Gusta sadnja - prednosti i mane (razmak između voćaka i uticaj toga na rod)

Ja da se vratim temi? :)
Ajd za promenu odgovori na ovo pitanje.
Jesi li shvatio konakcno koliku si budalastinu lupio kad si napisao da
se kad tad mora uraditi radikalna rezidba i čekati opet nekoliko godina do formiranja slične grane na istom mjestu.


---------- Poruka napisana u 00:41 ---------- Prethodna poruka je at 00:35 ----------

edit:

tebi su isto nosači rodnog drveta, grane trećeg, četvrtog "reda" i rodno drvo "sve ostalo"?
Jbt pa ti stvarno ne razumes procitano?
Sad se ne zezam, sad sam iskreno uveren da ti imas ozbiljnih problema sa funkcionalnom pismenoscu.
Pa gde pise da su isto?

---------- Poruka napisana u 00:50 ---------- Prethodna poruka je at 00:41 ----------

Čekaj, ako je manja rezidba, a "regulišeš rod pravilnim rasporedom ukupnog roda po cijeloj zapremini krošnje", po čemu je manje zahtjevna?
Joj Vocar :haha:
Mislim, bravo majstore...
Ja ne volim da koristim smajlije ali veruj mi da se bukvano smejem dok citam ovo :)
Ma upravu si, nema razlike :osmeh:
Jbt sta ti sebi dozvoljavas.
 


ironman, valja li čemu onaj Španski grm na slikama?
Provokacija ili ozbiljno pitanje za misljenje????

Pa hajmo uzmimo da je ozbiljno...
Impresivno izgleda naravno, zahteva specificnu ( i skupu) mehanizaciju, a i problem sa gizelom kod nas je kratkoevcnost..
Sve u svemu jedna slika koja lepo izgleda ipak nije dovoljna da se odluci za da ili ne.


off topic obrisan.
 
Poslednja izmena od urednika:
Pa ocigledano da je zasad turbointenzivan sto podrazumeva obradu povrsine, a ovaj nacin smanjivanja visine vocke svodjenjem debla na minimalnu visinu (pogledaj gde je racviste, skoro od zemlje krecu ramene grane) zahteva niske a jake traktore (takav lombardini nize klase je recimo oko 25 000 evra) i podrazumeva prikljucne masine za obradu u redu koja takodje nije jeftina.
 
Ništa ti nisi odgovorio, a i ono što si pokušao demantovao si samoga sebe kao inače što radiš.
Nikakva specijalna mehanizacija ne treba. Uostalom, na većini slika se vidi da se upotrebljava total. Na nekim slikama je sistem navodnjavanja položen na zemlju, a gde bi se i radilo s frezom, vidi se da su redovi blago izdignuti.
 
Herbicidni pojas je širi a međuredno zatravljen. Umesto herbicida može se i malčirati (mulch) pa bi mogla i da izostane eventualno neka spec freza. Zanima me da li se kod ovako intenzivnog uzgoja vrše i neke korekcije na korenu, podrezivanje i sl. a i neka ograničenja pri prihrani azotnim đubrivima kao deo borbe sa bujnošću budući da znamo koliko trešnja povoljno reaguje na obilnu organsku prihranu? Glavno pitanje je da li se podizanje ovakvog zasada, uz sve prednosti i mane, uopšte isplati u našim uslovima.
 
Evo slika voćnjaka trešnje sa Bodenskog jezra u Njemačkoj. Slike su iz avgusta mjeseca prošle godine.
Gusta sadnja trešnje, većina je na podlozi gisela 5. Sadnice su zasađenje nagrtanjem zemlje na korijen. Prinos oko 15t/ha stim da je prečnik ploda 30mm+. Ako povećaju prinos smanjuje se krupnoća.


A ovo su im novi uzgojni oblici:

Evo i naše sorte šljive kod njih.

Čačanka rodna. Vidi se kako je rodila odlično i kako je krupna. A o pojavi šarke na listu ni pojma.Zdravi polodovi i stabla.
Dok mi polemišemo šta bi bilo bolje ljudi to već godinama uzgajaju.
 
Poslednja izmena:
Hvala ti Voć@r na ovim slikama i komentaru ko´ bratu! ::svaka cast:: 100% si u pravu. Ja sam kod Bodenskog jezera bio u septembru.
 
Super je ta gusta sadnja sljive u Nemackoj, valjda znanju sta rade, valjda im se isplati, ali tesko da se isplati ovde kad se obrana pordaje i po 25 dinara a otresena 17, 18.
Da li Srbija treba da o gajenju sljive uci od Nemacke ili obratno je takodje diskutabilno. To potcenjivanje svega srpskog cim se negde drugde vidi drugacije je sve samo ne argument. Argument tipa, ovako se u Nemackoj radi pa mora da je to dobro, nije valjda da je srpsko bolje od nemackog, ozbiljnima nista ne znaci.
Uostalom Srbija prodaje sljive Nemackoj a ne obrato.
 
Voć@r, jesam. :)

Ironman, niko ovdje ne podcjenjuje naše srpsko. Mi smo uvijek imali i imamo odlične uslove za gajenje voća. Samo treba dati šansu novim tehnologijama u gajenju i podizanju voćnjaka, a ne gaziti ih i podcjenjivati po svaku cijenu. Uvijek ću podržavati nova rješenja u podizanju voćnjaka i gajenju, ali isto tako sam protivnik onog što ne smatram ispravnim, kao npr. primjene hormona na jabuci.
 
Evo i njihove cijene šljive.

ali tesko da se isplati ovde kad se obrana pordaje i po 25 dinara a otresena 17, 18
- Pitaj svog otkupljivača što ti ne plati više? Oni žive bolje od trgovine nego mi od proizvodnje.

To potcenjivanje svega srpskog cim se negde drugde vidi drugacije je sve samo ne argument.
-Ku**imo se mi našim pa gdje smo? Da znamo bolje proizvoditi i trgovati od ostalih ta cijena bi bila kod nas, a ne 17-25 dinara.

I samo da dodam, ne odričem se svoje tradicije i svoga porijekla, ali treba težiti ka novim tehnologijama, svemu onom što mi može donijeti bolju zatradu i koliko toliko bolji i lakši život.
 
Samo treba dati šansu novim tehnologijama u gajenju i podizanju voćnjaka, a ne gaziti ih
Jedini nacin da se da sansa novim resenjima je da ta nova resenja donose vise para.
Sva prica o modernizmu, o savremanom nasuprot konzervativnog, su sarena laza ako se vocarstvo, konkretno gajenje sljiva, posmatra kao posao.
To svaljivanje krivice na "glupog srpskog seljaka" koji nece da viude kako to vredni i pamteni Nemci rade, je demagogija koja skriva prave krivce i koja pomaze nekima, u ovom slucaju rasadnicarima, da uvaljuju svoje jeftino proizvedene sadnice u nenormalnim kolicinama onima koje uspeju da ubede kako su oni savremeni za razliku od glupih konzervativaca.

Dakle nove tehnologije da ali ako za to postoje opravdani ekonomski momenti.

---------- Poruka napisana u 17:18 ---------- Prethodna poruka je at 17:14 ----------

- Pitaj svog otkupljivača što ti ne plati više?
Znam, ne moram da ga pitam. Hoce da zaradi sto vise.
I sta ja sad treba da radim kad je to tako, da proizvoodim skupu ljivu a da njemu prodajem jeftino ,ili da ga uhvatim za gusu da mi plati vise kao sto pokusavaju malinari?

-Ku**imo se mi našim pa gdje smo? Da znamo bolje proizvoditi i trgovati od ostalih ta cijena bi bila kod nas, a ne 17-25 dinara
Mani se ovih fraza.
Da li znamo ili ne znamo dokaz je i to da Nemci od nas ne samo da kupuju plod sljive vec i sorte, dakle nauku, znanje.
Srbija zna da napravi sljivu I kao plod ali bogami i sortu koju Nemci kupuju.
 
Evo i od mene par sličica mit Bodensee, ali je u pitanju vitko vreteno slikano u septembru.

 
Srbija zna da napravi sljivu I kao plod ali bogami i sortu koju Nemci kupuju.
Ako je ne kupe od nas kupit će je u Poljskoj. Nažalost, Mi smo za njih bili i bit ćemo područje gdje će se proizvoditi "jeftin" proizvod. Htjeli mi to priznati ili ne.
Evo kod nas je priča da bez GLOBALGAP standarda u 2012-oj god. nemožemo prodati voće na tržište EU. A da li će to opteretiti proizvodnju i da li će voće se prodavati njima skuplje? Hoće! Ali proizvođač neće imati ništa od toga.
 
Jedini nacin da se da sansa novim resenjima je da ta nova resenja donose vise para.

Pa to u ovom slučaju njemac i radi? Ali se našim ljudima ne može dokazati.

Sva prica o modernizmu, o savremanom nasuprot konzervativnog, su sarena lazae ako se vocarstvo, konkretno gajenje sljiva, posmatra kao posao.

Jel opet onaj isti njemac u šarenoj laži? Vjeruješ da on svoje "ojre" baca u zemlju tek onako? Nagovorili ga da uzme najskuplje sorte i sadi 3,2 x 0,8m. Ma lakovjerni su, jašta.

Previše smo mi ponosna nacija, pa nas evo u ovom slučaju to košta. Međutim neki ljudi (naši, a opet međunarodno priznati stručnjaci) pokušavaju da naprave neke stvari. Opet sve je od čovjeka do čovjeka hoće li to prihvatiti ili ne.
 
Mi smo za njih bili i bit ćemo područje gdje će se proizvoditi "jeftin" proizvod. Htjeli mi to priznati ili ne.

To je na zalost sasvim moguce ali ne moze se to spreciti gustom sadnjom sljive, a o tome se ovde prica.
Sta smatram resenjem za taj moguci katastrofalan scenario sam napomenuo na temi o malini i mislim da resenje treba traziti na drugoj strani a ne na strani propagiranja skupe proizvodnje ciji ce se proizvod prodavati jeftino.

Kad se steknu uslovi, ekonomski i proizvodni (pre svega geneticki, krzljava podloga) da gust sklop ond anaravno da, sada kakao je gusta sadnja samo marketing rasadnicara i mamac za one koji slepo prate modu, gusta sadnja za onoga ko misli da zivi od vocarstva, tj sljive niejnesto cemu treba bezuslovno hrliti.

---------- Poruka napisana u 17:40 ---------- Prethodna poruka je at 17:38 ----------

Pa to u ovom slučaju njemac i radi?
Radi tako stoprodaje sljive 10 puta skuplje od naseg seljaka. I nas seljak to veoam dobro shvata iako ti kazes da si iznad nasih ljudi koji si shvatio a oni glupi pa im se ne moze dokazati.
Jel opet onaj isti njemac u šarenoj laži?
Nije, on je u biznisu jer mu cena diktira nacin proizvodnje.
 
ti kazes da si iznad nasih ljudi

Gdje sam to rekao?

On prodaje "10" puta skuplje zato što mu je i proizvodnja toliko skuplja sve dok se ne nađe u gajbici u megamarketima. Treba li sad da 2 dana pišemo i poredimo zašto je to tako?
 
Gdje sam to rekao?
Ovde:
Ali se našim ljudima ne može dokazati.
Dakle njima se ne moze dokazati a tebi moze.

On prodaje "10" puta skuplje zato što mu je i proizvodnja toliko skuplja
Sto znaci da se i u Srbiji moze prodati sljiva po 100 200 dinara ako je proizvodnja skuplja?
Super, kazi samo koji je to kupac koji ce da plati toliko.
 
Nazad
Vrh