Romanovske ovce

[miladinovic]

Koliko sam ja shvatio iz prica i tekstova koje postavljaju odgajivaci da bi romanovo grlo dalo odjednom 4 i vise jagnjeta,sem genetike mora bit i dobra ishrana i nega kao i regulisan pripust jednom godisnje(bitna stavka,jer ako se jagnji 2 puta u 13,14 meseci iscrpi se i daje manja legla koja su ipak laksa za odgoj),takodje lakse je ovaj broj jagnjadi dobiti od starije ovce nego od mlade sto je skroz logicno

 

[Slavisa Njegic]

Odsustvovao sam sa foruma zbog obaveza, koliko vidim svašta se izdogadjalo.

Tema "Poljoprivredni forum - Poljoinfo > Stočarstvo > Ovčarstvo i kozarstvo > Rase > Romanovske ovce" je od najčitaniji što govori i stasistika satranice. Trenutno 560 odgovora i 40842 pregleda. Statistika je priča za sebe.

Poznata nam je svima trenutna situacija oko borbe za hranu u svetu.
Balkansko trzište je probirljivo kad je jagnjeće meso u pitanju i zahteva sitniju jagnjad od zapada gde se koristi konfekcijsko jagnje. Svako romanovsko jagnje, uz pravilan ugoj sa sto tridest do sto pedest dana života može postići klaničku težinu od 27-32 kg žive vage.

Dalje, svaka ženska jedinka je prirodno predisponrana (ograničena) brojem jajnih ćelija pri samom svom začeću. Broj je individualan. Odlika romanovske ovce je u tome što joj se redovno javljaju svaki 18 do 22 dana. O dugotrajnoj "jalovosti" su različita mišljenja u teoriji i praksi. Pošto romanovka ovulira od 4 do 7 jajnih celija u svakom ciklusu, pomnožite to sa brojem cilusa na godišnjem nivou, pa puta godine. Lako se može desiti da ovca iznanada udje u anestriju. Na zapadu sam gledao pojedine farmere koji svoje ovce pare (jagnje) jednom godišnje i to su uglavnom hobisti koji raspolažu do pedesetak ovaca. Plodnsot ovaca je oko 3,2. Jagnjad su im rasprodata unapred. To su im dopunska zanimanja i takvi su retki. Video sam i ovce koje su stare oko petnaest godina i još su u reprodukciji.

Trenutno imam na svojoj farmi za mene značajan broj čistokrvnih romanovski ovaca. Sva krv na farmi je poznata. Jagnjenje počinje početkom avgusta meseca. Trebalo je biti i ranije, ali sam izbegavao velike vrućine. Sve kolege i "neverne Tome" mogu doći tokom jeseni i posetiti farmu da se uvere u kvalitet ovaca, broj jagnajci po leglu kao i na razmenu mišljenja kad je ovčarstvo u pitanju.

U kontekstu i nadi da će biti svakog dana sve više ovaca na našim prostorima.


P.S. Postoji jedna priča o "crnkinji i nekom" koji nije gledao, ali mu je jedan pričao, da je čuo, kada je "neki" govorio, kako je jednog gledao kako to rade.

 

[miladinovic]

Malo matematike na osnovu gornjeg skroz realnog posta,mozete me slobodno dopuniti i ispraviti,pokusat cu realno da uporedim romanovu i Sjenicku ovcu obzirom da posedujem obe rase

1 jagnjenje u toku godine 10 cistokrvnih romanovih ovaca(3,2 je realan prosek za odrasla grla,starija od 2 godine)=32 jagnjeta - 2 da otpadnu(realan broj)=30 jagnjadi
za 150 dana oni moraju imati u proseku 30 kg uz normalnu hranu(parene pod romanovcem,ako su pod drugom rasom masa je za 25% veca,licno iskustvo sa mesancima i cistokrvnima)
30 x 30 x 2 eura(klanicna min cena)=1800 eura
prosecna tezina romanove ovce je 55 kg ,njene potrosnja hrane u odnosu na druge ovce je srazmerna njenoj tezini,ne trosi nista vise hrane po kg mase

10 sjenickih ovaca,jedno jagnjenje godisnje,prosek 1,7,imamo 17 jagnjadi,otpadne jedno znaci 16 ostaje
za 150 dana sa prirastom od 300 gr i prosecnom porodjajnom masom 4 kg oni imaju 49kg u proseku
16 x 49 x 2 eura=1568 eura
prosecna tezina mojih sjenickih ovaca je 75 kg,trose vise hrane za oko 30 posto od romanovih a dobit je manja za 130 eura,takodje lakse je prodati jagnje od 30 nego od 49 kg,takodje vecina romanove jagnjadi ce otici u priplod po visim cenama a ovce mozemo prirodnim putem pripustit kad nam to odgovara i kad je cena najveca za jagnjad
ps.U ovom poslu samo licnim iskustvom mozete se uveriti u bas bas sve mane i vrline jedne rase,u prici uvek nesto ostane nedoreceno

 

[Slavisa Njegic]

Za bilo kakav prosek potreban je kvantitet i masa. Nemoguće je doći do realnog rezultata sa malim brojevima.
U predhodnim postovima objavio sam statistiku SCR za pojedine rase. Ako nekog interesuje može pogledati.
Što se tiče prodaje klaničke jagnjadi najveće interesovanje tržišta je oko Nove godine i Božića, zatim u vreme Uskrsa i Djurdjevdana. Tad je cena jagnjatine od 3,5 do 4 EUR. Približno 100 EUR-a za jagnje oko 27 kg TT. Veliko i probirljivo tržiste BiH nikad neće platiti za jagnje iste starosti, težine 50 kg ni 150 EUR. Takva je situacija i u Grčkoj koja ima najveću potrošnju jagnjetine po glavi stanovnika.

Jednostavnija je računica ako se radi sa 120 romanovskih ovaca sa kojima se bez naročitog naprezanja postiže jagnjenje svaki osam meseci. Odnosono, stado se deli u tri grupe po 40 ovaca koje se jagnje svaka tri meseca. Osam jagnjenja za dve godine. Na taj način se postiže da imate priliv novca konstantno, iskorištava se objekat u potpunosti. Bolja kontrola zdravstvenog stanja stada. Bolji rezultati. Manje gubitaka. Zamislite samo da u jednom momentu imate samo ovce na farmi (120 glava), a u nekom periodu sve ojagnjene (u kratkom roku) 120+380 jagnjadi. Velika populacija jagnjadi u jednom monentu je ogroman problem. Preopterećenost štale lako dovodi do pojave bolesti i gubitaka.

Da se vratimo računici: 120 ovaca X 3 jagnjeta X 3 jagnjena u 24 meseca = 1080 jagnjadi
Odnosno 1,5 jagnajdi dnevno, tj. 150 EUR.

Svakako da u proizvodnji mesa treba koristiti terminalne rase koje će podići prirast, konverziju, otpornost, okvir i učešće mesa u trupovima. Upotrebom terminalca ovna, može se podići profit i do 30%.

Zašto model od 120 ovca?
Farma nije velika i ne zahteva uključivanje velike radne snage. Dovoljan broj životinja da početnici mogu ući i savladati problematiku ovčarstva. U većini zemalja toliko stado nije hobi, spada u zanimanje. Farma se premira i uključuje u razne programe subvencija nadležnog ministarstva.

 

[miladinovic]

Naravno da statistika radi na velikim brojevima ali i na uzorku od 10 komada se vide tendencije neke u kom smeru to ide,kao mali odgajivac ja sam licna iskustva prenosio za sjenicku,a romanove se nadam da ce postizati bar priblizan prosek vec u drugom jagnjenju s nepune 2 godine starosti
Sto se cena tice nazalost u srbiji vec par godina je nemoguce za klanje jagnje prodati za vise od 2,6 eura/kg ziva mera pa i da je zlatno sto bi rekli
Jedan cetvoroclana porodica(dvoje dece koja pomalo pomazu) moze lepo da zivi (za nase uslove balkanske) i da ne radi preterano ako ima svoju zemlju(kabastu hranu da spremaju sami a kupuju samo lekove i koncentrat za jagnjad) i 150 ovaca (koje su kvalitetne,nebitna je rasa,izuzev slabo plodnih pramenki,sve ispod 1,4 jagnjeta ne donosi neku veliku dobit)koje drzi u nekim pristojnim uslovima

 

[SIMOVIC]

Nov"sam pa se ne snalazim baš najbolje sa ovom,,olovkom"
Da se vratimo računici 120x3x3 za 24 = 1080 daje 150e dnevno.(po meni ::svaka cast
Idemo dalje-120 ovaca dnevno 120-150kg sena + 40-50kg prekrupe-koncentrata x 24 meseca + 1080 jagnjadi x 0,5kg koncentrata x 100 dana = ?
Ako bi smo uzeli u obzir da je cena žive vage kod mene 150-170 dinara,mislim da je rezultat obeshrabrujući i pored navedene rekordne proizvodnje.(izvinjavam se ako podaci o utrošku hrane nisu tačni jer su pisani iz ličnog iskustva a ne-stručno i odnosi se na domaću pramenku koja je naravno sitnija od pre navedenih rasa).
Pozdrav svima!

 

[miljko]

za koegu simovica, od tih 120 ovaca 80 su od aprila do novembra na travi koja nista ne kosta a preko zime svih 120 na silazi a koncentrovanu hranu dobijaju samo one koje se pare i koje doje. Ako se ovce hrane cele godine senom i neka je to 1kg po ovci i danu kako pises sto ustvrai nije nista, to je samo da ne ugine, bice skupo pa na kraju jagnje i kad 250 dinara kosta ne ostane mnogo. Ishrana ovca ne sme biti skupa.Ja gajim W koji dosta vise jede nego romanov ali preko zime jedan dan kosta od 15-20din po ovci sa svime sto pojede.

 

[SIMOVIC]

Kolega miljko miskim da se mi dobro razumemo i svi koji gaje ili su gaili ovce.
Voleo bih da čujem vaš komentar za-120x3x3 (dali bi ste ispratili ovu proizvodnju sa 15-20 dinara)
Pozdrav

 

[Maestro]

@SIMOVIC

Dobrodošli na Forum Ovčarstvo ..... Izgleda po početnim diskusijama da dobijamo korisnog člana, ali predhodno je red da se predstvite na mestu koje je predvidjeno za to: http://poljoinfo.com/caffe/za-nove-clanove-da-se-predstave/, da bi "stare kuke" na Forumu znale sa kim komuniciraju, a to je, inače, jedno od osnovnih poravila foruma!

Još jednom dobrodošlii uspešno postovanje!!!

Urednik

 

[Slavisa Njegic]

Surova stvarnost.


Trenutno stanje.

U 1.961 selu u Srbiji danas ne živi nijedan stanovnik, dok u 200 sela nema nijednog mlađeg od 20 godina. Još poraznije zvuči podatak da je od ukupno 4.800 sela u Srbiji, svako četvrto u fazi nestajanja. To znači da će za deceniju i po sa mape naše zemlje nestati 1.200 sela, pokazuju poslednja istraživanja. U 86 odsto srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u 12 odsto beleži se rast. Tamo živi oko 260.000 momaka koji su se približili 50. godini života, a koji nisu zasnovali porodice. Da je svaki od njih imao ženu i samo jednog potomka, bilo bi to 500.000 novih stanovnika. Umesto toga danas u selima žive mahom stari ljudi koji su ujedno i njihovi poslednji stanovnici, a njihov životni vek je pri kraju. Kada oni umru, sela će ostati pusta, a jedine parcele koje će nastaviti da se šire biće groblja.
U 60 odsto sela, zbog loše ekonomske situacije, broj stanovnika smanjuje se selidbama. Tako je sa 904.127 ljudi iz 1991. godine broj aktivnog poljoprivrednog stanovništva, prema podatcima iz 2002. godine, pao na 529.236. To je dovelo do druge krajnosti – industrijske i urbane prenaseljenosti, što je novi veliki problem društva. Gradski život je skup, nestašica stanova je velika, fabrike su prepune suvišnih radnika, a u našim selima su njive tih istih ljudi neobrađene, a njihove kuće prazne. Istraživanja pokazuju da razloga za napuštanja sela ima, naime više od 38 odsto seoskih domaćinstava u Srbiji suočava se sa finansijskim siromaštvom, 37,8 odsto nije u stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe, dok se 4,8 odsto stanovništa suočava sa materijalnom uskraćenošću i lošim uslovima života u naselju. Najnepovoljnija situacija vlada u jugoistočnoj Srbiji, gde je siromašno čak 43,1 odsto domaćinstava, dok se u Vojvodini sa siromaš tvom suočava 22,1 odsto.
Zemljište, pogotovo vinogradi i voćnjaci u istočnom i južnom delu Srbije su zapušteni, a građani Srbije s vremenom su postali najstariji u Evropi. Zanimljiv je podatak da je prilikom eksproprijacije zemljišta za gradnju puta Niš – Dimitrovgrad 90 odsto seljaka prihvatilo pare, a ne zamenu za njive, što ranije nikada nije bio slučaj.

Predvidjanja demografa.

Srpsko selo - izumire

U Srbiji će za 15 godina nestati svako četvrto ili 1.200 sela, i ako se ništa ne učini Srbija će već za nekoliko godina biti agrarna zemlja bez sela i seljaka, ocenio je saradnik Nučnog društva ekonomista Branislav Gulan.

"Od 1991. godine broj poljoprivrednih gazdinastava u Srbiji smanjio se za petinu, a širom Srbije prazno je 40.000 kuća", rekao je u izjavi za Betu Gulan.

Od deset radnika koji su ostali bez posla bar pet bi moglo da nađe zaposlenje u ruralnim delovima Srbije, i to u šumarstvu, vodoprivredi, uslužnim delatnostima i zanatstvu.

Politika oslanjanja na agrar i razvoj siromašnih oblasti, naveo je Gulan, trebalo bi da bude trajno opredeljenje države, gde bi ona bila koordinator razvoja pojedinih opština i u početku i finansijer oživljavanja opustelih sela.

U Vojvodini je bilo pokušaja oživljavanja opustelih sela, tako što je opština otkupljivala napuštena imanja i prodavala kuću sa okućnicom doseljenicima po ceni od 2.000 do 10.000 evra, podseća Gulan.

Napuštanje vojvođanskih sela najizraženije je u južnom Banatu i opštinama Plandište, Alibunar i Bela Crkva, a upravo polovina sve starijeg vojvođanskog stanovništva živi na selu.

Koliko je stanje alarmantno, pokazuje podatak da u gotovo 2.000 sela u Srbiji nema nijednog stanovnika, dok u oko 200 sela nema mlađih od 20 godina.

U srpskim selima živi oko 260.000 muškaraca koji su se približili 50-oj godini života, a još nisu zasnovali porodice.

Izvor: RTV

Slična je situcacija i u svim ex-Yu republikama.

Zamislite sad koliko resursa propada, resursa koji se mogu koristiti bar kad je ovčarstvo u pitanju koje je poznato po najnižim ulaganjima u objekte i opremu. Koji su samo pusti pašnjaci u Banatu i Vojvodini. Kolega Miljko je to napisao najbolje i lako je doći do računice. Ako se radi na farmi ovaca od 120 plotkinja, osam sati dnevno (radno vreme), farma se podigne blizu izvora hrane tj. pašnjaka, uz malo odricanja lako je zaraditi solidan prihod.

Populacija ovaca u BiH.

Bosna i Hercegovina kao najveći potrošač jagnjetine u bivšoj SFRJ imala je svojevremeno i do 5 miliona grla ovaca. Danas je taj broj spao ispod 600 000 grla. Ne verujem da je situacija i u okruženju bolja.

U zemlja EU nastoje farmeru ispuniti svaku želju samo da ostane na selu, uskoro će tako biti i kod nas, inače sela jednostavno neće biti.

Dok mi ovde vodimo polemiku o isplativosti uzgoja ovaca, svakodnevno nam ispred nosa prolaze kamioni iz Rumunije, Bugarske i dr. sa jagnjadima sumljivog porekla, kvaliteta i zdravstvenog stanja. Ipak se svim drugima isplati, farmerima, trgovcima, mešetrarima i konzumentima.

Trebali bi konstruktivnije razmišljati i truditi se da stanje pokušamo popraviti stanje u ovčarstvu, prostora i načina ima, samo je deficit ljudi koji se opredeljuju za ovčarstvo. Dugo je kod nas ustaljen pogrdni izraz "Čoban", vreme će pokazati ko su čobani, da u to ne verujem sigurno se ne bih bavio ovim poslom.

 

[miljko]

iskren da budem nemam iskustva sa romanovskom pa je meni licno ta cifra od 3 jagnjeta u proseku po jagnjenju velika ali ne kazem da nije istina jer to misljenje dolazi zbog neiskusta sa tom rasom. Mi kod W imamo 4,2-4,3 odgajena jagnjeta po ovci u dve godine i tih 15-20 din se odnosi samo na ishrano ovce u toku zime, leti bude to i manje jer idu na livadu. Hranimo ih senazom lucerke i tada dobiju oko 3-4kg senaze + 300-400gr kukuruza i malo slame ili kukuruzna silaza u istoj kolicini +300-400gr jecma i malo slame.To je za ovce dok doje.Ostale dobijaju samo silazu i slamu.Ishrana jagnjeta dolazi dodatno i u zavisnosti od toga gde jagnje plasiras tako ga i hranis.Nemci odgaje W jagnje na livadi sa majkom bez zrna koncetrata i sve sto se sa livade vrati je 80% zarada, 20% je ulozeno vreme za pregone i cuvanje.Ovcarstvo nije profitabilna grana stocarstva kao svinjarstvo ili proizvodnja mleka jos ako se uzgoj radi na skup nacin a hranjenje susenom hranom je najskuplji oblik ishrane, onda nema nekog profita.Mi se razumemo dobro jer smo i mi do pre par godina hranili samo susenom lucerkom ali to je moglo za 20-30 ovaca ali ne za 100 ili vise.Trenutno seno lucerke pravimo samo za jagnjad ili jos nesto malo vise, sve ostalo je silaza i senaza.
Zelim svima lep vikend

Post je spojen: [time]1277627759[/time]​

_________________________________________________
Druze Njegicu, ovo su za mene bile jako zanimljive inaformacije koje su samo potvrdile moja razmisljanja odnosno potvrdile moj zakljucak iz onoga sto mogu da vidim u mojoj okolini. Jos jedan zanimljiv podatak je taj da pre desetak godina je retko ko kupovao jagnje za klanje u mom selu, ove godine ili par proslih smo prodavali po 30-40 komada i na kraju nije bilo dovoljno, zakljucak je da svima propada trava u nekim vocnjacima, livadama ili gde vec ali je lakse ici negde nesto preprodavati, otici u inostranstvo ili grad i biti "gospodin" nego imati neku minimalnu obavezu na selu.

 

[Slavisa Njegic]

Drago mi je da ste me razumeli Miljko, voleo bih da me i druge kolege u perspektivi razumeti.

Svaka rasa ima svoje mene i prednosti kao i sve u životu. Traganje za savršenstvom je skupo i retko dostižno. Kriterijumi za upis u registar visoko kavlitetne stoke selekcijske službe u RF su veoma strogi. Nalažu da pored niza osobina prvojagnjena ovca romanovske rase ojagnji i prvom jagnjenju minimalno tri jagnjeta. Postoje i drugi kriterijumi kojima se kandiduje pojedina ovca i prate se njene reproduktivne i proizvodne osobine. Kćerke takvih ovaca imaju cenu preko hiljadu evra u RF. Vidite, kod ovaca koje su starosti tri godine u petom jagnjenju plodnost na mojoj farmi je bila 3.2 jagnjeta.
Kod prvojagnjeni (30 glava) plodnost ispod dva. Tridest posto prvojagnjnih (starost od 10 do 11 meseci) ovaca je ojagnjilo tri, a samo dve četiri jagnjeta. To je sve u granicama očekivanog. Proizvodno 33 % potomstva zadovoljava elitne rezultate. Vremenom, odnsono u sledećim jagnjenjima očekujem povećenje plodnosti za 40%, odnosno 2,8. Smatram to u okvirima normalnog, svaki veći indeks kod prvojegnjenih ovaca se odražava na proizvodnju. Majke gube na konstituciji, pada im okvir, kao što neko reče, ovca se brzo potroši.

Na forumu smo čitali da kod pojednih kolega plodnost kod prvojagnjenih ovaca prelazi indeks 3,2. Možda je to moguće, ne mogu komentarisati nešto što nisam video i u čemu ne učestvujem osim pomatrača nepisani reči. "Papir" trpi sve, naše je da procenimo veredostojnost reči.

Da se vratimo ishrani, cena nove lucerke u RS trenutno iznosi oko 1 EUR za balu od 25kg. Razlog takvoj ceni vidim u tome što su ljudi zasnovali velike površine detelina (jevtinija proizvodnja od žitarica), a smanjena je populacija goveda zbog jako niske cene mleka i mesa, jako skupa ulazna cena teladi za tov. Velike količine zaostale stare deteline i kiša koje pogoduje razvoju trvnog bilja. Pošto moje stado uzgajam intenzivno i bez paše mogu detaljno napisati troškove i potrebe za 120 ovaca za kalendarsku godinu, a u vezi predhodnih postova. Cene su trenutne FCO farma.

Lucerka 2400 bala 2500 EUR
Zobna slama 1000 bala 250 EUR
Slama 1000 bala 250 EUR
Kukuruz 10 t 1500 EUR
Sojina sačma 2 t 900 EUR
Suncokretova sačma 3 t 450 EUR
Zob 3 t 450 EUR
Ječam/tritikal/pšenica 5 t 550 EUR
Repni rezanac 5 t 750 EUR
Mekinje 5 t 700 EUR (skuplje od pšenice i ječma)
Premiks oko 350kg 350 EUR
So za lizanje 300kg 300 EUR
Zdravstvena zaštita 1000 EUR

Znači da je za ishranu 120 ovca, ovnova i jagnjadi za kalendarsku godinu potrebno oko 10 000 EUR. Ako bi se žitarice nabavljale kad im je sezona branja, kao što je sad slučaj sa lucerkom i ječmom, ulaganja su znatno manja. Cene se odnose na RS. Bez obzira na to da li je hrana proizvedena u ličnoj režiji ili kupljena ima svoju tržišni vrednost i treba to uzeti u obzir kod svake vrste kalkulacije u ovčarstvu. Isto je važno napomenuti da se na takvoj farmi produkuju velike količine kvalitetnog stajnjaka koji je dosta tražen na tržistu i da se mogu uvek prodajom stajnjaka obezbediti kabasta hraniva što nije mala stavka u intenzivnoj ishrani.

P.S: Svaki dan paše bio bi ušteda od 20 do 25 EUR na stadu od 120 ovaca, ako što nam o tome napisao kolega Miljko.

 

[SIMOVIC]

Moj otac(a i ja sa njim)je od 66-92god.gaio 100-120 ovaca i 15-20 koza,prodavali smo godišnje u proseku 150 jagnjadi i 30 jaradi,to smo prodavali većinom po lokalnim kafanama i pijaci u kraljevu,što naravno sporo ide.dok se 70 ineke nije pojavio jedan albanac koi je sve otkupljivo što proizvedemo ali je tražio prosek 25kg(kazao je da to ide za grčku u polutkama i prodaje se na komad.)Zbog toga smo morali da skoncetrišemo parenje ovaca sa više ovnova u što kraćem roku.Ovce smo posle prodaje jagnjića muzli do septembra(verujte da smo na ovčijem siru više zarađivali nego na jagnjićima jer se sir prodavao dobro i skupo a za jagnjad je trebalo uložiti).
Pozdrav

 

[zeljko_bl]

pozdrav svima citam ove slavisine kalkulacije sve lijepo izgleda na papiru,ali u stvarnosti neide to bas tako gledam cijenu sijena 1euro za balu 25kg to dzaba, kod mene je obicno sijeno 1euro bale nemaju ni 10kg

 

[Slavisa Njegic]

