cunami
Član
sve razumem jer gde god ima dpbrih para tu su i pojedini politicari umesali prste cifra je oko 240 miliona eura bila za rod 2014 godine, a to je jednu vocnu vrstu lepa suma moze se reci
MALINA-berba i cena 2015
- Začetnik teme slavisa0101
- Datum pokretanja
- Status
Drage kolege,analiziram vasa pisanja pa bih se dotakao malo kulture branja maline,
Mislim da jos uvek nemamo u celini dovoljnu kulturu,bolje receno nekulturu branja.Mucno je gledati propastenje ovog naseg rajskog voca neretko ekstra kvaliteta.Dali je to nemar,nehat ili nebriga mnogih. Kada bi ljudi shvatili koliko je to samo mali napor a veliki efekat u kvalitetu mozda bi radili drugacije. Cesto branje maline u kante i kantice pogotovu od 5-6 litara,pa presipanje u gajbice pa dok se to poravnja,pa i ona sto nije zgnjecena nju prelije sok tako da to ninasta ne lici,odnosno lici na pekmez,koji nasi hladnjacari mogu odmah da pakuju u tegle.
Samo branje direktno u gajbice daje pun kvalitet.
Gledao sam i gde ljudi okace na kais gajbicu ispted sebe,ali zbog manervisanja cesto se zakacuje za rodnice,upada lisce,kida se zelena itd tako da ni to nije bas dobro.
Ja praktikujem metod gde naredjam obicno 5-6 gajbica ispred sebe ,nista vam nesmeta,obe ruke slobodne,cesto i nogom poguras,punite gajbicu redom,plodove nista nepomerate po gajbici tako da se mehanicki nista neostecuje,kada napunite gajbicu stavljate u hlad pod vrstu.,Uvek gledam da prazna bude ispod one u koju berem.
Mnogima je izgovor da je ista cena za sve,ali kada bi imale cene za razlicito punjenje,-npr. 2-2,3 kg jedna cena,za 2,3-3 kg druga,preko 3 kg treca,onda bi svak razmislio za koju cenu bere.
Mislim da jos uvek nemamo u celini dovoljnu kulturu,bolje receno nekulturu branja.Mucno je gledati propastenje ovog naseg rajskog voca neretko ekstra kvaliteta.Dali je to nemar,nehat ili nebriga mnogih. Kada bi ljudi shvatili koliko je to samo mali napor a veliki efekat u kvalitetu mozda bi radili drugacije. Cesto branje maline u kante i kantice pogotovu od 5-6 litara,pa presipanje u gajbice pa dok se to poravnja,pa i ona sto nije zgnjecena nju prelije sok tako da to ninasta ne lici,odnosno lici na pekmez,koji nasi hladnjacari mogu odmah da pakuju u tegle.
Samo branje direktno u gajbice daje pun kvalitet.
Gledao sam i gde ljudi okace na kais gajbicu ispted sebe,ali zbog manervisanja cesto se zakacuje za rodnice,upada lisce,kida se zelena itd tako da ni to nije bas dobro.
Ja praktikujem metod gde naredjam obicno 5-6 gajbica ispred sebe ,nista vam nesmeta,obe ruke slobodne,cesto i nogom poguras,punite gajbicu redom,plodove nista nepomerate po gajbici tako da se mehanicki nista neostecuje,kada napunite gajbicu stavljate u hlad pod vrstu.,Uvek gledam da prazna bude ispod one u koju berem.
Mnogima je izgovor da je ista cena za sve,ali kada bi imale cene za razlicito punjenje,-npr. 2-2,3 kg jedna cena,za 2,3-3 kg druga,preko 3 kg treca,onda bi svak razmislio za koju cenu bere.
EEE kada bi tako svi razmisljali... pa makar i polovina, ali ne, lakse je reci "ma ko ga j...." ista je cena za sve. pa jos pokupe i one sto stoje na zemlji po 3-4 dana, pa je kao malo sakriju u gajbici, uz ti naravno upadne i neki list, drvce, trava...ma strasno. Nemate pojma sta bih dao da se ovedu klase, pa rodjenog brata ne bih pustio ako ne valja, ali ovako tuzno je gledati sta sve rade. Ja sam jos nov, a mogu zamisliti cega ste se sve vi nagledali.
Sto se tice metode branja u potpunosti smo isti, jedino je ponesem po 4 gajbice(kraci su mi redovi, a i mozda sam malo mladji pa mi je lakse da se savijem kad spustam u gajbicu
)...
pole
Član
Trudio sam se da saradjujem sa svim hladnjacarima .... da se nebi vezao samo za jednog . svima sam bez obzira na cenu i uslove placanja davao robu . Svi su bili iznendjeni iiii hvalili moje branje Prve god prosek gajbi bio 2.8 kg ,zadnje dve god prosek 2.2 kg.
I ove god nece preci 2.2 kg
Kad smo kod toga glledajuci kako u cileu beru ....? Raymisljam da malo to ako moze da se osavremeniiii ...recimo na odgovarajuci opasac postaviti nekoliko cetvrtastih ,plasticnih posudica koje nebi mogle da se napune vise od 0.8-1 kg.
Tako bi se moglo brati sa obe ruke i kad se berac sagne ne bi se prosipalo i ne bo bio velik problem zbog presipanja u gajbe .
Mozda jos dodati odgovarajuca kolica sa tockovoma od bicikla ..._ za prazne i pune gajbe...? Aovo je za temu RADOVI U MALINJAKU
I ove god nece preci 2.2 kg
Kad smo kod toga glledajuci kako u cileu beru ....? Raymisljam da malo to ako moze da se osavremeniiii ...recimo na odgovarajuci opasac postaviti nekoliko cetvrtastih ,plasticnih posudica koje nebi mogle da se napune vise od 0.8-1 kg.
Tako bi se moglo brati sa obe ruke i kad se berac sagne ne bi se prosipalo i ne bo bio velik problem zbog presipanja u gajbe .
Mozda jos dodati odgovarajuca kolica sa tockovoma od bicikla ..._ za prazne i pune gajbe...? Aovo je za temu RADOVI U MALINJAKU
Jeste zemo to tema za radove,ali mislim da cemo za neko vreme to pisati ovde jer ce punjenje gajbica mozda odredjivati bar nijanse u cenama,,sto setice kantica i cinija po meni mogu ali manje,a za kolica ti je odlicna ideja za ravne malinjake.
aco.paun
Član
Bio sam danas u metrou u Kragujevcu i naletim na svežu malinu u pakovanju od 125g. Cena ~370din, skoro 3000din/kg, zemlja porekla Meksiko
poznavalac_prilika
Banned
Molim vas da ne sirite dezinformacije, na listi izvoznika pojavljuje se firma STANIC doo kao izvoznik, ne najveci ali izveze dosta robe svakako. Takva jedna lista postoji kod nas, nazalost nije je bas lako dobiti, ja sam je imao par puta u rukama i gledao sam razne podatke, ako nadjem jednu staru videcu da postavim, novu ipak ne bih smeo, pozzz
- - - - - - - - - -
Bio sam danas u metrou u Kragujevcu i naletim na svežu malinu u pakovanju od 125g. Cena ~370din, skoro 3000din/kg, zemlja porekla Meksiko
Evo pravog pitanja za proizvodjace i domaceg zadatka, sta njih sprecava da oni sada prodaju svoju malinu po ovoj ceni? Siguran sam da METRO ne bi imao nista protiv da robu nabavi u Srbiji, naravno koja po ceni i kvalitetu mora da bude konkurentna ovoj malini iz Meksika.
Poznavalac prilika
Mislim da je na tom spisku i firma "Zadrugar"
Sto se tice ovog drugog dela tvog izlaganja mislim da ipak atmosfera ipak postaje meksa,i sami ljudi razmisljaju za jos, za napred, za vise i bolje. Ipak to mora biti neki lagani proces da bih se postigao cilj.
Muka je sto je sama berba maline kod vecine proizvodjaca kao dugo ocekivana "infuzija" za resenje kucnih finansija i pokrice najnuznijeg-proizvodnog ciklusa.
Ali koliko god pricali uvek se pojavljuje taj glavni kamen spoticanja-POVERENJE.
Evo cist primer-
Pa ko jos veruje da ste vi SAMO obican elekticar "banderas" ili ste poznavalac prilika (kao sto se i potpisujete) ekonomije,poslovanja,menadzmenta,tehnologija domaceg i stranog trzista,izvoza-SKRACENO PROFITA.??!!
A ovo u vezi meksicke maline?
Nije li to malo neodgovornost drzave da nevodi racuna o sopstvenom trzistu,znam da cete mi odgovoriti pa to je komercijalno poslovanje i liberalno trziste??!!
Usput posto poznajete prilike ,mozda nije to tema za ovde,pitao bih vas kakve su prilike sa suvom sljivom ,imam utisak kao da se vraca sa nesto unapredjenoj i osavremenjenoj verziji na dane stare slave,A ako je tako to je komercijalni proizvod br 2.?!
HVALA
Mislim da je na tom spisku i firma "Zadrugar"
Sto se tice ovog drugog dela tvog izlaganja mislim da ipak atmosfera ipak postaje meksa,i sami ljudi razmisljaju za jos, za napred, za vise i bolje. Ipak to mora biti neki lagani proces da bih se postigao cilj.
Muka je sto je sama berba maline kod vecine proizvodjaca kao dugo ocekivana "infuzija" za resenje kucnih finansija i pokrice najnuznijeg-proizvodnog ciklusa.
Ali koliko god pricali uvek se pojavljuje taj glavni kamen spoticanja-POVERENJE.
Evo cist primer-
Pa ko jos veruje da ste vi SAMO obican elekticar "banderas" ili ste poznavalac prilika (kao sto se i potpisujete) ekonomije,poslovanja,menadzmenta,tehnologija domaceg i stranog trzista,izvoza-SKRACENO PROFITA.??!!
A ovo u vezi meksicke maline?
Nije li to malo neodgovornost drzave da nevodi racuna o sopstvenom trzistu,znam da cete mi odgovoriti pa to je komercijalno poslovanje i liberalno trziste??!!
Usput posto poznajete prilike ,mozda nije to tema za ovde,pitao bih vas kakve su prilike sa suvom sljivom ,imam utisak kao da se vraca sa nesto unapredjenoj i osavremenjenoj verziji na dane stare slave,A ako je tako to je komercijalni proizvod br 2.?!
HVALA
Poslednja izmena:
Jutros sam cuo da postoji jedna zadruga malinara u Arilju, ima jednog clana iz Osecine , par njih od Valjeva, ukupno oko 17 zadrugara.Ugovorili skladistenje kod tri hladnjace, nabavili djubrivo, hemiju... Znaci idemo napred , neka im je sretno i biricetno. Mislim da stvari oko toga stoje ovako: Veliki igraci ce trpeti taj recimo mali broj odbeglih, udruzenih , proizvodjaca.Ako se omasovi krenut ce svim silsma na razbijanje, jer su oni jaki mi sitni, i sto bi oni dozvolili da im se profit tako lako odliva. Primera radi pre par godina bio pokusaj ovde da se osnuje udruzenje i to je DB tako razbila lako u povoju jos dok je bilo, cak su gurali svog coveka za predsednika malinara iako covek nema veze sa malinom,bivsi direktor i predsednik opstine. Sto se tice menadzera prodaje iz inostranstva, pa da je to jednostavno imati ga i probiti se na trziste, lakse ce tri hladnjacara platiti 200 hiljada E nego 50 proizvodjaca. Prava stvar je naci balans interesa, neka zadrugarstvo krene a hladnjacari i proizvodjaci treba da nadju neki dogovor oko ovog naseg posla. Moralo bi se naci ,dogovorom dveju strana, resenje za kvalitet,kvantitet i cenu, jer mislim da je tu obostrani interes. A svi mi ovo radimo valjda zbog nekakvog interesa.
Quercus
Član
Novosti.rs:
Srbi proširuju malinjake
U čačanskom Institutu za voćarstvo rasprodate skoro sve sadnice najisplativijeg domaćeg voća. Prodato 250.000 sadnica. Nestašica u svetu obećava dobru cenu. Slaba berba u Čileu
Sadni materijal u čačanskom Institutu za voćarstvo
PROŠLOGODIŠNjA dobra zarada malinara, kao i ovogodišnji zahtevi proizvođača "crvenog zlata" da mu cena bude 240 dinara po kilogramu, naterali su mnoge da svoja seoska zapuštena zemljišta pretvore baš u - malinjake. U čačanskom Institutu za voćarstvo iznenađeni su što su već na izmaku količine od oko 250.000 sadnica maline, koliko je lane ukupno proizvedeno u ovoj naučnoj ustanovi, a tokom protekla četiri meseca prodato je i više od 10.000 sadnica drvenastog voća, najviše šljiva, jabuka, krušaka, višanja, oraha...
- Malinari, okupljeni u više udruženja, nedavno su od države zahtevali da im se ove godine za kilogram ovog voća plaća 240 dinara. To je naišlo na neodobravanje otkupljivača, hladnjačara, ali je evidentno da će ove godine sav rod biti lako prodat i izvezen, jer u svetu maline - nema, a potražnja je sve veća. U Čileu, zemlji koja spada u najveće proizvođače maline na svetu, ovih dana je sezona berbe, cena je dostigla dva evra po kilogramu, ali količine su nedovoljne.
Kako nam je rekao Aleksandar Leposavić, naučnik Instituta za voćarstvo i stručnjak za malinu, ova ustanova je imala ogromnu potražnju za sadnicama maline, čija je cena bila 50 dinara, i ove godine će biti zabeležen deficit. To će, po njegovom mišljenju, dovesti do toga da će nove površine pod malinom biti zasađene sadnicama iz ranijih zasada ili će doći do uvoza nekontrolisanog sadnog materijala, što je katastrofa, jer se dozvoljava uvoz zaraženog sadnog materijala.
Novi proizvođači maline, koji spas od nemaštine nalaze baš u ovom poslu, međutim, ne mare mnogo za savete stručnjaka. Cilj im je da što lakše dođu do sadnica, pa ih, većina njih, uzima od ranijih proizvođača, po cenama od 20, 10 dinara, pa i za manje novca. Ovih dana u zapadnoj Srbiji krče se zapuštena imanja, i pripremaju se novi malinjaci, koji će već sledeće godine doneti rod.
ĐUBRIVOU INSTITUTU za voćarstvo ističu da je trenutno aktuelna rezidba voća. Dodaju da proizvođači jagodičastog voća ne bi trebalo da žure sa primenom mineralnih đubriva, s obzirom na to da su najavljene padavine.
Za zasad od jednog hektara potrebno je ukupno od 10.000 do 18.000 sadnica, u zavisnosti od sorte maline. Kod nas su veoma slabi prinosi, i kreću se od 40 do 350 kilograma po aru - rekao nam je Leposavić. - Moj savet svima je da pre svega uzimaju zdrav i proveren sadni materijal, ali i da se ne uvećavaju zasadi, već da se na postojećim uvećavaju prinosi kvalitetnom tehnologijom.
Čačanin Ivan Stojanović (37) ove godine će prvi put pod malinom zasaditi oko 50 ari zemljišta u Dragačevu, odakle je rodom. Sadnicu je, priča nam, uzeo od rođaka, koji se godinama bave malinarstvom.
Moji rođaci imaju 80 ari pod malinom i svake godine im ostaje čiste zarade od oko 12.000 evra, i pored toga što u sezoni berbe imaju desetak radnika koje plaćaju. To me je navelo da i ja počnem da se bavim ovim poslom. Sledeće godine će biti roda, a za dve godine će, daće bog, biti pun rod - ispričao nam je Ivan. - Mora nešto da se radi, da mi zemlja ne leži džaba, a i dobra je zarada, sve veća. Radim kod privatnika za 35.000 dinara, i to nije ni za osnovne potrepštine porodice.
"ZARAŽENI" UVOZ
PROTEKLIH godina bilo je velikih problema sa zaraženim sadnicama iz uvoza, jer se ne sprovodi adekvatna kontrola na granicama.
To datira od 2005. godine, i kada je napravljen presek stanja iz svih registrovanih i neregistrovanih matičnjaka, više od 50 odsto sadnica malina bilo je zaraženo. Naredna godina bila je još gora iako su napravljeni početni koraci u sprečavanju ovih teškoća. To je, međutim, prestalo, tako da se situacija nije bitno promenila - kazao nam je naučnik Leposavić
Srbi proširuju malinjake
U čačanskom Institutu za voćarstvo rasprodate skoro sve sadnice najisplativijeg domaćeg voća. Prodato 250.000 sadnica. Nestašica u svetu obećava dobru cenu. Slaba berba u Čileu
Sadni materijal u čačanskom Institutu za voćarstvo
PROŠLOGODIŠNjA dobra zarada malinara, kao i ovogodišnji zahtevi proizvođača "crvenog zlata" da mu cena bude 240 dinara po kilogramu, naterali su mnoge da svoja seoska zapuštena zemljišta pretvore baš u - malinjake. U čačanskom Institutu za voćarstvo iznenađeni su što su već na izmaku količine od oko 250.000 sadnica maline, koliko je lane ukupno proizvedeno u ovoj naučnoj ustanovi, a tokom protekla četiri meseca prodato je i više od 10.000 sadnica drvenastog voća, najviše šljiva, jabuka, krušaka, višanja, oraha...
- Malinari, okupljeni u više udruženja, nedavno su od države zahtevali da im se ove godine za kilogram ovog voća plaća 240 dinara. To je naišlo na neodobravanje otkupljivača, hladnjačara, ali je evidentno da će ove godine sav rod biti lako prodat i izvezen, jer u svetu maline - nema, a potražnja je sve veća. U Čileu, zemlji koja spada u najveće proizvođače maline na svetu, ovih dana je sezona berbe, cena je dostigla dva evra po kilogramu, ali količine su nedovoljne.
Kako nam je rekao Aleksandar Leposavić, naučnik Instituta za voćarstvo i stručnjak za malinu, ova ustanova je imala ogromnu potražnju za sadnicama maline, čija je cena bila 50 dinara, i ove godine će biti zabeležen deficit. To će, po njegovom mišljenju, dovesti do toga da će nove površine pod malinom biti zasađene sadnicama iz ranijih zasada ili će doći do uvoza nekontrolisanog sadnog materijala, što je katastrofa, jer se dozvoljava uvoz zaraženog sadnog materijala.
Novi proizvođači maline, koji spas od nemaštine nalaze baš u ovom poslu, međutim, ne mare mnogo za savete stručnjaka. Cilj im je da što lakše dođu do sadnica, pa ih, većina njih, uzima od ranijih proizvođača, po cenama od 20, 10 dinara, pa i za manje novca. Ovih dana u zapadnoj Srbiji krče se zapuštena imanja, i pripremaju se novi malinjaci, koji će već sledeće godine doneti rod.
ĐUBRIVOU INSTITUTU za voćarstvo ističu da je trenutno aktuelna rezidba voća. Dodaju da proizvođači jagodičastog voća ne bi trebalo da žure sa primenom mineralnih đubriva, s obzirom na to da su najavljene padavine.
Za zasad od jednog hektara potrebno je ukupno od 10.000 do 18.000 sadnica, u zavisnosti od sorte maline. Kod nas su veoma slabi prinosi, i kreću se od 40 do 350 kilograma po aru - rekao nam je Leposavić. - Moj savet svima je da pre svega uzimaju zdrav i proveren sadni materijal, ali i da se ne uvećavaju zasadi, već da se na postojećim uvećavaju prinosi kvalitetnom tehnologijom.
Čačanin Ivan Stojanović (37) ove godine će prvi put pod malinom zasaditi oko 50 ari zemljišta u Dragačevu, odakle je rodom. Sadnicu je, priča nam, uzeo od rođaka, koji se godinama bave malinarstvom.
Moji rođaci imaju 80 ari pod malinom i svake godine im ostaje čiste zarade od oko 12.000 evra, i pored toga što u sezoni berbe imaju desetak radnika koje plaćaju. To me je navelo da i ja počnem da se bavim ovim poslom. Sledeće godine će biti roda, a za dve godine će, daće bog, biti pun rod - ispričao nam je Ivan. - Mora nešto da se radi, da mi zemlja ne leži džaba, a i dobra je zarada, sve veća. Radim kod privatnika za 35.000 dinara, i to nije ni za osnovne potrepštine porodice.
"ZARAŽENI" UVOZ
PROTEKLIH godina bilo je velikih problema sa zaraženim sadnicama iz uvoza, jer se ne sprovodi adekvatna kontrola na granicama.
To datira od 2005. godine, i kada je napravljen presek stanja iz svih registrovanih i neregistrovanih matičnjaka, više od 50 odsto sadnica malina bilo je zaraženo. Naredna godina bila je još gora iako su napravljeni početni koraci u sprečavanju ovih teškoća. To je, međutim, prestalo, tako da se situacija nije bitno promenila - kazao nam je naučnik Leposavić
Boyla
Pa kako moze "veliki meda"da reaguje kada mu neko krade med iz kosnice.?Burno i svim sredstvima!
Mada zaista mislim da ce se stvari lagano izmeniti i da ce biti sveukupno stanje mnogo bolje,upravo zato sto ce sami proizvodjaci morati sami da koliko toliko rese svoj problem, Pa ce neko napraviti mini-hladnjacu,neko ce praviti udruzenje,samim tim i veliki igraci ce morati dosta drugacije da balansiraju u takvim okolnostima,
Pa kako moze "veliki meda"da reaguje kada mu neko krade med iz kosnice.?Burno i svim sredstvima!
Mada zaista mislim da ce se stvari lagano izmeniti i da ce biti sveukupno stanje mnogo bolje,upravo zato sto ce sami proizvodjaci morati sami da koliko toliko rese svoj problem, Pa ce neko napraviti mini-hladnjacu,neko ce praviti udruzenje,samim tim i veliki igraci ce morati dosta drugacije da balansiraju u takvim okolnostima,
TASO Pametni ljudi i gledaju i vuku napred pa koliko mogu toliko i uspeju.Uvek ima i bice budala, neradnika, spekulanata,prevaranata, ulizica, cepova za u **greška, podrepasa, kukolja i svakojakog olosa spremnog svasta uraditi bez obzira na posledice i canu koja se na kraju plati. Zato se nadam da ce u ovom nasem poslu pamet i mudrost doci medju nas, i napraviti nekakav red kod proizvodnje , otkupa i plasmana.
Institut najpriznatiji u zemlji spremi samo 250 000 sadnica.Ne radnici to je nista (12 hektara),mnogo vise malinjaka propada a to se vidi po godisnjoj proizvodnji jer nikako ne mozemo da dostignemo raniju proizvodnju a kamoli da je uvecamo.
Proizvodnju ne mozemo da dostignemo jer su sela izumrla druze. Svi pobegose u grad. A ova godina je bila ciscenje zasada jer su ljudi sadili svukuda ,a nisu pazili u koju zemlju sade. Ove susne godine malina ce i da prezivi u smonom zemljistu ali godina kao prosla pokaze gde moze a gde ne moze malina da se sadi.
Boyla
Vidim da si ozbiljan domacin i proizvodjac,iz kog si sela i sta je sa onom hladnjacom od Osecine prema Valjevu,kod gvozdenog mosta,valjda pripada Dragijevici?Jel u radu,znam da je dugo stajala neaktivna,dok vidim da ona na izlasku iz Pecke radi ,doduse jos je to pionirski pocetak ali valjda nuzda zbog cene tera ljude na takav korak.Setimo se gazda Zivoijina pre 2 godine kada na tv izjavljuje tako robusno kao na reklami da cena maline nemoze da bude vise od 80 din,pa kada je susa prepolovila rod onda moze da bude placena 160.
Podsetio bi drage kolege da su hladnjacari mnogo slozniji od nas i da imaju svoje udruzenje,ako nista bar im sluzi za dogovor i scenario otkupa i vecina ih medjusobno saradjuje.
Vidim da si ozbiljan domacin i proizvodjac,iz kog si sela i sta je sa onom hladnjacom od Osecine prema Valjevu,kod gvozdenog mosta,valjda pripada Dragijevici?Jel u radu,znam da je dugo stajala neaktivna,dok vidim da ona na izlasku iz Pecke radi ,doduse jos je to pionirski pocetak ali valjda nuzda zbog cene tera ljude na takav korak.Setimo se gazda Zivoijina pre 2 godine kada na tv izjavljuje tako robusno kao na reklami da cena maline nemoze da bude vise od 80 din,pa kada je susa prepolovila rod onda moze da bude placena 160.
Podsetio bi drage kolege da su hladnjacari mnogo slozniji od nas i da imaju svoje udruzenje,ako nista bar im sluzi za dogovor i scenario otkupa i vecina ih medjusobno saradjuje.
Hvala Taso, kada covek gazi sestu deceniju morao bi biti ozbiljan spram godinama , koliko uspesan to je relativno. Znas onu narodnu : Da zna mladost sto zna starost i da moze starost sto moze mladost. Omladina ode u u BG i NS ja ostah bez posla na tehnickom pregledu pa sam se koncentriso na malinu da vidim sta mogu uraditi. Inace malina je nasa porodicna tradicija jos od 74 sa starom slatkom Valjevkom.Stara dradicija bez novih tehnologija losa kombinacija.Pokusavam ispraviti sto se da pa boze zdravlja.U Osecini zivim a imanje je u Gunjacima. Hladnjaca kod Gvozdenog mosta nije zavrsena stoji onako kako je vec godinama kao i ona u Ostruznju , nazalost propadaju.Zivojin vise nije direktor Zadruge u Peckoj otisao u penziju ostavio velike dugove...ova nova hladnjaca na izlazu iz Pecke radi,Milovan je uspesan malinar godinama i uspeo je sagraditi sebi hladnjacu pa radi za nekog veceg igraca.Mislim covek je vredan,pametan i grize posao dok je jos mlad. Hladnjacara je manje , u proseku su da kazem pismeniji i preduzimljiviji od nas proizvodjaca, te im je stoga i lakse da se udruze dogovore ili sta vec treba. Zato mislim da nas problem malinara mora da ide u dva pravca, prvi je postepeno jacanje udruzenja,zadrugarstva,bez naglih udara na velikog Medu, a drugi pravac je pokusaj individualnog dogovora sa hladnjacarima oko proizvodnje, kvaliteta i kvantiteta, sortimenta potrebnog na trzistu... i zajednickog interesa to jest mani mani.
Quercus
Član
Slobodnaevropa.org:
Malinari vlastima: Ove godine na vreme iznosimo zahteve
Ariljska malina, ilustrativna fotografija
Malinari Zlatiborskog i Moravičkog okruga ponovo su u poslednjih 15 dana održali skup, ovog puta u Užicu, da bi zatražili sastanak sa premijerom SrbijeAleksandrom Vučićem, što bi bio nastavak razgovora započetih u julu prošle godine kada im je premijer obećao organizovanje sastanka sa hladnjačarima da bi se dogovorila konačna cena maline.
Ove godine, kažu, malinari na vreme iznose svoje zahteve, a najvažniji je ne odstupiti od zajedničke cene maline za celu Srbiju, i to je 2,3 evra. Ali treba najpre da se dogovori krajnja cena prošlogodišnje maline, kaže predsednik Saveza Srpske maline Milutin Živković iz Bajne Bašte:
„Znamo da je lanjska sezona prošla u neujednačenim cenama maline u pojedinim delovima Srbije, pa podsećam da je niz Drinu malina imala cenu od 230 do 270 dinara, a kod nas u užičkom kraju malina je najviše plaćana 170 dinara, u toj ceni je i PDV. Za ovu godinu ćemo na vreme razgovarati o ceni maline, i tražićemo pomoć Vlade, da i ona posreduje kod hladnjačara. Složni smo, mi malinari iz užičkog i čačanskog kraja da malina ne sme biti ispod 2, 3 evra za prvu klasu.“, kaže Živković
Na skupu u Užicu bili su predstavnici 12 udruženja malinara Zlatiborskog i Moravičkog okruga, a Stojan Ocokoljić, predsednik udruženja „Vilamet“ iz Ivanjice, koja proizvode jednu petinu maline, kaže da sve ispod 2,3 evra po kilogramu maline bilo bi neisplativo uzimajući u obzir povećanje cene proizvodnje:
Stojan Ocokoljić
„Mi ćemo izaći sa akontnom cenom maline za ovu godinu, i nećemo hladnjačarima ubadati prst u oko. Ta cena bi najmanje morala da bude 2,3 evra. Sve ispod toga je neprihvatljivo. Pitaju nas kolika je vaša proizvođačka cena. Mi proizvođači koji imamo više malina nego što možemo da oberemo, moramo imati radnike-berače, koje u vreme berbe tretiramo kao članove svoje porodice. Oni spavaju u našim kućama, sa nama jedu, piju, naravno, koriste internet, televiziju, i sve ostalo, znate sezona berbe je skoro dva meseca, i mi ih uvek nagradimo sa po 500 dinara dnevno više nego što su zaradili. I zbog toga mi očekujemo, da ako može strancima da se daje 10.000 evra po jednom našem zaposlenom radniku, dajte nama samo 50 evra po jednom zaposelnom u malinarstvu, i biće svi zadovoljni.“, poručio je ivanjički malinar Stojan Ocokoljić.
Malinari su zakazali sledeći sastanak u aprilu, rekli su, ove godine biće mnogo složniji u celoj Srbiji da postignu cilj, naglašavajući da je malina najvažniji poljoprivredni izvozni proizvod Srbije. Naglasili su, očekuju, da premijer Vučić ispuni svoje obećanje.
Malinari vlastima: Ove godine na vreme iznosimo zahteve
Ariljska malina, ilustrativna fotografija
Malinari Zlatiborskog i Moravičkog okruga ponovo su u poslednjih 15 dana održali skup, ovog puta u Užicu, da bi zatražili sastanak sa premijerom SrbijeAleksandrom Vučićem, što bi bio nastavak razgovora započetih u julu prošle godine kada im je premijer obećao organizovanje sastanka sa hladnjačarima da bi se dogovorila konačna cena maline.
Ove godine, kažu, malinari na vreme iznose svoje zahteve, a najvažniji je ne odstupiti od zajedničke cene maline za celu Srbiju, i to je 2,3 evra. Ali treba najpre da se dogovori krajnja cena prošlogodišnje maline, kaže predsednik Saveza Srpske maline Milutin Živković iz Bajne Bašte:
„Znamo da je lanjska sezona prošla u neujednačenim cenama maline u pojedinim delovima Srbije, pa podsećam da je niz Drinu malina imala cenu od 230 do 270 dinara, a kod nas u užičkom kraju malina je najviše plaćana 170 dinara, u toj ceni je i PDV. Za ovu godinu ćemo na vreme razgovarati o ceni maline, i tražićemo pomoć Vlade, da i ona posreduje kod hladnjačara. Složni smo, mi malinari iz užičkog i čačanskog kraja da malina ne sme biti ispod 2, 3 evra za prvu klasu.“, kaže Živković
Na skupu u Užicu bili su predstavnici 12 udruženja malinara Zlatiborskog i Moravičkog okruga, a Stojan Ocokoljić, predsednik udruženja „Vilamet“ iz Ivanjice, koja proizvode jednu petinu maline, kaže da sve ispod 2,3 evra po kilogramu maline bilo bi neisplativo uzimajući u obzir povećanje cene proizvodnje:
„Mi ćemo izaći sa akontnom cenom maline za ovu godinu, i nećemo hladnjačarima ubadati prst u oko. Ta cena bi najmanje morala da bude 2,3 evra. Sve ispod toga je neprihvatljivo. Pitaju nas kolika je vaša proizvođačka cena. Mi proizvođači koji imamo više malina nego što možemo da oberemo, moramo imati radnike-berače, koje u vreme berbe tretiramo kao članove svoje porodice. Oni spavaju u našim kućama, sa nama jedu, piju, naravno, koriste internet, televiziju, i sve ostalo, znate sezona berbe je skoro dva meseca, i mi ih uvek nagradimo sa po 500 dinara dnevno više nego što su zaradili. I zbog toga mi očekujemo, da ako može strancima da se daje 10.000 evra po jednom našem zaposlenom radniku, dajte nama samo 50 evra po jednom zaposelnom u malinarstvu, i biće svi zadovoljni.“, poručio je ivanjički malinar Stojan Ocokoljić.
Malinari su zakazali sledeći sastanak u aprilu, rekli su, ove godine biće mnogo složniji u celoj Srbiji da postignu cilj, naglašavajući da je malina najvažniji poljoprivredni izvozni proizvod Srbije. Naglasili su, očekuju, da premijer Vučić ispuni svoje obećanje.
Ja se nadam da ce (ako uopuste bude nesto od ovoga) stvarno vaziti za celu srbiju... Mi iz Rasinskog okruga smo uvek preskakani, i nikada nismo imali doplatu.
Posto ovde i nema udruzenja, moze li mi neko reci postoji li nacin da se nekako organizujemo i pristupimo nekom od udruzenja, putem nekih pristupnica ili kako god... ovako smo vecito neobavesteni, i uvek cekamo ste ce neko drugi uciniti za cenu, a ima nas dosta, i zelimo da damo svoju podrsku, jer ova malina nam skoluje decu, i zahvaljujuci njoj prezivimo.
Posto ovde i nema udruzenja, moze li mi neko reci postoji li nacin da se nekako organizujemo i pristupimo nekom od udruzenja, putem nekih pristupnica ili kako god... ovako smo vecito neobavesteni, i uvek cekamo ste ce neko drugi uciniti za cenu, a ima nas dosta, i zelimo da damo svoju podrsku, jer ova malina nam skoluje decu, i zahvaljujuci njoj prezivimo.
Drage kolege!
Svojim prethodnim izlaganjem bio mi je cilj da mnogi pogledaju istinu u oci a to je~
Nije poenta samo imati hladnjacu,
Treba imati trziste i plasman a i procenu njenog rada na duze vreme,dzaba ako ona za nekoliko godina postane mrtva gradjevina.
Upravu je jedan kolega u prethodnim izlaganju gde kaze,ako ima tu malo i kupine pa malo i sljive da se upotpuni proces rada to je onda ok.
I vrlo vazno dali ima proizvodjaca u okruzenju koji ce "hraniti" tu hladnjacu|
Ali moramo pogledati istinu u oci iako je ona crna, a ona je.....
Tri kategorije proizvodjaca.
1)Jedna trecina stabilnih proizvodjaca koji prosiruju proizvodnju,usavrsavaju kvalitet i kvantitet.,i koji traze izlaz za sopstveni plasman.
2)Druga trecina koja drze proizvodnju za narednih 5-10 god.da skuce i obezbede svoju decu u predgradju nekog velegrada( BG,NS...itd) ili neke druge urbane sredine.,da im se deca "nemuce" kao oni??!
3)Treca trecina su proizvodjaci koji su u zavrsnoj dobi,i gde je proizvodnja na izdisaju,ali finasiski zavisnici od godisnje proizvodnje za puko prezivljavanje.
Svi oni koji ignorisu ove cinjenice vrlo brzo ce se naci u zabludi stvarnosti.
Stoga mislim da su predlozi kolege Boyli neko kompromisno ,ili pak prelazno resenje za stanje stvari u malinarstvu.
Svojim prethodnim izlaganjem bio mi je cilj da mnogi pogledaju istinu u oci a to je~
Nije poenta samo imati hladnjacu,
Treba imati trziste i plasman a i procenu njenog rada na duze vreme,dzaba ako ona za nekoliko godina postane mrtva gradjevina.
Upravu je jedan kolega u prethodnim izlaganju gde kaze,ako ima tu malo i kupine pa malo i sljive da se upotpuni proces rada to je onda ok.
I vrlo vazno dali ima proizvodjaca u okruzenju koji ce "hraniti" tu hladnjacu|
Ali moramo pogledati istinu u oci iako je ona crna, a ona je.....
Tri kategorije proizvodjaca.
1)Jedna trecina stabilnih proizvodjaca koji prosiruju proizvodnju,usavrsavaju kvalitet i kvantitet.,i koji traze izlaz za sopstveni plasman.
2)Druga trecina koja drze proizvodnju za narednih 5-10 god.da skuce i obezbede svoju decu u predgradju nekog velegrada( BG,NS...itd) ili neke druge urbane sredine.,da im se deca "nemuce" kao oni??!
3)Treca trecina su proizvodjaci koji su u zavrsnoj dobi,i gde je proizvodnja na izdisaju,ali finasiski zavisnici od godisnje proizvodnje za puko prezivljavanje.
Svi oni koji ignorisu ove cinjenice vrlo brzo ce se naci u zabludi stvarnosti.
Stoga mislim da su predlozi kolege Boyli neko kompromisno ,ili pak prelazno resenje za stanje stvari u malinarstvu.
poznavalac_prilika
Banned
Da na tom spisku se nalazi i ZADRUGAR, ozbiljna firma sa ozbiljnim ljudima u njoj. Vlasnik ima dugogodisnje iskustvo i odlicno poznaje posao. Nazalost moram da se saglasim sa vama da mnogima malina predstavlja neophodnu "infuziju" i popunjavanje kucnog budzeta. Proizvodnja maline tesko da moze da apsorbuje sve negativne posledice tranzicije i unistenu privredu, bedu i ratove kroz koje je nasa zemlja prosla, malina to moze donekle ali ne u potpunosti.
Sto se tice poverenja, mozete nekome da verujete ali i ne morate, ja sam vam rekao svoje formalno obrazovanje, a zivot me je naucio mnogim drugim stvarima.
Sto se sveze maline tice, koliko je god drzava tu neodgovorna toliko smo i mi sami neodgovorni, ne pratimo trziste, ne ulazemo u nove tehnologije, kaskamo za svetom sto svakako nije dobro.
Za suvu sljivu mogu reci samo da je to proizvod po kome je nekad Srbija bila na daleko poznata, ali desavanja u zadnjih 20 godina ucinili su to da se dobar deo trzista izgubi a ponovo se vratiti na sva ta trzista je zaista jako tesko. Ona ima velike oscilacije u cenama, jedne godine ide, druge ne ide i tako u krug, iz tog razloga samo par firmi u celoj Srbiji ozbiljno radi suvu sljivu, svi ostali to pokusavaju da rade. Rusija i bivse SSSR zemlje su glavni potrosaci, mada ima zapad ima odredjenu potrosnju. Glavni konkurent je Argentina, kada kod njih dobro rodi onda nas izvoz ide jako usporeno.
- Status
