Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
Auuu, izvinjavam se nije Pronto nego Sprinter 4 ST
No-Till , direktna setva bez obrade
- Začetnik teme Rabadzija
- Datum pokretanja
milan_spay
Član
Dobra mašina.
garisa
Član
Od 2002 sejem sa Horsch 6CO. Slicna je sprinteru samo je 100% americka varijanta. Ogleda je to sto su joj ulagaci semena duži, tj. višlji je klirens i može da prođe velika masa kukuruzovine ili ti žetvenih ostataka bez gušenja. Imate polovne od 3 metra širine i mislim da je Rus 920 dovoljan a ako je neko na terenu sa nagibima isti traktor sa zadnjim duplim točkovima. Sejalica CO ima uređaj za tečna mineralna hraniva. Samo ukucajte Horsch Air seeder CO i tražite. Mašina je nepoderiva. Na radnim organima posle nekih 2500 ha nema ni traga od trošenja. O tehnologiji gajenja sa ovakvom sejalicom morate nešto i da naučite a o tome mogu da Vam pričam. Seje se soja, kukuruz za silažu a malo hrabriji mogu da seju i kukuruz za zrno. Probao i imam iskustvo. Da li se sastajete negde bar jednom godišnje? Organizujte se pa da se družimo.
Gariša.
Gariša.
MOMOSARIC
Član
Garisa zanima me gdje nadješ tečno djubrivo (inače to je super stvar).Mislim ipak da nebi mogla za kukuruz u notill verziji fali tu radnih tijela .
garisa
Član
Kod kukuruza je vrlo vazno da izaberete hibrid, mislim po njegovim karakteristikama kao što je izgled stabljike. Na drugom mestu je sitnjenje stabljike kombajnom i raspored ostataka po parceli tj. ne smeju da ostaju u traci iza kombajna. Sa ovakvim mašinama moraš da menjaš i dosadašnje navike! Ideš napred. zar ne ? Ovaj tip radnih organa seje ispod žetvenih ostataka! To je tzv PPF Anderson radni organ koji ima precizno postavljanje mineralnih hraniva ( Precision Posistion of Fertilizer). Sa Air Seeder CO sejalicom, jesen 2010, preporučio sam proizvođaču da ubaci tokom jeseni oko 60 litara na 1 KJ UAN-a, jer seje u konzervacijskim sistemima pšenicu tj. na tanjiranju. Tečna hraniva NPK kombinacije sam koristio u 2002/3 od jedne kompanije koja je pravila NPK 12:8:8 i 10:10:10, ali ona nikada nije kod nas registrovala ova hraniva ( U Srbiji). To je jedna Engleska firma koja danas više ne radi. Sejalica Sprinter-Horsch, iste firme, koristi suva, granulisana hraniva i to nije loše.
Napominjem, izborom hibrida i upravljanjem žetvenim ostacima istog, moguće je posejati iza kukuruza pšenicu sa ovom sejalicom. Provereno. Čak je dobra i za obradu zemljišta i predsetvenu pripremu - isprobano. Rekao sam i ponoviću - ORGANIZUJTE SE DA SE INFORMIŠETE, UPOZNATE I NAUČITE NEKE NOVE STVARI. Ja ih radim i učim, bar što se tiče obrade i ishrane već 20 godina i primenjujem u proizvodnji. Stalno ima nešto novo ali izmereno i dokazano, tako da je proces neprekidan. Poudrav svima.
GAriša.
Napominjem, izborom hibrida i upravljanjem žetvenim ostacima istog, moguće je posejati iza kukuruza pšenicu sa ovom sejalicom. Provereno. Čak je dobra i za obradu zemljišta i predsetvenu pripremu - isprobano. Rekao sam i ponoviću - ORGANIZUJTE SE DA SE INFORMIŠETE, UPOZNATE I NAUČITE NEKE NOVE STVARI. Ja ih radim i učim, bar što se tiče obrade i ishrane već 20 godina i primenjujem u proizvodnji. Stalno ima nešto novo ali izmereno i dokazano, tako da je proces neprekidan. Poudrav svima.
GAriša.
Rale 83
Prijatelj Foruma
@garisa
Posto ovde ima jako zainteresovanih clanova za ovaj vid obrade , sta mislite da napravimo jedno okupljanje kod vas , neko usko drustvo , ponesemo jedno prasence i malo domaceg vina , pa da posedimo , razgledamo itt
Posto ovde ima jako zainteresovanih clanova za ovaj vid obrade , sta mislite da napravimo jedno okupljanje kod vas , neko usko drustvo , ponesemo jedno prasence i malo domaceg vina , pa da posedimo , razgledamo itt
Zdravo svima. Evo sta sam uslikao danas na jednoj izlozbi koja je bila u Lozsni. Ovakve sejalice se proizvode u Englesku. Po licenci slicnih sa Novog Zelanda. A proizvodi ih 1 tip u njegovom ateljeu(radionici). Kao sto se vidi iz prilozenog to je sejalica za direknu setvu. Sistem izbacivanja semena je pomocu sundjera, koji se okrece. Kaze da je taj sistem star 40godina. A cena im je 18000e
bokib
Član
kao sto sam i pre komentarisao ovaj sistem setve je zanimljiv. samo posto vidim da ovde ima puno strucnih ljudi zanima me da li neko moze da mi malo detaljnije objasni ( posto se ovo kosi sa onim sto smo ucili u skoli i radimo u praksi ), a pitanje je : nije li zemlja previse sabijena ispod zrna kukuruza i kako to utice na formiranje zila, da li ce one da se formiraju plitko i rasire ?
MOMOSARIC
Član
Vjerovatno si u pravu da bi se to dogodilo prve godine notill u kukuruzu.Lično mi se za kukuruz više svidja (pričam teoretski tek ću malo da probam) metoda tzv strip till , obrada uskih traka gdje se sije na dubinu 10-15cm , a prethodno proći cijelu njivu podrivačem sa uskim tijelima da ne miješa zemlju samo da isiječe na veću dubinu razmaka 50ak cm , a žile će naći put (i voda naravno)bokib je napisao(la):
bokib
Član
ali recimo kod nas je zemlja rastresita, nije mocvarno cak naprotiv. po meni ovaj nacin direktne setve je super jer u jednom prolazu se zavrsavaju skoro svi poslovi, samo ako prvo moram da rasturim zetvene ostatke zatim podrivam i sejem to su vec tri operacije. ispalo bi jeftinije da ugarim i u garevinu da posijem direktno ?! tu u blizini mene su pre desetak godina probavali da tanjiraju teskim tanjiracama na 12- 15 cm i nije se pokazalo dobro jer je jako puno kukuruza poleglo preko 70 %
MOMOSARIC
Član
Teške tanjirače najviše zbijaju zemlju , navodno se tzv djon mnogo više stvara čak nego kod oranja i to na manjoj dubini (10-15cm) , možda je to razlog što je kukuruz polegao ako nije mogao dublje da se ukorijeni , zato se uzdam da bi podrivanje riješilo .Idealno bi bilo da tijelo podrivača ide ispod svakog reda ali valjda je dovoljno u blizini reda.
Zaključak sa jučerašnjeg predavanja u S.Karlovcima:
-no till obrada daje iste ili za nijansu slabije prinose
-potrebne su velike (i skupe) mašine
-mašine i postupci obrade se razlikuju u zavisnosti od tipa zemljišta i plodoreda
-utrošak goriva je manji nego kod klasične obrade, a smanjuje se po jedinici površine ako se povećava snaga i veličina mašina, što smanjuje vreme i troškove obrade (pa tako povećava prihod po jedinici površine)
-potrebna su tečna djubriva
Mislim da ovaj način obrade nije za manja gazdinstva uglavnom zbog cena i veličina mašina kojima je potrebna velika površina da bi se isplatile.
-no till obrada daje iste ili za nijansu slabije prinose
-potrebne su velike (i skupe) mašine
-mašine i postupci obrade se razlikuju u zavisnosti od tipa zemljišta i plodoreda
-utrošak goriva je manji nego kod klasične obrade, a smanjuje se po jedinici površine ako se povećava snaga i veličina mašina, što smanjuje vreme i troškove obrade (pa tako povećava prihod po jedinici površine)
-potrebna su tečna djubriva
Mislim da ovaj način obrade nije za manja gazdinstva uglavnom zbog cena i veličina mašina kojima je potrebna velika površina da bi se isplatile.
Dragan18
Član
NE bih se bas slozio sa zakljuckom... a u pozitivne efekte bi jos dodao VEOMA VAZNE
-povecava se biogenost zemljista
-povecava se humus u zemljistu
-dobijaju se konstantni prinosi bez velikih pikova (oscilacija)
-Poboljsava se struktura zemljista
-koristi se manje djubriva
-izbacuje se oranje kao operacija za koju je potrebno najvise energije (nafte)
-smanjuju se radni sati masina a samim tim i odrzavanje
Zakljucak...postoje masine koje su jeftinije i manje i za njih treba manja snaga traktora .Medjutim, one se ne uvoze se jer se ne isplati distributerima. Ko tebi moze da zabrani da licno uvezes nesto... samo treba volja i plan.
P.S. Nemoze se na svakom zemljistu primenjivati ova tehnika.
-povecava se biogenost zemljista
-povecava se humus u zemljistu
-dobijaju se konstantni prinosi bez velikih pikova (oscilacija)
-Poboljsava se struktura zemljista
-koristi se manje djubriva
-izbacuje se oranje kao operacija za koju je potrebno najvise energije (nafte)
-smanjuju se radni sati masina a samim tim i odrzavanje
Zakljucak...postoje masine koje su jeftinije i manje i za njih treba manja snaga traktora .Medjutim, one se ne uvoze se jer se ne isplati distributerima. Ko tebi moze da zabrani da licno uvezes nesto... samo treba volja i plan.
P.S. Nemoze se na svakom zemljistu primenjivati ova tehnika.
Dragan18
Član
koliko sam ja mogao da vidim na onim slajdovima , dobijaju se 2 miliona povracaja za kupovinu ove mehanizacije
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
@Dragan 18Volim kada se pazi na času i kada se daju paravi komentari!
Rabadzija
Član
Panonstib,panonstib je napisao(la):
Volim kada se pazi na času i kada se daju paravi komentari!
kakva je tu mogucnost da se postojece 4redne pneumatske sejalce preprave/dorade za no-till ili da se napravi predagregat koji bi otvarao brazdicu,ulagao minearlno djubrivo i dovoljno omeksao zemlju i razgrno zetvene ostatke kako bi obicna pnematska sejalica posejala.
Pa bioje prikazan agregat koji u jesen ubacuje min.djubriva u zemlju a ako bi takak bio predagregat nodetki zar ne bi moglo da se kvalitetno poseje
ne priznajem negativan odgovor jer sve u zivotu moze da se napravi samo treba volja
Post je spojen: [time]1295446367[/time]
_________________________________________________verujem da postoje u USA gde je ovaj sistem i najrazvijeniji i jeftinije masine....samo ih treba i doneti
evo jedan primer polovne i ne treba neki jak traktor mislim da Rus82 ladno moze ovou da vuce
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
Auuuu Gospodine @Rabadzija pa Vi niste pazili.
O tome je pričao Gospodin Garalejić i to pri kraju svog izlaganja.Mora biti da Vam je u to vreme pao šećer zbog mirisa od zakuske koja je dolazila od pozadi, a kolilo me sećanja služi Vi ste bili iza mene.Ja sam kao uvlakač, prepisivač seo u prvi red da prvi čujem i prvi vidim.
Rečeno je da se mogu koristiti i postojeće mašine za širokorednu setvu i to u obradi u trake jedino što se posle unošenja mineralnog djubriva može sejati sa sejačicama koje imaju diskosne ulagače sa točkovima za regulaciju dubine prodiranja diska (Maja sa diskovima),a da se mora sačekati par nedelja da bi se moglo sejati sa raoničastim ulagačima jer zbog razrahljene zemlje ulagači upadaju i neće biti setva na zadatoj dubini nego mnogo dublje.
U no-till obradi je može da ide i nodetka stim što ispred raonika ide uredjaj za "čišćenje" površine gde će ići ulagač pa ide "turbo" disk koji proseca i na kraju ide raoničasti uljagač ili diskosni.
Unos djubriva je isto moguć i tečnog i granulisanog jer se ono može unositi zasebno, ali je bitno da bude 5x5 kako je rekao Gospodine Garalejić 5 cm udaljen od ulagača semena u stranu i 5 cm u dubinu.Ogledi su pokazali da na ovaj način uneto seme biljka najbolje usvaja.Naj jednostavniji način da to napravite je da skinete sanduke sa starih medjurednih kultivatira podesite i to je to.Ako počne distribucija UAN (tečnog djubriva) biće potrebna pumpa i opet neki ulagač za ubacivanje u zemljište i regulator da se može regulisati norma djubrenja.Nadam se da ste zadovoljni odgovorom.
O tome je pričao Gospodin Garalejić i to pri kraju svog izlaganja.Mora biti da Vam je u to vreme pao šećer zbog mirisa od zakuske koja je dolazila od pozadi, a kolilo me sećanja služi Vi ste bili iza mene.Ja sam kao uvlakač, prepisivač seo u prvi red da prvi čujem i prvi vidim.
Rečeno je da se mogu koristiti i postojeće mašine za širokorednu setvu i to u obradi u trake jedino što se posle unošenja mineralnog djubriva može sejati sa sejačicama koje imaju diskosne ulagače sa točkovima za regulaciju dubine prodiranja diska (Maja sa diskovima),a da se mora sačekati par nedelja da bi se moglo sejati sa raoničastim ulagačima jer zbog razrahljene zemlje ulagači upadaju i neće biti setva na zadatoj dubini nego mnogo dublje.
U no-till obradi je može da ide i nodetka stim što ispred raonika ide uredjaj za "čišćenje" površine gde će ići ulagač pa ide "turbo" disk koji proseca i na kraju ide raoničasti uljagač ili diskosni.
Unos djubriva je isto moguć i tečnog i granulisanog jer se ono može unositi zasebno, ali je bitno da bude 5x5 kako je rekao Gospodine Garalejić 5 cm udaljen od ulagača semena u stranu i 5 cm u dubinu.Ogledi su pokazali da na ovaj način uneto seme biljka najbolje usvaja.Naj jednostavniji način da to napravite je da skinete sanduke sa starih medjurednih kultivatira podesite i to je to.Ako počne distribucija UAN (tečnog djubriva) biće potrebna pumpa i opet neki ulagač za ubacivanje u zemljište i regulator da se može regulisati norma djubrenja.Nadam se da ste zadovoljni odgovorom.
MOMOSARIC
Član
Konačno nešto napredno počelo da se dešava bar kod vas u Vojv.Slažem se sa svim zadjnim postovima ,svi imate izgleda dobra razmišljanja . Ispravni su i zaključci satog seminara ali i ovo što kaže Dragan18 .Kad smo kod sijačica za kukuruz svidjela mi se Sfoggia http://www.poljoprivredni-forum.com/showthread.php?p=644282&highlight=sfoggia#post644282
Na upit sam dobio cijenu kod ORO INTERNATIONAL Zagreb , 6redna sa kompl za klasična djubriva oko 25000e +pdv.
O notill bi mogao pisati cijeli dan šta sam saznao a i postavljati pitanja ali moj je zaključak da ko se usudi mora raditi par godina bez neke opravdanosti i sa ulaganjima dabi ušao u štos.
Na upit sam dobio cijenu kod ORO INTERNATIONAL Zagreb , 6redna sa kompl za klasična djubriva oko 25000e +pdv.
O notill bi mogao pisati cijeli dan šta sam saznao a i postavljati pitanja ali moj je zaključak da ko se usudi mora raditi par godina bez neke opravdanosti i sa ulaganjima dabi ušao u štos.
