Pravo pitanje.. zavisi u kojem je stadijumu stajnjak, jer se i on na kraju pretvori u kompost.
Kompost je trajniji potpuno bezbedan i poželjan za sve upotrebe, podstiče zemljišni život, reguliše PH itd.
Sa druge strane ima manje hraniva od odstajalog stajnjaka ali su izbalansirana.
Po meni osnovna mana kompostiranog stajnjaka je to što ga na kraju ima malo :-( mislim da ga obavezno treba mešati sa ligninom naročito tamo gde se polaže malo slame. Tako se manje azota gubi i dobija veća količina trajnijeg komposta.
Kompost jeste sjajna stvar ali se postavlja pitanje da li se i u kojim slučajevima isplati praviti ga.
Jedna od situacija je u domaćinstvu, svako domaćinstvo treba da ima komposter. U dobrom seoskom domaćinstvu se malo "otpada" ne može iskoristi na pametan način ali ako takvog bio otpada ima onda je komposter rešenje koje može da uštedi energiju i da odlično hranivo za baštu njivu ili sadjenje drveća.
Druga je stvar da li se i šta isplati vući sa njive za kompostiranje, po meni malo toga jer je bolje ostaviti ga na površini da se polako raspada. Zaoravanje slame ima malo logike jer se tako robi azot koji se mora dodati samo zarad tog raspadanja koje ga traži. S druge strane na površini ima koristi od nje jer brani od jake kiše i sunca.
Oni koji ozbiljno počinu sa organskom proizvodnjom u startu dodaju veliku količinu komposta koju kasnije obnavljaju po potrebi.
I na kraju sve se svodi na to da treba proizvesti što više organske materije sa što manje površine i sa što veće dubine.
U prirodi to radi samo drveće, ako je uz to još i leguninozno ili može da se koristi za stočnu il ljudsku hranu, ogrev, vetrobran, tehničko drvo, zaštitu od erozije, malč zamku, regulisanje podzemnih voda, ptice i sve ostale životinje koje se hrane štetočinama..... e onda se ja pitam gde su oni drvoredi po medjama, pored puteva, potoka, kanala.........