Nemam iskustva u uzgoju muznih ovaca i proizvodnji mleka, zato ne mogu komentaristi. Ako bih se bavio takvom proizvodnjom sigurno bih uzgajao avasi i srodne rase. Gledao sam u Holandiji teksele koje muzu i farmeri tvrde da im se to dobro isplati. Matematika na takvim farmama je potpuno druga zbog pojačane ishrane ovaca, duže laktacije i velikog utroška mlečni zamenica za ishranu jagnjadi, pošto se jagnjad odvajaj od majki odmah po rodjenju. To je jedan od razloga što uzgajam teksela, nikad se ne zna šta ću u perspektivi raditi u ovčarstvu. Kad postoji osnova, lako je povećati brojnost i pokrenuti proizvodnju mleka. Da li vam je poznato postoji li koja farma u Srbiji koja se bavi intenzivno proizvodnjom ovčijeg mleka i da li postoji organizovan otkup?

Jeste Željko slažem se da su cene različite, plaćao sam i ja takvu balu nekada zimi i 2.5 EUR-a. Trenutna situacija sa cenama je kod mene do 1.25 EUR-a za balu lucerke najboljeg kvaliteta. Prinosi su rekordni zbog burnog proleća. Stiže i druga koševina koja će takodje biti jako dobra.

Uštede se mogu ostvariti ako se hrana kupuje kad je ima najviše. Primer, jesenas je kod nas klip kukuruza imao cenu od 4 do 5 EUR-a za 100kg, sad je zrno preko 15 EUR-a. Ječam rinfuz, novi, vlaga 12% plaćen 22KM pre nekoliko dana, verujem da ce zimus biti skuplji za 50%, kao što će biti slučaj i sa senom.

Ne znam tačno koja je cena nove pšenice u Srbiji, neki pominju cenu od sedam dinara. Kod mene je cena mekinja duplo veća, ali šta da se radi?

 

[zeljko_bl]

da upravi si slavisa hranu treba sad nabaviti,na zimu ce biti skuplje vjerovatno za psenicu sam cuo da je srbija zabranila izvoz ako je informacija tacna ali zato mekinje stizu iz madjarske kod mene su 30kg 3,5eura

 

[SIMOVIC]

Govorio sam o ekstenzivnom načinu uzgoja ovaca gde se u ishrani koristio čak i lisnik(suvo lišće)tj. trebalo je sa što manje ulaganja izvući što više, mada sada je priča o intenzivnom stučarstvu koje traži znatna ulaganja, po mome mišljenju mali je broj takvih ljudi pogotovo mladih,ako neko ima kapital pre će uložiti u neki brži i sigurniji obrt.Moje je mišljenje da ko hoće da se bavi ovčarstvom(gde je spor obrt kapitala)mora da iskombinuje ova dva načina uzgoja(extnzivni-intenzivni) kako bi pomoću sitnih preživara unovčili besplatnu hranu za njih(pašnjaci kojih je sve više u napuštenim selima-bar kod nas)
Inače u prethodnom kosu zbog povoljnih vremenskih prilika trave je bilo u izobilju pa je cena 1 bale na njivi bila 50 dinara ali nisam siguran dali su imale 25kg
Pozdrav

 

[nertljanin]

Ljep pozdrav farmeri evo ponude za sve zaintersirane plaćam 3 km za lucerku fco Čapljina naravno bale težine 20-25kg

 

[zemun]

Ljep pozdrav farmeri evo ponude za sve zaintersirane plaćam 3 km za lucerku fco Čapljina naravno bale težine 20-25kg

Jedno prakticno pitanje za sve kolege :"Kako i cime utovarate-istovarate te bale od 25kg, rucno ili masinski?

 

[Sika]

Ljep pozdrav farmeri evo ponude za sve zaintersirane plaćam 3 km za lucerku fco Čapljina naravno bale težine 20-25kg

Jedno prakticno pitanje za sve kolege :"Kako i cime utovarate-istovarate te bale od 25kg, rucno ili masinski?

to i ja htede da pitam...ja pravim bale od 15 do 17-18kg i iskilavim se dok ih smestim u senjak....stvarno nzm sta vi radite sa tim balama od 25kg...