Chat u voćarstvu

REMIKS ja sam video da neki ljudi malciraju dvorode sorte maline najcesce sa piljevinom,cini mi se da imas sliku i na forumu negde u temi radovi u malinjaku tako da verovatno nije problem sto se tice novih izdanaka,verovatno u tanjem sloju....
 
Kanački ajde stavi sliku da vidimo kako to izgleda?
Druze sad sam video poruku ,ako mislis na sliku savijaca , slikam danas pa cu postaviti kad uhvatim malo brzi net ovde na selu za upload .. Inace te savijace je neko od kolega ovde objasnio kako pravi i postavljao slike , dobri su po meni ,jedina mana mora da se pazi na vrenski period koliko stoje ,evo ja sam zaboravio da ih skinem i hoce stablo da ih preraste ,tj.da se useca prilikom rasta
 
Nisam našao odgovarajuću temu pa ću napisati ovde.
Posadio sam sadnicu greni jabuke kalemljene na m9 podlozi. Postavio sam oko nje fasadnu mrežicu. Da bih učvrstio mrežicu postavio sam grumenje zemlje oko mrežice. (proletos me je zeka posetio pa sam malo preterao) Sve sam to pokrio malčom tokom celog leta i par puta zalivao.
Tokom zalivanja se verovatno zemlja raskravila i lepo legla oko kalema. Iz plemke i iz kalema su krenule da izbijaju žile sada imam žile i iz podloge i iz plemke. Poseći ću te žilice i premazati kalem voskom.
Sad me interesuje da li bi takva sadnica opstala kada nebih skratio žilice koje idu iz plemeke? Da li bi mesto kalemljenja istrulelo pa bi se prekinula veza sa podlogom?
Da li bi se takva sadnica dodatno učvrstila žilama iz plemke u zemlju s obzirom da m9 podloga traži podupiranje pa bi žile iz plemke doprinele stabilnosti?

Zamislite situaciju da je plemka stara sorta npr budimka...
Eto razmišljanja za ovaj nedeljni dan bar dok se ne ode na slavu.
pozdrav
 
Ej druže...lupaš glavu džabe...pa gde to nalazite probleme, i tamo gde ih nema...ma to je prava umetnost...šalim se, naravno...
Pa da mogu i da su dobre pklemke i inače bi bile na sopstvenom korenu...iz istog razloga se kaleme na podlogu...razmisli...
Pozdrav!!!

- - - - - - - - - -

A šta bi bilo , kad bi bilo...Eh!!!
Pre neki dan bio sam u šumi za drva...i u sred šume naišao na žbun šimšira...Ovde u mom kraju, pošto je bilo prolazno mesto na putu za Kragujevac, kolaju priče o mnogim napadima na putnike za vreme Turaka...nekad su to bili Turci nekad bogati Srbi i ini toga doba...i kažu da svaki taj šimšir usred šume označava nečiji grob...Eh!!!
Šta misliš ja iskopam taj žbun a on leži na nekakvom blagu...gde bi mi bio kraj...
Eto stvari za razmišljanje uoči odlaska na pataricu...
 
'' У литератури сам својевремено прочитао да је могуће самоуништење фамилија, што се тумачи као реакција и револт пчела на човеков бахат однос према природи. Ништа није искључено, јер се све више, изгледа, неконтролисано запрашују усеви и воћњаци, а да не говоримо о „прскању” комараца...''


http://www.politika.rs/scc/clanak/343891/Srbija/Kosnice-bez-pcela
 
Kad smo već kod pčela...pre nekoliko dana beše reportaža o pčelama iz Beograda!!!
Da , čovek obučen za rad sa pčelama , pozvan da sa neke fasade skine roj pčela koji se tu nastanio...
Posle čovek objašnjava da ima po tim parkovima puno medonosnog bilja i drveća i da one svakako imaju dosta hrane...
Čak je naglasio da skoro svakodnevno ima pozive za te stvari i da tih pčelinjih društava ima nekoliko hiljada po gradskom jezgru...
Kakav li je taj med začinjen smogom?
 
То су биле солитерне пчеле,веома значајна врста пчела а ова се одомаћила у тој зградурини у Булевару зорана Ђинђића број 2.Легло је старо повише година и сметало је само неуким грађанима и одбеглим сељанима.-Уплашили се да им пчеле не убоду децу па брже боље звали да их потрују.Живеле су у пукотинама између керамичке фасаде и бетонског зида.Није се чуло да је било ко нападнут све док их нису испрскали нечим а и онда су се само разбежале.
Ти што тврде да у градовима има много медоносног биља су у праву и права је штета што се тај медоносни потенцијал уопште не користи не за људску исхрану али би се нашло за чега.
Ово је само код нас случај да се те вреднице уништавају а питање ко ће опрашивати цвеће и жбуновите украсне врсте и дрвеће остаје без одговора.
Глупим попапученим одбеглим сељачинама и у"финоћи"узнетим неуким грађанима све смета.
 
То су биле солитерне пчеле.
Изгледа да смо гледали различите репортаже. Ово су биле медоносне пчеле а не солитарне јер су саће окачиле на капламу једне зграде и екипа се почастила медом после интервенције (нису их потровали).
Иначе, ако је неко алергичан на убод пчеле, може доћи до спазма плућа и да се жртва угуши до доласка лекара. Ја, нпр. у торби носим таблете и ако ми се деси убод одмах пијем и јурим до прве амбуланте где ми дају две инекције.
Пчеле иначе волим па оне као да то осећају и не дирају ме али сам прошле године једну случајно притис'о приликом брања воћа а она се јадна бранила.
Један мали текст о солитарној: http://www.znanjenapoklon.rs/clanci/stocarstvo/solitarne-pcele.html
 
Poslednja izmena:
Evo i mog malog doprinosa razmnožavanju solitarnih pčela:


http://poljoinfo.com/showthread.php...ne-pesticida&p=1001050&viewfull=1#post1001050


Šteta što nemam vremena, znanja i mogućnosti da pokrenem nekoliko košnica medonosnih pčela. To mi je velika želja. Za sada mogu samo solitarne da 'gajim'.

- - - - - - - - - -

Malinari....


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:578281-Malina-za-rekord

- - - - - - - - - -

Želim da obavestim one koji proizvode pauloniju da je njihovo vreme prošlo a dolazi vreme ovih što će da sade švedsku vrbu:

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/svedska_vrba_kao_ekstra_energent.58.html?news_id=311733
 
Poslednja izmena:
A to bez grožđa ne ide...Ako tu nema ploda koji može za rakiju...džaba ti ga...
Pa rakija najbolje greje...bilo hladna... bilo grejana...
 
Dali neko zna ili ima ideju kako doći do vlasnika odredjenih zapuštenih parcela?Ne bih išao i raspitivao se po selu,našao sam brojeve na internetu al' kako pronaći te ljude vlasnike?
Pregovarao sam inače sa dvojcom za kupovinu manjih uredjenih njiva al' su obojca "zabacili na dubinjaka" i ne žuri im se ni' malo,tako da sam rešio da sam pronadjem ima tih zapuštenih njivica dosta.
 
Ja nesto razmisljam ovako: ako mu odes na prag onda ce da zacepi cenu sigurno. Nego, angazujes advokata koji ce da pregovara u tvoje ime ali da ne kaze za koga kupuje. Tako obezbedjujes sebe, malo kosta ali je mnogo bolje od licnog pregovaranja, pogotovo ako se znate.... Tako I za zapustene njive, nek se advokat raspita umesto tebe.....

Ovo je samo moje misljenje.....

Sent from my Lenovo A5000 using Tapatalk
 
Iskreno,to sa advokatom mi zvuči komplikovano.Drugo nije meni problem da se ne zna ko je kupac samo ne bi izigravao seoskog detektiva a ako se pojavi advokat taj vlasnik bi mislio da je kupac neki mali Mišković, plus te zapuštene njive su u većini slučajeva na 2-3 vlasnika,nema sloge pa su zato i takve ili im je postalo daleko ili ne stižu.
Dali ja mogu nekako znajući samo katastarski broj parcele doći do vlasnika?
 
Ako znas katastarski broj parcele imas javni uvid u zemljisne knjige preko web-a. Cak I ako ne znas parcelu preko sajta geosrbija.rs mozes da nadjes koji je broj parcele, a onda odes na sajt republickog geodetskog zavoda I nadjes na koga se vodi.... Problem su njive prodate vise puta I nijednom uknjizene...

Sent from my Lenovo A5000 using Tapatalk
 
Tako sam i radio nego nemam ideju sada kada znam ime vlasnika kako da ga nadjem,na neku ženu se vodi.Inače je ovde atar vrlo razštrkan,mnogi žive u gradu,itd.
Pronašao sam.Sad samo ako su to ti.
 
Poslednja izmena:
Dali neko zna ili ima ideju kako doći do vlasnika odredjenih zapuštenih parcela?Ne bih išao i raspitivao se po selu,našao sam brojeve na internetu al' kako pronaći te ljude vlasnike?
Pregovarao sam inače sa dvojcom za kupovinu manjih uredjenih njiva al' su obojca "zabacili na dubinjaka" i ne žuri im se ni' malo,tako da sam rešio da sam pronadjem ima tih zapuštenih njivica dosta.




Ako znaš broj parcele ideš na sajt Republičkog geodetskog zavoda, uđeš na opštinu i ukucaš broj parcele. Skroz desno otvaraš podatke i o vlasniku parcele.
 
Jel nema u tvom "selu" neki lokalni sveznalac, konstantno prisutan kod autobuske stanice, kafane ili prodavnice? :D To ima u svakom selu.
 
Nazad
Vrh