Trešnja

Ne znam za tu, ali generalno ima vise vrsta magriva, najlakse se primeti prema velicini i vremenu sazrevanja ploda.

Ja imam neke sitan plod koje rode kasnije malo nego ove sa krupnim plodom koje ima jedan sto ga znam.

Koja je bolja od ove dve to ne znam.
 
http://wydawnictwo.up.lublin.pl/acta/hortorum_cultus/2014/5/11.pdf

....on rootstocks of Hungarian selectionof Mahaleb (‘Magyar’ and ‘Korponay’). However on other biotypes of Mahaleb(‘Cema’, ‘Egervar’ and ‘Bogdany’) they grew as strongly as on standard ‘SL64’....



Npr, prinos Burlata na Mahaleb 1 je 20.1 kg, a na Mahaleb 6 je 44.9 kg. Iako je sve to magriva (Mahaleb) - postoje velike razlike izmedju odredjenih tipova magrive.
Inace, i podloga SL64 (Santa Lucia) je verzija magrive (koja je manje bujna od "klasicne" magrive - ovu podlogu koriste uglavnom u Spaniji).
 
Poslednja izmena:
Ako bi otvorio literaturu nije bitno dali izdanje iz 70 tih ili neko novije izdanje svugde bi procitao da je najbolja i najotpornija i najdugovecnija DIVLJA PODLOGA a ako bi pitao rasadnicare ljude koji su najmerodavniji dali bi ti isti odgovor a kako je onda moguce ako i najveci strucnjaci i najbolji kalemari preporucuju divlju podlogu da ljudi sade masovno podloge koje su osetljive na rak korena,na susu,ili na niske temperature i da to placaju nekoliko puta skuplje
 
Gusca sadnja, brze stupanje u rod, berba bez lestava, to je cilj kod tresnje, manje radne snage - radnih sati.
 
Ma i ovi na magrivi,divljoj i koltu koriste molerske merdevine niko vise to ne pusta da dziglja u vis van kontrole ne gubi se vreme na nepotrebne stvari razlika je po meni samo komercijalna strana i marketing jer kod divlje dizes zasad sa smesnim novcem podignes hektar sa 300 do 400 eura a ako hoces da stavis zalivanje kap po kap na divlju podlogu i da vidis sta radi raste brze nego paulovnija a reci mi Rale koliki je radni vek gizele i posto si kalemar sta bi ti sada iz tvog ugla kada bi dizao nov zasad AL REALNO
 
Ja sam uvek za generativnu, nema tu price, malo cak istarzujem na tu temu, plice pikiranje korena, plica sadnja kao i prstenovanje, letnja rezidba sve u cilju da divlju podlogu svedem na meru molerskih merdevina. Divlja tresnja je zakon i obavezno da kap po kap.
 
Kad vec pominjes prstenovanje, probao sam, al da objasnim sta mi se desilo.
Na burlatu, ppdloga verovatno magriva u 5 godini, stavim gumu i preko nje zategnem dve zice na razmaku od 10 cm. Medjutim ispod prstena mi pukne kora i to mnogo, ali na juznoj strani. Sada nisam siguran zasto jer mi je na par tresanja isto pukla kora sa juzne strane, ali je na ovoj sa prstenom bas rascvetana. Uradio sam najbezbolniju meru sa gumom i umereno zategnutom zicom.
Volim da eksperimentisem, zao mi kada se ovako nesto desi, al mislim da je sunce ove godine bas przilo i nisu bila okrecena stabla, ako bi pomoglo uopste.
Svejedno, ideja divlje podloge i prstenovanja mi je zanimljiva, a uvek mi u glavi onaj lik sa jabukom sto je negde u Italiji video i primenio:
svake druge godine zasecanje motorkom na razmaku dvadesetak cm.
Ove godine imam neki rasad na divljoj podlozi iz sume i to tresnje i marele pa cu videti kako to ide u narednim godinama.

Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 
Poslednja izmena:
Pisao sam ranije da je kod mog drugara jednu sadnicu burlata izgrickao zeka, jedva preživela sadnica. Ali ona svake godine puna plodova a ove ostale po par komada. Ove godine rodile ali opet manje nego ta grickana.
 
To zeka prirodno prstenuje!
I meni je bio cilj da jedna pre prorodi, pa cemo videti. malo sam ranu sanirao kravljom balegom, glinom i krecom, to je starinski recept.

Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 
Dovoljno je skinuti rezanac kore u razmaku, ne dirati stablo, isti efekat, pre zaraste a ne gubi stabilnost konstrukcije.
Radi prvo bocnu granu, dve da vidis oce li biti smolavljenja pa onda stablo, ali generalno ja bih ostao na granama.
Pogotovo kod kosticavog voca, jabucaste sorte podnose stosta, kosticavo treba biti oprezan.
 
ubovicratko je napisao(la):
Dovoljno je skinuti rezanac kore u razmaku, ne dirati stablo, isti efekat, pre zaraste a ne gubi stabilnost konstrukcije.
Radi prvo bocnu granu, dve da vidis oce li biti smolavljenja pa onda stablo, ali generalno ja bih ostao na granama.
Pogotovo kod kosticavog voca, jabucaste sorte podnose stosta, kosticavo treba biti oprezan.
Kliknite za proširenje...
Mislis da skinem koru na grani kao prsten ili uzduzno? Ako mislis prsten, koliko debeo?
Ovu tresnju sto sam prstenovao pa pukla kora sam sadio na jesen 2013., sto znaci da sada ima pune 4 godine, dal nisam poranio?


Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 
PORUKA ZA MIRLEA Dragi Mirle vidim da radis lepe stvari i dati je hobi sakupljanje starih zaboravljenih sorti voca i da se bavis kalemljenjem i sve sto radis radis kao pre 50 godina bez mehanizacije sve rucno i na misice i za sve to imas veliku podrsku a kalemarstvo je za mene umetnost i iziskuje mnogo cackanja i strpljenja i ljubavi i nastavi tako ali bi da izvrsim jedan apel na tebe u vezi cackanja tresnjine kore,ovih dana sam izvadio nekoliko tresanja starih dve godine zato sto je uleteo parazit u stablo i to vise nikad nemoze da bude tresnja a tu nema ni porasta stagnira onako bezveze moze ona tako da gura dugo ne mora da se osusi ali to vise nikad nemoze da bude tresnja i mozes da lepis po njoj razne izmete i krecenja i hemije rana ne zarasta ona je kao bolesnik koji umire na aparatima,nego ako stvarno imas zelju da izvrsis hiruski zahvat uzmes glog ,bagrem ili sljivu pa zasecaj sa svih strana i zaustavljaj sokove i preusmeravaj a tresnju ne diraj kg je od 150 do 200 din da se ne oljusti ko kora od banane steta bi bilo a i bolno finansijski veliki pozdrav i umivanje ladnom vodom al hitno
 
ubovicratko je napisao(la):
slikacu ti
Kliknite za proširenje...
ok!

Mornar, hvala na podrsci i savetu. Imam u vidu, ovo je jedna koju cackam, to mi dodje kao neko sticanje iskustva, ne znam mnogo, ali se trudim da ucim, moze iz knjiga, ali mora nesto i iz prakse. Znam da je tresnja osetljiva na rezove, od smole pa nadalje. Imam nekih marela i tresanja nakalemljenih na divljake pa hocu da vidim moze li se obuzdati malo bujnost, a da ih ne zeznem. Jednu zrtvujem svesno, ne planiram sa ostalima da se igram dok nisam 100% siguran.



Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 
Zna li neko nesto da mi kaze o sorti tresnje Durone nero vignola cini mi se ,stari kupio prije 3 god nju i stelu i prorodila druge godine po sadnji ,bas me zanima sve vezano za tu sortu jer nigdje ne mogu naci nista ,znam da je italijanska samo ..?
 
Pozdrav momci,ova tresnja je pre 4-5 godina zasadjena tu blizu kuce da pravi ladovinu a i da se osladimo ponekad,medjutim ona do sada nije imala nikakav rod al bas ni jedan cvet,citao sam da treba da se odradi to "prstenovanje" pa cu potraziti po netu kako se radi...hteo sam da pitam da li da ove grane savijam prema dole ili ne?

Послато са HTC One M9 уз помоћ Тапатока
b1ff1bed9dbf9e721521630127421275.jpg
 
Nebi ja tu ništa dirao, mislim na prstenovanje i ..., trešnji treba vremena da prorodi naročito ako je na divljoj trešnji. Slikao si iz "čudnog" ugla pa nemogu da procenim dali je visoka ili si je od dole slikao uglavnom mladi letorasti ti već izbijaju u polje tako da mislim da nema potrebe za nekim povijanjem. Jedini problem možda bude ako si posadio sortu kojoj treba oprašivač a ti ga nemaš...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh