Vesti i obaveštenja

Poljoprivrednicima od 2015. na raspolaganju 175 miliona evra - izvot agropartner.rs

Srbija će već krajem sledeće godine imati na raspolaganju sredstva iz pretpristupnih fondova EU u iznosu od 175 miliona evra, najavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Ona je novinarima tokom posete Sremskom upravnom okrugu rekla da je Ministarstvo već pripremilo program, koji je Evropska komisija usvojila, podsetviši da se radi o IPARD programu čija su sredstva namenjena ruralnom razvoju.
Kliknite za proširenje...

Malo je nejasno da li će ova sretstva biti za Republiku Srbiju ili za poljoprivrednike koji žive u njoj. Ova vest bombarduje sa svih strana, ali se ne kaže ko će moći da povuče ta sretstva i da li su u pitanju krediti ili bespovratna sretstva.
 
zar to nije bilo kod člana @steco :haha:

pazi-sad-kad-ih-nagov.jpg
 
Dobra stvar za jedno domacinstvo.

Avion za prskanje komaraca (REZERVISATO) [SUP](Korišćeno)[/SUP]



+​



Cena: Dogovor



telephone-icon.png
Kliknite za broj telefona
Ruski Krstur


Prodajem avion YU-BOB za prskanje komaraca. Tank je polupun sa otrovom za komarce, pritom dajem polupun rezervoar goriva.

Lak je za upravljanje kao decije biciklo, moze se koristiti i u druge svrhe, da zaprosite svoju devojku-verenicu, da proslavite nesto u vazduhu uz casu dobrog vina itd. . .
Avion ima 4 okrugla prozora sa jedne i druge strane, zuto plave boje mnogo lep
vredi videti
ne dozvolite da vas komarci grizu nego proletite iznad kuce i isprscite gamad, mozete sa komsijama po pola da kupujete otrov za komarce i sitne insekte. avion je prepravljen da radi na dizel jer za kerozin nismo imali pumpu u blizini.


*****poklon*******

poklon dva padobrana kupljena na vojnom otpadu
 
Neznam gde da stavim ovaj clan o stocarstvu ali evo ovde:
Парење ван сродства
Члан 34.
Парење ван сродства врши се тако да се поштује највећи дозвољени
коефицијент сродства који је одређен селекцијским програмом за сваку врсту и
расу домаћих животиња како би се спречило смањење виталности,
способности преживљавања, плодности и других особина домаћих животиња у
узастопним генерацијама као последица парења у сродству.
Ближе услове за парење у сродству прописује министар.

Ministara treba da kontaktiram u vezi parenja krava?????:sta: Ili ja nisam shvatio??
 
Kreteni...trideset miliona dinara je sića za najveću farmu u Evropi verovatno ima više nenaplaćenih dužnika. Nema tu nikakvog srama svako može da lupa kako hoće...treba vratiti onaj kukuruz u ćošku.
 
Dnevnik.rs:

Српски аграр у кругу двојке

И пољопривреда нам се решава у “кругу двојке”. Ту се креира и завршава прича о пољопривредној политици Србије. Нико се не спушта на ниво локалне заједнице, где би део пољопривредне политике морао да се води.




Мало ко шта пита сељака


Чак ни представници локалних заједница, када их изаберу на функцију, не воде много рачуна о својој средини већ копају ногама и рукама да се преселе у фамозни круг. А док је тако, пољопривреда ће нам бити каква је сада – далеко од оног што би требало да јесте и што би могла да буде.
Овако у разговору за “Дневник” оцењује стање у српском аграру секретар Удружења за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин осврћући се на најављене промене у политици субвенционисања пољопривредне производње које се заснивају на лимитирању премираних хектара – на 20, уместо досадашњих стотину и на изузимање државних њива, то јест закупаца државног пољопривредног земљишта из субвенција. По његовим речима, то ће, у случају да Влада стави параф на нове уредбе или измењен Закон о подстицајима, бити контрапродуктивно.
Најпре због тога, наводи саговорник „Дневника”, што су произвођачи који су до сада излицитирали државно земљиште за ову годину, рачунали на постојећу подршку. Међутим, када изведу нову рачуницу, схватиће да су се прерачунали, платили више него што би иначе да су тада, када су лицитирали, знали да неће бити подршке по хектару. С друге стране, они који још увек нису узели њиве у аренду јер у њиховим општинама није било лицитација, понудиће мање своте новца, а може се десити да земљиште слабијег квалитета и не буде издато за наредну годину јер нема подстицаја, вели наш саговорник подсећајући на то да се код мање квалитетног земљишта зарада сводила на ниво који је држава обезбеђивала као подстицај. Због тога се сада може десити да земљиште четврте и пете класе у Војводини остане необрађено, упозорава Бугарин.
– Уз све то, опашће интерес земљорадника за узимање државног земљишта у аренду па ће тиме и цена морати да му иде наниже. С друге стране, сточари који имају право пречег закупа биће у великом проблему јер неће моћи да остваре подстицај за земљиште по том праву. Заправо, мораће да прихвате просечну цену за претходну годину, уколико желе да остваре право пречег, што је потпуно мења економску рачуницу.
По Бугариновим речима, држава ће тако остварити мање приходе од закупа, а ни општине ни покрајина не могу рачунати на буyетске приходе које су до сада имали.
– Самим тим и покрајински део средстава биће доведен под знак питања у погледу намере да се тај новац врати пољопривреди, односно уложи у њу. У сваком случају, биће смањен интерес за узимање државног земљишта у закуп па ће, на крају, бити мање оних који ће се противити намери премијера Александра Вучића да то земљиште у државној својини прода страним инвеститорима. То на неки начин релаксира положај председника Владе у односу на његову намеру да прави аранжман са странцима и прода државни ресурс који се зове пољопривредно земљиште, уместо својим грађанима, страним улагачима – наглашава Бугарин наводећи као пример немачку компанију “Тенис”, која јесте најавила долазак у Србију и отварање фарми свиња али само под условом да, између осталог, добије од државе 20.000 хектара по цени која није обнародована.
Елем, читав низ ствари није сагледан пре него што је донета одлука да се крене у смањење подстицаја, указује наш саговорник. Једна од лоших последица је и то што ће у економским условима, који сада буду дефинисани, ниво технологије у пољопривредној производњи пасти, а то ће везати остваривање слабијих резултата и продуктивности. До сада су, наиме, напомиње Бугарин, подстицаји улагани у производњу, за набавку инпута, а сада су реална очекивања да ће смањити обим употребе пре свега минералног ђубрива и декларисаног семена који су биле подржани директним давањима везаним за претходно доказивање да је тај репроматеријал набављен.
– Не исплати се сада инвестирати у повећање квалитета земљишта, јер се оно издаје на кратак рок. Једноставно, води се политика од данас до сутра и та политика не може пољопривреду Србије направити конкурентном у односу на европску, којој је све отвореније наше тржиште, а притом европски фармери имају јаке подстицаје, за разлику од овдашњих. На све то, сада се најављује смањење ионако малих субвенција, а све се могло и другачије урадити, тим пре што је пре пар месеци усвојена стратегија која предвиђа перманентан раст издвајања за аграрни буyет. Могло је, рецимо, да се инсистира на томе да се подржи набавка инпута, то јест да нема директног плаћања по хектару без претходног доказивања о употреби инпута – наводи Бугарин.
Он напомиње да се нова политика креира на основу изјаве која је дошла из врха власти да су сви који имају 20 хектара – велепоседници.
– Сада се креатори нових мера упињу да оправдају ту изјаву, која је нонсенс, и у ту се причу ушло без икаквих рачуница за шта се Србија определила. Било је логичније направити уштеду лимитирањем укупног новчаног износа подстицаја за биљну производњу и давање за сточарску.
Ми имамо да и даље у аграрном буџету као кориснике подстицаја газдинства која су и до сада остварилавала преко сто милиона динара из те касе. Пре свега, то су велики произвођачи млека који са премијом од седам динара по литру и продуктивношћу од, рецимо, седам или осам хиљада литара у лактацији по грлу, и добијањима по грлу, имају и преко сто милиона подстицаја из аграрне касе. Зар се тако штите мали произвођачи, што је, како тврде надлежни, срж нове политике?
Слађана Глушчевић

Прво анализа па потези

Бугарин каже да се, када је реч о подстицајима, могло другачије. На пример, биљна производња могла је бити ограничена на пет милиона динара по газдинству, а сточарима је требало омогућити да остваре додатна подстицајна средства за још пет милиона динара, па би они добијали десет милиона, што би било сасвим примерено. „Наравно, за све што би се радило треба претходно направити анализу, што код нас готово по правилу није случај”, вели саговорник „Дневника”.
Слаба вајда од намештања приватизације

У току је још једна приватизација пољопривредних предузећа у Србији (у реструктурирању), а Ђорђе Бугарин оцењује да је све што у вези с тим раде Агенција за приватизацију и Министарство привреде под одређеним велом тајни
– Осим списка потенцијалних купаца, који још увек не значи ништа, нема података, али концепт намештања приватизације у корист онога ко буде одабран да буде купац неког предузећа свакако не ваља. Било би боље да је свако предузеће сагледано на нивоу локалне заједнице, јер вероватно постоји и интерес људи из тих места да преузму његове ресурсе. Рецимо, може се предложити да се пољопривредно земљиште пренесе потенцијалној групи инвеститора који се баве пољопривредном производњом, а сада су у статусу породичних пољопривредних газдинстава, при чему нешто мора да их интегрише, на пример прерадни, складишни капацитет или нешто треће. Најгоре је када продајете хектаре пољопривредног земљишта страном инвеститору, јер својим грађанима који се баве пољопривредом тако ускраћујете право да они, као порески обвезници ове земље, располажу националним ресурсом – упозорава Бугарин.
 
Суфицит у тргoвинскoj рaзмeни пoљoприврeдe гoтoвo милиjaрду eврa

Пољопривреда Србије је у 2014. години остварила извоз већи за девет посто у односу на исти период у 2013. години. У периоду јануар – новембар 2014. године остварен је извоз пољопривреде у вредности од 2.073 милиона евра, док је у истом периоду 2013. године он износио 1.901 милиона евра. Увоз у 2014. години, у поменутом периоду, износи 1.095 милиона евра, што је за један посто мање у односу на исти периоду у 2013. години.Остварени суфицит у размени износи готово милијарду евра, односно 977,6 милиона евра, што је за 23% већи суфицит од оствареног за исти период 2013. године, када је износио 795 милиона евра.Учeшћe пoљoприврeдe у укупном извозу Републике Србије у 2014. години, износи 20,3%.У прошлој години највише се извозило поврће, воће, житарице, производи од житарица и пиће. Рангирано по вредности увоза највећи износ остварила је група производа поврће и воће – углавном јужно воће, затим кафа, чај, какао, зачини и разни производи за исхрану и прерађени производи.Највећи суфицит оствариле су групе са највећим извозом и то житарице и производи на бази житарица, поврће, воће и пића.Извор: Републички завод за статистику
 
БАНАТСКИ ПАОРИ: Опет државне паре иду тајкунима; сељачка буна само што није кренула!

Банатски паори, асоцијација српских сељака која окупља око 15 хиљада сеоских домаћинства, обратила се државним органима Србије и српској јавности – њихово саопштење Србин.инфо преносиу целости:„Делегација Банатских Паора је у претходном периоду имала састанак у Министарству пољопривреде са актуелним Министром пољопривреде проф.др. Снежаном Богосављевић Бошковић.Банатски Паори се свесно обраћају медијима са одређеном временском дистанцом. Стоји да је делегација добро примљена, да је састанку поред министра присуствовао и господин Ненад Катанић као и господин Драган Мирковић задужен за рурални развој.Господин Треша Радоњин је испред Банатских Паора изнео проблем са којим се сусрећу млади паори. Поново је констатовано да су ратари грађани другог реда у Србији и затражено је да се стимулишу млади људи када први пут региструју своја газдинства. Паорима је дојадило да гледају како држава бахато баца новац дајући стимулације „домаћим странцима“ од осам до десет хиљада ЕУР-а по фиктивно запосленом раднику.Ефекти тако бачених пара се никада нису видели осим у пражњењу државног буџета. Дат је предлог да се приликом прве регистрације младим паорима уступи десет хектара државне земље у закуп за који се прве године обрађивања закуп неће плаћати. За остали период закупа ће се плаћати просечно излицитирана цена те класе земље на датом терену. Овај предлог је добро прихваћен и Банатски Паори су добили обећање да ће то доћи на Владу и да ће се тај захтев приликом измена унети у Закон. Образложење је било и да Европска унија стимулише младе који се определе за пољопривреду.Следећи проблем је изнео секретар Асоцијације Ненад Манић. У питању је пљачка Робних резерви уз благослов људи из врха самевласти. Банатски Паори су свесни да Робне резерве спадају у ресор Министра Расима Љајића али су такође свесни да је Министар пољопривреде члан Владе и да су Банатски Паори Министру пољопривреде писмено указивали на тај проблем. Постављено је питање дали се Министар пољопривреде плаши некога када не иницира решавање проблема или пак некога штити.У време када је држава у овако великој кризи ружно је да се нико не осврће на мањак од 16 хиљада вагона зрнасте робе.Добијено је обећање да ће Министар пољопривреде да иницира решавање наведеног проблема и мале помаке смо у том смеру видели. У питању је хапшење у Великом Градишту за 1.000 вагона мањка пшенице где је држава плаћала и лагер за покрадену пшеницу. Следеће хапшење је уследило за крађу у Уљми за 1168 вагона кукуруза као и за 642 вагона пшенице.Ова хапшења покривају мање од 20% од покрадене залихе Робних резерви. Ко штити људе за мањак у Крчедину, Лукићеву, Ваљеву, Кули, Дебрецу, Жабарима, Малом Иђошу, Суботици и тако редом. Због чега се ћути и шта се то плаћа Робним резервама и тачно који људи из врха власти стоје иза ове пљачке. Из оваквог чињеничног стања веома лако се намеће закључак да је у питању спрега криминала и људи из власти.Најболнији проблем око неправилности у вези продаје државне земље у закуп Банатски Паори нису успели да реше као и смањење субвенционисања производње у ратарству. У Панчеву није се поштовала препорука да се у првом кругу продаје, државне земље у закуп, преко 90% те земље да пољопривредницима са малим газдинствима; није се поштовало ни договорено да се омогући куповина до 20 хектара истим домаћинствима. Обећано је једно, а урадило се друго.У општини Панчево је 80% државне земље намењено неколицини људи блиских власти по праву пречег закупа. То су мегапоседници који су се сетили сточарства, а док малим сточарима у тој причи нема места .Држава омогућава мегаломански подстицај, за инвестицији, за реконструкцију фарми које су тајкуни купили по багателној цени, као и за набавку механизације. Ти мегапоседници долазе и до кредита по најповољнијим условима. Често су им и гаранције слабе па када им те банке пропадну држава о трошку малих газдинстава измирује таква дуговања.И док ће се малим и средњим газдинствима подстицаји са досадашњих 100 хектара смањити на 20 хектара, велепоседницима ће се подстицаји вишеструко увећати. Видимо да тајкуни могу наручивати и измене закона, а да се држава труди да они који су је у претходном периоду опљачкали и багателно дошли до задружне имовине /земље, фарми, складишта и прерађивачки капацитети / и других добара су и даље миљеници власти. Мала и средња газдинства не могу никога да подмите.Зато нам је и жао што је по истраживању корупција у нашој држави на високом нивоу.Банатски Паори су нажалост свесни да држава паоре види једино када су на улицама. Паоре уједињује једино сиротиња коју им је наменила актуелна власт. Банатски Паори неће да буду лопови и да краду из Робних резерви. Исто тако неће допустити држави да их претвори у робове или слуге њиховим миљеницима. Нас позивају пољопривредници из целе Србије и ми ћемо подићи свој глас. Видимо да путем медија, и путем договарања не иде и одазваћемо се лелецима малих и средњих обесправљених и понижених газдинстава.Пољопривредници крећу у спремање најстаријег и најефикаснијег средства а то је сељачка буна”.БАНАТСКИ ПАОРИ(Србин.инфо)

- - - - - - - - - -

Усташки злочинац Главаш највећи земљопоседник у Србији

Београд – Хрватски новинар Домагој Маргетић изјавио је да је Бранимир Главаш, осуђени ратни злочинац, власник Пољопривредног предузећа „Ратково“ из овог места. Према његовим речима, Главаш је међу највећим земљопоседницима у Србији јер је на његово име укњижено чак 150.000 хектара у нашој земљи.
Домагој је изјавио да иза осјечке фирме „Жито група“, која је постала власник ПП „Ратково“, стоји капитал Главаша. Он је изјавио и да су Хрвати у процесима приватизације српских пољопривредних предузећа постали власници око 250.000 хектара ораница у Војводини.
Већински власник Пољопривредног предузећа „Ратково“ из Раткова код Оџака је хрватска фирма „Нови аграр“ из Осијека, стоји у Агенцији за привредне регистре. Мањински власник, са свега 3,6 одсто удела је домаћа фирма „Алфа жито“, у власништву Борислава Лилића, који је био првобитни купац целог „Раткова“, а потом је већински удео продао хрватском предузећу.
Наредних дана у „Новостима“ опширније око приватизације ПП „Ратково“.
В. Н. / Новости


Tema otključana.Spamovanje se više ne toleriše.Prvi koji prekrši to pravilo dobija kaznu po pravilima foruma u vidu bana!
 
Poslednja izmena od urednika:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh