Omotaci bala (motalice)

Sto je teze? :/ inace ne moras metnut trake nego stavi samo armature uzduz tj preporuci vlasniku da pogonski valjci ne budu glatki.
nisi ni razmisljao o nekoj jeftinoj soluciji odrezivanja folije i meraca krugova?


Ako neko zna za neki jednostavni senzor i displej koji ce brojiti krugove neka pise,moze i na pp,planiram uzeti omotac koji nema brojac..
 
Neznam kako bi se moglo napraviti da odsjeca foliju, a ovo za valjke ce prepraviti ili ce variti armaturu ili ce uzeti gume.A brojati nije tesko jedino moras stalno iz traktora izlaziti posto su komande na omotacu, ima jedan ispod valjka osigurac koji se stavlja da se nebi okretala konstrukcija od valjaka kada se bala utovara i istovara.
 
fiat615 je napisao(la):
sijecem je nozem inace nije ovo moj omotac ja ga posudjujem od kuma. ja koristim bijelu, zelenu, trgovci sto prodaju kazu da su bolje svjetlije.
a od foliju koristim Unterland od jedne role moze se omotati 20 21 23 zavisi koliko krugova.
Kliknite za proširenje...

i ja koristim "UNTERLAND" i zadovoljan sam.
Ako neko ima neko rjesenje za sjecenje folije neka nam pojasni
 
fiat615 je napisao(la):
sijecem je nozem inace nije ovo moj omotac ja ga posudjujem od kuma. ja koristim bijelu, zelenu, trgovci sto prodaju kazu da su bolje svjetlije.
a od foliju koristim Unterland od jedne role moze se omotati 20 21 23 zavisi koliko krugova.
Kliknite za proširenje...
Mi na poslu koristimo svetlo zelenkastu i belu klasovu ali je skupa ko djavo,ali i kvalitet je zadovaljavajuci tj 1 klasa a probali smo X kopija i jeftinih varijanti i sta se desava toliko je losa te se cepa prilikom motanja te se sva deformise na suncu i koliko god da namotate krugova tanko je ,dakle necete tu nesto ustedeti a napaticete se . Dalje koju god da foliju koristite i koliko god namotaja namotali MORATE STROGO voditi racuna gde i kako istovarate balu . Sledece vodite racuna koliko vam stoje bale nakon sipanja inokulanta !
 
naznam kako je jedan kod mene napravio da broji krugove znam samo da ima obični digitron i neke žice iz njega idu ispod omotača i na njemu šteluje broj krugova,omotač je ručni rad u kompletu.mogu da ga pitam ili da idem slikati sutra
 
Presa posipa po otkosu prilikom baliranja ,imamo napravljena burenca iznad pika prstiju unutra jedan elektro motoric koji povezes na prekidac i pustis jednu diznu plasticnu od prskalice obicnu ispred pika prstiju normalno da to nista nigde nesmeta i kako baliras tako kad udjes u otkos upalis izadjes ugasis normalno da ti nebi sikljala swo wreme .
 
PKB je napisao(la):
Presa posipa po otkosu prilikom baliranja ,imamo napravljena burenca iznad pika prstiju unutra jedan elektro motoric koji povezes na prekidac i pustis jednu diznu plasticnu od prskalice obicnu ispred pika prstiju normalno da to nista nigde nesmeta i kako baliras tako kad udjes u otkos upalis izadjes ugasis normalno da ti nebi sikljala swo wreme .
Kliknite za proširenje...
a sta daje pritisak? ajde ako imas kakvih slika stavi.
Jeste radili i bez inokulanta?
 
Nemora to biti ko zna kakav pritissak bitno samo da vuce da koliko toliko se uskladi sa tvojom brzinom baliranja nista komplikovano ,nismo nikad radili bez inokulanata .Zna sigurno neko malo bolje da ti objasni efekat inokulanata ,ako ne probacu ja .

---------- Poruka napisana u 10:19 ---------- Prethodna poruka je at 10:16 ----------

Bakterije mlečne kiseline su zastupljene u prirodi na živim biljkama, pa zajedno sa njim dospevaju u masu koja se silira, gde fermentišu šećere do mlečne kiseline i vrše konzervisanje biljne mase (spontana fermentacija). Meðutim, karakteristično za većinu bakterija mlečne kiseline iz prirode je da su heterofermentativnog tipa, odnosno, da sa učinkom od svega 50-ak procenata koriste šećere za sintezu mlečne kiseline. Ovo predstavlja njihov veliki nedostatak pri siliranju biljnog materijala koji sadrži “kritične” količine šećera, a takve su upravo leguminoze (lucerka, crvena detelina, grašak, grahorica…). Upravo je ova činjenica i navela naučnike na ideju da se pri siliranju koriste specijalni biološki dodaci, koji sadrže odabrane sojeve homofermentativnih mlečnih bakterija, odnosno bakterija sa maksimalnim učinkom u produkciji mlečne kiseline (preko 90%). Danas na tržištu postoji veliki broj različitih bioloških dodataka, sa različitim fabričkim nazivima. Savremeni biološki preparati sadrže Lactobacillus plantarum i druge Lactobacillus vrste, u kombinaciji sa Enterococcus, Lactococcus i Pediococcus vrstama. Za praktičnu upotrebu koriste se u suvom stanju ili u vidu rastvora. Suvi preparati se pre upotrebe rastvaraju u manjoj količini vode i prskanjem što ravnomernije rasporeðuju po masi za siliranje u silo-objektu. Rešenje novijeg datuma je aplikator koji se ugraðuje na silo-kombajn, i koji odmah tretira usitnjenu masu pre nego što bude prebačena u transportno sredstvo. Inokulanti se preporučuju pre svega pri siliranju onih biljnih vrsta koje sadrže rastvorljive šećere na samoj granici šećernog minimuma. Ukoliko se ovakav materijal prepusti prirodnim procesima siliranja, zbog male efikasnosti heterofermentativnih mlečnih bakterija neće se nagraditi dovoljno mlečne kiseline, pa se dobija loša silaža, a u krajnjem slučaju i sasvim neupotrebljiva. Meðutim, pri korišćenju inokulanata, odnosno specijalnih dodataka na bazi homofermentativnih mlečnih bakterija, odmah u startu se postiže visoka brojnost mlečnih bakterija, i to onih sojeva koji daleko racionalnije koriste šećere, pa će se nagraditi znatno veće količine mlečne kiseline. Treba znati da je ova vrsta dodataka najefikasnija u provenulom materijalu, sa vlagom manjom od 65%. Iz tog razloga, pri siliranju lucerke, deteline pa i trava, trebalo bi obavezno sprovoditi i ovu meru, odnosno kratkotrajno prosušivanje pokošenih biljaka, koje po lepom i sunčanom vremenu može da se izvede za samo nekoliko sati. Pored toga, inokulanti se mogu koristiti u kombinaciji sa manjim količinama ugljenohidratnih dodataka, jer se time sigurno obezbeðuje supstrat za njihovo delovanje. Osim za navedene kulture, inokulanti se sve češće dodaju i pri siliranju kukuruza, i pored činjenice da ova biljna vrsta sadrži dovoljne količijne fermentabilnih šećera. Svrha korišćenja inokulanata pri siliranju kukuruza jeste skraćenje trajanja fermentacije za 30-50%, i time raniji početak korišćenja silaže. Biološki dodaci (inokulanti) novije “generacije” pored homofermentativnih bakterija mlečne kiseline sadrže i celulolitičke enzime, i nazivaju se zajedničkim imenom bakterijsko-enzimski dodaci. Ovi dodaci razlažu celulozu do šećera, obezbeðujući dodatni susptrat za aktivnost bakterija mlečne kiseline. Dodatni efekat njihovog rada je povećana svarljivost tretiranih silaža, te se koriste pri siliranju različitih sirovina. Najnovija “generacija” inokulanata sadrži pored homofermentativnih i heterofermenativne bakterije, koje u ograničenoj meri stvaraju sirćetnu, buternu i propionsku kisleinu. Za razliku od mlečne kiseline, koja je jako baktericidno ali slabo fungicidno sredstvo, navedene kiseline su odlični fungicidi, te su značajni za kontrolu aktivnosti gljivica (plesni i kvasaca) u eventualnoj naknadnoj fermentaciji. Na taj način se povećava “aerobna” stabilnost, pre svega silaža poreklom od kukuruza, što je čest problem koji zadaje glavobolju našim farmerima.

---------- Poruka napisana u 10:28 ---------- Prethodna poruka je at 10:19 ----------

Dalje ako nemas puno lucerke za senazu najprostije resenje kupis jedan novi spric rucni za prskanje napravis tu i pred baliranje jedan cepa po otkosima ispred prese i to ti je to za prvu pomoc dok nekonstruises nesto prakticnije.Ali znaci mora da se vodi racuna o vremenskom intervalu nesmeju inokulanti biti izlozeni mnogo suncu i nekonzerviran.
 
hmm,sto se tice delovanja inokulanta znam ,i ja sam koristio kad smo radili lucerku ali u trap(a koristim ga i za kukuruznu silazu),mada nasa je bila suva na pola i nije bila glavna kultura samo 20% ostalo ej bilo nesto drugo,ali interesovalo me jer ako se dobro zatvori bala + to sto kada se otvori i dobije vazduh i potorsi se odma,pa nema vremena kad da se kvari,e sad sto ce bit veca hranjiva vrednost i ostale "gluposti" nema veze,bitno da se ne kvari.
Jel imas neku balu otvorenu da nam slikas?
danijela
aha,predpostavljo sam da je tako nesto,a za rucnu prskalicu i prskanje otkosa pred traktorom sam i ja razmisljao,korpu na prednji hidraulik i jedno bure od 200l i mala prksalica i nek prska :D ali dobro,pa sad ne znam kolko cu radit volio bi vidit kako ce to ic ako uzmem omotac no nije ni 5e malo za jednu balu samo za foliju a opet nije ni puno jer ima puno vise kvalitetnije mase.
 
Poslednja izmena:
Isplativo je ,znam tu coveka koji je sam napravio i pravio bi po narudzbini verovatno .Prvo je remontovo 560 napravio mu je kabinu nesto poput yto i haubu pa je napravio sam utovarivac ,pa zatim motalicu po uzoru na nasu iz pkb i funkcionise .
 
malo je zatrpano pa se ne vidi bas dobro


---------- Poruka napisana u 12:37 ---------- Prethodna poruka je at 12:32 ----------
 
mladenmaso
jel si radi prosle godine umotavanje?jel imas da uslikas otvorenu balu? kakvu presu imas ? vidim u pozadini cini mi se velger rp 12 ili 15.jesi zadovoljan zbijenoscu bale za ovaj nacin spremanja,tj dal je dovoljno da se ne pokvari.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh