Prirodni pesticidi

Gajiš biljku ili imaš gotov preparat??
 
Ma postoji cela zbrka oko raspoznavanja pravog dalmatinskog buhača, kao da nije dovoljna samo njegova morfološka raznolikost. Samo deo te zbrke je na ovoj stranici vikipedije http://en.wikipedia.org/wiki/Pyrethrum
Postoji i priča o običnim hrizantemama (carinatum) koje navodno deluju odbijajuće na insekte.
 
Teško pitanje, tu su četvore oči najbitnije pomagalo pa pripravci od rastavića (preslice), belog i crnog luka, mahovine i sve što je dozvoljeno od sredstava za organsku proizvodnju.

Uspeh, između ostalog, zavisi i od vrste i sorte voća.
 
Ima priča da su ljudi uspeli malčem i poboljšavanjem zemlje da povrate bolesno voće za nekoliko godina.
 
rekreativac je napisao(la):
ja u moje koprive ubacio i kamilicu zato sto je imam puno a kazu da ima kalcijuma u njoj
evo jos nekih podataka koje ja imam a odnose se na sadrzaj pojedinih minerala u biljkama
kalcijum -kamilica,maslacak
hlor -kopriva
bakar -maslacak
flour -kukuruzna svila,zob
jod -gorusica,kopriva,persun
gvozdje -cicak,maslacak,kopriva,listovi jagode
magnezijum -list mrkve,kopriva,orah list
mangan -cicak,list jagode
ako se varam u necemu slobodno me ispravite inace ovo djubrivo sto sam napravio od koprive i kamilice sam bio hermeticki zatvorio i uopste ne smrdi a prosle god. sam pravio od lista mrkve zasmrdeo sam celu ulicu a ja mislio da ce se to osetiti mrkva da prskam luk da odbijem lukovu muvu a u stvari sam dobio djubre
:ppozdrav:
_________________________________________________Post je spojen: [time]1245716836[/time]_________________________________________________
ubaci ime sajta ako nije problem i koja je cena :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...





Zar orahov list nije štetan za biljke?

Ja sam čula da on ima neku kiselinu koja im šteti pa ispod oraha nije poželjno ništa saditi.

A takođe sam čula da orahov list nije poželjno stavljat u kompost i malč.

Ispravte me ako grešim. :sta:
 
Orah ima inhibitore rasta, ali kompostirano lišće može slobodno da se koristi jer se taj inhibitor (zaboravio sam kako se zove) razlaže posle nekoliko meseci.
 
U orahovom liscu, kori zelenoj, korenju postoji hemikalija koja se zove hidro juglon koja tokom reakcije trulenja lisca i kore prelazi u veoma otrovan juglon koji svojim delovanjem podseca na herbicid u neku ruku zato sto usporava klijanje i proces foto sinteze biljaka krompira ,paradajza paprike kukuruza i dr.Juglon se brzo razlaze u zemlji, zato od lisca se mogu praviti herbicidi lisce je i samo herbicid cim ispod njega jedva i po neka travka raste a kamo li kukuruz i dr. Lisce i kora od oraha je bogata fofsforom sama ljuska od oraha je kaloricna strasno. Ako saku suve ljuske stavite u sporet ploca ce se uzeleziti neverovatno koliko je kaloricna .Orahovo lisce se kompostira od 2 do 6 meseci pre tog perioda bih se javila inhibicija u zasadjenim povrsinama . Alelopatijaja je proces kada jedna biljna vrsta svojim izlucivanjem toksina deluje nepovoljno na drugu biljnu vrstu sto se upravo desava kod nepreradjenog lisca i zelene kore od orahovine.
 
bojan76 je napisao(la):
cime se boriti protiv monilie
Kliknite za proširenje...
Iako mi zaštita nije područje, moniliju kod dunje riješio sam tako da sam zaražene plodove ukopao u zemlju ispod stabla (sve zaražene plodove). I nakon par godina više nije bilo monilije na plodovima.
Otkud taj savjet?
Sredinom 80-tih jedan stariji turista (njemac) kada je vidio moje (trule) dunje savjetovao mi je da napravim gore rečeno. Kaže da kada miceliji gljivica u tlu, obrastu trule plodove i korijen dunje, opskrbit će dunju određenim prirodnim antibiotikom i da više monilije neće biti (govorio je tada i o biološkoj poljoprivredi).
Reko, ništa me ne košta probat. Probao i stvar funkcionira. Ne znam za ostalo voće, ali za dunju radi. Vise nema trulih dunja.
 
ovo preuzeo sa jednog sajta i probao **Ako zelite malo eko-suzbijanje korova, probajte sa 1 litar 9%-ni ocat u 30-50 litara vode poprskati korove.*** videcemo sta radi , 1 litar sirceta 53.00 dinara , mozda pomogne ?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh