Živeti s prirodom

zvončica3

zvončica3

Član
Učlanjen(a)
28 Nov 2012
Poruka
312
Lokacija
Koprivnica
Većina nas živi na selu i svakodnevno je u kontaktu sa plodovima prirode, bilo da smo ih sami uzgojili ili da su samonikli. Naši preci koristili su sve što se iskoristiti dalo, liječili se biljem, hranili se zdravije nego mi danas...mnogi od tih recepata su zaboravljeni, ali nešto je i ostalo, pa tome posvećujem ovu temu. Da li i kako koristite darove koje nam priroda svakodnevno pruža...pri tome mislim na razne prirodne sokove, likere, tinkture, čajeve, sve što ima veze sa prirodom...naročito pozivam naše dame da se priključe jer mnogi od tih proizvoda svakodnevno izlaze iz njihovih kuhinja... Ideju za temu dobila sam danas kad sam brala koprive za sok i čaj....pa da kažem nešto i o toj biljci, nekad znanoj kao sirotinjska hrana, a onda je godinama bila zaboravljena i zatirana kao korov... danas opet dobiva na značaju jer su njena ljekovita svojstva neupitna... Biljka po kojoj je moj rodni grad dobio ime...u zadnje vrijeme nezamisliva je bilo koja turistička manifestacija bez jela od kopriva...nude se kolači, gibanice i mnoge druge gastronomske delicije od kopriva. Kopriva čisti i jača krv, obagaćuje željezom, čisti kožu od akni i bubuljica, izvrstan je diuretik, dobra za jetru i bubrege... Sok pravim tako da 40-ak mladih kopriva, prethodno dobro opranih, potopim u 3 litre vode, dodam 2-3 isječene naranče i 2-3 također isječena limuna. Sve ostavim da odstoji 24 sata. Zatim se rukama dobro protisne, procijedi i prokuha sa 3 kg šećera. Tako se dobije sirup, ako se želi dobiti sok koji se ne razrjeđuje, dovoljno je pola kg šećera. Za sirup dodam i malo limuntusa...kad se sok ohladi, sipa se u staklene boce i stavlja u frižider... Eto, ima nas ovdje iz raznih krajeva, svatko nešto zna, i bilo bi lijepo da razmijenimo znanja i iskustva i na ovom području...
 
Pozdrav Zvončice i svaka pohvala za temu. nikad o prirodi nisam razmišljala dok sam bila u gradu, uvjek je tu bila mama koja je spremala svašta, u čijoj je špajzi bilo svega...sad i ja shvaćam bogatstvo prirode u kojoj trenutno živim. Mama je uvjek veliku važnost davala češnjaku, kaže da on liječi sve i svašta, posebno ako se jede sirov. Stavljala ga gotovo u svako jelo, zimnicu...Ima mama svakakvih receptića, naći će se tu svašta...
 
Odlična tema ja sam nešto slično pokušao sa temom "sasvim prirodno" u dijelu "ostale oblasti", međutim nisam uspio.
Ljudi nisu ni svjesni šta znači priroda, a još manje živjeti sa prirodom. Ja se jednom godišnje obično u avgustu "odmetnem" na planinu Zelčengoru ranije na par danan, a sad sve više i više, koliko mi obaveze dozvoljavaju, ove godine desetak dana.
Maline, kupine, borovnice, gljive, kopriva, štir, ribolov, pečenje hljeba ispod sača, kuvanje kotlića, šetanje, kupanje u jezerima, sjedenje i druženje pokraj vatre do kasno u noć, to se ne može opisati to ko ne doživi dzaba je to prepričavati.

Ima mnogo stvari da se piše u ovoj temi.
Ne znam da li imam pravo na to ali ja bi, naravno ako se slažete, predložio da se možda i tema "sasvim prirodno" spoji sa ovom temom.
 
Neško, čitala sam juče tvoju temu prije no što sam otvorila ovu...odlična tema, odlične slike...ali više mi je to ličilo na prirodne ljepote u kojima volimo provoditi slobodno vrijeme. Željela bih da u ovoj temi govorimo o načinu na koji koristimo plodove prirode, znači od recepata za neke ljekovite pripravke, pa do npr. pripreme zimnice...sve ono što ima veze s plodovima prirode. Svjedoci smo da mlađa generacija zaboravlja kako se nekad živjelo, mnoge žene moje generacije više ne pripremaju zimnicu, a kamoli prirodne sokove ili da koriste ljekovito bilje...jednostavnije je skoknuti do trgovačkog centra ili apoteke...
Ivana, dobro si se sjetila češnjaka ili bijelog luka. Kažu da je prirodni antibiotik, da regulira krvni tlak, masnoće u krvi...imam jedan receptić za snižavanje holesterola i masnoća u krvi koji je isproban i zaista pomaže.
Očiste se dvije glave bijelog luka, zgnječe se češnjevi. Četiri limuna isjeći na kriške i sve zajedno sa bijelim lukom prokuhati u dvije litre vode. Ostaviti da odstoji 12 sati. Nakon toga procijediti i spremiti u frižider u staklenim bocama. Pije se svako jutro jedan decilitar napitka, kad se sve popije pauza od 7 dana. Ponoviti postupak još dvaput. Malo je neugodno za piti, kao da pijete limunadu sa okusom češnjaka :osmeh:, ali isplati se.
Važno je napomenuti da se mora koristiti domaći češnjak, od kineskog slaba korist.
Čula sam da kod masnoća u krvi pomaže i domaći jabučni ocat (sirće).
 
Nema problema, biće i od mene koji recept :osmeh:. Imao sam i jednu dobru knjigu u PDF samo ne znak kako da je postavim ovdje.
Inače već odavno sam tražio PDF verziju starog "Pelagića" međutim nisam mogao da nađem.
 
Neško, i ja sam tražila Pelagića, ali ovdje toga nema ni za lijek.:osmeh: Pdf izdanje me zapravo i ne zanima, uvijek volim knjigu u fizičkom obliku, da je imam u svojoj biblioteci...zato se takvim izdanjima opskrbljujem kad skočim preko granice...
Evo zanimljiv članak o biljci koja je ovih dana preplavila livade...nisam ni znala koje sve vrijednosti ima...
http://2012-transformacijasvijesti.com/alternativna-medicina/ljekovita-svojstva-maslacka
 
Ja sam prije radio sirup ili kako bi neki rekli "med" od maslačka. Nešto najbolje za protiv kašlja u zimskim mjesecima.
Ovaj sok od koprive ću raditi, samo da niknu koprive kraj šume.
Inače, volim raditi špinat od kopriva:
Vrškove kopriva operite i kratko blanširajte u posoljenoj vodi.
Na maslinovom ulju kratko propržite brašno, dodajte nasjeckane koprive i zalijte s mlijekom.
Izmiksajte štapnim mikserom.
Posolite i popaprite po želji.
Na kraju možete dodati i malo vrhnja za kuhanje (ili malo maslaca).
Poslužite uz pire krumpir, pečeno meso ili jaja (na oko).
Uz ovako pripremljenu koprivu može se poslužiti kuhana tjestenina i naribati parmezan kod posluživanja.
 
Želim da pohvalim zvončicu3 koja je pokrenula ovu temu i sve prethodne izlagače na tu temu.Pažljivim posmatranjem bilja u našoj bašti, ibližnjij livadi ili šumi, možemo uočiti mnoge korisne i jestive biljke na koje smo skoro pa i zaboravili. Naravno ne svi, svaka čast onima koji nisu. Biljke su čudo prirode ,neke nas hrane, neke nas leče, a neke nas uveseljavaju svojim lepim izgledom.Šetajući po okolini mnoge biljke možemo izvaditi i presaditi u svoju baštu. Jedna od tih biljka je zova. Upravo cveta i svojim divnim mirisom nas podseća kako od nje možemo napraviti jedan predivan i lekoviti sok.Inače cvetovi zove se koriste za pravljenje sirupa i čajeva kod bronhijalnih tegoba. A Od bobica se može praviti o đem koji je bogat vitaminima.Takodje mlade cvetov
 
@valentina

Bilo bi lepo i kada biste napisali recepte za taj sok i dzem.:osmeh: Posto tema nosi naslov "Ziveti s prirodom" mozete slobodno i ovde.:bravo:
 
Cvetovi zove se beru kada su tek rasvetali(tada u sebi imaju najviše polenovog praha). Neberemo cvetove pored puta i posle kiše.
Sok od zove:U veću šerpu staviti 50 cvetova zove, pa ih naliti sa 5 litara prokuvane, ohladjene vode. Šerpu pokriti čistom krpom i ostaviti da cvetovi zove prenoće potopljeni. Sutradan kroz čistu gazu procediti sok od zove u drugu posudu.Zatim dodati 5 kilograma šećera, 3 kesice limuntusa i mešati dok se sav šećer ne rastopi.Tako pripremljen sok sipati u čiste, oprane flaše i zatvoriti ih celofanom i gumicom.Izuzetno je zdrav a u letnjem periodu ohladjen diobro osvežava.
Džem od bobica zove:Kilogram opranih i očišćenih bobica zove pomešati sa 800 grama šećera.Ostaviti da odstoje 24 časa. Kuvati ih 30 minuta. Vruć džem sipati u zagrejane tegle.
 
Hvala, Valentina, na lijepim riječima i receptima. Sok od zove (bazge) radim svake godine. Moj način se malo razlikuje: 35 većih cvjetova potopim u 3 litre vode i ostavim da prenoći. Sutradan ocijedim, soku dodam 3 kg šećera i malo limuntusa i sve zajedno samo malo prokuham. U vrući sok narežem 3 limuna. Kad se sve ohladi, procijedim i sipam u staklene boce.

Prije nekoliko godina bila sam na jednom gospodarstvu koje se bavi seoskim turizmom i prvi put probala liker od zove. Oduševio me okus pa ga od tada obavezno pravim. Jednostavniji i brži način jest da se gore navedeni sok samo razrijedi s dobrom rakijom. Puno bolji okus daje ako se cvjetovi zove stave u staklenku zajedno sa šećerom i rakijom. Broj cvjetova ovisi da li se želi dobiti intenzivniji okus ili ne. Liker je gotov kada se šećer otopi. Tada ga je potrebno procijediti i liker pospremiti na hladno i tamnije mjesto.
 
Ma gde živeli u ravnici ili u planini,srešćemo ovu malu neupadljivu biljku.Bez nje ne bi bilo ovakvog meda ni lekovitih čajeva , ni one tihe dragosti koju celog leta izaziva njen žbinić kraj staze.Samo ime koje je dobila od naših predaka mnogo govori o njoj...Majčina dušica je začinska ,lekovita i medonosna biljka. Raste na osunčanim mestima ,padinama i pašnjacima.Cveta u 5 i 6 mesecu. U vreme cvetanja ima posebno aromatičan miris i ukus.Nadzemni deo biljke se može koristiti za čajeve tokom cele godine . Bere se cela biljka pred cvetanje i u cvetu, pritom joj režemo samo gornje delove.Kao čaj se koristi da bi nam pomogla pri varenju, a i protiv oboljenja disajnih puteva.Pošto ima jako antiseptičko dejstvo koristi se kao čaj za zaštitu u vreme epidemija.Svojim mirisom sprečava vrenje i može se koristiti i kao konzervans.
Siruo od majčine dušice: 300 gr. sveže obranih cvetova ,rasporedimo na belo platno bar nekih 12 sati.S vremena na vreme protresemo da bi bubice i mravi izašli iz cvetova.



Sirup od majčine dušice,
300 gr. sveže obranih cvetova ,rasporedimo ih na belo platno,bar nekih 12 sati. i s vremena na vreme protresemo, da bi bubice i mravi izašli iz cvetova.Onda ih prelijemo sa 3 litre vode, može i tople(ne vrele) ostaviti da odstoji 24 časa.Vodu procediti dodati 3 kilograma šećera. Limuntus i limunov sok dodati po ukusu.
 
Poslednja izmena od urednika:
Ovoj grupi biljaka o kojima smo pisali želim da pridodam i krasuljak-belu radu (bellis perennis). Ime joj potiče od grčke reči ,belus, što znači lep.Prati nas od najranijeg detinjstva, od dana kada smo hteli napraviti prvi buketić od poljskog cveća , ili devojčice isplesti venčić.Ta višegodišnja biljka uvek nam je na dohvat ruke, jer raste svuda, i u velikom broju, po livadama, travnjacima, uz puteve, i u svim našim krajevima. Cveta skoro cele godine. Gaji se i kao ukrasna vrsta.Jestivi deo biljke su mladi listovi koji se upotrebljavaju sirovi kao salata, i bareni za čorbe i variva.Čvrsti cvetni pupoljci mogu da se pokisele u sirćetu i upotrebljavaju kao zamena za kapar. Ima i lekovita svojstva;pospešuje izmenu materija u organizmu,svež sok se koristi za masaže, ili obloge kod ozleda.

 
Poslednja izmena od urednika:
Живети с природом

Кад` сабирате цвет зове, мора се водити рачуна да се цвет може упарити ако се ставља у кесе или се слаже у више слојева.Оставља се у плитке корпице или плитке гајбе.1 или евентуално 2 реда.Без обзира шта ћете радити с убраним цвастима код куће,иако ће Вам се учинити бесмислено,маказама одсеците саме цветове а дршке баците.За каснију употребу се суши у хладу на промајном месту.

Џем од зовиних бобица се употребљава :деца-1кашичицу,одрасли-1 кашику дневно.

Мајкина душица се сабира тако што се покоси вршна трећина стабљике биљке.Суши се у промајном хладу и чува у добро дихтованој посуди.Биљку не чупати из корена.Ако хоћете да је запатите код куће ископајте бусен бар 10 см дубине увити у влажну новину да се корен не осуши и код куће ископати јаму, поставити бусен и залити водом собне температуре.
 
@Deda Lala
Lepo ste nam sve opisali i objasnili i dali nam korisne savete. Postiji još jedan način kako bismo mogli osušiti cvet od zove;Nakon branja cvetove zove nanižemo na konac i tako ih sušimo, da bi se što pre osušili, i sačuvali žuto-belu boju. Ako boja na cvetu potamni i postane žuto-smedja, takav cvet nije za upotrebu.


KALOPER(Tanacetum Balsamita)
Pre par godina ,slučajno sam bila u društvu, naših majki i baka ,"pričale su o starim dobrim vremenima",a izmedju ostalog pritom su pomenule , kako su one da bi lepo mirisale uz sebe uvek nosile, biljke kao što su;bosiljak, smilje, kaloper...Ta njihova priča me je podstakla na rezmišljanje o tome koliko su naši preci bili bliže prirode, kako su znali da se sa njom druže i da jpj veruju.Setila sam se tada da smo i mi svojevremeno imali kaloper...Počela sam u okolini da tražim tu biljku i našla sam je u jednoj porodici , koja je sačuvala i spasila od zaborava.Sada je imam u svojoj bašti.Kaloper je trajna biljka koja raste u visinu , koren mu je razgranat, listovi su mu ovalni i nazubljeni.Na vrhu stabljike mu se pojavljuju žuti cvetići , u vreme cvetanja , a to je od 6-8 meseca.Miris mu je aromatičan.Kasnije sam saznala da je kaloper i lekovita biljka.Bere se cela biljka za vreme cvetanja, a listovi se beru pre cvetanja. Suše se brzo na mesto jakog strujanja toplog vazduha. Listovi kalopera se koriste za lečenje želudca, crveva, poremećaja varenja hrane, nadutosti, kod infekcije bubrega. Kod nas se koristi kao začin u supama, varivima, i poslasticama. Takođe pomaže kod uboda insekata i raznih rana. Eto toliko o ovoj nekada rado gajenoj biljci, da je sačuvamo, i da je ne zaboravimo...

 
Poslednja izmena od urednika:
Deda Lala uvijek nas ugodno iznenadi svojim korisnim savjetima...Hvala Vam na tome. Valentina, imaš li sliku kalopera? Spominjali smo zovu, vidim da još cvate, pa sam se tako prisjetila još jednog načina na koji je ovdašnji narod koristi. Cvijet se klasično pohuje i servira uz neki prilog. Zanimljiva kombinacija mirisa i okusa.

- - - - - - - - - -

Vrijeme je kad mnoge začinske biljke mogu da se osuše i tako sačuvaju za zimske dane kad ih nema u svježem obliku. Spomenut ću samo neke koje većina nas ima u svojim vrtovima: peršin, koji je i izvrstan lijek za bubrežne bolesti; celer, ljupčac (vegeta), ružmarin.... Suši se uvijek u hladu, kad je biljka suha, uvijek je usitnim i pospremim i tako imam domaće začine za hladne zimske dana...
 
Zvončice 3, kaloper bih radije naslikala kada procveta.
Pošto si već pomenula ljupčac(vegeta biljka zvana u narodu) koji se još zove i selen ,a latinski Levisticium oficinale, da napišem par reči o toj začinskoj biljci pošto je imam i koristim.Ukratko, ljupčac je višegodišnja biljka.Može da naraste i preko jednog metra.Biljka lepo deluje i kad cveta, a to je od jula do avgusta meseca.Od biljke koristmo listove sveže ili sušene. Po mom ukusu ima dosta aromatičan miris i netreba je puno stavljati u jelo.Pred zimu koren biljke bi trebalo zaštiti od smrzavanja.

ljekoviti_ljubcac.jpg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh