Čuvamo li stare sorte od zaborava?

[talle]

divlje kruske

evo i ja da se ukljucim u ovu temu,sto se mene tice okalemljeno ej radi dobijanja pelcera za dalju reprodukciju.
ARAPKA
BOSTANKA
DAMJANKA
OVČARUŠA
TAKUŠA
KARAMAN
BAZVA
AJDUČICA
za iducu godinu planiram još od sorti:
BRAŠNARKA
MEDUNAK
Raduje me sto ima ljudi koji se bave ovom problematikom vidim da se neka imena ponavljaju sto je dobro...

 

[Izvor]

JABUKE

U kolekcionom zasadu jabuke Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu čuva se preko 130 autohtonih sorti sa područja Balkanskog poluostrva. Neke autohtone sorte imaju visok stepen horizontalne, rasno nespecifične, otpornosti prema prouzrokovačima ekonomski najznačajnijih bolesti čađavoj krastavosti, pepelnici i plamenjači. Najotpornije među njima su krstovača, bihorka i šumatovka.


Analizirane su 24 autohtone sorte jabuke iz kolekcionog zasada Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku, sakupljene na teritoriji bivše Jugoslavije. Plodovi analiziranih autohtonih sorti odlikuju se različito...m trajašnošću u skladištu. Dobrim
čuvanjem plodova odlikuju se: Bošnjanka, Budimka, Jabuka (Valjevo), Kablarka (Kablar), Muslimka, Pozna kolačara, Strekinja, Šarunka, Šumatovka, Valjnika i Zelenika.
Srednje dobrim čuvanjem plodova odlikuju se sorte: Kamenica 1, Opaljenik 1, Tip 1
(Sirogojno), Tip 2 (Sirogojno) i Zejtinka, dok se lošim čuvanjem plodova odlikuju:
Babovača, Kablarka (Trepča), Kraljica, Letnja iz Grocke, Petrovača, Pop Miladin, Samoniklaja i Sinlija.


KRUSKE


Domaće sorte kruške
Mogu se videti na pobrđu u okolini Valjeva, Kikinde, Kopaonika, Goča, Homoija, u šumadijsko-levačkom kraju...Spasiti od zaborava: Jagodarku, Žuticu, Ječmenku, Ovčarku, Takušu, Jeribasmu, Arapku, Turšijaru...


"Jagodarka"("jagodnjača", "majska kruška") Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Valjeva. Sazreva krajem maja ili početkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime.Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima sitan, okruglast plod s karakterističnom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slatko-nakiselo. Relativno brzo gnjili.


"Žutica" se najčešće može videti u centralnim delovima naše zemlje. Razvija bujno stablo, a sazreva sredinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatkonakiselog ukusa.


"Ječmenka" ("ječmenac") se dosta gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatkonakiseli, prijatne arome.


"Lubeničarka" ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenkastožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlocrveno, sočno, slatkonakiselo, prijatne arome. Čim počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo.


"Ovčarka" je nepoznatog porekla. Najčešće se može videti na padinama Goča. Sazreva početkom septembra i može dugo da se čuva. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom pokožicom, crvenom sa sunčane strane.


"Karamanka" je veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatkonakiselo meso je prijatne arome.


"Takuša"("takiš") ima bujno stablo, razgranatu okruglastu i rastresitu krunu. Rada obilno, a sazreva u drugoj polovini septembra. Okruglast ili okruglasto-pljosnat plod je svetlozelen i malo rumen sa osunčane strane. Meso je bledožuto, sočno, aromatično i osvežavajućeg ukusa, posebno kada ugnjili. Zreli plodovi se čuvaju do tri nedelje, a mogu da se koriste i za turšiju ("vodnjika"), rakiju, sušenje, pekmez. ..


"Jeribasma" je poznata i pod nazivima "vodenac", "pljuskača", "vodenjak", "bljuzgača", što ukazuje na veliku sočnost. Ima bujno stablo. Dobro rađa, ponekad neredovno, a najbolje rezultate daje na ocednim zemljištima. Plod je srednje krupan do krupan, jajastozvonast s tankom i nežnom, žućkastozelenkastom pokožicom. Peteljka je duga i tanka, meso slatkonakiselo i veoma sočno, tako da za nju u narodu kažu da se "ne jede, nego pije". Bere se krajem septembra.


"Arapka" sazreva krajem oktobra ili, početkom novembra. Srednje bujno stablo rađa dobro, ali neredovno. Sklona je opadanju plodova pre berbe, pa je treba saditi na položajima zaklonjenim od vetra. Ima veoma krupan, zvonast plod, koji podseća na teg, zbog čega se često naziva i "kantarka". Pokožica je debela i gruba, prekrivena rđastom prevlakom, dok je meso belo i trpko, kada ugnjili sočno, slatko i blago aromatično.


"Turšijara"("slanopađa") sazreva krajem oktobra. Veoma je bujna i rađa redovno i obilno. Plod je sitan do srednje krupan, pravilnog kruškastog oblika, bogat taninima i pektinima.

kraj teksta sa http://poljoprivreda.info


************************************

Prema radu Biotehnički institut Podgorica, Centar za kontinentalno voćarstvo, ljekovito i aromatično bilje, Bijelo Polje, Centar za pedologiju, Podgorica

Sijerak
Kaličanka
Medunak
Lubeničarka
Jarac
Jerebasma
Buzdovanka
Kačmorka
Turšijača
Divlja kruška


**********************************

Stare sorte minijaturnih kruškica sitnog ploda, rane kruškice jer dospevaju prve

Srbija nazivi
JEČMENKA,
LUBENIČARKA ,

Junska lepotica


Hrvatska nazivi
Srpanjska šarena,
Salzburgerica,
Tikvica,
Jakovka,
Zelena Magdalena,
Coscia rana itd.


********************************************
Detektovane su i samonikle kruške čiju sortu treba utvrditi, kao prastara radjajuća stabla iz vremena Turaka...

Prijavite sve što nadjete samoniklo, zapušteno, ili da znate čije je


pre godinu dana Čuvari semena su započeli sa radom, kao grupa entuzijasta koja ima cilj da sačuva stare sorte povrća i voća, da širi znanje i dobru praksu.

Žurili smo da sakupimo povrće jer brže izumire, jer je sezonsko. Sakupljeno je preko 50 autohtonih sorti katalog je u pripremi.
Sada radimo na voću, tako smo pronašli i tebe.
Molimo te javi nam se, ostavi kontakt podatke o sebi

ime i prezime
punu adresu
email
kontakt telefone
eventualno skajp

......
Daj nam detaljan opis šta si pronašao od starih sorti, u kakvom su stanju , imaš li pristup tom mestu redovno i najbliže mesto i ime sela

**********************

Dobićeš od nas listu Čuvara semena, sa podacima nalik onima koji mi potražujemo od tebe, i moći ćeš da svakoga ponaosob i prema želji kontaktiraš i razmenite seme, reznice, ili sadnice.

Čuvari semena prave i biltene i publikacije kao i kataloge koji se dele besplatno svim Čuvarima.


Dodatne informacije na
Centar za razvoj ekološke svesti Izvor



https://sites.google.com/site/cuvarisemena/

 

[YT1RDI]

САД су познате по агресивном форсирању ГМО-а али зато у својим генетским банкама чувају све старе сорте (па и оне којих више нама у експлоатацији). Негде сам наишао на податак да и Руси то раде већ 90 година. Ако ми немамо бољу верзију и ова са међама, утринама и врзинама није лоша.

 

[kat]

Na dedinom imanju jos radja mednik i lubenicarka, a neka kruska zecica, mala, sitna, zuta, slatka se na zalost osusila. Tata je uspeo da uzme kalem grancicu sa mednika iako je prilicno visok i star tako sto je bacao letvu za koju je bio zavezan kamen i tako je odlomio par grana sa kojih je uzeo grancicu za kalemljenje. kalem se primio ali su ga ovce sredile. Cekamo prolece pa ponovo. A ima i jabuka vidovaca. mala sltka i lepo mirise..

 

[trnavac1]

Da se priključim temi.
Vidim niko od vas ne pominje sortu jabuke šarunka dosta rasprostranjena u mom kraju ima je u starim zasadima i pored puteva.Što se ovih sorti jabuka i krušaka koje do sada spominjete tiče ima ih gotovo sve u okolini Prokuplja, nadam se da ću uspeti najesen da slikam i postavim slike šarunke,šumatovke,budimke,kolačare,petrovke (pretpostavljam da je dobila naziv po tome što stize za Petrovdan ima je zuta i crvena), kozara itd.
Sve ove sorte su kalemljene na divlju jabuku (sejanac) i poprilično su velike.
Inače bavim se i kalemljenjem ovih sorti na sejanac što rasadnici uglavnom ne rade zbog ekonomske isplativosti trenutno imam dvadesetak kalemljenih sadnica šumatovke i šarunke u dvorištu (kalemljene proletos na oko metar visine) ako nekog zanima postaviću sliike.

 

[nemanja_st01_58]

Sarunka je vrlo lepa rodna i prodajna jabuka a meni se svidja sto moze da se malo duze cuva. Ja je imam u svom zasadu takodje. Danas sam bio za pecurke i jeo neke tresnje takozvane belice ali pod tim imenom ima barem 3-4 sorte. ove su svetlo crvene sa jedne strane a sa druge bele i izuzetno su cvrste i slatke. Nakalemio sam od njih u prolece ali mi oluja polomila kalem jer sam na metar kalemio. Sto rece kolega idemo ponovo sa kalemljnjem

 

[Tar]

Bravo Nemanja i Izvor!
Treba sve sačuvati. Pogotovo što mnoge stare vrste mogu i bez "Monsanta"! da bi cela stvar ne samo opstala već se i raširila treba edukovati i potrošače da traže ove stare vrste pre svega one koje mogu da se gaje "organic".
Inače literatura kaže da jabuke mogu i da se ožile. Doduše procenat prijema je relativno mali. Ali ako ožiljavanje reznica daje makar i mali % uspeha sigurno bi margotiranje vodopija dalo osetno veći procenat .
Još jednom bravo!

 

[nemanja_st01_58]

Jabuke(maticna stabla za podloge) se seku nisko i prave zbun sa prucem kao vrba, onda se to pruce savija i oziljava ,i to su ustvari podloge za savremene sorte jabuke, dok je sejanac iz semena divlje jabuke i posadjen ,mada na ovaj nacin kalemari rade i divlju jabuku
Ovakav podloga ima losiji koren i kraci vek trajanja od podloge koja se dobija sejanjem semena ali se za ovu podlogu krace ceka
Tesko je oziliti jabuku iz reznice a pogotovo je problem sladak koren i razne stetocine napadnu jabuku te ne moze da traje kao ona nakalemljena na divljoj.

 

[Tar]

Jabuke(maticna stabla za podloge) se seku nisko i prave zbun sa prucem kao vrba, onda se to pruce savija i oziljava ,i to su ustvari podloge za savremene sorte jabuke, dok je sejanac iz semena divlje jabuke i posadjen ,mada na ovaj nacin kalemari rade i divlju jabuku
Ovakav podloga ima losiji koren i kraci vek trajanja od podloge koja se dobija sejanjem semena ali se za ovu podlogu krace ceka
Tesko je oziliti jabuku iz reznice a pogotovo je problem sladak koren i razne stetocine napadnu jabuku te ne moze da traje kao ona nakalemljena na divljoj.

Iz ovoga sam ukapirao da može margotiranje jer ono što može da se dobije položenicama može i margotiranjem. Ovo nije savet za veću proizvodnju već samo mogućnost da se relativno brzo dobije podloga. Ako ima divlje jabuke u blizini izabere se zdrava vodopija ili više njih, bliže stablu se skine prstenčić kore, obmota se mahovinom, pa najlonom i podveže sa donje strane a sa gornje malo labavije. Preko toga se zgužva komad Al folije i pazi se da je mahovina stalno vlažna. Posle mesec dana (+ -) pogleda se ispod folije i ako se vide koreni podreže se ispod dela koji je okorenio i presadi se. Može i u "jasle" do sledeće god. Ubeđen sam da ovakva podloga može odmah da se kalemi na pupoljak, budni ili spavajući u zavisnosti kada se sve ovo uradi i tako se brzo dobije nova voćka, to jest sačuva se stara za dalje razmnožavanje što je glavni cilj.
Što se tiče mahovine možda ona ne odgovara za jabuku.Nagađam da ima kiselu ili kiselkastu reakciju (?) a neznam da li to jabuci odgovara.

 

[nemanja_st01_58]

Divlja jabuka raste na kiseloj zemlji tako da mahovina nece da bude problem a nekada su čobani kad nakaleme nešto pokrivali mahovinom mesto kalemljenja.
Što se tiče ovog margotiranja, nije loša ideja isprobaću to

 

[Tar]

Probao sam da ožilim i neku staru krušku zelenom reznicom. Znači potpuno mlad, ovogodišnji izdanak. Za sada, posle mesec dana drži se ali još nije krenula. I to što se još uvek drži je dobar znak. Malo ranije i više reznica neka bi se primila.

 

[Profi]

U selu je jedna stara kruska za koju deda kaze da je JAGODARKA! PO gornjem opisu ne slaze se vreme zrenja. Ajd videcu da slikam...

 

[YT1RDI]

Можда неко препозна ову крушку. Изузетно је слатка а нарочито кад је гњила. Расте без икакве неге у комшијској парцели. "Месо" је у односу на огризак (који је тврд-дрвенаст) пола-пола. Покушао сам да је калемим у три наврата али нисам томе вичан па нисам успео.

 

[Sancho]

Kruška Crnica, poznata po tome što se od nje pravi najkvalitetnija kruškova rakija. U Bosni kažu da joj viljamovka nije ni do koljena.Stabla su toliko stara da niko ne zna kad ih je i ko kalemijo.Skupljaju se za rakiju kada padnu sa drveta i ugnjiju.Prorode tek sa desetak godina po kalemljenju.Velika, stara stabla mogu da dadnu i do 800 , 900 kg.Plodovi su dok ne ugnjiju tvrdi i oporog ukusa.
Ali to već sigurno znate . Ovo vam pišem zbog onog što možda ne znate, a to je da kada zamrznete ovu krušku, koja je upola nagnjila i kad je nakon par mjeseci izvadite iz zamrzivača i probate, morate priznati da takvo nešto niste probali.
Nadam se da se ne ljutite što sam iskočio malo sa stočarstva.
pozz

 

[YT1RDI]

Укус је феноменалан! Радо би да посадим неку ако ко има ове саднице, па кад роди да роди, само да се сачува за потомке. Не знам да ли ће ова опстати следеће године обзиром да је више од половине стабла суво и гране се саме ломе. Сачувао сам неколико семенки само не знам како да са њима поступим јер нисам видео да је у близини ње никло неко ново стабло иако доста опадне.

 

[miladinovic]

kod mene je ostala jedna i sad zri,mi je zovemo takusa,i nema slatkisa na ovom svetu koji je meni lepsi od nje kad ugnjili,slatka sa jedinstvenom aromom
imamo i vodenjaku,malo je krupnija i zri u septembru,ima belo meso unutra i takodje specifican ukus
niko ne zna kada su posadjene

 

[miladinovic]

vodenjaka

takusa

imamo i trecu zri u kasnu jesen i kada se skuva meso joj dobiej roze boju i jako je socno i puno gustog slatkog soka,njam,njenu sliku nemam
nazalost osusila se jedna koju su zvali takusac,zri u septembru i nju su susili kad i sljive

 

[nemanja_st01_58]

Jesu li vam rodile kruške? Ajde aparate u ruke i slikanje jesenjih sorti

Bostanka

Boja na preseku je rozecrvena kao i kod bostana

Tamnjanka je otporna sorta, ne oboljeva skoro ni od cega, stabla su slabije bujnosti dobre rodnosti, ova moja je sa krupnijim plodovima, limun zute boje.Ostavio sam oko 200 semenki od 10kg yrelih plodova, videcu hoce li da niknu u prolece . Plod mirise lepo i ima zrnčasto i sočno meso.

neka stara sorta, socnog mesa i slatkog ukusa sa primesom oporosti, cak možda malo i gorčine ali sve to doprinosi prijatnom ukusu. Matično stablo je dvojni kalem, kalemljeno je sa dve sorte na procep, sorta koja radja ove kruske je sa stupom koji je deblji od podloge!

Na mestu gde je bio trap sa jabukama niklo je ovo stablo, verovatno je neki od tipova šumatovke, lepog je ukusa i može se primetiti da su plodovi zdravi bez prskanja

moj voćnjak od 80ari, u njemu je oko 30 starih sorti jabuka(150 stabala) i oko 15-20 starih sorti krusaka(60 stabala) + 40 stabala vilijamovke (nisu naše ali je rakija odlična)

 

[nem]

Video sam na sajtu jednog rasadnika da imaju lubenicarku i svidela mi se zbog crvene boje. Ako moze neko iz iskustva da napise nesto o njoj, kakva je za jelo a kakva za rakiju? Jos me zanima da li moze da se sadi na gustu sadnju i da se obrazuje palmeta kosih grana jer imam viljamovke posadjene na 2,5m pa bih da dopunim red sa lubenicarkom.

 

[VladimirGM]

Ta lubeničarka je jedina voćka oko koje smo se mi klinci iz komšiluka redovno okupljali, čini mi se da još uvek osećam ukus te kruške u ustima. Nažalost osušila se pre 10-ak godina. Ukoliko neko zna da postoje sadnice ove kruške rado bih kupio par komada