Ракија од шљиве

Sljivar,moras obrisati par od tvojih privatnih poruka da bih ti ja mogao odgovoriti po PP.:osmeh:
 
geber je napisao(la):
Nema ravnomjernosti promjene pH sa povećanjem koncentracije u bilo kojem prirodnom materijalu zbog raznovrsnosti svega što se u njemu nalazi, pa jedino ostaje kao rješenje za tačnu koncentraciju dodavanje na maloj količini voćnog kljuka, dok ne namjestiš pH, i onda ideš sa konačnim proporcionalnim dodavanjem.
Kliknite za proširenje...

Jako bitna informacija:osmeh:.

Evo malo guglah i nađoh ovaj instrument, cijena je sasvim prihvatljiva pa šta mislite jel može poslužiti ............Link.


Sljivar,moras obrisati par od tvojih privatnih poruka da bih ti ja mogao odgovoriti po PP.
icon_biggrin.gif
Kliknite za proširenje...

Poruke obrisane.
 
Poslednja izmena:
Samo još jednom da utvrdimo gradivo.

geber je napisao(la):
Dodaju se u koncentracijama napisanim na deklaraciji, a u konkretnom slučaju od 0,5-2 grama na 100 litara kljuka ili šire. Za kljuk od šljive može 1,5 g ako je iole pasiran. Prije upotrebe se otope u vodi ili soku od voća u omjeru 1:100 i zatim dobro promiješaju po materijalu za fermentaciju, može u kaci. Njihovo djelovanje je završeno za nekih 6 sati čak i kada je temperatura negdje oko 15 stepeni, mada im više odgovara 20 i tada su gotovi za 2-3 sata. Nikada se ne dodaju poslije eventualnog regulisanja pH sredine nego prije nje, jer im isto tako odgovara manje kisela sredina. Ovaj što sam preporučio je manje osjetljiv i na niži pH.
Kliknite za proširenje...

Znači odmah nakon pasiranja ili u toku pasiranja dodati enzim, zatim kad enzim odradi to jest nakon nekih 5-6 sati namjestiti PH sredinu koma, pa odmah poslije toga zasejati sel. kvasce i hranu. Sve dobro izmješati, zatvoriti kacu i čekati destilaciju.

E sad me jedan stvar buni, a to je dodavanje hrane za kvasce. Na upustvu piše da se hrana dodaje obično u 2 navrata. Jedan dio odmah, a drugi nakon 1/3 prerađenog koma. E ovo drugo dodavanje je problem, pošto smo rekli da kom više ne diramo odnosno mješamo. Da li to znači da ćemo odmah morati dodati svu hranu za kvasce?
 
sljivar je napisao(la):
Samo još jednom da utvrdimo gradivo.
Znači odmah nakon pasiranja ili u toku pasiranja dodati enzim, zatim kad enzim odradi to jest nakon nekih 5-6 sati namjestiti PH sredinu koma, pa odmah poslije toga zasejati sel. kvasce i hranu. Sve dobro izmješati, zatvoriti kacu i čekati destilaciju.
Kliknite za proširenje...
Rekao bih da sam isto razumeo postupak kao šljivar pa i ja čekam da nam neko potvrdi da nismo u krivu.
Nažalost, što se tiče ove godine mislim da neću moći da ispoštujem celokupan proces pripreme kljuka pre svega jer ne mogu u bližoj okolini da nađem ništa sem kvasaca i njihove prehrane. Na pakovanju kvasca piše da je potrebno sumporisanje. Ove godine ću najverovatnije morati da napravim neki kompromis između realnog i onog kako bi trebalo pa nakon pasiranje šljive neću dodavati enzime i nameštati ph vrednost već ću samo staviti kvasac...
 
sljivar je napisao(la):
Samo još jednom da utvrdimo gradivo.

Znači odmah nakon pasiranja ili u toku pasiranja dodati enzim, zatim kad enzim odradi to jest nakon nekih 5-6 sati namjestiti PH sredinu koma, pa odmah poslije toga zasejati sel. kvasce i hranu. Sve dobro izmješati, zatvoriti kacu i čekati destilaciju.

E sad me jedan stvar buni, a to je dodavanje hrane za kvasce. Na upustvu piše da se hrana dodaje obično u 2 navrata. Jedan dio odmah, a drugi nakon 1/3 prerađenog koma. E ovo drugo dodavanje je problem, pošto smo rekli da kom više ne diramo odnosno mješamo. Da li to znači da ćemo odmah morati dodati svu hranu za kvasce?
Kliknite za proširenje...
Prihrana za kvasce ti nije toliko bitna, jer se moze i bez nje.
Bitnije je da bude fermentacija anaerobna i da regulises temperaturu te fermentacije.
 
uzunch kvasce i enzime možeš naraučiti u Enovitis, a šalju i brzom poštom.

Sumpornu kiselinu ću i ja probati potražiti, mislim da je ima u auto-djelovima jer se koristi za akumulatore.
 
Samo još jednom da utvrdimo gradivo... E sad me jedan stvar buni, a to je dodavanje hrane za kvasce. Na upustvu piše da se hrana dodaje obično u 2 navrata. Jedan dio odmah, a drugi nakon 1/3 prerađenog koma. E ovo drugo dodavanje je problem, pošto smo rekli da kom više ne diramo odnosno mješamo. Da li to znači da ćemo odmah morati dodati svu hranu za kvasce?
Kliknite za proširenje...
Sve što smo rekli je tako i trebalo bi ispoštovati ali ne bi bio problem da se to malo i naruši, odnosno ne bi smo nekim kratkotrajnim i manjim odstupanjem napravili neku posebnu štetu. Preporuka za drugo dodavanje hrane nakon 1/3 fermentacije je inače preporuka iz proizvodnje vina gdje je prisutno duplo više šećera koje kvasci moraju fermentirati i gdje za njih u otočenom soku od grožđa ima manje poželjne hrane nego što je ima u kljuku od istog tog grožđa. Kod šljive ta hrana najčešće nije problem kao što može biti kod kruške, jabuke i sl., pa se ne mora ni dodavati. Ako bi se dodavala onda to ide u onim manjim količinama i ide sve u startu zajedno sa kvascima, jer pored toga što bi mogla biti potrebna kvascu za normalan metabolizam utiče prije svega na količinu i proporciju važnih viših alkohola koji čine tijelo aromatskog kompleksa rakije, pa se njome mogu poigrati oni koji inače imaju malo teže, grublje i „oporije“ rakije.
Na pakovanju kvasca piše da je potrebno sumporisanje.
Kliknite za proširenje...
I ovakva preporuka je nešto što važi isključivo kod proizvodnje vina i misli se na SO2. Nije to jedina stvar koja se razlikuje. Ima ih podosta i čine bitnu razliku u proizvodnji ova dva pića. Zato ne treba bez rezerve čitati ono što piše na internetu ili nekim uputstvima, i najmanje što treba je bježati od kvasaca ili uslova koji proizvode glicerol, tiole, merkaptane, arome tropskog voća i sl., jer to su stvari koje lako mogu biti i budu štetne destilatima ili rakijama.
 
Pozdrav svima.Koje bure bi ste mi preporucili za cuvanje rakije?Konkretno da li barik bure zbog arome ili cisto hrastovo bure.
 
Sljivar, nemoj da zaboravis da uzmes i tecnost za kalibriranje a ni tecnost za ciscenje nije na odmet. Ovo je jeftina varijanta instrumenta pa mora cesce da se proverava.
 
sljivar je napisao(la):
uzunch kvasce i enzime možeš naraučiti u Enovitis, a šalju i brzom poštom.

Sumpornu kiselinu ću i ja probati potražiti, mislim da je ima u auto-djelovima jer se koristi za akumulatore.
Kliknite za proširenje...


kako se krecu cene kvasaca i koja su pakovanja, za koju kolicinu kljuka ?
koji kvasac uzeti za pripremu kljuka od voca, ovde na sajtu vidim da su to kvasci za razlicite vrste grozdja ?
imam kod mene u prodavnici neki `univerzalni kvasac` za pripremu kljuka , mislim da je cena oko 40din za 50kg kljuka, da li da uzmem taj ?

i jos neto , podatak za PH vrednost za razvoj kvasaca , mislim da sam procitao da je 3 , ali sad ne mogu da nadjem nikako , ako neko moze da ponovi

hvala
 
Najčešće oko 50 EUR-a za kg kvasca, mada su manja pakovanja nešto malo skuplja. Neka optimalna doza kod zdravog voća je od 15-20, maksimalno 30 gr na 100 kg. Uzmi slobodno taj koji navodiš. Za pH pogledaj ovdje http://poljoinfo.com/showthread.php?1002-Ракија-од-шљиве&p=737076&viewfull=1#post737076

CVEJA Po je napisao(la):
Pozdrav svima.Koje bure bi ste mi preporucili za cuvanje rakije?Konkretno da li barik bure zbog arome ili cisto hrastovo bure.
Kliknite za proširenje...
Vjerovatno pod pojmom barik podrazumijevaš paljeno hrastovo bure, a pod čuvanjem misliš na dozrijevanje ili starenje rakije.
Dozrijevanje rakije, a pogotovo u hrastovom buretu, je malo opširnija priča koja ne mora uvijek imati sretan završetak. Očit primjer za tako nešto je viski (bar onaj koji se nalazi na policama trgovina) sa prenaglašenim aromama koje potiču od hrasta, do te mjere da sam odavno izgubio volju da ga posmatram kao iole ozbiljnije piće.
Mnogo zavisi od željenog profila arome, namjeravane dužine dozrijevanja, kvaliteta drveta, starosti stabla, načina sušenja, obrade, paljenja i sl.. Na drugoj strani šljivovica može jako uspješno u staklu ili nekom drugom drvetu koje nije hrast. Najčešće dud koji za razliku od promjene boje neće imati ni približan uticaj na aromu kao hrast
Ako ideš na kompleksniju aromu koja je više oplemenjena uticajem hrastovog drveta, koja podrazumijeva gubitak primarnih voćnih mirisa i okusa, a ideš na duže starenje te rakije, onda je najbolje rješenje srednje paljeno hrastovo bure koje nije „isluženo“, ili poćetak u novom buretu pa nakon nekog vremena prebacivanje u ono več korišteno. Toplotnom degradacijom hemiceluloze i lignina nastaju arome vanilije, kafe, oraha, lješnjaka, badema, pa i kokosa, tostiranog, paljenog, dimljivog, začinskog sa diskretnim notama pečenog, prženog..., a znatno se smanjuju arome sirovog drveta.
Novo hrastovo nepaljeno bure nije isključeno kao prihvatljivo u kontrolisanim uslovima, ali tek pošto se ovini zaparavanjem ili tretmanom kristalnom sodom da bi se donekle neutralisao negativan uticaj zelenih i oporih taninskih tonova i arome sirovog hrasta na aromu rakije. Ovako se dobija nešto uži profil arome, zbog umanjenja ekstrakta ovim postupkom i zbog izostanka onoga što se dobije efektom takvog paljenja, sa izraženijim uticajem tonova sirovog drveta.
 
Dobar dan...
pre par dana sam otresao sljive(cacanke rodne) i ostavio ih na zemlji dva dana.. juce ih podkupio i gnjecioi-pusco i odstranio kospice...
Kaca je improvizovana-metalno bure od 200l i najlonski dzak(veci od bureta) u njemu...
stavio sam u bure sljivu do 80 posto..
Sta dalje?-dodavanje secera? vode?-rekose mi 2-4%secera i vode tople dok ne mogu rukom sljivu lagano da promesam...
oko zatvaranja bureta-samo cu najlonski dzak uvezati oko creva i u flasu sa vodom-ali koliko vazduha da ostavim u dzaku?-ako sam dobro razumeo,nama treba anaerobno vrenje-ne treba mi vazduh...
i koliko sam razumeo,mesam prvih 5-7 dana...
Inace,prvi put radim ovako nesto,a kao sto se vidi nemam pojma:)
 
Znaš onaj stari vic, nahrani kerove i ne diraj ništa. :osmeh:
Malo šale, a stvarno i ozbiljno mislim da ne diraš ništa osim stavljanja crijeva i flaše sa vodom. Zaveži vreću onako kako si punio posudu, tako da ti kljuk bude na 80% zapremine zavezane vreće. Za vazduh se ne boj, on je lakši od CO2 pa prvi ide napolje. Nadam se da ti vreća ne pušta nigdje, jer ako pusti u željezno bure onda to više nije dobar materijal za rakiju. Što znači da je češće moraš pregledati da slučajno ne bi pukla zbog širenja kljuka i nastalog CO2.
 
geber je napisao(la):
Najčešće oko 50 EUR-a za kg kvasca, mada su manja pakovanja nešto malo skuplja. Neka optimalna doza kod zdravog voća je od 15-20, maksimalno 30 gr na 100 kg. Uzmi slobodno taj koji navodiš. Za pH pogledaj ovdje http://poljoinfo.com/showthread.php?1002-%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%88%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B5&p=737076&viewfull=1#post737076


Vjerovatno pod pojmom barik podrazumijevaš paljeno hrastovo bure, a pod čuvanjem misliš na dozrijevanje ili starenje rakije.
Dozrijevanje rakije, a pogotovo u hrastovom buretu, je malo opširnija priča koja ne mora uvijek imati sretan završetak. Očit primjer za tako nešto je viski (bar onaj koji se nalazi na policama trgovina) sa prenaglašenim aromama koje potiču od hrasta, do te mjere da sam odavno izgubio volju da ga posmatram kao iole ozbiljnije piće.
Mnogo zavisi od željenog profila arome, namjeravane dužine dozrijevanja, kvaliteta drveta, starosti stabla, načina sušenja, obrade, paljenja i sl.. Na drugoj strani šljivovica može jako uspješno u staklu ili nekom drugom drvetu koje nije hrast. Najčešće dud koji za razliku od promjene boje neće imati ni približan uticaj na aromu kao hrast
Ako ideš na kompleksniju aromu koja je više oplemenjena uticajem hrastovog drveta, koja podrazumijeva gubitak primarnih voćnih mirisa i okusa, a ideš na duže starenje te rakije, onda je najbolje rješenje srednje paljeno hrastovo bure koje nije „isluženo“, ili poćetak u novom buretu pa nakon nekog vremena prebacivanje u ono več korišteno. Toplotnom degradacijom hemiceluloze i lignina nastaju arome vanilije, kafe, oraha, lješnjaka, badema, pa i kokosa, tostiranog, paljenog, dimljivog, začinskog sa diskretnim notama pečenog, prženog..., a znatno se smanjuju arome sirovog drveta.
Novo hrastovo nepaljeno bure nije isključeno kao prihvatljivo u kontrolisanim uslovima, ali tek pošto se ovini zaparavanjem ili tretmanom kristalnom sodom da bi se donekle neutralisao negativan uticaj zelenih i oporih taninskih tonova i arome sirovog hrasta na aromu rakije. Ovako se dobija nešto uži profil arome, zbog umanjenja ekstrakta ovim postupkom i zbog izostanka onoga što se dobije efektom takvog paljenja, sa izraženijim uticajem tonova sirovog drveta.
Kliknite za proširenje...
Lepo si ti ovo druze objasnio ali za mene je sve to spansko selo.Evo ja cu izneti neke svoje zelje pa na osnovu tog da pronadjemo odredjeni sud.Sipao bih rakiju u bure na dozrevanje sto ti rece ali posto sam cuo da mora da se doliva rakija svake godine onda bih je stavio par godina u bure(dok ne dobije aromu prefinjenost) pa nakon tog u staklenu ambalazu.A sto se ukusa tice hocu ukus prave srpske rakije.Znaci da bude blaga sa mirisom na sljive glatka sto se kaze da se rasteze kao med.
 
CVEJA Po je napisao(la):
Pozdrav svima.Koje bure bi ste mi preporucili za cuvanje rakije?Konkretno da li barik bure zbog arome ili cisto hrastovo bure.
Kliknite za proširenje...

Ja sam za Slavonski Hrast tj bure napravljeno od njega. To mi je Br.1, ali to je već stvar ukusa. Obično držim od 6 do 12 mjeseci u buretu, zatim razblaživanje pa staklo.

Nova burad se moraju spremiti za čuvanje rakije, takođe i stara.
Evo link pisao sam o tome....http://poljoinfo.com/showthread.php?1950-Burad-za-rakiju&p=578775&viewfull=1#post578775

Sutra počinje sa radom vesela mašina, stigala Č. Ljepotica na red. Javim rezultate.
 
geber-dzak je nov,iz austrije,veci od bureta(nema pritisak),a trebalo bi da je i od neke dobre plastike... ako on otkaze onda ..
Inace,bila pustila vodu sljiva... dodao 20ak l tople vode sa 7kg secera,promesao... sutra cu opet.. namestio crevo.teglu sa vodom... i eto... danas mi neko rece da ako redovno mesam nema onog poklopca gore-sto se stvori bez mesanja(kasnije se baca,ako ne bacis na vreme i potone dole,mozes sve baciti:)
ne znam sta mi je ciniti vezano za to..
Ali... dogovorio sam kazan kod drugata,pa ce doci do mene i na tenane cemo peci 3 kazana rakije(moja obuka)
ispasce ovo na kraju zanimljivo...ako ne i korisno;)
 
Nisi me htio poslušati za vodu i šečer i uradio si nenadoknadivu štetu, sada je to gotovo, možda ćeš neki slijedeći put. Poslušaj me bar za miješanje da ne toneš dublje u pogrešku. Tako se samo gube arome i alkohol, i nepotrebno i štetno unosi novi kiseonik. Neće se zatvorenom fermentacijom stvoriti nikakav štetan poklopac, a i da se stvori i potone ne bi to bio nikakav problem. Problem nastaje kada se radi otvorena fermentacija pa se na površini uslijed kontakta sa kiseonikom intenzivno razvijaju i rade bakterije plijesni i površinski kvasci. To ako se ne odstarni i ako potone predstavlja problem.
CVEJA Po je napisao(la):
Lepo si ti ovo druze objasnio ali za mene je sve to spansko selo...........A sto se ukusa tice hocu ukus prave srpske rakije.Znaci da bude blaga sa mirisom na sljive glatka sto se kaze da se rasteze kao med.
Kliknite za proširenje...
Lijepo si i ti ovo zamislio ali ne ide baš tako. I ja bi da napravim neboder a nemam ni čime niti imam alata, a jedine ljestve su mi one od tri metra. Ne pravi se takva rakija sa barijerom španskog sela i na ho ruk. Za tako nešto su potrebne godine iskustva, i mnogo učenja na tuđim i na svojim greškama.

P.S. Takva rakija se pravi izborom sorte šljive, njenim kvalitetom, dobrom preradom i još boljom fermentacijom, propisnom destilacijom na kvalitetnom kazanu...pa tek na kraju ide dozrijevanje kao važna faza cijelog postupka.
 
Poslednja izmena:
Znaci vise ne diram nista... samo gledam i trljam ruke kao baja patak:))))))
Pa ne rece nista konkretno za secer...ali nisam puno dodao... bice to dobro... pa prva mi je rakija... i da ne valja ima da pijem i opijam jarane i jaranice...:) e sad,nemam ni drveno bute... pa ce ici u stakleni sud na odlezavanje:)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh