Šljiva
- Začetnik teme wajbul
- Datum pokretanja
ZICAPROM
Član
@Ironman@ Koja je ovo sorta, i koji su tvoji razlozi za izrazito retku sadnju.
Ja sam moju sljivu povadio,skoro sve,preporodio sam se,i ne samo sljivu i visnju i dunje...Ostalo pola hektara matore stenlejke koja radja u full-u svake godine,tukao je grad ali opet odoleva.Eto drzim je,kao treba ce za rakiju i nesto se proda ali i njoj se smesi sajla.Mogu vam reci da sam bio slepac kod ociju kad sam sadio voce,mislim da je to promasaj decenije.Sad lepo sejem psenicu i kukuruz,pa lepo u cardak,ambar i lepo prodajem u februaru kad je najbolja cena i niko nepita za kvalitet,netrebaju mi hladnjace,specijalni objekti,udruzivanja,ucene otkupljivaca i slicno.
Ako vas zanima cena rodne kod mene je 10-11 dinara i pocela je,za stenlej za susenje se ocekuje isto.
Ako vas zanima cena rodne kod mene je 10-11 dinara i pocela je,za stenlej za susenje se ocekuje isto.
Zicaprom, sorta je stenlej na dženarici, a sadnja nije izrazito retka samo je taj jedan metar višak.
Nema nikave logike da se sadi gušće stenlej koji se prevashodno koristi kao industrijska šljiva.
O tome je ovde dosta pisano i ne postoji ni jedan jedini razlog da se gušće sadi šljiva za industrijsku preradu, naprotiv, postoje mnogi razlozi da se izbegava gusta sadnja.
Ali trenutna moda je da se sadi gusto, ko voli da tera modu neka tako sadi
Mirko, pa tako to ide kad se ne zna. Onda se voćnjak iskrči i poseje se kukuruz, pa kolko bude biće.
Samo guraj, gde da se akaš sa voćem, treba da se uči a to tebi očito ne ide.
Nego, ako te ne mrzi, daj telefon tih koji su spremni da prodaju stenlej po 11 dinara, sve kupujem.
Nema nikave logike da se sadi gušće stenlej koji se prevashodno koristi kao industrijska šljiva.
O tome je ovde dosta pisano i ne postoji ni jedan jedini razlog da se gušće sadi šljiva za industrijsku preradu, naprotiv, postoje mnogi razlozi da se izbegava gusta sadnja.
Ali trenutna moda je da se sadi gusto, ko voli da tera modu neka tako sadi
Mirko, pa tako to ide kad se ne zna. Onda se voćnjak iskrči i poseje se kukuruz, pa kolko bude biće.
Samo guraj, gde da se akaš sa voćem, treba da se uči a to tebi očito ne ide.
Nego, ako te ne mrzi, daj telefon tih koji su spremni da prodaju stenlej po 11 dinara, sve kupujem.
Da se akam nepadam mi napamet,bio sam sasvim dugo u vocarstvu i nikad vise,kakava je tu racunica,zauzmem hektar zemlje i posadim voce,cekam 7 godina na punu rodnost i tad cena slaba,kao obicno za sljivu 10-ak dinara,sta sam radio,protracio pa bar 5 godina.Ovako skinem psenicu 6000 kg x 20-ak dinara i tako svake godine,nema cekanja.Pravim kakav takav obrt.Ulaganja nisu stravicna kao sto se prica,djubriva u proseku isto,berba ili zetva daleko jeftinija oko 100 po hektaru bez mnogo cimanja i garnuture ciganije u vocnjaku.
A za telefon ako ti treba mene nazoves jer ja jedini u selu imam stenlej da je rodio,nema neki izbor
sto preostane za prodaju ili ce na zemlju ili cu nekom dati za male pare.I ne znaci mi nesto posebno.Voce i srbija,dva razlicita pojma.
A za telefon ako ti treba mene nazoves jer ja jedini u selu imam stenlej da je rodio,nema neki izbor
sto preostane za prodaju ili ce na zemlju ili cu nekom dati za male pare.I ne znaci mi nesto posebno.Voce i srbija,dva razlicita pojma.Aha
Treća po šljivama u svetu, prva, druga po malinama, među prvih deset po višnjama, stvarno dva različita pojma.
Nemoj voćarstvo ceniti po sebi, ako ti ne umeš da na hektar šljiva zaradiš više, nekoliko puta više, nego na haktaru pšenice, nemoj misliti da niko drugi to ne ume.
Umeju ljudi i zarađuju, ti ne umeš pa radi ono što znaš. Ništa loše nema u proizvodnji pšenice, samo guraj.
Niko nema stenleja, ti pokričio sve osim nešto malo za rakiju, a cena formirana.
Pa kome su je formirali kad je niko ne prodaje?
Kod mene još niko nije formirao cenu banana, zato što nema banana.
ZICAPROM
Član
Ma nema veze moda, nego racunica kaze ako sadis i 5x5 to je negde 400 komada po hektaru maksimalno, a bice i manje. Pa me interesuje koliko to stablo treba da da roda da se po hektaru dobije neki solidan prinos. S druge strane ja sam stenlej sadio 4x4, 4x3.5, i na kraju sam dosao do 4x3, i tako sam jesenas podigao poveliki zasad. To je nesto preko 800 komada po hektaru. Znaci moze da rodi duplo manje u kilazi i da imas isti prinos po hektaru, a ne verujem da ce roditi bas duplo manje, mada priznajem da nece moci da rodi koliko u tvom razmaku sadnje. Prskanje je bez malo isto, ti imas 5 reda manje a u redu je sve jedno prodjes atomizerom i tako i tako, obrada, freziranje, kosenje je isto, rezanje i BRANJE je lakse neuporedivo kod manjeg stabla. Veci je izdatak kod guste sadnje u sadnicama kad sadis, negde oko 500 eura po hektaru i jos oko 200 eura da ih posadis. Ali glavna prednost, bar je takvo moje misljenje, pored lakse berbe, je brze postizanje maksimalne rodnosti PO HEKTARU. Naime i jedna i druga sadnica ce u 1. pa 2. pa u 3. pa u 4. pa u 5. godini da rastu isto. Dokle god se gusce sadnice ne pocnu da dodiruju a to je oko 6. godine one ce isto da rastu, a i tvoje su popunile redove tek oko 9. ili 10. godine. E tu retka sadnja po prinosu mozda moza da sustigne gustu sadnju, a sve dotle 800 komada daju vise roda od 400, naravno ne duplo ali daju. A kad dodje zgodna godina pa sljivu (ja recimo dosta imam i lepoticu) prodajes na gajbu konzumno, onda je mnogo lakse brati sa zemlje nego sa merdevina. Takodje lakse ce manje stablo u guscem sklopu da rodi 30 do 40 kg nego vece stablo 60-80kg, jer mu za to trebaju idealni uslovi.Pomagao sam kod jednog kolege da beremo pre par godina stenlej sadjen 6x5 star oko 15 godina, i prinos je bio 100-110 kg po stablu, ali mali broj stabala pa je to opet bio samo solidno dobar prinos bez obzira sto je drvo sa preko 100 kg roda izgledalo impozantno, a jedan covek se non stop penjau u sljivu kao u orah da trese vrhove. Naravno, ovo je moje misljenje, ne mora da znaci da je tacno, ali ja bih barem sadio 4x4 ( 600 komada po hektaru), takve zasade sam i sadio pre 5-6 godina, traktor prolazi izmedju, a stabla su povelika i mogu da rode dosta dobro.
miroljubceful
Član
ZICAPROM nisi dobro razumeo coveka,on se verovatno slaze s atvojom konstatacijom vezanom za brojke,ali ga ti nisi razumeo pisete o dva sasvim razlicita pojma,on o INDUSTRISKOJ proizvodnji za preradu a ti o konzumnoj,njemu je vazna kolicina u KG ne i krupnoca ploda,on trese i sakuplja ti beres u gajbice,za preradnu sljivu je bolji veci razmak dok za konzumnu podrzavam tvoje stavove u potpunosti
Posle proslogodisnje cene Visnje i toliko buke oko iste,pocenjivanja ostalog voca,i cene sljive od 10-ak dinara i cutnje clanova na tu cenu bez ijednog komentara da je to sramotno sve mi je bilo jasno gde vodi vocarstvo u srbiji,dzaba plantaze i hektari.Ma za mene je ova tema zaboravljena,eto napisao sam onako sta sam odlucio i prelomio,nema potrebe za ljutnjom i vredjanjem.Ja nemam vremena za cekanjem,godine idu i svaka godina treba nesto da zaradi.Sta da vam kazem,neka vam je bog u pomoci i da izgurate u onome sto ste zapoceli,ja vam zelim svaku srecu.
miroljubceful
Član
hvala Mirkane ziv ti bio nama,neka je srecna nova proizvodnja pa ako se nekad predomislis forum je uvek tu za druzenje i pricu
Uh, hoćemo li još jedan krug o sadnji ?
Meni ne smeta.
Hajmo ovako, ne radi se o uštedi na sadnicama ili toškovima sadnje, to je stvarno zanemarljivo posmatrano sa aspekta ukupne eksploatacije voćnjaka. Radi se o ukupnom prinosu u toku eksploatacije, dakle o ukupnom prinosu, a ne o trenutku stupanja u punu rodnost.
Gusta sadnja nesumnjivo pre stupa u pun rod, ali je ukupan prinos voćnajka veći kod klasičnog razmaka. O tome zašto jeto tako možemo i detljnije.
I posebo se radi o berbi odnosno sakupljanju.
Kakva god da je berba, ona je uvek skuplja od sakupljanja, i skoro da ju je nemoguće mehanizovati. Sakupljanje je efikasnije i kad se radi o neprimitivnijem načinu, motka i kupljenje, a uz to moguće je mehanizovati tu operaciju (tresači, sabirna krila....).
Ako se radi o industrijskoj šljivi nikakve potrebe za berbom nema, pa ta prednost guste sadnje gubi smisao.
Dakle kod klasičnog razmaka imamo veći ukupan prinos voćnjaka i jeftinije sakupljanje roda.
Narvno, postoje i druge prednosti, lakša i jeftinija rezidba, lakša zaštita, lakša obrada površine, olakšana manipulacija mehanizacije kroz voćnjak, i nimalo nevažno, usaglašavanje agrotehnike sa genetskim odlikama biljke.
Gusta sadnja bujne sorte na bujnoj podlozi podrazumeva direktnu borbu protiv genetike, a nju nije lako uvek dobiti i dosta košta. Da to može tako i jabuka bi se gusto sadila na sejancu ali ne može, tj. može ali to podrazumeva direktan klinč sa biljkom. A ako ne može jabuka zašto bi mogla šljiva?
Problem guste sadnje šljive je problem nedostatka kržljave podloge, a za indistriju to nema ni opravdanja.
Kad su stone sorte u pitanju stvar stoji drugačije jer one ne mogu biti sakupljane na drugi način osim berbom, a i njihova cena uglavnom dozvoljava te povećane izdatke, dok kod industrijske šljive nema nikavog razloga da se koristi skuplji i sporiji način sabiranja plodova.
Meni ne smeta.
Hajmo ovako, ne radi se o uštedi na sadnicama ili toškovima sadnje, to je stvarno zanemarljivo posmatrano sa aspekta ukupne eksploatacije voćnjaka. Radi se o ukupnom prinosu u toku eksploatacije, dakle o ukupnom prinosu, a ne o trenutku stupanja u punu rodnost.
Gusta sadnja nesumnjivo pre stupa u pun rod, ali je ukupan prinos voćnajka veći kod klasičnog razmaka. O tome zašto jeto tako možemo i detljnije.
I posebo se radi o berbi odnosno sakupljanju.
Kakva god da je berba, ona je uvek skuplja od sakupljanja, i skoro da ju je nemoguće mehanizovati. Sakupljanje je efikasnije i kad se radi o neprimitivnijem načinu, motka i kupljenje, a uz to moguće je mehanizovati tu operaciju (tresači, sabirna krila....).
Ako se radi o industrijskoj šljivi nikakve potrebe za berbom nema, pa ta prednost guste sadnje gubi smisao.
Dakle kod klasičnog razmaka imamo veći ukupan prinos voćnjaka i jeftinije sakupljanje roda.
Narvno, postoje i druge prednosti, lakša i jeftinija rezidba, lakša zaštita, lakša obrada površine, olakšana manipulacija mehanizacije kroz voćnjak, i nimalo nevažno, usaglašavanje agrotehnike sa genetskim odlikama biljke.
Gusta sadnja bujne sorte na bujnoj podlozi podrazumeva direktnu borbu protiv genetike, a nju nije lako uvek dobiti i dosta košta. Da to može tako i jabuka bi se gusto sadila na sejancu ali ne može, tj. može ali to podrazumeva direktan klinč sa biljkom. A ako ne može jabuka zašto bi mogla šljiva?
Problem guste sadnje šljive je problem nedostatka kržljave podloge, a za indistriju to nema ni opravdanja.
Kad su stone sorte u pitanju stvar stoji drugačije jer one ne mogu biti sakupljane na drugi način osim berbom, a i njihova cena uglavnom dozvoljava te povećane izdatke, dok kod industrijske šljive nema nikavog razloga da se koristi skuplji i sporiji način sabiranja plodova.
Ma nemoj, a koliki je taj prinos po hektaru i za koliko je veći.
Nigdje veze, prolaziš traktorom i kroz jedne i kroz druge redove.
Taman da možeš igrati fudbal, za neiskorišten prostor.
Malo mješaš babe i žabe.
Takođe postavlja se pitanje kvaliteta ploda šljive, odnosno neuporedivo je bolji u gustoj sadnji?
Kolko vidim jedina prednost je motka kojom se može tresti, drugo ništa.
uzunche
Član
Pozdrav drugari. Drago mi je da se svi polako vracaju na forum.
Vec su sve price ispricane koliko se meni cini na temu gusta vs.klasicna sadnja, ali nije na odmet da se ponovi ono makar zbog novih forumasa. Poenta cele price je valjda da ukoliko se opredelis za industrijske sorte nema potrebe za uskom sadnjom jer cene te sljive ce biti gotovo ista iako dobijes kvalitetniji plod u uzoj sadnji a obim posla ipak znacajno manji ako ih posadis na vecem razmaku i samim tim opravdaniji za sadnju.
Na svom primeru sam uradio sledece: rodna 4x4,5, lepotica + rana 4x2,5, to sam odlucio pre svega uz konsultovanje sa vama.
Gorski Car
Član
Jeste bolji kvalitet u gustoj sadnji ako imas navodnjavaje, bez sistema za navodnjavanje pisati o kvalitetu sljive u gustom sklopu je diskutabilno!
Saveti inzenjera vocarstva su da se sljiva sadi na 5x4m, to su ljudi koji su vocarstvo ucili u skoli a ne po internet forumima kao vecina nas ovde............
- - - - - - - - - -
Posle proslogodisnje cene Visnje i toliko buke oko iste,pocenjivanja ostalog voca,i cene sljive od 10-ak dinara i cutnje clanova na tu cenu bez ijednog komentara da je to sramotno sve mi je bilo jasno gde vodi vocarstvo u srbiji,dzaba plantaze i hektari.Ma za mene je ova tema zaboravljena,eto napisao sam onako sta sam odlucio i prelomio,nema potrebe za ljutnjom i vredjanjem.Ja nemam vremena za cekanjem,godine idu i svaka godina treba nesto da zaradi.Sta da vam kazem,neka vam je bog u pomoci i da izgurate u onome sto ste zapoceli,ja vam zelim svaku srecu.
Za visnju imas pravo, ja sa iskrcio sve mlade zasade ostavio sam samo stari koji je u rodu. Visnju koju sam predao u berbi jos mi nije isplacena i nemam vise zivaca da se cimam sa beracima i otkupom, Na njive gde su bile visnje na jesen ide sadnja sljive sa njom bar ne moram da se cimam oko otkupa, ako je losa otkupna cena ubacim je u rakiju a rakiju mogu da prodajem kad hocu i koliko hocu narednih 20 godina ne moram da zurim...
Poslednja izmena:
ZICAPROM
Član
Situacija u mom kraju je takva da imamo jako malo otkupljivača i neće da prime šljivu za sušenje koja je kupljena sa zemlje, takođe ni za sečenje. Tako da ako ne berem rucno, šljivu mogu samo u rakiju, nema drugog izbora. Takođe ne želim da se odreknem konzumne šljive ako bude godina bez grada i sa kišom da budu krupne. Nisam ni ja za gustu sadnju koja se ogleda u razmacima od 1.5 ili 2 metra ali sam našao neku sredinu i sadim na 3 metra. jednostavno mislim da je zaista bacanje praznog prostora saditi na većim međurednim rastojanjim od 4m, i većim rastojanjima u redu od 4m ( a kao što rekoh mislim da je idealno 3m). Na 3m vi nećete formirati klasično vreteno kao kod baš guste sadnje , nego se može ići sa produžnicom i sa jačim prizemnim granama ( neka piramida), sa visinom stabla oko 3m-3.5m i skeletne grane od 1.5m u prizemnom delu a naviše po 1 metar. Takođe ne verujem da može da bude ni isti prinos jer 300 ili 400 šljiva će jako teško da rode 30 tona, što bi trebalo da bude optimalan rod svakog voćnjaka posle 6-7 godina. Kad bih ja recimo, kupovao gotov voćnjak na 10 godina starosti pa da mi je sve jedno ali u 4. ili 5. ili 6. godini pa i par godina posle, rodnost jednog i drugog zasada se u prinosu razlikuje u početku za duplo a onda se proporcionalno smanjuje i dolazi na približnu, ali ja mislim nikad na istu rodnost.Da ne pričam da se u gušćem sklopu dobija bolji kvalitet (mada bi trebalo) ali lošiji sigurno nije. A ako treba da se skupljaju šljive za rakiju, gušći sklop se samo lakše strese, nije tu nikakav problem. Za gušći sklop, naravno, morate imati odgovarajuću mehanizaciju, tj. nešto uži traktor, atomizer a ne prskalicu za prskanje, cisternu za eventualno zalevanje, frezu pipalicu, jer se ne može prolaziti i popreko podrivačima ili sl. To naravno niije ništa posebno i malo ozbiljniji voćari već imaju sve to.
A evo ga šljivar što su ga navukli da kupi brdo sadnica za par desetina ari, pa mu sad sujeta ne da da prizna da je nasankan
Al dobro, radi se o internet stučnjaku.
Šljivar, mani me se, bolje ti je, o šljivi pojma nemaš, a ja budalaštine da optrpim neću
Ovo prvi put u životu čujem.
Pisao sam o toj firmi već, radi se o Agraneli, firma koja se bavi isključivo sušenjem voća, najveće količine plasira na zapad Evrope, konkretno najviše u Francusku, u poslednjih godinu dve ozbiljne količine izvozi i u Tusrsku, mala pakovanja spremljena za markete, traže stvarno dobar kvalitet, ali ne i da je šljiva brana.
Ne znam za koje kupce ti koji traže branu šljivu za sušenje spremaju robu, kad pariški marketi za njih nisu dovoljno dobri.
I koliko plaćaju takvu šljivu?
To je ili iživljavanje neznalica ili je neko nešto pogrešno razumeo.
Taj prinos sam ja imao prošle godine i to u godini kad je tukao grad, a imaću ga i ove.
Prinos je rezultat fotosinteze, fotosinteza se odvija u listu pa je cilj da cela površina parcele na kojoj je kultura bude pokrivena lisnom masom da što veći procenat sunčeve svetlosti padne na list a ne na zemlju, travu. Zbog toga je važno da voćnjak "sklopi" tj da se susedne krošnje dohvate ili skoro dohvate, da sunčeva svetlost ne "propada" da ne pada uzalud na "nekorisnu" površinu, a jedina korisna površina je list gajene biljke. To znači da nije važno na kojem broju stabala će biti formirana ta lisna masa nego je važno da lisna masa bude poceloj površini parcele.
Kako je važna ta horizontalna pokrivenost, važna je i vertikalna dimenzija, tj dubina, visina krošnje, tj njena zapremina. Što je zapremina ukupnih krošnji veća to je veća količina lisne mase, dakle intenzivnija fotosinteza, dakle veći potencijal za rod.
Kod gustog sklopa krošnje su niže, zapremina im je manja pa zakoni fizike ne dozvoljavaju da rod bude veći. Nema gde da se formira list i plod, nema mesta, nema zapremine.
Što se tiče nosivosti samog stabla, noramlno odgajeno stablo na bujnoj podlozi, u devetoj desetoj godini, u normalnim uslovima bez ikakvih problema nosi težinu od 100 i više kilograma.
- - - - - - - - - -
Milim ako pod svojim krjem ne podrazuemvaš isključivo svoje selo i par susednih.
U Pirotu, a ni to nije predaleko od Niša za iole ozbiljniju količinu, čak kupuju i rodnu za sušenje. Župa će ove godine kupovati, ne za sušenje ali će kupovati...nije baš da nema ko da kupi u tvom kraju.
Al dobro, radi se o internet stučnjaku.
Šljivar, mani me se, bolje ti je, o šljivi pojma nemaš, a ja budalaštine da optrpim neću
?
Ovo prvi put u životu čujem.
Pisao sam o toj firmi već, radi se o Agraneli, firma koja se bavi isključivo sušenjem voća, najveće količine plasira na zapad Evrope, konkretno najviše u Francusku, u poslednjih godinu dve ozbiljne količine izvozi i u Tusrsku, mala pakovanja spremljena za markete, traže stvarno dobar kvalitet, ali ne i da je šljiva brana.
Ne znam za koje kupce ti koji traže branu šljivu za sušenje spremaju robu, kad pariški marketi za njih nisu dovoljno dobri.
I koliko plaćaju takvu šljivu?
To je ili iživljavanje neznalica ili je neko nešto pogrešno razumeo.
Bez ikakvih problema.
Taj prinos sam ja imao prošle godine i to u godini kad je tukao grad, a imaću ga i ove.
Prinos je rezultat fotosinteze, fotosinteza se odvija u listu pa je cilj da cela površina parcele na kojoj je kultura bude pokrivena lisnom masom da što veći procenat sunčeve svetlosti padne na list a ne na zemlju, travu. Zbog toga je važno da voćnjak "sklopi" tj da se susedne krošnje dohvate ili skoro dohvate, da sunčeva svetlost ne "propada" da ne pada uzalud na "nekorisnu" površinu, a jedina korisna površina je list gajene biljke. To znači da nije važno na kojem broju stabala će biti formirana ta lisna masa nego je važno da lisna masa bude poceloj površini parcele.
Kako je važna ta horizontalna pokrivenost, važna je i vertikalna dimenzija, tj dubina, visina krošnje, tj njena zapremina. Što je zapremina ukupnih krošnji veća to je veća količina lisne mase, dakle intenzivnija fotosinteza, dakle veći potencijal za rod.
Kod gustog sklopa krošnje su niže, zapremina im je manja pa zakoni fizike ne dozvoljavaju da rod bude veći. Nema gde da se formira list i plod, nema mesta, nema zapremine.
Što se tiče nosivosti samog stabla, noramlno odgajeno stablo na bujnoj podlozi, u devetoj desetoj godini, u normalnim uslovima bez ikakvih problema nosi težinu od 100 i više kilograma.
- - - - - - - - - -
Pa nije baš tako, evo u suboitu kreće kamion iz tvog kraja ka Valjevu sa šljivom.
Milim ako pod svojim krjem ne podrazuemvaš isključivo svoje selo i par susednih.
U Pirotu, a ni to nije predaleko od Niša za iole ozbiljniju količinu, čak kupuju i rodnu za sušenje. Župa će ove godine kupovati, ne za sušenje ali će kupovati...nije baš da nema ko da kupi u tvom kraju.
Jao ej kad se ja bacim na trgovinu, pa kad posadim par hektara sljive, ma ima sve da puca od roda . Kod mene pocele da padaju, drugima prepolovljene, a meni stalno govore da ih cuvam, znaci spremaju mi kradju,... prica krece ovako otkup sljive jos nema- narod drema-a nevreme od subote se sprema- eto ti dilema
. Kod mene pocele da padaju, drugima prepolovljene, a meni stalno govore da ih cuvam, znaci spremaju mi kradju,... prica krece ovako otkup sljive jos nema- narod drema-a nevreme od subote se sprema- eto ti dilema Ja sam danas "potkupio" sakupio već otpale plodove, ostalo mi nešto malo za sutra, neka sreda i četvrtak bude ok, neka nema previše otpalih, u petak kreće prava žurka, najpre ide ekipa koja potkuplja a za njom ekipa koja definitivno trese i sakuplja.
Još ako ne bude kakvog belaja, sve će da bude dobro.
Cena će biti izgleda sasvim korektna.
Ajd da pregrmimo još ovu sedmicu
Još ako ne bude kakvog belaja, sve će da bude dobro.
Cena će biti izgleda sasvim korektna.
Ajd da pregrmimo još ovu sedmicu
