Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva

KishRobert je napisao(la):
dukej je napisao(la):
Ha, još bolje bi bilo da odmah sa otkosa pravi pelete! :D

Šalu na stranu, i meni je to interesantno ali nisam još nigde čuo da je to napravljeno.

Inače, komšija koji mi kombajnira kukuruze mi je obećao da će na kombajn namontirati neke limove kako bi usmerio šapurike koje ispadaju iz kombajna u usku traku u cilju lakšeg baliranja ili skupljanja na neki način (koji tek treba da mi padne na pamet jer ručno ne dolazi u obzir :D).
namontirati neki dzambo dzak na tur kombajna.

Koliko ti onda ljudi treba na njivi da skinu dzak sa kombajna i utovare u prikolicu? Mada vidjao sam i to :sta:
Post je spojen: [time]1292884769[/time]
_________________________________________________
U one dzakove za pesak za odbranu od poplava, ali radna snaga.... :sta:
 
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=M9xlsIj78sw&NR=1[/youtube]
Imam jedno pitanje , čime se pali pelet u ložištu ? :sta:
 
302bgad.jpg

Evo da odvojim malo vremena da Vam mozda ulepsam dan, naime jos 2000 godine Nemci su radili na projektu Biotruck odnosno Class-ov silazni kobajn sa dodatkom peletirke od 3t/h koja koristi izduvne gasove i toplotu motora za dodatno susenje mase. Jedino sto sam nasao je da je napravljeno 6 kom i da se odustalo od tog projekta ali kako i zasto nisam. Cak sam kontaktirao i ljude u DE pa njihovu ambasadu ali nista.
Sa druge strane ima jedan nas cika kod Vrbasa je napravio briketirku koja briketira bale direktno na njivi /prikljucak na traktor/ malo je bolesljiv pa je nije jos usavrsio ali je kapacitet oko 300 kg/h. On recimo ima i presu za bale gde presuje sa 90 cm na 20-tak /zavisi koliko cvrsto zategnes kanap/.
U svakom slucaju pre par godina sam jos poceo istrazivanja o ovoj temi ali sam sada dosao do zakljucka da je najisplativije koriscenje biomase u RINFUZI! Nebitno koja je vrsta biomase, dali drveni opiljci ili slama, kukuruzovina... sta god. Sada postoje gorionici koji mogu da koriste takvu biomasu, naravno sa istom automatikom i konforom kao i kod peleta.
4l0go7.jpg
Tu je ostaje problem skladistenja /silos ili pokrivanje najlonom/ ali je jeftinija varijanta od peleta. :ppozdrav:
 
Nije loša ova ideja sa džambo džakom. Ja berem kukuruze isključivo zbog šapurika i da to mogu rešiti na drugi način sve kukuruze bih kombajnirao a brao samo jutro-dva za coce.

@ mcole

Slama u rinfuzi zauzima izuzetno veliku zapreminu skladišnog prostora, mnogo veću nego kad je balirana. Ne znam samo kakva je situacija kad nije u pitanju obično tarupiranje već kad se samelje slama.

Imaš li možda neke slike te prese iz Vrbasa, ili da mao bolje pojasniš kako to radi. Pretpostavljam da misliš na jako sabijanje rinfuzne slame a ne na sabijanje već izbaliranih bala od 90cm na bale od 20 cm.
 
Ipak je u pitanju vec izbalirana slama u balama od 90 cm. Imam i video pa cu ga sutra postaviti.
 
Hvala, jedva čekam. :bravo:

Pre neki dan sam sa rođakom razgovarao na temu grejanja pa se on raspitivao kako sam zadovoljan sa grejanjem na baliranu sojinu slamu. Pošto on ima veoma malo dvorište ta varijanta njemu otpada u startu pa me je pitao baš o tome, da li postoji briketirana slama, odnosno da može da se koristi u kotlovima na ugalj (problem je veličina vrata za loženje na kotlu za ugalj). Možda bi ovo moglo biti rešenje za njega. :D

A kako bi tek smanjilo probleme sa skladištenjem bala i manipulaciju sa njima. Samo pretpostavljam da bi takva mala sabijena bala morala da se na neki način rastrese u kotlu jer tako zbijena neće goreti osim ako se ne forsira izgaranje nekim ventilatorom.
 
moja neka pretpostavka,da kad bi se napunio dzambo dzak sa sapurikama i tim liscem,da to ne bi bilo nesto tesko.
 
Danas počinjem da pravim presu za presovanje stajnjaka (ručnu),da probam pa šta Bog da
 
Još jedan način da se iskoristi biomasa za grejanje i energiju je sistem koji je razvio Jean Pain, u Francuskoj još osamdesetih godina o kojem se malo zna. Već sam negde okačio emisiju sa youtuba, evo sada i njegove knjige u kojoj objašnjava kako je razvijao sistem tokom petnestak godina. "Another Kind of Garden" :
http://www.4shared.com/account/dir/g7Dzymwf/sharing.html?sId=7J8AbQsJTNbSrhLk

Mislim da će se ovo svideti Savorisu, ovo je njegov tip čoveka, pravi majstor. Knjižica se dosta bazira na fotografijama i crtežima tako da može svako da je pogleda i vidi o čemu se radi.

Na ovoj stranici ima još malo o temi i dokumentarac:
http://www.electricitybook.com/composting-for-heat/

Ukratko o nekim ciframa:
http://www.daenvis.org/technology/Jeanpan.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Jean_Pain

http://www.jean-pain.com/ang/planche_broy.htm
 
sad da ja ne bio bezobrazan nameće se samo po sebi pitanje
a šta je pesnik hteo da kaže, ako je smanjenje volumena bale kao eksperiment je ok ali za neku ozbiljniju primenu nisam baš siguran, pumpa je mala za ovu primenu samim tim je ceo proces spor kad bi se tu stavila adekvatna pumpa ona zahteva i mnogo veći i jači motor to povlači još niz drugih problema tako da cela priča neznam da li ima smisla, no u svakom slučaju je za pohvalu svaki pokušaj tj eksperiment jer bez toga nema ni pravog rezultata u svakom slučaju drugari samo napred i hvala što ste to podelili sa nama
 
Slazem se sa tobom, ovo je vise kao za one kojima loziste nije namenjeno za celu balu pa ... Taj cika je radio za neku nemacku firmu koja je postavljela kotlove na Biomasu po ExYu, i on mi je pricao da se od svih zetvenih ostataka silaza pokazala kao najzahvalnija /tacka topljenja, odrzavanje kotla, pepeo,itd./ Iskreno ja sam "u pelletu" evo 4 godine /studija za pogon od5-7 t/h/ ali posle svega mislim da je rinfuza najekonomicnije resenje, te njeno koriscenje sa gorionikom. Koji oblik skupljanja i lagerovanja to je pitanje na koje nema jos pravi odgovor, te da u njegovom resenju lezi kljuc.
Kod Zupanje /HR/ neki Belgijanci grade energanu sa plastenicima koje ce grejati sa silazom i drvenim opiljcima iz sume.
 
E baš lepo jesam li dobro shvatio ti se baviš-izučavaš pelet sistem grejanja e onda si ti stručan na tu temu pa da imamo koga gnjaviti, ti kažeš da je najekonomičnije grejanje u rnf sa gorionikom da li to znači da usitnjena masa ide na pr pužnim transporterom u gorinik gde se vrši sagorevanje pitanje je kakav je to gorionik ( ja sam pravio gorionik na piljevinu i pelet ) i kažeš da je najbolje sagorevanje silaže kako, što, jel možeš malo pojasniti
 
Nazalost nisam strucan ali može se reci da dosta znam. Naime ja sa trgovac /20 g/ po zanimanju i iz tog stanovista sam se zainteresovao za briket i pelet, a kako sam Arhitekta po struci to mu je pak drugi osnov. Ideja mi je bila da napravim mobilni pogon za briketiranje mozda i peletiranje te da to radim "usurno" mislim da se to tako kaze. Svako ko napravi dovoljno veliku hrpu bala dodje kamion sa masinama to izbriketira, uzmes recimo 40% i ides dalje. Pelet je bio druga opcija i malo je zahtevniji, a obzirom da imamo kopletne pogone za peletiranje /po 5-10 t/h/ koji se ne koriste, nisam se dalje udubljivao. Rec je o pogonima za peletiranje rezanca šećeranama. /uglavnom Kahl-ove horizontalne prese/
Rinfuza se koristi isto kao i pelet, dakle puz u gorionik. Sad za kostrukciju gorionika bi se dukej bolje razumeo, ali koliko sam shvatio da je osnovna razlika u vodenom hladjenju gorionika i lozista /tako se postize manje lepjenje slame-silikata/. Slika u par postova pre se ondosi nakoriok koji koristi sve vrste rinfuza od drvenih komadica preko slame do piljevine. Inace rade ih i Slo i HR.
Silaza se /internet i onaj cika kazu/ koristi kao za stoku, iskobajnira se zelena, sabije gomila traktorom, stvara se temperatura, visak vlage ispari, pa u gorionik.

Ps. inace citam vase postove 6 meseci i odma mi je bilo jasno da cu imati od vas sta da naucim, a nisam se ukljucivao ranije usled nedostatka vremena /male dece/ i losijeg interneta. Ideja mi je samo da podstaknem razmisljanje i raspravu i iz ovog ugla pa ako gresim super, ponovo sam okoreli "pelletovac" :D
 
Moje iskustvo sa sušarom za kukuruz koja se loži bio masom (ima slika ložišta u temi silosi i sušare, na početku) je pokazalo da su čokanji (kukuruzni oklasak) kvalitetniji energent od sojine slame, a uz to ostavljaju i mnogo manje pepela. Takođe, potrebno je mnogo manje skladišnog prostora.
Već dve-tri godine razmišljam kako iza kombajna pokupiti čokanje i odvojiti od lišća, ali nemam uopšte ideju kako to izvesti.
 
:bravo:, eto lepe teme za resavanje... mozda bi ovo pitanje trebalo postaviti i u delu gde gde se okuplaju mehanicari...
 
Nazad
Vrh