoj ceni nemaju račun da beru meru.



- Bačeni smo na kolena sa tom cenom, a Srbija može očekivati samo gašenje proizvodnje maline. Ili će se naći sistemsko rešenje za ovaj problem koji postoji već 10, 20 godina, ili ćemo imati kolektivni problem, posebno u zapadnoj Srbiji koja živi prevashodno od ove proizvodnje - ističe direktor zadruge Agro eko voće Božo Joković.


Predsednik udruženja malinara Vilamet spas iz Arilja, Dragan Bogdanović, kaže da je proizvođačka cena maline ove godine 130 dinara.


- Naša crvena linija je izvozna cena griza, koja je u ovom trenutku 1,75 EUR. Tražimo da to bude akontna cena maline ovogodišnjeg roda - poručuje Bogdanović.


On je pozvao državu, koja ima godišnji prihod od izvoza maline od 250 do 300 mil EUR, da bude medijator u rešavanju pitanja otkupne cene maline ovogodišnjeg roda.

... LINK
Kliknite za proširenje...
 
[h=2]SEME IZ DEŽELE ZA FUTOŠKI KUPUS[/h]
Futog, 12. jun 2018.
Izvor: Večernje novosti

  • Sadni materijal za stare sorte povrća iz Srbije bez problema proizvode i prodaju Slovenci. Tradicionalne vrstenisu zaštićene kao intelektualna svojina i koristi ih ko hoće
Kad domaćin u Srbiji odluči da poseje kupus, onaj pravi, iz Futoga, lako može da mu se dogodi da u svojoj poljoprivrednoj apoteci pazari seme "futoškog zelja", proizvedeno u Sloveniji. Sličan slučaj može da mu se dogodi i ako želi da zaseje paradajz volovsko srce ili novosadski jabučar...
12%20marke.jpg
Stručnjaci objašnjavaju da ovakva situacija nije neuobičajena i da tradicionalne sorte iz Srbije nisu zaštićene "autorskim pravima", odnosno da ih može gajiti i prodavati ko god želi, isto kao što i naše semenarske kuće mogu da proizvode seme popularnih sorti iz bilo kog kraja sveta, naravno, ako nisu zaštićene.- Novi hibridi i sorte štite se kao intelektualna svojina, a sa starim sortama to, naravno, nije slučaj - objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. - To znači da se paradajz jabučar, paprika somborka, pa i druge sorte povrća mogu bez problema gajiti i van naše zemlje. Sa druge strane, međutim, mora se reći kako Srbija stvari nije prepustila slučaju, tako da je, 2010. Zakonom o zaštiti bilja regulisano i očuvanje ovih dragocenih genetskih resursa.Ministarstvo poljoprivrede, precizira Ilin, odredilo je, takođe, održavaoce starih sorti, čiji je prvenstveni zadatak da ih sačuvaju od nestanka, ako bi prestao komercijalni interes za njihovu proizvodnju. Na ovom poslu, angažovano je desetak ozbiljnih naučnih instituta u Srbiji.- Trenutno, na ovoj listi imamo 111 raznih sorti - precizira Ilin. - Imali smo, ranije, njih 360, ali veći deo je izgubljen, odnosno prestao je da se ozbiljnije gaji, tako da su izbrisane iz ovog registra. To, naravno, ne znači da se one neće jednog dana vratiti, samo ako neko pokaže interesovanje za njih, i ako ih malo ozbiljnije potraži i odneguje...Zadatak da čuva stare sorte dobio je i novosadski Intitut za ratarstvo i povrtarstvo. Kako objašnjava dr Janko Červenski, rukovodilac odeljenja za povrtarstvo na Institutu, zaduženi su da gaje više od 15 starih sorti...- Gajimo crni luk holandski žuti, praški celer, bečku plavu kelerabu, naravno, futoški kupus, papriku kalifornijsko čudo, žutu feferonu, papriku kurtovska kapija, beogradsku tikvicu, salatu majsku maslenu, crnu zimsku rotkvu, pasulj slavonski zeleni, paradajz novosadski jabučar... - nabraja Červenski. - Prema potrebi, zalihe semena obnavljamo svakih tri do četiri godine, naravno, u zavisnosti od potreba tržišta, ali u svako vreme imamo dovoljne zalihe semena, dovoljne klijavosti. Najviše se, naravno, traži futoški kupus, koji se dobro kiseli, paradajz jabučar, odličan za proizvodnju soka od paradajza, kao i paprika kurtovska kapija, koja je neprevaziđena za pečenje.KONTROLA KVALITETAProfesor Ilin, takođe, navodi kako seme koje se plasira na tržište Srbije, kako ono iz uvoza tako i domaće, ne sme da proizvodi bilo ko, i kako ono mora da zadovoljava stroge standarde kvaliteta.- Poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija vode računa o tome i onaj ko kupi deklarisano seme, pa bilo ono iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske ili Srbije, mora da dobije ono što je pazario - jasan je Ilin. - Interesantno je da se seme za neke naše sorte gaji i u Holandiji.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh