Što se tiče otpornosti prema rizomaniji, u oplemenjivanju šećerne repe najrašireniji je Holly gen otpornosti. On se nasledjuje dominantno i dovoljno je da ga poseduje bilo majčinska ili očeva komponenta da bi hibrid bio otporan prema rizomaniji. On je otkriven 1983 godine u SAD, tačnije oplemenjivačkoj stanici Salinas, Kalifornija. Do otkrića tog gena otpornost prema rizomaniji je regulisana rizor genom/ima, koji vode poreklo iz italijanskog materijala. Regulisanje otpornosti kod ovog gena/i nije potpuno razjašnjen, a u uslovima visoke inokulacije virusom nije dovoljan. Iz divljih srodnika u komercijalnom oplemenjivanju koristi se više gena otpornosti. Najrašireniji je WB42 koji se nasledjuje dominantno i vodi poreklo iz Beta maritime. U NS programu svi hibridi imaju Holly gen otpornosti i jedan od druga dva tipa. Jedino Darija kombinuje sva tri tipa otpornosti prema rizomaniji. Ovako napamet bi se moglo predpostaviti da bi Darija trebala da ima najveću otpornost prema rizomaniji. Nažalost bez adekvatnih ogleda to ne mogu da tvrdim. Pod adekvatnim, mislim prvo na parcele koje imaju visok nivo inokuluma virusom, gde bi mogla da se ispita ta otpornost.
Naše odeljenje je vrlo malo, i sada raspolaže sa skromnim sredstvima i ne tako velikim brojem istraživača i naučnih radnika, tako da ne možemo da sprovodimo brojna istraživanja. Fokusiramo se na multilokacijske oglede, oglede sa eksperimentalnim hibridima, imamo ogled na sušu, kulturu tkiva, nekoliko agrotehničkih ogleda (rokovi setve, vađenja, optimalna đubrenja) i oglede za doktorske disertacije (cerkospora, kombinacione sposobnosti, molekularni markeri).
