SAMA
Moderator
[h=1]Rak vreba iz čaše nemačkog piva[/h][FONT="]U probama četrnaest najomiljenijih piva Nemačke, svih četrnaest brendova, od kojih je većina u ponudi i u Srbiji, sadržalo je herbicide u količinama koje od pet do tri stotine puta premašuju dozvoljeno opterećenje vode za piće i izazivaju rak[/FONT]
Autor: Miloš Kazimirovićnedelja, 28.02.2016. u 22:00
Рекордер Октоберфеста: Немац са 27 литара пива превалио 40 метара (Фото Ројтерс)
Pivopije u Srbiji trebalo bi da se zamisle pre nego što odluče da se počaste čašom nekog od najčuvenijih nemačkih piva, bilo da ono potiče sa polica naših boljih supermarketa, ili iz slavina prestižnih kafana koje toče luksuzna piva, poput „erdingera”, „beksa” i „krombahera”, ili „paulanera”, najelegantnijeg brenda bavarske prestonice piva Minhena. Potkraj prošle nedelje, uoči petstogodišnjice donošenja bavarskog zakona o čistoti piva („Zapovest o čistoti – Reinheitsgebot”), Institut za zaštitu životne sredine iz Minhena ustanovio je i dokazao da nemačko pivo nije besprekorno „čisto”, kao što to legenda o tradiciji čistote i reklamni agenti tvrde: u probama četrnaest najomiljenijih piva Nemačke, svih četrnaest brendova sadržalo je pesticide i herbicide u količinama koje premašuju dozvoljeno opterećenje vode za piće u razmeru od pet do tri stotine puta.
Reč je o herbicidu glifosat, moćnog američkog agrarnog koncerna „Monsanto”, čija je upotreba dozvoljena i u Srbiji, odredbom koja je objavljena u „Službenom glasniku” („Sl. glasnik RS”, br. 72/14), u skladu sa zakonom EU o stavljanju u promet sredstava za zaštitu bilja na teritoriji članica EU (Uredba Evropskog parlamenta i Saveta br. 540/2011).
Od pre godinu dana, međutim, glifosat je jabuka razdora u raspravama između ekologa i lobista američkog agrofarmaceutskog džina „Monsanta”: lome se koplja da li bi taj herbicid trebalo zabraniti, ili – kao što američki lobisti zahtevaju od Brisela – dozvoliti njegovu upotrebu za daljih petnaest godina, sve do 2031.
Alarm je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proleća 2015. godine, tvrdeći da „Monsantov” herbicid raundap (roundup) verovatno izaziva rak, a svetske agencije i mediji – poput britanskog dnevnika „Gardijan”, njujorškog internet portala „Internešenel biznis tajms” i agencije Rojters – preneli su tu vest u svet. U međuvremenu, Nemačka je zabranila upotrebu vode za piće koja sadrži više od 0,1 mikron glifosata, kao i upotrebu žitarica za pivsku melasu koja sadrži ovaj herbicid. Ali, kako je pokazala analiza minhenskog instituta, te zabrane bile su delotvorne samo u okruženju malih pivara koje nabavljaju nezagađene nemačke žitarice. Veliki proizvođači ipak su se opredelili za nabavku žitarica iz Nemačke, s minimalnim zagađenjem, a još učestalije – iz inostranstva, gde kontrole nisu tako rigorozne.
U raspravama na tu temu, koje su minulog vikenda dominirale u Nemačkoj, lobisti pivara istakli su da je mogućnost obolevanja od raka zanemarljiva, s obzirom na to da bi čovek trebalo da popije najmanje hiljadu litara piva pa da oboli od raka. Njihovi protivnici i medicinski stručnjaci, međutim, istakli su da nema donje granice koja bi mogla biti definisana kao kritična. Karl Ber sa minhenskog instituta izjavio je za „Politiku”: „Ako je reč o supstancama koje mogu da izazovu ili podstaknu rak, onda nema donje granice rizika... Svaki molekul jedne kancerogene supstance uvećava mogućnost da će ćelija podložna kanceru oboleti od raka!”
Zanimljivo bi bilo navesti šta (američki) lobisti pivara misle o tome. Kanadski naučnik Patrik Mur, prethodno aktivista „Grinpisa”, a kasnije prvi lobista „Monsanta”, izjavio je gostujući na francuskoj televiziji Kanal plus da je glifosat toliko bezopasan, da bi čovek mogao da popije litru, a ne samo mikron ili dva ovog pesticida i da ostane zdrav. A na pitanje TV moderatora da li bi, u tom slučaju, bio spreman da ispije samo rakijsku čašicu glifosata, Mur je grubo odgovorio: „Ne, hvala, nisam valjda glup, a nisam ni idiot, kretenu!”
Za razliku od gospodina Mura, argentinski naučnici i ekolozi zahtevaju zabranu ovog proizvoda „Monsanta”. Peticiju kojom se zahteva zabrana potpisalo je 30.000 argentinskih lekara. U njoj je istaknuto da glifosat ne izaziva samo rak, već utiče i na povećani broj spontanih pobačaja, deformaciju fetusa, bolesti kože, na respiratorna i neurološka oboljenja.
Šta, najzad, kažu nadležni u Srbiji? Tanjug je u proleće 2015. godine – tri meseca posle upozorenja SZO da je glifosat kancerogen – dao prvo i jedino saopštenje: „Procene štetnosti supstance glifosat u EU trebalo bi da budu završene do 2020. godine – ukoliko se prethodno, na osnovu rezultata istraživanja, njegova upotreba ne zabrani ili ograniči... Takvu odluku će podržati i Republika Srbija izmenom Liste odobrenih supstanci, odnosno ukidanjem ili ograničenjem rešenja o stavljanju u promet sredstava za zaštitu bilja koja sadrže ovu supstancu, što bi praktično značilo zabranu ili ograničenje prometa i primene, već u zavisnosti od odluke EU.”
------------------------------------------------------------------
Zapovest o čistoti piva
Nemački zakon o čistoti piva „Zapovest o čistoti”, donesen 1516. godine, propisuje da za proizvodnju piva smeju biti korišćeni samo voda, ječam i hmelj, kao i pivski kvasac. Upravo strogo pridržavanje tog zakona učinilo je nemačko pivo čuvenim širom sveta.
Autor: Miloš Kazimirovićnedelja, 28.02.2016. u 22:00
Pivopije u Srbiji trebalo bi da se zamisle pre nego što odluče da se počaste čašom nekog od najčuvenijih nemačkih piva, bilo da ono potiče sa polica naših boljih supermarketa, ili iz slavina prestižnih kafana koje toče luksuzna piva, poput „erdingera”, „beksa” i „krombahera”, ili „paulanera”, najelegantnijeg brenda bavarske prestonice piva Minhena. Potkraj prošle nedelje, uoči petstogodišnjice donošenja bavarskog zakona o čistoti piva („Zapovest o čistoti – Reinheitsgebot”), Institut za zaštitu životne sredine iz Minhena ustanovio je i dokazao da nemačko pivo nije besprekorno „čisto”, kao što to legenda o tradiciji čistote i reklamni agenti tvrde: u probama četrnaest najomiljenijih piva Nemačke, svih četrnaest brendova sadržalo je pesticide i herbicide u količinama koje premašuju dozvoljeno opterećenje vode za piće u razmeru od pet do tri stotine puta.
Reč je o herbicidu glifosat, moćnog američkog agrarnog koncerna „Monsanto”, čija je upotreba dozvoljena i u Srbiji, odredbom koja je objavljena u „Službenom glasniku” („Sl. glasnik RS”, br. 72/14), u skladu sa zakonom EU o stavljanju u promet sredstava za zaštitu bilja na teritoriji članica EU (Uredba Evropskog parlamenta i Saveta br. 540/2011).
Od pre godinu dana, međutim, glifosat je jabuka razdora u raspravama između ekologa i lobista američkog agrofarmaceutskog džina „Monsanta”: lome se koplja da li bi taj herbicid trebalo zabraniti, ili – kao što američki lobisti zahtevaju od Brisela – dozvoliti njegovu upotrebu za daljih petnaest godina, sve do 2031.
Alarm je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proleća 2015. godine, tvrdeći da „Monsantov” herbicid raundap (roundup) verovatno izaziva rak, a svetske agencije i mediji – poput britanskog dnevnika „Gardijan”, njujorškog internet portala „Internešenel biznis tajms” i agencije Rojters – preneli su tu vest u svet. U međuvremenu, Nemačka je zabranila upotrebu vode za piće koja sadrži više od 0,1 mikron glifosata, kao i upotrebu žitarica za pivsku melasu koja sadrži ovaj herbicid. Ali, kako je pokazala analiza minhenskog instituta, te zabrane bile su delotvorne samo u okruženju malih pivara koje nabavljaju nezagađene nemačke žitarice. Veliki proizvođači ipak su se opredelili za nabavku žitarica iz Nemačke, s minimalnim zagađenjem, a još učestalije – iz inostranstva, gde kontrole nisu tako rigorozne.
U raspravama na tu temu, koje su minulog vikenda dominirale u Nemačkoj, lobisti pivara istakli su da je mogućnost obolevanja od raka zanemarljiva, s obzirom na to da bi čovek trebalo da popije najmanje hiljadu litara piva pa da oboli od raka. Njihovi protivnici i medicinski stručnjaci, međutim, istakli su da nema donje granice koja bi mogla biti definisana kao kritična. Karl Ber sa minhenskog instituta izjavio je za „Politiku”: „Ako je reč o supstancama koje mogu da izazovu ili podstaknu rak, onda nema donje granice rizika... Svaki molekul jedne kancerogene supstance uvećava mogućnost da će ćelija podložna kanceru oboleti od raka!”
Zanimljivo bi bilo navesti šta (američki) lobisti pivara misle o tome. Kanadski naučnik Patrik Mur, prethodno aktivista „Grinpisa”, a kasnije prvi lobista „Monsanta”, izjavio je gostujući na francuskoj televiziji Kanal plus da je glifosat toliko bezopasan, da bi čovek mogao da popije litru, a ne samo mikron ili dva ovog pesticida i da ostane zdrav. A na pitanje TV moderatora da li bi, u tom slučaju, bio spreman da ispije samo rakijsku čašicu glifosata, Mur je grubo odgovorio: „Ne, hvala, nisam valjda glup, a nisam ni idiot, kretenu!”
Za razliku od gospodina Mura, argentinski naučnici i ekolozi zahtevaju zabranu ovog proizvoda „Monsanta”. Peticiju kojom se zahteva zabrana potpisalo je 30.000 argentinskih lekara. U njoj je istaknuto da glifosat ne izaziva samo rak, već utiče i na povećani broj spontanih pobačaja, deformaciju fetusa, bolesti kože, na respiratorna i neurološka oboljenja.
Šta, najzad, kažu nadležni u Srbiji? Tanjug je u proleće 2015. godine – tri meseca posle upozorenja SZO da je glifosat kancerogen – dao prvo i jedino saopštenje: „Procene štetnosti supstance glifosat u EU trebalo bi da budu završene do 2020. godine – ukoliko se prethodno, na osnovu rezultata istraživanja, njegova upotreba ne zabrani ili ograniči... Takvu odluku će podržati i Republika Srbija izmenom Liste odobrenih supstanci, odnosno ukidanjem ili ograničenjem rešenja o stavljanju u promet sredstava za zaštitu bilja koja sadrže ovu supstancu, što bi praktično značilo zabranu ili ograničenje prometa i primene, već u zavisnosti od odluke EU.”
------------------------------------------------------------------
Zapovest o čistoti piva
Nemački zakon o čistoti piva „Zapovest o čistoti”, donesen 1516. godine, propisuje da za proizvodnju piva smeju biti korišćeni samo voda, ječam i hmelj, kao i pivski kvasac. Upravo strogo pridržavanje tog zakona učinilo je nemačko pivo čuvenim širom sveta.
