Ratarska proizvodnja u 2022 godini - opšta diskusija

Z

zcurcic

Član
Učlanjen(a)
12 Nov 2009
Poruka
2.200
Lokacija
Čenej
Na mnogo mesta se prepliće tema djubrenja, troškovi proizvodnje i izbor ratarskih useva u 2022. godini, zbog toga sam pomislio da pokrenem novu temu i da podelim sa učesnicima foruma svoja razmišljanja.
Pred nama je ogroman izazov u vidu zasnivanja proizvodnje u 2022. godini. Na izbor useva za sledeću proizvodnu godinu utiču cene proizvoda, cena mineralnih djubriva, planirani troškovi proizvodnje (nemamo predstavu tačno koliki će biti, jer je za očekivati i korekcije cene semena, i hemije) i plodored. Iz razgovora sa pojedinim proizvodjačima, kao i čitajući diskusije na forumu stekao sam utisak da će se površine pod sojom povećati. Osnovna dva razloga su ta što se soja ne mora djubriti osnovnim djubrivima, a i dosta proizvođača ima sopstveno seme kod kuće. Očekujem relativno smanjenje površina pod pšenicom, prvenstveno zbog činjenice da dosta kukuruza još nije ovršeno, ali imajući u vidu činjenicu da se optimalni rokovi setve pšenice pomeraju ka kraju oktobra, to ne mora ništa da znači. Očekujem manje površine pod kukuruzom, a zadržavanje površina pod repom i suncokretom.
Ono što bi trebalo da bude primarno kod proizvodjača po mom mišljenju, pored regiona iz kog su proizvođači, jeste plodored i dugoročno planiranje. Nažalost rekao bih da je plodored i dugoročno planiranje nešto što mali broj proizvodjača praktikuje.
U godini koja je pred nama treba dobro izanalizirati u kakvom je stanju zemljište i predusev koji napušta parcelu. Nažalost mali broj proizvodjača zna stvarno stanje svojih njiva i djubri se napamet. Ovo sada dolazi na naplatu. Soja, kukuruz i pšenica prinosom iznose dosta fosfora i stanje ovog elementa bih rekao da je najvažnije za predstojeću sezonu. Zemljišta u Vojvodini su bogata kalijumom tako da deficita ovog elementa neće biti. Što se tiče azota, njegova mineralizaciona sposobnost zavisi od procenta humusa i klimatskih prilika tokom godine. Zbog visoke cene azotnih djubriva, očekujem priličnu korekciju na dole i upotrebe ovog elementa. Ipak mislim da će se mnogi iznenaditi i to prijatno i pored smanjenja djubrenja ovim elementom.
Sada bih izložio naš plan za 2022. godinu.
Krenuo bih od pšenice. Predusev kukuruz, njiva ujednačena optimalno obezbedjena fosforom i kalijumom. N-min prošle godine pred kukuruz pokazao 106 kg azota. Odlučili smo da na ovu njivu idemo sa 200 kg 16:16:16. Obično smo radili ureu i MAP, ali zbog izuzetno visokih cena smo se odlučili za neku rekao bih poprilično skromnu varijantu. Ono što treba uzeti u obzir jeste i činjenica da je kukuruz na ovoj njivi rodio nekih 6.5 tona po ha. Samim tim daleko manje hraniva je odneto prinosom, pogotovo ako poredimo ovo sa prošlom godinom kada smo sejali pšenicu na kukuruz koji je rodio 14 tona po ha. Na osnovu N-min analize ćemo prihraniti pšenicu. Prošle godine je trebalo samo 70 kg čistog azota po ha, tako da ne očekujem da će trebati mnogo više i ove. Da rezimiram, ne očekujem drastično manji prinos 2022. godine i pored redukcije u djubrenju.
Šećerna repa ide posle pšenice, pa ću njenu proizvodnju sledeću analizirati. Ove godine cena djubriva je diktirala i način djubrenja š. repe. Više volim da koristim 8:15:15 u proizvodnji repe, ali zbog više cene u odnosu na 16:16:16 i repu smo djubrili sa drugom formulacijom. Primenili smo 400 kg po ha ovog djubriva. Doze P i K su na osnovu mog iskustva optimalne, istina malo više azota je primenjeno, ali s obzirom na cenu uree, ovo može da bude i plus. Uradiću N-min i za repu. Odluku o djubrenju azotom diktiraće pored cene, najavljena nestašica djubriva. Maksimum u proleće će biti 50 kg azota po ha. Možda prodje i bez djubrenja azotom.
Posle repe u našem plodoredu dolazi soja. Ovaj usev ne djubrimo osnovnim hranivima godinama, tako da ćemo se iste agrotehnike pridržavati i u sledećoj godini. Rod soje nam se ne smanjuje posle šećerne repe i zaista smo jako zadovoljni prinosima soje koje ostvarujemo.
Kukuruz sejemo posle soje. Kupili smo MAP i ići ćemo nekih 150 kg ovog djubriva po ha. Soja nije preterano rodila ove godine, tako da i sa te strane imamo manje iznošenje hraniva, prvenstveno mislim na fosfor. Azotno djubrivo će zavisiti kao i kod repe od N-min analize, njegove cene i raspoloživosti na tržištu. Ne verujem da ćemo preterivati.
Kod svih okopavina smo unazad nekoliko godina koristili elixirov superstart. Mislim da ćemo se pridržavati te tehnologije i dalje.
Da zaključim, dobro poznavanje svojih parcela, kvalitetan rad prethodnih godina i dugoročno planiranje će po meni biti dobitna kombinacija u ludoj 2022. godini. Sve to posebno dolazi do izražaja u nepovoljnim godinama.
Srećna nam svima proizvodna 2022. godina i nadam se da nisam previše ugnjavio sa ovolikim tekstom.
 
Analizu zemlje sam počeo raditi i na povšrinama od čak 1 jutra gdje mi nešto smrdi i iznenadio bih se itekako. Kod nas nema nekog pravila ima zemljišta di fali gro fosfora a ima tamo di fosfora ima dovoljno ali fali kalijuma ili oba 2 elelementa. na ovu cijenu gnojiva po meni ludost je ne raditi analizu. kod mene osobno ide smanjenje pk gnojiva na njivama koje su u kondiciji dok N mineralno gnojivo neću smanjivati. e sad ima situacija di njiva sa istom gnojidbom a npr ima samo 13 mg fosfora po analizi rodi 14 tona u kišnoj godini kukuruzua naspram njive sa 40 40 mg fosfora i kalijuma.
kiša je ta ključna ali bez Uree/kana itd nema prinosa narode tu možete ušparati 10 20 posto ali niakko više od toga.
 
U kukuruzu cu pokusati ustedjeti tako sto
Pokusacu sad ovih dana naci hemije po staroj cijeni
Pokusacu vec poruciti odredjeno sjeme ne zbog cijene nego eventualne nestasice na proljece
Malo rjedji sklop , malo
Kompleksno samo u sijacicu i to smanjena kolicina
Azot u vidu sto kasnije prihrane i zbog ustede u kolicini , da se ne ispira nepotrebno , a da ga bude u fazama kada je i bitno a i nadajuci se da ce do tada , mozda pasti cijena
Pokusati naci stajnjaka , za neke povrsine vec imam
 
Pšenica i ječam su dobili 100kg/k.j MAP-a, kako god računao on mi je cenovno najjisplativiji.Predusevi su suncokret i kukuruz a dosta površina su novi zakupi gde ne znam kako je đubreno pa da se ne igram.Parcele gde će ići kukuruz i suncokret dobiće 100 kg/k.j NPK a na proleće ću odlučiti koje doze i oblik N kada vidim cene.Soju sam drastično smanjio jer jednostavno ne može kod nas da iznese neke pristojne prinose, uglavnom bude pušiona a godine prolaze.Na to malo površina koje sejem idem bez đubriva ako je predusev kukuruz.MAP i stajnjak u slučaju da je parcela nova pa da se polako dovodi u red.
 
Lepo napisano Zcurcic, i ja imam ili sam imao slicne dileme. Plodored je u sustini najvazniji. O tome sam pisao i u temi Plodored 2021. i dalje se drzim iste price. Sada se tek vidi posle ove susne godine sta znaci podeliti proizvodnju na sto je moguce vise kultura.

Rezime za 2021. Ječam je prošao fenomenalno, prinosi su se kretali u 90% slučajeva od 8 do 10 tona po ha. Sa cenom od nekih 20 -tak din stvarno je i finansijski bio odličan.
Pšenica je pokazala takođe svoje mesto u plodoredu , ove godine su se pokazale najbolje rane sorte, pre toplotnog udara, a sa dobrom agrotehnikom i srednje rane/kasne su dobro iznele prinose zavisno od tipa zemljišta i preduseva. Definitivno u našem kraju se u sušnim uslovima najbolje pokazala uljana repica kao predusev za strnine, posle kukuruz, a na zadnjem mestu suncokret. Prinosi kod mene lično 7.4 t/ha

Uljana repica, iako svake godine postaje sve komplikovanija kultura za rad (insekti, bolesti, sušna leta-priprema za setvu) opet se pokazala kao finansijski najisplativija i najsigurnija kultura. Izbegava toplotne udare krajem juna, koristi efikasnije zimsku vlagu pogotovo na lakšim zemljištima/oceditijim. Sa cenom od oko 500 eur po toni i prinosom od 3-4 tone po ha / spram ulaganja odličan finansijski rezultat. Solidan predusev za kukuruz . Prinos kod mene 3,2 t/ha

Suncokret- ove godine prvi put da se nešto konkretno zaradilo u zadnjih 9 godina ( ako izuzmemo onu jednu godinu kada je dostigao 37 dinara) , šta reći, nešto lošiji predusev za sve kulture osim strnina, kukuruz na njemu u sušnoj godini bude katastrofa . Nisam imao suncokret

Kukuruz u iole normalnoj godini ipak je broj jedan po prihodu, može da se čuva i obično dostiže veće cene na proleće. Mana je naravno manja tolerantnost na sušne uslove. Očekujem da će biti tražena roba i u godini ispred nas, a kako kažu posle kiše dođe sunce, ili u ovom slučaju posle sunca dođe kiša. Prosečan prinos 5,7 t/ha , jbg 30% je bio posejan na lucerište i tu je bio spržen, da nije bilo toga, bilo bi oko 7 t/ha.

Šećerna repa- jeste, ove godine je opravdala svoje mesto u plodoredu, najbolje je odreagovala na hladnije proleće i kasnije smene sunca i padavina. Duže je mogla da čeka kišu, ko je izvadio repu do 7. oktobra izvadio je po suvom i najverovatnije neće imati smanjen prinos naredne kulture, a i mogao je lepo da poseje pšenicu u optimalnom roku. Kod mene je bila posejana na uljanoj repici i mogu reći da je solidno prošla na tom predusevu sa nepunih 54 tone/ ha plative repe, ipak spram uloženog truda i novca i krajnjeg efekta uljana repica je nadmašila, dogodine nemam površinu za nju pa je neću sejati, a najavljena cena repe jednostavno nije dovoljna da se stimulišu proizvođači i ova industrija mora da klekne na noge u narednom periodu jer su u najavi više cene ostalih ratarskih kultura .


Šta za sledeću godinu???

Nova proizvodna godina 2022. će nam doneti mnogo neizvesnosti, ne samo nama već i poljoprivrednicima u celom svetu. Već sada puno farmera kako u evropi tako i preko bare planiraju da povećaju površinu pod sojom jer su visoke cene azotnih djubriva. Šta će nam to doneti na tržištu ove robe... ne znam!

Mogu da kažem šta sam ja radio i kako ću ja odreagovati.

1. Ne menjam mnogo plodored 25% kukuruz ( ove godine sam umesto kukuruza posejao š. repu što se ispostavilo kao pun pogodak, hipotetički imam povećanje sa nekih 10% na 25% površine) 30% površine pod uljanom repicom i resto je sve pod pšenicom, dakle 75% ozimih kultura kao i uvek.
2. Osnovno đubrenje sam izbegao gde god je to moglo 90% parcela radim duži niz godina i nivo hranjivih elemenata je ili optimalan ili viši od optimalnog, a na dosta parcela je primenjen stajnjak u poslednjih 6 godina. Uljana repica je dobila osnovno đubrivo ali u nešto manjoj dozi, iako je za nju nabavljen 8:15:15 po 47 din ( smatrao sam da je i to mnogo skupo...sad se ispostavlja da i nije). Prošle godine sam primenio MAP i KCL na skoro svim parcelama i to u pozamašnim dozama, smatrao sam da su oba đubriva izuzetno jeftina pa sam išao na đubrenje na rezervu. ( MAP prošle godine 48 , KCL 43)
3. N djubriva neću štedeti i čak štaviše već sam nabavio količine za proleće , naravno uradiću N-min ako ne na svim onda na većini parcela! Letos sam nabavio 2 tone ureje za jesenju primenu, od toga sam primenio samo 1 t, bolje da ne rizikujem ispiranje za prolećne kulture. Na kukuruzišta sam primenio BIOPLUG i niske doze ureje.
4. Razmišljam o primeni N-lock preparata za kukuruz, jednostavno, to što budem primenio skupog azota ne želim da mi ispari ili se ispere.

Okvirno to je to, od obrade zemljišta skoro sve sam uzorao, cilj mi je da povećam mineralizaciju tj. razlaganje humusa zbog nižeg nivoa đubrenja.

Srećno u novoj sezoni.
 
Poslednja izmena:
Sto se mene licno tice, prosla godina rodilo prosek kukuruz oko 6 t po kj, prodato po 15,5 din. Ove godine prosek oko 3 tone po kj, prodace se po 30+din za kg. U proseku bruto para u oba slucaja oko 90k, samo ove godine lakse se prevoz uradio i nisu toliko biljke iscrpile zemlju. Lakse se pripremilo za psenicu nije toliko mase bilo. Ali losa stvar je repromaterijal koji ode u nebesa....
 
Kod mene je standardno plodored kukuruz - pšenica. Ove godine sam odlučio i već uradio da za pšenicu idem sa 8:15.15 a za kukuruz 3x16 ukupno po 200kg/ha. Prema analizama imam dosta P i K (preko 45), humus je oko 3,5 ali zato msl da je malo N (čini mi se da je oko 0,200). Blaga kiselost je zemljišta. Šta ću na proleće od azotnih da umem sve zavisi od cene. Ali moja neka razmišljanja su da idem na obe kulture KAN-om u dva dela. Za količinu msl da će biti 500-600 kg/ha. To je trenutno razmišljanje ali videću kakve će cene biti na proleće.
 
Mirban, to je preterano mnogo Kan-a za tvoju zemlju za kukuruz. Ako ne daj Bože zasuši kao ove godine, pozdravi se sa prinosom.

Moj plan je za kukuruz na parcele na brdu (predusev pšenica), ide pod brazdu 150 do 175 kg NPK-a, predsetveno 350 kg KAN-a.
Parcele u ravnici (sojišta i kukuruzišta), pod brazdu 200 kg NPK, predsetveno 225 do 250 kg Urea.
 
Ja ću da uradim ko i do sad, pa šta mu bude, možda samo malo uštinem od suncokreta u korist kukuruza, jer se trudim da, svih kultura imam koliko toliko u istoj količini, i onda samo rotiram pšenica-kukuruz-suncokret pa u krug, lucerka u tom slučaju je svakako na nekoj 4tini površine... Đubrenje i ostale operacije će ići ko do sad, bez obzira na cenu, ipak mi se ne rizikuje cela godina, a svakako ne znamo šta nas čeka.. Ili pukovnik ili pokojnik...
 
kao i vecina pristedecemo gde mozemo ,djubrivo u sejalice i u redove gde su potrebne manje kolicine ,a sto se tice azota tu tesko moze da se ustedi
 
Darko Dren moguće da je to mnogo ali sam ja nekako stekao utisak da ako mu dam malo N tipa do 90 kg čistog nema tu nekog prinosa. Naravno mogu da idem sa manjom količinom KAN-a ali ću ovaj put probati iz dva puta. Ili ću ići pola pred setvu a drugu polovinu u špartanje ili možda 1/3 pre setve a posle 2/3 u špartanje ili obrnuto (ako ne mogu veliku količinu da pustim na dvoredni špartač.
 
Ne znamo tačno šta ćemo sejati ali otprilike ,kao i do sada.Pošto ne znamo kakve nas cene čekaju na proleće ,veći deo hemije potrebne za proizvodnju u 2022 smo nabavili po trenutnim cenama i smestili u podrum.Vreme će pokazati da li smo uradili pravilno ili smo pogrešili .Ne može da se pokvari .......

 
Poslednja izmena:
Ako mozez cene da napises ,sad sad ja kontaktirao mog trgovca kaze za 10 dana imace hemiju u mom slucaju Sekator ,duet ultra ,adengo ,i za soju senkor plus
 
Hemija poskupljuje 100%. Tako su mi rekli gde sam uzeo djubrivo. Inace juce uzeto 6 12 24 na 88 din,a sledeca tura kad stigne ide na 100 ! Kaze mi ovaj sto izdaje djubrivo da je dobavljac od kog uzimaju jos ovu turu hteo da im podigne cenu,ali nakon rasprave tek sledeca ide na 100 iako je to djubrivo iz lagera uzeto na 35-6 din. Sta rade govna.
 
Poslednja izmena:
cika_laza je napisao(la):
Hemija poskupljuje 100%. Tako su mi rekli gde sam uzeo djubrivo. Inace juce uzeto 6 12 24 na 88 din,a sledeca tura kad stigne ide na 100 ! Kaze mi ovaj sto izdaje djubrivo da je dobavljac od kog uzimaju jos ovu turu hteo da im podigne cenu,ali nakon rasprave tek sledeca ide na 100 iako je to djubrivo iz lagera uzeto na 35-6 din. Sta rade govna.
Kliknite za proširenje...
Poskupljuje 100% u smislu sigurno ili poskupljuje duplo cena?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh