Krompir

[nju-viliđ]

Moram pitati jer sam totalni duduk za krompir.
Ostavio sam ga nešto od vađenje i sad kad sam išao pogledati počele su mu izbijati iz njega one grane zeljaste van.
Hoće on bit i dalje dobar za sadnju ili ne?
Jel treba te grane male skinut prije sadnje?

Inače držim ga u podrumu tamnoj prostoriji bez vlage.

 

[vosi]

Cekaj Vosi brate ti si odma udario po hemiji ,prvo sto trebas znati da je proizvodnja krompira skupa rabota znaci ako ces ga proizvoditi samo tako i vikati ma dosta mu je i ovo odmah odustani !!!!ZNaci prvo sto trebas znati je da u Srbiji nemas kupiti semenski materijal domace proizvodnje a da isti nije VIROZICAN,dakle najvaznije je kvalitetan i nezarazen sadni materijal frakcija koju treba da izaberes pri proizvodnji konzumnog krompira nebi trebala da ide ispod 55 setvena norma po HA se krece negde izmedju 2000 i 2300 kg sto automatski za krompir vazi zlatno pravilo koliko semena toliko i djubra znaci 2000 kg djubriva po ha + stajnjak pa onda jedna od najvaznijih stavki zalivanje e ako se tu uklapas onda cemo pricati o zastiti useva tj u tvom slucaju krompira
Frakcija od 55 vazi za original ili eventualno prvu sortnu reprodukciju
Ako ces raditi elitu to je druga stvar

sve što si tu naveo o proizvodnji krompira to sam odradio i stajnjak i veštačko sam bacio imam uslov za zalivanje nego sam ja sasvim nešto drugo tražio(semenski krompir)ali sad sam već i to našao.Pozdrav

 

[reggacci]

Sta si nasao VOSI napisi od koje kuce koja cena itd ,koji sortiment koja frakcija ,da uporedimo cene

- - - - - - - - - -

Mozes ga ostaviti za sadnju netreba da kidas klice naravno nesme biti toplo da ne prerastu ali ti nepreporucujem da to sadis pogotovo sto je to malo samo za tebe uzmi pravi semenski krompir koji je razlog procitaj dole teme pa ces saznati

Moram pitati jer sam totalni duduk za krompir.
Ostavio sam ga nešto od vađenje i sad kad sam išao pogledati počele su mu izbijati iz njega one grane zeljaste van.
Hoće on bit i dalje dobar za sadnju ili ne?
Jel treba te grane male skinut prije sadnje?

Inače držim ga u podrumu tamnoj prostoriji bez vlage.

 

[vosi]

Sta si nasao VOSI napisi od koje kuce koja cena itd ,koji sortiment koja frakcija ,da uporedimo cene

- - - - - - - - - -

Mozes ga ostaviti za sadnju netreba da kidas klice naravno nesme biti toplo da ne prerastu ali ti nepreporucujem da to sadis pogotovo sto je to malo samo za tebe uzmi pravi semenski krompir koji je razlog procitaj dole teme pa ces saznati

ja ću odmah da sejem čipi-čips sa ukusom belog luka

 

[siki2]

Moram pitati jer sam totalni duduk za krompir.
Ostavio sam ga nešto od vađenje i sad kad sam išao pogledati počele su mu izbijati iz njega one grane zeljaste van.
Hoće on bit i dalje dobar za sadnju ili ne?
Jel treba te grane male skinut prije sadnje?

Inače držim ga u podrumu tamnoj prostoriji bez vlage.

Evo opet ću da se umješam u raspravu pošto su spomenute klice inače nebi. Ja a i masa drugih proizvođača kod nas stavljamo krumpir na naklijavanje iz razloga što brže dođe pošto je to bitno za mladi krumpir. Kod mene sad već je sve stavito na naklijavanje pošto se prostorija ne grije on će da krene kad zatopli i bit će taman a klica za sadnju je najbolja kad nije duža od 5 cm i kad izgleda kao drvce. ove roza klice samo uništavaju gomolje i zato je bolje malo ranije stavit na naklijavanje nego dozvolit da dobije roza klice.

 

[reggacci]

nemogu preko ove teme da preletim samo ovlas sto sam pokusao u mom zadnjem postu posto je ova tema vrlo vazna za kvalitetnu i svrsishodnu daljnju proizvodnju krompira
ona svakako ostavlja prostora za mukotrpno pojasnjavanje ovako sto kazu on-line ali cu u sto kracem opisu postupka pokusati da vam dam prave smernice,da bih to uspeo moramo znati sta je krompir.u koje sve faze ulazi posle vadjenja krtole,kako se ponasa ,krtola posle vadjenja i u kojim uslovima ,pa tek onda pristupiti naklijavanju,i najvaznije zasto radimo naklijavanje i ko treba da ga radi.
Znaci samo ukoliko se krompir proizvodi za svežu ranu potrošnju odabiraju se rane sorte koje imaju kratku vegetaciju, brz porast i brzo obrazuju pokožicu.
Naravno da to radimo iz prostog razloga,da bi smanjili duzinu VEGETACIONOG perioda,znaci u startu kako sam vec naveo biramo rane sorte pa ih jos nateramo da tu svoju osobinu jos skrate u svom razvitku.Kako bi se sve to odvijalo na nacin koji ce nam doneti najveci profit ,moramo pratiti odredjene smernice u takvoj raboti.
Znaci tako naklijale krtole,pre nego li polozimo u zemljiste trebaju pratiti tendenciju razvijenih klica ne krace od 1cm a ne duze od 2cm Okca bi trebalo da budu otvorena i klice bi trebalo da budu vidjive, obojene zeleno-žuto ili dr.(sortna osobina).Znaci SIKI roza klice mogu biti sortna osobina.Da bi smo bili sigurni da su prednosti naklijavanja semena iskorišćene u potpunosti, proces naklijavanja mora biti usaglašen sa klimatskim uslovima i vremenom sadnje.Najvaznije je da znamo da dmah nakon vađenja krompira, krtole ulaze u fazu mirovanja. Dužina ovog perioda varira od sorte do sorte i zavisi od uslova gajenja, zrelosti i oštećenja samih krtola. Drugi važan faktor su uslovi skladištenja: temperatura, relativna vlažnost i svetlost. Nakon stanja dormantnosti,ili ti mirovanja pojavljuju se vršne klice , Faza klijanja je znak fiziološkog stanja krtole. Pojava vršne klice je prelazno fiziološko stanje od dormantnosti(mirovanja) do punog klijanja. U ovoj fazi klijanje ostalih okaca je suzbijeno.Nakon izvesnog vremena obrazuju se klice iz ostalih okaca. One će usloviti pojavu izdanaka a sama krtola i dalje ostaje čvrsta. Dugi, tanki izdanci i meka krtola karakterišu krajnji fiziološki stadijum – fazu starenja. Kada je krtola u ovom stadijumu, ona više nije pogodna semensku proizvodnju.Ukoliko su krtole tokom perioda skladištenja, formirale vršnu klicu ona se mora ukloniti da bi omogućila krtoli da produkuje još izdanaka.Ovo je SIKI opomena posto si ih vec sada stavio na naklijavanje ,ali verujem da si predhodan opis u kontekstu temperature vlaznosti ,svetlosti ispostovao ,pa ti mogu oprostiti. Sa naklijavanjem semena otpočinje se 4 nedelje pre sadnje.ovo je odgovor na pitanje NJU VILIDJ otprilike su ovo osnovne smernice srecno i bericetno

 

[siki2]

Eh reggacci dosta toga si napisao što može drugima da koristi sve što sam ja ukratko napisao ti si opširnije objasnio to je jako dobro da se može razumjeti naklijavanje. A sigurigurno da nitko neće naklijavati desire ili još neki kasniji. Nikako ne sumnjam u tvoje znanje ali ti samo sadi klice koje su roza boje ja neću i kad sve sabereš temperaturu na kojoj je sad svjetlost vlagu itd krumpir si mogao i ranije staviti na naklijavanje bitno je vreme kad će klica da krene i da krumpir ne smrzne. I da se pojasni nije točno da klica ne smije biti duža od 2 cm mi ju svake godine puštamo da bude duža bitno je da klica na dodir bude čvrsta tako kad se pritisne palcem da se nemože lako otkinuti a mora da bude zelene boje i da izgleda kao malo drvo sa odnosno kao mali borić.
Danas u ubrzanoj proizvodnji svima je cilj da se smanji vreme od sadnje do prodaje a to je cilj naklijavanja. I svi koji mogu da osiguraju uslove da im krimpir ne potera roza klica nek to naprave inače će morat kidat klice što nije dobro.

 

[nju-viliđ]

ovo je odgovor na pitanje NJU VILIDJ otprilike su ovo osnovne smernice srecno i bericetno

Danas ih budem uslikao da vidite.

Evo slika, zbog toga sam pitao.

 

[siki2]

Jel to u tvom podrumu toliko toplo.

 

[reggacci]

Prvo NJu vilidj odmah vadi krtole iz dzakova moraju biti u gajbicama ,posto ces posle imati problema zbog zakidanja,pretoplo ti je spremiste tako da od tog semena nema nista

 

[komsija]

Moze li krompir dve godine zaredom na istoj parceli???

 

[siki2]

Moze li krompir dve godine zaredom na istoj parceli???

Dok ti netko drugi ne odgovori ja ću reći svoje mišljenje.
Može krumpir dvije godine na istoj parceli ali moraš računat sa tim da će prinos biti manji barem 30% i imat ćeš puno više zlatica i drugih štetnika. Ja osobno sam to isprobao samo jedne godine zbog manjka površina i više nikad.

 

[bambi007]

Pozdrav svima.
Imam plan zasejati probnu parcelu krompira od jednog jutra.Interesuje me kolika je razlika u prinosu ako se seje deklarisano seme i seme druge ili treće reprodukcije i dali je neko od vas zalevao kap po kap sistemom?
unapred hvala.

 

[reggacci]

Moze li krompir dve godine zaredom na istoj parceli???

.Pri monokultu ri,odnosno gajenju samo jednog useva tokom više godina, moze doci do narušavanja strukture zemljišta i pojave manjka određenih hraniva koje taj usev najviše troši.Naravno da je postovanje plodoreda najefikasnije u suzbijanju bolesti korova i parazita. s druge strane, doprinosi da se u već zaraženom zemljištu populacija parazita i štetočina održava ispod nekog nivoa stetnosti.
Znaci krompir nepodnosi monokulturu najvise 2-3 godine sa tim da postujes,njegove potrebe za hranivom,i naravno obavezno radis analizu zemljista kako bi ako se odlucis za monokulturu,mogao iskontrolisati sta je to u toku prosle vegetacije izneo iz zemljista,pratis ,zastupljenost parazita,korova i bolesti na vreme ih drzis pod kontrolom ,ako o ovome svemu obratis paznju mozes recimo dve godine do tri najvise raditi krompir u monokulturi.

- - - - - - - - - -

Prvo seme moze biti deklarisano kao i druga i treca sortna reprodukcija,nema nekog velikog uticaja ako je odradjeno kako treba ali kod nas ces tesko kupiti kvalitetnu krtolu za seme pa cak i ako je u originalu,razlog tome je da se neponavljam imas u ranijim postevima,sto se tice zalivanja,mozes postavljati kap po kap ali tek posle zagrtanja znaci dotle ga moras zalivati drugim sistemima,mozes kap po kap postaviti i ukopati u zemljiste ako imas uredjaj za to ,i onda sve ostale radnje raditi normalno ali kod nas to nije slucaj zbog manjka finansiskih sredstava

Pozdrav svima.
Imam plan zasejati probnu parcelu krompira od jednog jutra.Interesuje me kolika je razlika u prinosu ako se seje deklarisano seme i seme druge ili treće reprodukcije i dali je neko od vas zalevao kap po kap sistemom?
unapred hvala.

 

[Krlemrle]

Da li neko ima iskustva sa primenom golubijeg đubriva u krompiru? Imam jako mnogo tog golubijeg tridesetak godina starog i okamenjenog đubriva. Da li da se usudim da ga pospem u brazde pred ručnu sadnju krompira? Koliko je dovoljno, a do koliko nije previše?

 

[reggacci]

Pozdrav za mog sugradjanina Krleta,Ja se nebih usudio samo iz jednog razloga,naravno da moze ,uz tempirane doze posto je takvo djubrivo dosta jako,pre bih ga rastopio u vodi pa takvom vodom zalivao krompir ali to sve na stranu,
Pitanje prvo-Odakle je djubrivo
Pitanje drugo-Da li je od kontrolisano gajenih golubova
Pitanje trece=da li imas analize na parazite i viruse
RAZLOG glavni koji sam pomenuo je da takvo djubrivo moze biti jako opasno po tvoje zdravlje i naravno zdravlje svih ostalih koji kasnije takav krompir konzumiraju ako ga predhodno ne analiziras u laboratoriji ,a vec mislim da neces ,hteti da podlegnes takvom trosku

 

[Krlemrle]

Hvala na dobrodošlici! Što se tiče jačine, nije valjda jače od veštačkog, a i veštačko se sipa u redove, zar ne?
To golubije đubrivo koje sam imao na umu da upotrebim je sa mog tavana na kome već najmanje sedam godina nije bilo živih ptica.
U pitanju su bili polu divlji golubovi, tj. pripitomljeni divlji golubovi. Nisu hranjeni u opšte, tako da verujem da nema prosutog semena korovskih i drugih neželjenih semena.
Zar ti paraziti i virusi mogu da prežive i sedam godina nakon nestanka i poslednjeg goluba sa tog tavana, u potpuno suvoj i okamenjenoj golubijoj balegi koja se tu skupljala od kada je kuća sagrađana?

To golubije đubrivo sam do sada koristio za đubrenje pred zasnivanje lucerišta ili čak ponekad i strnih žita na oskudnijoj zemlji. Slažem se da je povrće daleko delikatnije po pitanju zdravstvene bezbednosti nego žitarice i krmno bilje kada je reč o upotrebi đubriva organskog porekla. O mogućem zdravstvenom riziku nisam ni razmišljao. Verovao sam da je to isključeno starošću đubriva, ali moraću dobro da se raspitam. Ako postoji rizik neću da petljam sa tim nego drešim kesu i nabavljam YARA đubrivo ili...?

 

[vosi]

Hvala na dobrodošlici! Što se tiče jačine, nije valjda jače od veštačkog, a i veštačko se sipa u redove, zar ne?
To golubije đubrivo koje sam imao na umu da upotrebim je sa mog tavana na kome već najmanje sedam godina nije bilo živih ptica.
U pitanju su bili polu divlji golubovi, tj. pripitomljeni divlji golubovi. Nisu hranjeni u opšte, tako da verujem da nema prosutog semena korovskih i drugih neželjenih semena.
Zar ti paraziti i virusi mogu da prežive i sedam godina nakon nestanka i poslednjeg goluba sa tog tavana, u potpuno suvoj i okamenjenoj golubijoj balegi koja se tu skupljala od kada je kuća sagrađana?

To golubije đubrivo sam do sada koristio za đubrenje pred zasnivanje lucerišta ili čak ponekad i strnih žita na oskudnijoj zemlji. Slažem se da je povrće daleko delikatnije po pitanju zdravstvene bezbednosti nego žitarice i krmno bilje kada je reč o upotrebi đubriva organskog porekla. O mogućem zdravstvenom riziku nisam ni razmišljao. Verovao sam da je to isključeno starošću đubriva, ali moraću dobro da se raspitam. Ako postoji rizik neću da petljam sa tim nego drešim kesu i nabavljam YARA đubrivo ili...?

pazi na toxine vidis da u sve se nadje ako se pogleda (šala)

 

[Krlemrle]

Biće dana za megdana, al on klija li klija u gajbicama.

 

[dzionik]

Ja sam imao neko golubije djubrivo koje je stajalo kod mene par godina i verovatno još neku kod prijatelja koji mi je dao. Potopio u kantu i mislio da kasnije sipam po malo u bure za zalivanje. Posle nedelju dana na skrami koja se napravila gomila crva, mogli su i spolja da dodju ali sumnjam. Jako je rizično sve to oko golubova što kaže i Vosi, golub je leteći pacov... Verovatno bi valjala neka termička obrada i po cenu da se deo hraniva ispari.